„The Hero“, delo Marine Abramović
-
ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:
мај 10, 2008
Београд је свет
октобар 6, 2010
децембар 27, 2009
децембар 24, 2009
мај 22, 2010
Исус Христ
март 28, 2010
СВЕТ(О)
KOSMET VIA KOSMOS
Начертаније Меморандума зa 21. вek
- Почетак
- ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ
- ИЗБОРИ 2012. ГОДИНЕ
- ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ
- НОВА СРПСКА ДЕСНИЦA
- О аутору/Контакт – Contact
- ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА
- ПРИХВАТАЊЕ РЕАЛНОСТИ
- Политика
- Los artículos en español
- MUZIKA za razmišljanje
- Occupy Kosovo
- Философија/Религија
- Економија
Архиве
- мај 2012
- април 2012
- март 2012
- фебруар 2012
- јануар 2012
- децембар 2011
- новембар 2011
- октобар 2011
- септембар 2011
- август 2011
- јул 2011
- јун 2011
- мај 2011
- април 2011
- март 2011
- фебруар 2011
- јануар 2011
- децембар 2010
- новембар 2010
- октобар 2010
- септембар 2010
- август 2010
- јул 2010
- јун 2010
- мај 2010
- април 2010
- март 2010
- фебруар 2010
- јануар 2010
- децембар 2009
- новембар 2009
- октобар 2009
- септембар 2009
- август 2009
- јул 2009
- јун 2009
- мај 2009
- април 2009
- март 2009
- фебруар 2009
- јануар 2009
- децембар 2008
- новембар 2008
- октобар 2008
- септембар 2008
- август 2008
- јул 2008
- јун 2008
- мај 2008
- април 2008
- март 2008
- фебруар 2008
Категорије
Тема: Contempt од Vault9.
Блог на WordPress.com.
Artists to the Rescue
http://www.artinfo.com/news/story/29084/artists-to-the-rescue/
Nepristojno brbljanje
Dušan Miklja
| 08. 05. 2011. – 00:02h |
ĆUTNJA I GOVOR:
Postoje mesta u kojima se može o svemu govoriti. U Las Vegasu, recimo. Što bi se tamo uzdržavali? Ali postoje i mesta u kojima je prikladnije ćutati. U kojima je nepristojno brbljati. U srpskim manastirima na Kosovu, na primer, u Svetoj Gori, u crkvama ispod zemlje u Kijevsko-pečarskoj lavri, u Aja Sofiji u Carigradu, u Jerusalimu, pod maslinama starim dve hiljade godina u Getsemanskom vrtu, na Sinajskoj gori.
Zbog čega govor, a zbog čega ćutnja? Zbog toga što, kako kaže poljski esejista Kazimjerž Pažnjevski, „ćutnja u Jerusalimu može biti i molitva, jer je božansko svuda“.
ZNAJU LI ŠTA ČINE?
Jedan od uglednika „Rimskog Kluba“, poznatom po sumornim ali nažalost i tačnim predviđanjima o tome kuda vodi neprestano povećanje industrijske proizvodnje, i, otuda, zagađenje životne sredine, rekao je u nedavnom intervjuu da je sve manje riba u morima.
Da nije daleko dan kada ih neće više biti. Pa reklo bi se, šta je novo u tome? Manje je i ptica i životinja i održivih vrsta biljaka. U ovom slučaju postoji ipak nešto posebno. Duboko uznemirujuće. Riba kod biblijskih naroda ima isti status kao plod masline, vinova loza, stada ovaca. Nešto dakle na čemu je nastala i počivala civilizacija. Ne zaboravimo najzad da je riba hrišćanski simbol. Nije, prema tome, reč samo o hrani. Posredi je nešto mnogo zlokobnije: ukidanje – zbog gramzivosti – ne samo svetih simbola već i postanja.
http://www.blic.rs/Komentar/Ogledalce/252487/Nepristojno-brbljanje
Познато је да Српски културни центар има одличну стратешку позицију–преко пута Бобура, али као да свих ових година није умео да је искористи. Каква су Ваша размишљања у овом правцу?
Положај није довољан, наравно. Култура је део брендинга једне земље. Ко сумња нек погледа Шпанију кроз „Мовиду” 80-их или Енглеску кроз „Cool Britannia”акције 90-их година. То још нисмо разумели код нас. Култура је економски адут. И то је комплексније него што звучи јер није довољно имати лепе споменике па дођу туристи,мало сликају, купе сладолед и врате се кући. Позиционирања наших уметника у свету имају директно утицај на економију, не само на имиџ земље. Успех и фама једне Марине Абрамовић требало би да буду исто адут за Србију као што је сваки турнир који освоји Новак Ђоковић.
Да се вратимо Центру. До сада није било суштине која може да привуче пажњу париске публике; није да немамо шта да покажемо и да не знамо али то се није радило јер смо увек ишли на оно што мислимо да може да интересује „наше” људе а не хиљаде оних који сваког дана пролазе поред Центра на путу ка Бобуру. Зато тај простор мора прво да буде прозор у неку нову виталност наше културе било да је то филм, уметност, мода, архитектура и дизајн или музика. А то прво пролази кроз приказивања оног шта наши људи у Србији и ван ње раде данас. Ако привучеш пажњу кроз то онда ће бити лако увести иху баштину, у фреске и манастире или Иву Андрића…
Не знам колико људи у Србији зна за девојку која се зове Теа Обрехт родом из Београда и која се налазила недељама на листи најпродаванијих књига у „Њујорк тајмсу” и постигла је феноменалан успех са својом првом књигом?
О тој виталности причам.
Колико су инострани културни центри у Паризу посећени? Каква су сазнањаФранцуза о српској култури?
Искрено, не идем ни у један културни центар зато што мислим да се прави кардинална грешка у приказивању културе једне земље. Увек је прилично херметично, не иде се ка страној публици него је у фокусу оно што ми мислимо да вреди за нас саме.
Ту је увек у питању нека сакрализација: ево вама тамо нешто дивно од нас, морате то да примите. Али не морају, јер су већ преоптерећени информацијама о хиљаду дневних дешавања у граду. Важно је комуницирати, ширити информације, радити на атрактивним пројектима. Центар мора да буде платформа за интеракцију наших и страних људи јер ми нисмо неко острво у Пацифику, далеко од свега, него имамо и људе и таленте који могу без стида да се боре у глобалној арени каква је данас у широком смислу светска „култура”.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kultura-je-ekonomski-adut.sr.html
—
Da li ste čuli za nekog srpskog glumca? Da li vam se sviđa neki srpski film?
- Ne, u stvari ne znam ni gde se Srbija nalazi.
A Novak Đoković, da li ste čuli za njega?
- A, Đoković. Naravno da znam ko je on.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Dnevni_magazin/story/161068/+%C4%8Cuo+sam+za+Novaka%2C+ali+ne+znam+gde+je+Srbija.html
[...] статус “грчке богиње“ (УМНИ РАТ, Povratak patrijarhatu и СВЕТ(О)). Не мислим да буде обожавана као богиња, већ да буде [...]
[...] СВЕТ(О) [...]