PIŠTALJKA
Preduzeće „Stubovi kulture – Vreme knjige”, u vlasništvu aktuelnog ministra kulture Predraga Markovića, dobilo je krajem 2009. godine od državnog Fonda za razvoj kredit od 100.000 evra po veoma povoljnim uslovima.
Privilegije … Predrag Marković
-
POVEZANI POSTOVI:
Јапански министар спољних послова поднео оставку због 450 евра
март 6, 2011
KRLEŽA I TOMAS MAN
фебруар 16, 2011
Nada i korupcija
јануар 9, 2011
ЕДМУНД БЕРК
јул 5, 2010
Последње искушење
јул 5, 2010
Srbija danas
јун 30, 2010
Шећерна глава
април 13, 2010
Funkcioneri krše zakon korišćenjem službenih vozila
Autor: Beta
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković izjavila je danas da političari najčešće krše zakon tako što koriste službena vozila u partijske svrhe, navodeći da je zbog toga Agencija podnela nekoliko prekršajnih prijava.
Markovićeva je agenciji Beta rekla da Agencija trenutno ispituje da li su političari iz Socijalističke partije Srbije na obeležavanju godišnjice smrti bivšeg predsednika Slobodana Miloševića koristili službena vozila. Ona je kazala i da je posao Agencije da ispita da li će državni funkcioneri na današnju slavu Demokratske stranke doći državnim automobilima.
Markovićeva je, ipak, dodala da ne treba zaboraviti da su državni funkcioneri istovremeno i političari koje su građani izabrali sa stranačkih lista, a koji nakon izbora moraju štititi javni interes.
- Posao Agencije je ta utvrde da li zloupotrebljavaju funkciju u političke svrhe ali to je često tanka linija – rekla je ona.
Markovićeva je kazala i da nisu ispitivali da li ima kršenja zakona u slučaju gotovo svakodnevnih poseta poslanika Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića s vladinom delegacijom, koju predvodi njegova stranačka koleginica Verica Kalanović gradovima u Srbiji. Ona je u tom smislu dodala da je Dinkić član vladajuće koalicije, i da bi njegove posete bile “sporne da se skup organizuje na poziv stranke, ili da se prilikom državnih poseta slika ispred stranačkih zastava”.
Markovićeva je kazala i da se mora urediti korišćenje državnih objekata u stranačke svrhe jer se u Srbiji dešava da predsednik opštine daje stranci na korišćenje neku salu. Ona je dodala da će se takvi gestovi morati evidentirati kao, na primer, donacija, jer je to u skladu sa evropskim standardima.
http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/funkcioneri_krse_zakon_koriscenjem_sluzbenih_vozila.83.html?news_id=33814
—– Forwarded Message —-
Za prevoz čak devet članova Cvetkovićevog kabineta zaduženi su službeni vozači ili životni saputnici ministara. Automobile nemaju zamenik premijera Ivica Dačić, potpredsednici Verica Kalanović i Jovan Krkobabić, te ministri Dragan Šutanovac, Oliver Dulić, Milutin Mrkonjić, Dušan Petrović i Srđan Srećković. Auto nema ni Nebojša Ćirić, ali ministar za ekonomiju izgleda više voli dvotočkaše, pošto je jedini član Vlade koji u slobodno vreme vozi motor „beverli pjađo 500″.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/160369/Pola+kabineta+voze+%C5%A1oferi.html
Svi vrlo dobro znamo šta se ne sme činiti kada je neko drugi u pitanju, čak bez razmišljanja potežemo mač pravednika ako smo na bilo koji način oštećeni, a kada se o nama samima radi, onda sve volšebno zaboravljamo. To vam je ono kada stojite ispred opštinskog, sudskog ili bilo kog drugog šaltera u kilometarskom redu pa vidite kako nekog preko veze primaju bez čekanja. Spremni ste tada oko da mu izvadite zbog nepravde koja vam je naneta. A kada ste vi sami u poziciji onoga što zaobilazi red ili ste u prilici da zgrabite kakvu drugu privilegiju, onda je to „prihvatljivo snalaženje” u datim okolnostima…
U društvu koje se primarno vodi ovakvom logikom ne treba se čuditi kada politika postane ništa drugo nego sebična i samodovoljna delatnost, opsednuta sobom i lišena bilo kakve brige za opšte interese.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/160367/Legija+i+%C5%BEirafa.html
——————————————————————————–
СРЕМСКА МИТРОВИЦА – Државни секретар у Министраству за економију и регионални развој Горан Петровић, у присуству председника Уједињених региона Србије Млађана Динкића, отвориће сутра први ауто-камп у Специјалном резервату природе „Засавица” код Визиторског центра.
У изградњу овог резервата, који је проглашен за мочварно станише од светског значаја, уложено је 350.000, а Министраство за економију и регионални развој издвојило је 250.000 евра.
„Овиме обогаћујемо нашу туристичку понуду. Лане смо имали 17.000 посетилалаца, а ове године верујемо да ће их бити и више. Одлучили смо се за изградњу ауто-кампа имајући у виду чињеницу да су кампери и велики заљубљеници природе”, изјавио је управник СРП Засавица Слободан Симић.
Танјуг
објављено: 08/05/2011
MILAN DAMJANAC:
„NAJEVROPLJANIN” – KAKO TO GORDO ZVUČI!
Imam toliko utisaka sa ovogodišnje dodele priznanja za „Najevropljanina” da prosto moram da ih podelim sa širim auditorijumom. Sumnjam da će ih neko izreći na našim malim ekranima.
Imali smo prilike da saznamo kako je ministar odbrane Srbije, Dragan Šutanovac dobio nagradu „Najevropljanin Srbije” za 2010. godinu [1]. Imajući u vidu da je nagrada dodeljena u još pet kategorija, jedan od laureata je i ministar za poslovno planiranje i zaštitu životne sredine, Oliver Dulić. Šta uopšte predstavlja izbor za „Najevropljanina Srbije”? Koji su kriterijumi za dodeljivanje ove nagrade? Šta ona zaista predstavlja?
U svom govoru, Šutanovac je naglasio da mu je isto pitanje ponovio desetogodišnji sin; srećom, Šutanovac mu je mudro odgovorio da je to prestižna nagrada, jer je biti najevropljanin prestižna stvar. Na pitanje svog desetogodišnjeg sina (znate već kako ponekad deca umeju da pitaju tako očigledne stvari) u čemu je razlika između „Evropljanina” i „Najevropljanina”, ovogodišnji laureat, „Najevropljanin Srbije”, Šutanovac, je vispreno zaključio da je „Najevropljanin” onaj koji poštuje ljudska prava, univerzalne civilizacijske norme i ljudske vrednosti. Hvala ovogodišnjem laureatu. Ne samo što je prosvetlio sina, koji je, kako kaže, sve odmah shvatio, već je prosvetlio i mene. Nisam znao da ostali žitelji Srbije ne poseduju taj kvalitet i osobine. Živeo sam u zabludi da znam mnoštvo ljudi koji dele ove vrednosti. Ali, dobro, ko će ako ne „Najevropljanin” da mi otvori oči.
Prava šteta, pa nismo svi desetogodišnji dečaci. Verovatno je iz ugla desetogodišnjaka to zvučalo poput bajke o Snežani i sedam patuljaka ili priče o Deda Mrazu. E tako mu dođe i ovaj izbor za „Najevropljanina” – to je izbor koji i nalikuje na neku bajku, nekakvo nejasno priznanje poput priznanja iz nekog crtanog filma koje se dodeljuje živopisnim likovima naše estradne (ups!), odnosno političke scene. Tako je laureat na polju politike objasnio svoje zasluge koje su ga dovele do najvećeg priznanja koje iskreni „Evropljanin” može da zamisli.
Pazite samo, dakle postoji nagrada za „Najevropljanina” koju je pre Šutanovca dobio još jedan bivši Evropljanin a sada „Najevropljanin” Ivica Dačić, a koja se dodeljuje, izgleda, za neizmernu želju za pristupanjem “Carstvu božijem na zemlji – Svetoj EU”. Zamislite, ja sam svojevremeno pomislio da se nagrada dodeljuje za najbolje poznavanje evropske tradicije i kulture. Kad ono, „Najevropljanin” je onaj „Evropljanin” (šta god to u identitetskom smislu danas predstavljalo) koji je bezalternativni zagovornik EU-integracija po svaku cenu i koji Evropsku uniju posmatra čisto metafizički i bezgrešno. Naravno, to što se čini da je najveća razlika između „Najevropljanina” i „Evropljanina” odanost ovom “svetom” cilju i stepenu ljubavi prema Evropskoj uniji, ipak se čini netačnim; pre će biti da je glavna razlika nepoznavanje evropskih hrišćanskih tradicija, renesanse, književnosti i filozofije. Teško da se skok iz etičkog stava jednog Evropljanina u metafizičko stanje „Najevropljanina” može dogoditi a da se pri tome ne zaborave osnovni postulati stare Evrope. One Evrope koju je proslavio jedan Gete, koja je bila duhovna kolevka najvećim misliocima, one Evrope koja je izrodila slobodarske narodne i nacionalne ideje.
NAJEVROPLJANIN ŠUTANOVAC Nema tih ideja, nema slobode, nema časti, nema obrazovanja, poezije i pesništva, nema duha i kvaliteta u toj današnjoj „Naj-Evropi”. Nema ničeg u njoj sem praznine. Ona je duhovno ruglo i bledi odsjaj nekadašnje Evrope. Dakle, nagrada se ticala jedne političke organizacije, jedne unije zemalja, kakvih ima još u svetu, a koja je uzurpirala ime „Evropljanin”. Nikome iz stare Evrope ne bi palo na pamet da bilo kada, bilo gde dodeljuje ovu ponižavajuću nagradu. Ne bi, zato što je ta Evropa sazdana na drugim vrednostima i principima od koje je pravo na slobodno mišljenje i lični integritet bilo najveće i najpoštovanije. To je Evropa koja je uzdizala pravo na slobodu iznad prava na život. To je Evropa časti, a ne Evropa vlasti. Te i takve Evrope odavno više nema. Evropa je danas progutana, a njene vrednosti izopačene od strane Evropske unije koja je sama izdala vrednosti na kojima je zasnovana. A izdala ih je onda kada je postala sluškinja Sjedinjenih Američkih Država i njenog satelita u Evropi Velike Britanije.
I zato ni ova nagrada Šutanovcu nije isključivo zbog zalaganja da se Srbija bezuslovno „utopi” u ovu novu konstruisanu idolatriju sa ogromnom nefunkcionalnom birokratijom i nelegalno izabranim predsednikom pod nazivom EU, već je dodeljena zbog njegovih evroatlantskih napora. U nekim drugim okolnostima, ne bi bilo normalno da se „Najevropljanin” istovremeno zalaže za uniju evropskih zemalja i za ulazak u ratni savez koji predvodi Imperija koja nije deo EU. Međutim, ovo je „Vrli Novi Svet” u kome je sve dozvoljeno i svaki mediokritet je dobrodošao za nagrađivanje. Oni koji služe prevashodno i uvek isključivo interesima svog naroda nikada neće dobiti nagradu ovog tipa, pošto je kriterijum za njeno dobijanje bespogovorna poslušnost Briselu. Dakle, šta se nagrađuje? Nagrađuje se pokornost, zastupanje tuđih interesa i istrajnost u tome. Tako je Ivica Dačić (bivši nepoželjni Evropljanin) svojevremeno zaslužio da postane „Najevropljanin” u dva koraka, nakon što je napravio vladu sa onima koje mu je sugerisao Brisel, čime je valjda potvrdio svoje, kako sam Šutanovac reče „poštovanje ljudskih prava, univerzalnih civilizacijskih normi i ljudskih vrednosti”, ili u prevodu, potvrdio je svoju poslušnost stavu Brisela i Vašingtona i njihovih ambasada u Beogradu. Eto na šta je spala „nova Evropa” – nagrađuje svoje poslušnike čime de fakto dokazuje da vodi kolonijalnu politiku.
Što je još grđe, naši se političari utrkuju ko će biti poslušniji, pa se još i smeškaju na dodeli priznanja za pokornost. To me podseti na onu ujdurmu koja se stvorila oko slike Milana Nedića u kragujevačkoj Prvoj gimnaziji. Kažu nije mesto slici jednog kvinslinga u javnoj ustanovi. Sva sreća pa mi ove naše savremene kvinslige gledamo po celi dan na tv ekranima. Samo što je Milan Nedić bio kvinsling sa određenim ciljem, i u tom duhu je i sačuvao od noža gotovo pola miliona Srba, a ja sretne plodove saradnje sa kolonijalnim gospodarima i okupatorima danas još ne vidim. Ili možda grešim?
Nećete mi valjda reći da nismo okupirani? Ma dajte, probudite se. Republika Srpska, kao entitet u BiH je daleko slobodnija srpska država nego Republika Srbija, koja je na papiru nezavisna država.
NAJEVROPLJANIN DULIĆ Na kraju, moram da kažem par reči i o laureatu broj 2 (ili ako mu je više po volji, number two) za prošlu godinu. To je višestruko pominjani ministar u našem narodu, ortoped na privremenom radu u Vladi kao ministar životne sredine i prostornog planiranja, Oliver Dulić. U svom govoru, podsetio nas je da živimo u „prljavoj zemlji”, u kojoj se „zagađuje životna sredina”, ali on, kao „Najevropljanin” koji teži da postanemo moderno evropsko društvo u kome takvih pojava nema, svesrdno, dobronamerno, ali strogo, gotovo očinski je prekorio neuki narod i uputio ga ka pravim vrednostima. Prava šteta što se kao ministar i „Najevropljanin” nije setio da zaista i pomogne jadnom i bednom srpskom seljaku i siromašnim srpskim porodicama – za početak time što im neće odmagati. Kada bi im pomogao možda bi i oni pomogli njemu. Samo se bojim da on ima više da nauči od običnog naroda nego oni od njega. Jer, kada bi kojim slučajem ponešto od njega i naučili, država bi bankrotirala u roku od nedelju dana.
Samo za izradu sajta koji promoviše kampanju „Očistimo Srbiju”, koju je pokrenuo ministar Dulić u cilju obrazovanja neukog naroda (kako bi nam država bila čistija), izdvojeno je 25 hiljada evra! [2] Evo ga, dakle, i drugi „Najevropljanin” na delu. Možda je, doduše, reč o nekoj evropskoj vrednosti i običaju u koji nas još nisu uputili. Moguće je da je došlo do zamene teza, pa su naši ministri, čitajući priču o Robinu Hudu i „Veseloj družini”, pogrešno povezali stvari, pa pomislili da je cilj uzeti od siromašnih i dati bogatima a ne obratno. Daleko bilo da mislim da se bogatima treba uzeti. Ne misle to ni oni, a i loše je da ih ljute, nego je najlakše uzeti od onih koji ne mogu da sastave kraj sa krajem, a ne bune se. I tako se bogati sloj uvećava, a siromašni sloj postaje nebitan i nepregledan.
To je, dakle, način na koji se Vlada bori protiv strašne SEKE (nadam se da nećemo doživeti i BATU, to ne bismo preživeli), i za to se dobija nagrada za „Najevropljanina”! Nije sve to lako, treba postići sve što je zacrtano, već će u sledećem krugu, verujem, nakon sajta od 25 hiljada evra, taksi do Skupštine koštati 80 hiljada evra (samo za ministre, sa plaćanjem na fakturu u stilu Srećka Šojića), a nabavka kompjutera za ministarstvo će koštati tričavih milion evra. Šta je to za nas. Imamo, pa se razbacujemo. A kad ne budemo imali, prodaćemo EPS, Telekom, pa ćemo preživeti i dogodine. Doduše, biće nezgodno ako se svi „ugrade”; šta će ostati za plate našim jadnim napaćenim ministrima?
Šta reći nakon svega? Valjda je red da im čestitam. Dakle, od srca čestitam našim „Najevropljanima”.
Čestitam im na predanom radu, na poštovanju civilizacijskih normi, ljudskih prava i evrospkih vrednosti. Zahvaljujući njima, shvatio sam koje su to vrednosti u pitanju. A ako bude sreće i pokornih glava, i dogodine ćemo prisustvovati ovom događaju. Ko li bi mogao biti dobitnik naredne godine, pitam se? Možda Đelić? Teško, pre neki dan je sa suzama u očima priznao da je „pomalo ljut na EU”, mada „ne gubi veru”.
Možda Čedomir Jovanović? Ne, nije u vlasti, što je prava šteta, da jeste, bio bi glavni favorit. Uvrede na račun malih ljudi i Afrikanaca bi mu sigurno bile oproštene. Uostalom, mnoge evropske zemlje upravo bombama uvode demokratiju u Libiju. Koje dete više-manje, to mu dođe kolateralna šteta. Važno je da je nenaoružani terorista likvidiran kako ne bismo pričali o mrtvoj deci. Ne znam. Naprosto, velika je konkurencija i teško je napraviti izbor. Videćemo dogodine.
Živeli naši Najevropljani!
Da nema njih, nikada ne bismo spoznali granice srpske pameti i strpljenja.
Fond Slobodan Jovanović
Za Hilandar 60 miliona dinara od Ministarstva kulture
Autor: Beta
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva ove godine je izdvojilo 60 miliona dinara za obnovu manastira Hilandar na Svetoj Gori, koji je 2004. oštećen u požaru.
Hilandar su danas obišli ministar kulture, informisanja i informacionog drusstva Predrag Marković i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stefanović kako bi se informisali o toku obnove manastira i o predstojećim radovima, saopšteno je iz Ministarstva.
Kako se navodi u saopštenju, 28,8 miliona dinara namenjeno je za završtek grubih radova i pokrivanje zapadnog krila Velikog konaka. Obnova Velikog konaka podrazumeva potpunu rekonstrukciju požarom uništenih delova, uz konstruktivno ojačanje i obnovu sačuvanih elemenata, tako da objekat po obliku odgovara onome kako je izgledao pre požara, ali i da funkcionalnom revitalizacijom prostora odgovara duhu sadašnjih potreba manastira. Tokom 2011. planiran je i nastavak konzervatorskih i restauratorskih radova na Crkvi Svete trojice, kao i završetak konzervacije, rekonstrukcije i restauracije ikonostasta mitropolita Simeona iz 1635. godine.
http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/za_hilandar_60_miliona_dinara_od_ministarstva_kulture.83.html?news_id=34248
[...] Intelektualac u ekonomskoj krizi [...]
[...] моралних вредности, другачијих радних навика (Intelektualac u ekonomskoj krizi). Значи, не говорим да треба одбити неког само зато што [...]
[...] Intelektualac u ekonomskoj krizi [...]