На трулом и антихришћанском Западу, некако, има много више оних који нису трули, у јавном животу има много више хришћанства, у црквама има више људи (посебно у САД). На том и таквом Западу они који чине прељубу доживе осуду јавности и медија. Тешко је онима који мрзе Запад, или само САД, да схвате и прихвате да тамо нису сви лицемерни. Управо смо сведоци како су један такав (покушај) чина (прељубе) Андрју Брајтбарт (Аndrew Breitbart) и Дејна Леш (Dana Loesch) изнели пред јавност САД и одмах смо видели конгресмена из Демократске странке (Њујорк) који се на телевизији, плачући, извињава јавности и својој супрузи. Сада се тражи његова оставка. Узорни Мел Гибсон је, преко ноћи, постао неко са ким се спрдају конзервативци. Када се сазнало за аферу Арнолда Шварцинегера, иако је републиканац и гувернер Калифорније, највише је од стране републиканаца нападан, тако да се Глен Бек (Glenn Beck) шалио да, парафразирам, ”прељубници можда неће завршити са Хитлером или Бин Ладеном али сигурно хоће са Сорошем, делећи собу, у паклу”…
У Србији се једино председник скупштине Србије после 2000. године због таквог чина нашао у медијима. Не сећам се неког другог случаја. Овај је, вероватно, имао и неку политичку позадину (можда, попут афере недавно ухапшеног директора ММФ-а, али остаје чињеница да и тада људи обично учине прељубу, а из неких других разлога то дође до јавности)… Данас је у скупштини један посланик СРС рекао посланику СНС да је боље да се ”држи секретарица јер се у то боље разуме”’…
Како ће ко да живи његова је приватна ствар. Како ће двоје људи да уреди своју везу такође је приватна ствар тих људи. Ако оставимо оне који имају договор да живе другачије (или су припадници исламске религије) него како се живи у хришћанском моногамном браку, већина људи жели да живи баш таквим животом, жели такав брак између мушкарца и жене, и обавезују се једно другом на верност и у добру и у злу. Дакле, у том случају, превара је баш то – превара, када дође до прељубе, то је – неверство, издаја. Ако се крије, дуже време, то је скоро као злочин. Како се сада осећа брат Рајана Гигса, легенде Манчестер Јунајтеда, када је сазнао да је брат (Рајан) све време од како је упознао девојку коју је оженио, спавао са њом. Рајан Гигс је потпуно уништио живот свом брату. Тачније снаја, супруга његовог брата. Да ли ће Рајан Гигс задржати углед у друштву? Неће. Али, можда му порасте популарност у Србији.
После се питате, Срби, што вас ваши политичари варају и лажу?
А можда се и то временом промени. Ово је текст из сутрашњег Прес-а:
08. 06. 2011
PRESS
Veliki broj srpskih švalera misli da običan seks sa drugom ženom nije bračno neverstvo ako ne prorade emocije, sa takvima se često susrećemo u terapiji, kaže dr Zoran Milivojević. Urbana legenda kaže da se samo u Srbiji uči da se broj 7 piše precrtan i da time naš narod želi da poruči da za nas ne važi sedma božja zapovest: „Ne čini preljubu.” Jedino u Srbiji postoje i posebne poslovice o bračnim neverstvima. Muška glasi: „Ako sam oženjen, nisam uštrojen”, a ženska: „Ako sam udata, nisam oduzeta.” (…) Srbija ne pamti kada je neka bračna razmirica dospela na naslovne strane. Daleko od toga da su Srbi „operisani” od bračnih izleta, ali to je kod nas još tabu tema. Osim, možda, u muškom društvu, u kojem se prosečan mačo Balkanac i uzoran muž najčešće hvali „kako je” i „koga je”, vođen onom narodnom da „ako se ne zna, onda se nije ni desilo”…
ЦЕО ТЕКСТ:
ПОВЕЗАН ПОСТ:
Povratak patrijarhatu
мај 28, 2011
ТИ СИ ЈА, ЈА САМ ТИ
септембар 12, 2008
Још један министар морао је у Француској да оде из владе, јер после афере са Домиником Строс-Каном, кога су пред њујоршким судом прекјуче дочекале гневне хотелске собарице, и Францускиње су решиле да проговоре. Државни секретар за јавне послове Жорж Трон волео је као „рефлексолог” да се вежба над својим службеницама. Масирао им је табане, а онда би прешао на опипавање виших делова тела. Под притиском из Јелисејске палате под хитно је поднео оставку, чим су се две њему подређене девојке решиле да оптужбе изнесу у јавност.
Само дан касније, Лик Фери, медијски експонирани филозоф, открио је нови сексуално-политички скандал: тврди како је један бивши министар учествовао у оргијама са малолетницама у Маракешу. Иако није открио име дотичног, реаговало је тужилаштво и власт у Мароку и траже да се испитају ови наводи.
„Жене су најзад проговориле о сексуалном насиљу”, написала је Силви Кауфман, прва жена која је постала главна уредница „Монда” у историји овог париског листа.
Она, међутим, упозорава да је једини лек за рушење „француске мачо културе” да се успостави једнака заступљеност жена и мушкараца у политичком животу и на руководећим функцијама.
У парламенту само двадесет одсто посланичких места припада женама, док се износе подаци да жене у скупштини Руанде, на пример, заузимају 48 одсто места, нешто више него у Шведској. Никола Саркози је у свој кабинет изабрао 13 министарки од укупно 40 чланова, док је у суседној Шпанији влада социјалисте Сапатера мања и полно потпуно равноправна: од 16 чланова осам места припада женском полу.
А да се Строс-Кан није тако скандалозно догодио Француској, и то усред космополитског Њујорка, вероватно би Францускиње наставиле да ћуте о својим мукама са мушкарцима, тврде поједини аналитичари.
Ипак, чак и према последњим испитивањима јавног мњења више од половине Француза сматра да је цела прича намештена бившем директору ММФ-а и човеку са највише изгледа да на председничким изборима 2012. године остави за собом Николу Саркозија. У Паризу се истиче да Французи „никад неће прихватити таблоидну културу англосаксонских медија” и да ће своја пера оштрити на другим темама а не у туђим брачним или ванбрачним постељама.
„Не бавимо се приватним животима политичара”, рекао ми је кратко уредник сатиричног и тиражног недељника „Канар еншенеа” („Оковани патак”) недавно у редакцији овог успешног листа у коме ради 20 новинара и само пет новинарки.
Истовремено је оживела и стара нетрпељивост према „англосаксонском пуританизму”, према америчком стилу, медијским „слободама”, и законодавству.
Није мало Француза, и оних на највишим функцијама који замерају Американцима што су Строс-Кана „уништили” пре него што је и отпочео процес доказивања собаричиних оптужби.
Сада се присећају и оних старих Бушових времена када је, због француског противљења походима на Ирак, са друге стране Атлантика прорадио антифранцуски дух. Био је толико изашао из боце да су прекрстили своје најомиљеније јело: кромпирићи више нису били „француски” (French fries) већ „слободни” (Freedom fries). Али зато су мимо сваке француске законске норме у свом америчком стилу лишили слободе човека чију су кривицу установили на основу сведочења једне собарице.
Зорана Шуваковић
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kad-Francuskinje-progovore.sr.html
[...] Неверство [...]
[...] Колико су Срби (и Руси) слуђени, после више деценија проведених под комунизмом, показује да су власти у Београду (и Москви) подржале кандидата Демократске странке на изборима у САД, да се спремају поново да подрже истог кандидата, а да је добар део, можда и већина, припадника српског расејања у САД гласала на изборима за кандидата левице и глобализатора. Зашто православни хришћани деценијама ништа не предузимају да се ближе упознају са хришћанима из САД? Верујем да су хришћани из САД више отворени за сарадњу од православних хришћана (You can not mix grandmothers and frogs). На крају, не треба Срби (или Руси) да подсећају припаднике покрета Tea Party да и међу републиканцима има глобализатора који ће међу припаднике покрета убацити своје људе, нити да има убачених екстремиста са задатком да створе погрешну слику, нити да је сваки припадник тог покрета надпросечно интелигентан, све то већи део грађана САД добро зна, много боље него они који не живе у тој држави (We have met the enemy and he is us и Alex Jones vs. Glenn Beck). Знају они какве им замке спремају капиталисти са Волстрита, социјалисти из Вашингтона и глобализатори из Њујорка, наше је да ли ћемо да помогнемо или одмогнемо њихову борбу, јер је она у много чему заједничка, да ли ћемо разумети шта се догађа и први пут реаговати како треба (Нас и Руса 300 милиона! и Неверство). [...]
[...] Неверство [...]
[...] Неверство [...]
[...] Неверство [...]
[...] На крају, не треба Срби (или Руси) да подсећају припаднике покрета Tea Party да и међу републиканцима има глобализатора који ће међу припаднике покрета убацити своје људе, нити да има убачених екстремиста са задатком да створе погрешну слику, нити да је сваки припадник тог покрета надпросечно интелигентан, све то већи део грађана САД добро зна, много боље него они који не живе у тој држави (We have met the enemy and he is us и Alex Jones vs. Glenn Beck). Знају они какве им замке спремају капиталисти са Волстрита, социјалисти из Вашингтона и глобализатори из Њујорка, наше је да ли ћемо да помогнемо или одмогнемо њихову борбу, јер је она у много чему заједничка, да ли ћемо разумети шта се догађа и први пут реаговати како треба (Нас и Руса 300 милиона! и Неверство). [...]