PRESS
Komentar dana - Rajko Nedić
Nisam ni slutio da ćemo 2011. godine svakodnevno slušati strašne priče o siromašnima i gladnima, o deci koja sanjaju veknu hleba ili čokoladnu bananicu. Definitivno, najporaznija priča je da sve više građana kupuje po nižoj ceni hleb od prethodnog dana. Bajat hleb koji se u srećnija vremena koristio za ishranu stoke ili ribolov danas je mnogima osnovna životna namirnica. Često se prave liste čekanja, a eventualno poskupljenje „današnjeg” hleba, automatski bi značilo poskupljenje i onog „jučerašnjeg”! I novi udar na sirotinju.
Ne zna se šta je tužnije. Dogodio se sunovrat države i društva u poslednjih 20 godina. Došli smo u situaciju da u Srbiji ljudi čekaju u redu za bajat hleb. Da li je moguće da smo toliko nemoćni, nesposobni ili nezainteresovani da od žitnice kakva je Vojvodine i ostalih bogatstava koja mogu da prehrane pola Evrope ne umemo da svakom građaninu obezbedimo makar veknu panje? Sve je jasno. Ovo je slika Srbije. Ali nije ‘lebac samo buđav.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/156534/Bu%C4%91av+%27lebac.html
—
BEOGRAD 02. 04. 2011
PRESS
DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ – DOSTA ZLOČINA!
Kako to da je Srbija ovako ojađena, opljačkana i upropašćena, a da zato ne odgovara niko važniji od pevačice?! I otkud to da se ovih dana u svim medijima naveliko priča o zapleni imovine Ražnatovićke i Džajića, a da niko i ne pomišlja da postavi pitanje porekla imovine najviših državnih i političkih funkcionera?! Što, je l’ su se oni, može biti, rodili u odelima od po pet hiljada evra, jesu li od tate i mame nasledili milionski vredne stanove i kuće?!?
Elem, najbolju potvrdu teze o političkoj pravdi u Srbiji dobićemo u predizbornoj kampanji koja je upravo otpočela. U nedostatku velikih para i konkretnih ekonomskih projekata, vlast će pokušati da ostane na vlasti jašući na „obračunu sa organizovanim kriminalom”. U tom će obračunu najveću cenu platiti Ceca i Džaja, a šefovi mafije ostaće nedirnuti.
http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/156514/Politi%C4%8Dka+pravda.html
—
BEOGRAD 02. 04. 2011
PRESS
Pojačanje – Demokrate u predizbornoj godini s najjačim timom. Demokratska stranka će na današnjoj sednici Glavnog odbora da konsoliduje redove i izabere novog zamenika predsednika. To bi trebalo da bude gradonačelnik Beograda i potpredsednik DS Dragan Đilas, koji je dobio najviše glasova na izbornoj skupštini.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/156530/Tadi%C4%87-%C4%90ilas+tandem+za+izbore.html
Gradonačelniku Beograda pozlilo uoči sednice Glavnog odbora DS
Đilasu operisano slepo crevo
02. 04. 2011. – 14:00h
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podvrgnut je danas operaciji slepog creva u Urgentnom centru u Beogradu i dobro se oseća.
Đilasa su operisali direktor tog centra dr Vladimir Dukić i direktor Kliničkog centra Srbije dr Đorđe Bajec. Operacija je uspešno izvedena i pacijent se dobro oseća, rečeno je Tanjugu u Urgentnom centru.
Gradonačelniku je još juče bilo loše. Ovog jutra mu je naglo pozlilo i morao je da ode kod doktora.
On je danas trebalo da prisustvuje Glavnom odboru Demokratske stranke na kome se bira zamenik predsednika DS. Od svih potpredsednika koji su u igri za to mesto, Đilas je do sada imao najveće šanse.
To je potvrdio i potpredsednik DS Dragan Šutanovac, koji je po završetku otvrorenog dela sednice GO DS-a istakao da će Đilas biti novi zamenik predsednika stranke.
“Kandidat za zamenika predsednika Demokratske stranke je Dragan Đilas”, rekao je Šutanovac.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/245401/Djilasu-operisano-slepo-crevo
SRCE POD PRITISKOM:
Godine raspleta
Mirjana Bobić-Mojsilović
02. april 2011. 19:51
Ko smo to mi i u šta smo se pretvorili? Stepen ludila možda se najbolje ogleda u jednom svežem detalju – povodom katastrofalnog zemljotresa, cunamija i havarije atomske centrale u Fukušimi, po Srbiji su se razjurili stručnjaci sa spravama za merenje radijacije, kako bi na vreme obavestili ovaj napaćeni narod da li smo ugroženi od opasnog oblaka koji stiže sa istoka. Upravo u ovo vreme, pre dvanaest godina, počelo je bombardovanje Srbije. Malo ko je stigao da primeti da svih ovih godina takvog predanog i pažljivog merenja nije bilo. Nekako, kao da je odnekuda stigla direktiva da se po tome ne čačka, jer je bombardovanje, je l’ da? u neku ruku bilo zasluženo. Tek ponegde osvanula bi po koja vest da je u Srbiji u ovih dvanaest godina dramatično porastao broj obolelih od malignih oboljenja, te da je tome uzrok bombardovanje projektilima sa radioaktivnim punjenjem. Genocid je mala velika reč koju niko u ovom kontekstu ne spominje.
Ali to je samo još jedan u nizu primera o duplim standardima na koje smo, obrni – okreni, nekako pristali, samo da bismo „živeli kao sav normalan svet“. U tom kontekstu treba posmatrati i priču o trgovini organima na Kosovu, koja je jedan deo srpske političke javnosti ostavila primetno utišanim – stravični zločini nisu bili predmet „radioaktivnog merenja“ onih koji su na sva usta podržavali bombardovanje Srbije.
Napad na Libiju, koji neodoljivo podseća na orkestriranu akciju medijskog i radioaktivnog bombardovanja Srbije, u našoj javnosti takođe je izazvao neku vrstu muka – jer opasno je u tako delikatnim situacijama, naljutiti velikog gospodara koji nas i tako i tako, mrka pogleda, gleda odozgo.
Da i ne govorimo o drugim, manje bitnim, ali ništa manje vidljivim primerima – Čeda Jovanović i njegov skandal sa „kanibalima“ ne podleže nikakvom krivičnom gonjenju – jer Afrikanci ne spadaju u osetljive tačke političke korektnosti, dok Jevreji u izjavama narodnih pevača jesu razlog da se zvezde jednog rijalitija ekspresno pošalju na sud. Ili je u pitanju i nešto drugo – političari u ovoj zemlji imaju veća prava na retoričke gafove nego drugi? Ili je možda u pitanju nešto treće – estradne zvezde su svojim izjavama demonstrirale mržnju, dok je Čeda Jovanović demonstrirao samo gađenje, šta li?
A šta tek reći o famoznom „poreklu imovine“, „pranju novca“ i „oštećivanju države“, floskulama koje se takođe koriste isključivo za sitniju ribu poput Cece, Džaje ili ministarskih pomoćnika? Kako je moguće da se imovina nikada ne istražuje, niti se njeno poreklo dovodi pod sumnju kada su u pitanju finansijski i politički moćnici? Zanima me kako je moguće da ne postoji ni jedan jedini ekonomista koji bi nam lepo objasnio kako je moguće, u zemlji koja neprestano propada, da iko zaradi desetine i stotine miliona evra a da nije potkradao državu? Odnosno da to potkradanje nije u saradnji sa državom?
Sloboda – bez obzira da li se radi o slobodi govora, kretanja, ponašanja, o slobodi biznisa ili o ličnoj slobodi, ovde je partijska stvar, i nema nikakve veze sa univerzalnim standardima.
Svako je, zapravo, ovde, samo privremeno slobodan. I, kao što kaže predsednik vlade, i ostali ministri, svako može doći pod lupu zakona, samo ako se tako odluči. Ali u tome i jeste problem.
Ovo nije zemlja za sve, kao što kaže ona divna pesma EKV. Ovo je zemlja u kojoj je sve relativno, u kojoj sve mož’ da bidne, al’ ne mora da znači. Upravo zato, već sada, svuda oko sebe primećujem sve više ljudi koji ne govore više ni o čemu, da ne bi „pogrešili“. Veliko oko nas sve posmatra. Za malog čoveka to danas znači čak i gubitak posla.
Šugava vremena . Sve je moguće.
„Godine raspleta“ su pred nama.
http://www.mirjanabm.com
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:325338-SRCE-POD-PRITISKOM-Godine-raspleta
Svetislav Basara
Čistka
Došla zadnja vremena. Demokratska diktatura Borisa Tadića sve otvorenije prelazi u fazu crvenog terora čiji je cilj da se zatre sve što je srpsko. I to u svim oblastima ljudskog života i rada. Prvo su brutalno nasrnuli na svetog Sahibiju, pa su podigli neku optužnicu protiv njegove Muze i na kraju – usledio je (ne)očekivani udarac na čisto srpskog privrednika, čuvenog filantropa i donatora Milana Beka. Čime je, što bi rekao kakademik Milorad Pekmeščić – „ugrožena nacionalna supstanca“.
.
Izdajnički potezi Gospodarevog antisrpskog režima ohrabrili su neki Bosance da utuže nacionalne veličine – Ćosića, Lilića i Momira. Prezime znate.
Milan Beko, međutim, nije naivan i ne računa na podršku „nacionalno svesne inteligencije“, mada bi mu je „inteligencija“ svakako dala. Uz određenu naknadu, razume se. Ne oslanja se Beko na te trice i kučine. Jok, bato. Udara pravo u srce nenarodnog režima: u vladu.
Da ne dužim: nezadovoljan odnosom jedne državne ustanove prema njegovim ljudskim i građanskim pravima, Beko je presavio tabak i napisao sitno pismo takozvanom predsedniku vlade, Dragiši… Pardon – Mirku Cvetkoviću u kome traži zaštitu od zuluma Verice Barać.
E, sad, tu se dogodila jedna čudna stvar. Kada je Tatarin na besnom atu ujahao u vladu i Cvetkoviću uručio Bekovu protestnu notu, premijeru su – da prostite – momentalno spale gaće, a vilica počela da podrhtava. Nevičan svakoj brzini, zgrožen nad svakom hitnošću, Cvetković je nadmašio samoga sebe. Istog trenutka je odgovarajućim službama u gubernacionom konaku naložio da ispitaju stvar i da pod hitno izvrše dezulumizaciju Bekovih „ljudskih i građanskih prava“.
Znamo mi poodavno da je Savet za borbu protiv korupcije ova država osnovala samo i isključivo zbog nesnosnog pritiska briselske administracije. Inače, nijednom poštenom Srbinu to ne bi palo na pamet. Ipak, ono što vlada radi toj vladinoj organizaciji, prevazilazi i najbujniju maštu. Kakva su to sve podmetanja, kakve opstrukcije, kakve nameštaljke! Cvetković je na novinarska zapitkivanja otkuda takva ekspeditivna reakcija na Bekovo pismo odgovorio da je to uobičajena praksa „na Vladi“. Ne znam kako vi – ja mu nešto ne verujem. Štaviše, računam da „na vladi“ uopšte nisu svesni da u mnogim hitnim poslovima kasne nekih tridesetak godina. A eto, stiže pismo, vita jela zelen bor, za njim brzi odgovor.
Svet se, cenjeni publikume, pokvario. U smislu u kome se pokvari meso. I tu se – kažu starostavne knjige – ne može ništa promeniti. Samo što kod nas, u Srbiji, ima veoma mnogo višećelijskih mikroorganizama kojima trulež savršeno odgovara.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/cistka.881.html?news_id=212805
Nikola Jovanović
Ali u Srbiji danas nije vreme za propagandu i manifestacije koje neodoljivo podsećaju sadržinom na nekadašnje sletove na stadionu JNA. Srbija je umorna od forme, sad traži suštinu i rezultate i priznaće samo one koji rezultate isporučuju. Najbolja promocija evropske tekovine bi bila završetak panevropskih koridora koji prolaze kroz našu teritoriju, sprovođenje strukturnih reformi, koje su druge evropske države odavno uradile i, pre svega, osmišljavanje sopstvene budućnosti i uloge u toj ujedinjenoj Evropi.
Korenite promene u društvu se ne mogu ostvariti bez promena političkog sistema. Ovakvim predstavničkim sistemom građani posmatraju političku elitu kao indijsku kastu, gde su moguće rokade unutar kaste, ali gde svež vazduh nikad ne struji vertikalno. Utisak da vas u opštini i Narodnoj skupštini predstavljaju ljudi došli samo Bog zna odakle, utiče na onaj osećaj otuđenosti i bespomoćnosti da se upravlja sopstvenom sudbinom.
http://standard.rs/vesti/36-politika/6993-nikola-jovanovi-srbiji-treba-renesansa-a-ne-kozmetika-.html
I šta je uradio Jeremić dok su tako postavljani temelji politike postepenog i prikrivenog dizanja ruku od teritorijalnog integriteta Srbije? Da li je napustio Vladu i osudio politiku Borisa Tadića? Nije. Nastavio je da učestvuje u onome što je činila, usput pričajući patriotske bajke.
Dok politički direktor njegovog ministarstva, Borko Stefanović, po nalogu predsedničkog kabineta uspostavlja „dobrosusedske odnose“ sa secesionistima, on priča o Kosovu kao srpskom Jerusalimu. Govori o 27. martu i srpskom otporu nacizmu, a upravo je deo režima koji je oličenje kapitulantske, kolaboracionističke politike.
Procenite i da li se radilo o „Projektu Jeremić“, ili je mladi ministar, uprkos strašnom raskoraku između reči i dela, pravi a ne, kao što tvrdimo, pozerski patriota?
Na kraju, da postavimo pitanje: zašto NSPM, to jest Antonić i Vukadinović, sada ponovo puštaju u opticaj već obesmišljenu priču o „patrioti Jeremiću“? Prizemnim tekstom kojim smo, kao predmet napada i kleveta, prinuđeni da se bavimo, NSPM želi, salvom uvreda, da zapuši usta onima koji narušavaju medijsku sliku o Jeremićevoj „hrabroj borbi za Kosovo“. Velika prisutnost Jeremića na sajtu NSPM-a i režimskim medijima poklapa se sa povećanom nacionalnom retorikom mladog ministra. Prvo je „procurio“ njegov govor o Kosovu, održan u nacionalno-romantičarskim stilu na jednom protestantskom univerzitetu u SAD, da bi zatim u „patriotsko-nadahnutom“ duhu održao besedu povodom naše antifašističke tradicije. Cinično je posle svih aktuelnih kapitulacija govoriti o 27. martu. No, sve je to deo kampanje da se ministar Jeremić ponovo promoviše kao najveći patriota u sadašnjoj vlasti.
Pitanje je samo: da li ministar inostranih dela, u saradnji sa svojim „analitičarima“, autonomno oživljava Projekat u kome ima glavnu ulogu, kako bi u narednom periodu, možda i van Tadićevog zagrljaja, obezbedio zadovoljavajuće mesto pod političkim suncem Srbije? Ili se radi o celovitom reanimiranju Jeremića i njegove ekipe od strane Borisovog „dvora“. U predstojećem periodu „dvoru“ treba bučni patriotski orkestar, bez obzira da li će i formalno ostati pod njegovom dirigentskom palicom ili će se fiktivno osamostaliti, pa onda sa njim praviti neku novu kombinaciju.
A što se tiče napada jurišnika „Anti-Srbije“ na Jeremića, to je ili deo obične porodične svađe ili puko političko pozorište. „Anti-Srbija“ i aktuelni režim, čiji je Jeremić deo, imaju istog gazdu. Da taj gazda smatra da Jeremić ne treba da bude ministar spoljnih poslova, ili da treba da obuzda svoj „patriotski“ jezik, lako bi preduzeo potrebne radnje. Nije valjda da Tadić, koji je pod pritiskom povukao Rezoluciju upućenu GS UN-a, na energični zahtev „Imperije“ ne bi „žrtvovao“ Jeremića? Naravno da bi to uradio. Za Borisa je smena Jeremića mnogo manje štetna od debakla Rezolucije. Zato su neozbiljne priče o tome da Jeremić predstavlja „trn u oku Imperije“ i „Anti-Srbije“.
Dok god se Jeremić prepucava sa LDP-ovcima i vanpartijskim delatnicima „Anti-Srbije“, ne radi se o ozbiljnom sukobu. Tek kada on energično a ne marketinški, bez mogućnosti da posle pređe preko toga, osudi politiku Tadića i spoljnu politiku „Imperije“, a Borisov „dvor“ beskompromisno napadne Jeremića, možemo da poverujemo da je, makar i iz ličnog interesa, Vuk skrenuo s puta kojim već godinama ide.
Vraćanje „drugosrbijanskim“ korenima
U tekstu „Kriptoanalitičari, NSPM i projekat Jeremić“ iznete su diskvalifikacije autora Vidovdana, Pečata i Standarda, gotovo istovetne onima koje koriste pripadnici „Anti-Srbije“ ( kao: tribalni nacionalisti, primitivni, tupavi nacionalisti, zaverolozi i paranoici) kada govore o srpskim patriotama. Takva „drugosrbijanska“ retorika novog NSPM-a, puna LDP-ovske netrpeljivosti i diskvalifikacija, govori mnogo više o autorima nego o onima na čiju je adresu upućena.
Mada, možda ipak mi grešimo. S obzirom da se taj tekst pojavio na spomenutom sajtu 1. aprila, dopuštamo mogućnost da se radi o sarkastičnoj prvoaprilskoj šali, te da će njegovi autori ovih dana reći: „Grešili smo i obrukali smo se, i zbog toga nas je sramota, a sada smo spremni da kažemo punu istinu o režimu“. Ni tako NSPM dvojac ne bi postao ono što je nekada bio, ali bi bar delimično izbledeo prezir koji je zaslužio. A zaslužuje ga i zbog toga što tekst na koji smo se osvrnuli (a svi dobro znamo ko ga je sastavio) nije smeo da potpiše svojim imenima i prezimenima, već se krije iza nekada časnog imena NSPM. Doduše, i to je bolje nego da Vukadinović i Antonić, tokom razračunavanja sa neistomišljenicima, koriste pseudonime kao što su Bosiljka Medić, Nikola Malbaški …
Autori
Dragomir Anđelković
Branko Radun
Milovan Balaban
Predrag Nikolić
Saša Gajić
Vidovdan, 04. 04. 2011.
http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/6997-vidovdan-odgovara-nspm-povampirenje-projekta-jeremi.html
[...] Biće vruće leto… [...]
[...] Biće vruće leto… [...]