Nema oporavka pre 2013. godine
MI & ONI
Autor: Gojko Vlaović
Zvaničan podatak da je 700.000 ljudi na rubu egzistencije kao i da su plate u Srbiji najniže u regionu jasan su pokazatelj da je ova zemlja ako ne najsiromašnija, onda svakako jedna od država sa najnižim životnim standardom u regionu.
Skoro 95.000 nezaposlenih ima iznad 55 godina, i oni veoma teško dolaze do posla. Među njima je 21.353 onih kojima je već prestalo pravo na novčanu naknadu sa biroa. I svi oni su potencijalni korisnici sistema socijalne zaštite. Prema podacima iz socijalne mape, najmanje 353.000 stanovnika živi sa manje od 8.000 dinara mesečno. Najteže je starima i seoskom stanovništvu.
Socijalnu pomoć prima 178.786 pojedinaca, a čak 40 odsto korisnika je u Vojvodini. Statistički podaci precizno i neumoljivo utvrđuju neveseo i zabrinjavajući položaj radnog čoveka u Srbiji. Da bi se uverili u to dovoljno je pogledati prosek plata u Srbiji i okruženju. Sa prosečnim primanjima od 320 evra mesečno Srbija je na začelju među svim zemljama u regionu.
DANAS
CEO TEKST:
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/plave_strane/nema_oporavka_pre_2013_godine.45.html?news_id=214512
Двери: Поводом претњи Верици Бараћ
Екипа која стоји иза Телекома Аустрија се определила за исту тактику тј. генерално за појачавање директног притиска на Савет за борбу против корупције.
Београд, 29.04.2011
„Склони смо или песимизму или оптимизму, а најмање смо спремни да будемо упорни. А корупцију најуспешније можемо савладати упорношћу – као грађани и као представници власти.“ Овако започиње уводна реч у Савету за борбу против корупције коју је потписала Верица Бараћ.
Знајући наше склоности, режим је све време ширио ред оптимизма, па ред песимизма, не би ли старом, опробаном техником разбио или прескочио све препреке које су се нашле на путу продаји Телекома ради опстанка на власти.
Очигледно се није рачунало на упорност, пре свих Верице Бараћ а онда и других учесника у неформалном фронту против продаје Телекома.
Мало је начина да се неприметно и без последица заобиђе државни службеник на битном месту који озбиљно, одговорно и храбро ради свој посао. На дуже стазе се то обично ради тако што се у тишини не продужи мандат или не изврши реизбор како је то урађено у случају „незгодне“ Александре Смиљанић.
Међутим, када државни службеник или представник власти са кредибилитетом у широј јавности директно стане на пут злоупотреби положаја ради личних и партијских интереса, маневарски простор за његово елегантно заобилажење готово да и не постоји. Поготово уколико му у опису посла пише да бави борбом против корупције.
Због природе посла Верице Бараћ, не може се тек тако пласирати афера, па извршити медијска дискредитација са циљем да се изнуди њена оставка. Исто тако, незамисливо је, на пример, откривање и хапшење неке „антикорупционашке мафије“. Режим се зато у овој ситуацији одлучио на тактику игнорисања.
Очигледно је да та тактика није дала резултата, па су корисници услуга корупције државних службеника принуђени да узму ствар у своје руке. А њима су остале на располагању још само претње, тужбе, уцене и гола сила.
Претње и тужбе против Верице Бараћ и Савета су већ виђене од стране припадника уједињених монопола Србије.
Екипа која стоји иза Телекома Аустрија определила се за исту тактику тј. генерално за појачавање директног притиска на Савет за борбу против корупције. Видели су да не постоји никаква реакција других државних органа када се први пут озбиљније прешло преко црте. И поред великог искуства у оваквим ситуацијама, схватили су да ипак морају да поштују локалне обичаје и да се понашају на исти начин ако се желе придружити уједињеним монополима Србије.
Њихове претња и најава тужбе је заиста апсурдна и иде на терет пре свих Борису Тадићу, Влади Србије, тужилаштву у другим релавантним државним органима као и странкама владајуће коалиције.
Да се у овој ситуацији, уместо колонијалне нашла домаћинска власт, уследио би оштар одговор непристојном странцу да поштује државне инситуције Србије или ће бити искључен из даљег поступка. Шта више, до ове ситуације не би ни дошло јер домаћинска власт не би дозволила да се крши тендерска процедура, закони и устав или спроводи поступак продаје упркос изузетно озбиљним налазима Савета за борбу против корупције. Коначно, поступкак продаје Телекома не би ни био организован јер домаћинска власт не би продавала једно од најзначајнијих предузећа у Србији.
Верици Бараћ желимо да истраје у својој борби. Желимо да зна да у тој борби није сама и да уз њу стоје бројни учесници неформалног фронта против продаје Телекома и огромна већина грађана Србије.
Покрет за живот Србије види Верицу Бараћ и Савет за борбу против корупције као природног савезника јер одлично ради свој посао. Борба против корупције један је од најзначајнијих делова ширег фронта борбе против уједињених монопола Србије. То, поред осталог, подразумева допуну законодавства, стварање институција и повратних механизама који ће омогућити да борба против корупције буде заокружена до краја и тиме постане што ефикаснија. Коначно, то захтева и суштинску промену система и стварање нових услова у којима ће Верица Бараћ и Савет за борбу против корупције временом имати све мање посла.
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/saopstenja/2011-godina/sitnice-od-zivotne-vaznosti.php
[...] до данас, сви видимо (Produktivnost u Srbiji 42 odsto od evropskog proseka и Srbija po kvalitetu života i standardu građana na dnu lestvice u regionu). Они су се поделили на те две струје – [...]
[...] до данас, сви видимо (Produktivnost u Srbiji 42 odsto od evropskog proseka и Srbija po kvalitetu života i standardu građana na dnu lestvice u regionu). Они су се поделили на те две струје – [...]