ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА

.

Од 15. до краја 18. века

Ренесансa (Донатело, Рафаел, Микеланђело, Леонардо да Винчи); Никола Коперник формулисао хелиоцентричну теорију свемирских тела (Коперников торањ); Вилијам Шекспир и Мигел де Сервантес; почетак Хуманизма и Просветитељства; Реформација или протестантска реформа (Јан Хус, Жан Калвин и Мартин Лутер); барок настаје у Италији; робовласништво; колонизација и упознавање са другим расама; у Европи међу робовима и Словени (у ропству под Турцима али и од стране робовласника из западних европских држава); Карло V Хабзбуршки добио у наследство Аустрију, Холандију, кастиљански и арагонски престо (Шпанију), Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту (Италију, где је пресекао вишевековни сукоб гвелфа и гибелина), Канарска острва и Западну Индију (како су се у то доба звале америчке колоније) и право на престо Светог римског царства (у управљању Светим римским царством учествовали и Чеси и Пруси); Тридесетогодишњи рат и Вестфалски мир; на Балкану се шири Отоманска империја; настаје Царска Русија (Петар Велики); почетак укидања ропства на Западу креће из Дубровника; Јевреји сабијени у гета широм Западне и Средње Европе; појава либерализма и конзервативизма (демократије) у Британији (Лок, Берк, Хјум) и ”Поносна револуција”; широм Европе појављују се велики философи и мистици (Декарт, Спиноза, Беме, Сведенборг, Кант…); нови крсташки ратови против Турака на Балкану; Шпанска инквизиција; Амерички рат за независност (Џ. Вашингтон први председник САД); Француска револуција – ”Декларација о правима човека и грађанина” и почетак рата црвених и белих јакобинаца; неутралност САД у рату Британије и других држава против револуционарне Француске; Јохан Себастијан Бах и Волфганг Амадеус Моцарт; настанак капитализма и ширење лихварства (зеленаштва); буржоазија узима власт у великом делу Европе, аристократија  се повлачи, нестаје феудализам, нестају монархије, слабе утицаји хришћанских цркава…

Друга половина 18. века и 19. век

У Енглеској донет Закон о Јеврејима; Француска револуција шири се Европом, Наполеон води освајачке ратове; у уметности настаје романтизам; Франсиско Гоја и Јохан Волфганг фон Гете; Лудвиг ван Бетовен и Фредерик Шопен; настаје немачки идеализам (Фихте, Шелинг, Хегел); Прва индустријска револуција; Велика Британија постаје највећа светска сила (краљица Викторија); породица Ротшилд шири послове (банке) по Европи; настаје Света Алијанса (Русија, Аустрија, Прусија) као одговор хришћанске Европе на ширење јакобинаца и милитантног атеизма (материјализма); у Француској излази ”Есеј о неједнакости људских раса” и књига ”Јевреји, краљеви нашег времена – Феудална аристократија финансијера”; у Немачкој настају Бајротски круг (Вагнер) и Пангермански савез; због Источног питања разбија се Света Алијанса -  Аустроугарска и Русија у сукобу, Велика Британија и Француска на страни Турака против православних хришћана; појава нација и национализама (посебно у Средњој и Источној Европи) на таласу Француске револуције (по узору на француску нацију); Српска револуција и борба православних Словена и Грка за слободу; настаје егзистенцијализам (Кјеркегор); Џејн Остин; настаје расизам у Западној Европи (прве теорије о Аријевцима или Кавкасцима); настају пијетистички (хришћанско-конзервативни) покрети у католичким и протестантским (немачким и британским) државама; грађански рат у САД између Уније и Конфередерације (Париз и Лондон подржали Конфедерацију, Царска Русија подржала Унију, која је изашла као победник); настају меритократија, социологија и позитивизам (Сен-Симон, Конт, Диркем, касније Вебер); Европа се упознаје са конфучијанизмом, будизмом и хиндуизмом; Европљани све више откривају паганске корене који су заборављени током христијанизације; настају бајке Ханс Кристијан Андерсена и браће Грим; Револуције 1848. и 1868. у Европи (у Београду убијен кнез Михаило Обреновић); Први и Други опијумски рат (између Енглеске и Француске против Кине); Чарлс Дарвин написао ”Порекло врста”, настаје теорија еволуције; Карл Маркс пише ”Капитал”, настаје марксизам, пролетеријат (радници) устају против буржоазије (грађанско-капиталистичке нове владајуће елите настале из средњег сталежа); Париска комуна; Џон Стјуарт Мил; Жорж Санд; феминизам; ”Манифест Комунистичке партије” и Прва интенационала; Протест радника у Чикагу; Јевреји на таласу Француске револуције добијају већа права, Ashkenazi Јевреји постају већина унутар Јевреја (у односу на Sephardic Јевреје) и настаје ционистички покрет…

Друга половина 19. века и 20. век

У Немачкој излази ”Талмудски Јеврејин” (упозорење да Јевреји желе да владају светом); у Енглеској настаје еугеника (наука о здравом наслеђивању); ”Протоколи сионских мудраца” настају у Русији; Едуард Дримон упозорава да се у наредним деценијама мора зауставити пошаст финансијског капитализма (објавио књигу ”Јеврејска Француска”), афера Драјфус и писмо Емила Золе против антисемитизма у Француској; уједињење Италије и Немачке (националне вође Гарибалди и Бизмарк); Берлински конгрес; Србија постаје Краљевина; Фридрих Вилхелм Ниче; Друга интернационала; у Француској излази књига ”Расе Европе” а у Немачкој излазе часописи ”Архив за расну и социјалну биологију” и ”Остара, новине за Плавокосе”; поштоваоци Дарвина међу највећим капиталиста у свету, попут Карнегија (САД) и Крупа (Немачка), шире идеје дарвинизма о преживљавању најспособнијих; Друга индустријска револуција и Никола Тесла (Теслин торањ); Алберт Ајнштајн и ”теорија релативности”; Хенри Лојд пише ”Wealth against Commonwealth”; ”Стандард оил” (Рокфелери) преузима тржиште нафте у Немачкој (”Немачку банку”[1]), а у САД се покушава разбити монопол ове компаније (”Sherman Anti-Trust Act”); у САД настају ”Jekyll Island Plan” за стварање светског монетарног тржишта и ”Banker’s Trust” и ”New York Federal Reserve Bank” од стране најмоћнијих банака и породица (настанак модерних ”Федералних резерви САД” које су и даље приватно власништво); ”Clayton Anti-Trust Act” у САД; Први светски рат (Срби доживљавају ”холокауст” или ”геноцид” од стране Аустријанаца, Немаца, Италијана, Мађара, Бугара, Хрвата, Албанаца, муслимана-касније-Бошњака); распад Аустроугарског царства; распад Отоманске империје и долазак К. Ататурка; Бољшевичка револуција у Русији и настанак СССРа и Коминтерне (уз убиство руске царске породице Романових); настаје Лига народа (Конгрес забранио да САД буду део претече Уједињених нација иако је то био предлог председника САД); В. Вилсон (Прогресивна партија САД) и В.И. Лењин (Комунистичка партија Совјетског савеза) подржавају право народа на самоопредељење; настанак Краљевине (Срба, Хрвата, Словенаца) Југославије; Џ. Морган из банке ”Ј.П. Морган” финасира, Жорж Клемансоа (који је објавио писмо Емила Золе) председава на Мировној конференцији у Паризу, и води обнову поражене Немачке; настаје руска богословска мисао (Достојевски, Толстој, Леонтјев, Соловљов, Трубецкој, Берђајев, Шестов, Евдокимов, Флоровски); развој психологије (Сигмунд Фројд и К.Г. Јунг); феноменологија (Е. Хусерл); ширење теозофије, езотерије, астрологије, окултизма и традиционализма у Европи (Блавацки, Штајнер, Кроули, Гурђијев, Генон, Евола); нови философи у Европи – Хајдегер, Јасперс, Сартр, Расел, Витгенштајн; Херман Хесе и Томас Ман; Хана Арент, Фрида Кало и Ајн Ренд; жене добијају већа права, и право гласа; Пикасо и Дали у Француској и Шпанији; економска криза на Западу (Велика депресија); Кинеска револуција (долазак комуниста на власт); нацисти (са социјалистом и националистом А. Хитлером на челу) долазе на власт у Немачкој (уз подршку капиталиста, попут Форда); нацисти одају почаст Хјустону Стјуарту Чемберлену[2]; фашисти (са социјалистом Б. Мусолинијем) освајају власт у Италији (уз помоћа капиталиста из САД); грађански рат у Шпанији; у Француској убијен краљ Александар Карађорђевић; настаје Краљевина Саудијска Арабија; Други светски рат (Холокауст над Јеврејима од стране нациста, у рату међу савезницима највише страдали Словени – Срби, Руси, Пољаци; Католичка црква на страни нациста и фашиста); у Југославији срушена монархија и успостављена диктатура комуниста и коминтерноваца (четници изједначени са усташама); настају Уједињене нације (са седиштем у САД); Бретон Вудс договор, Маршалов план и Вашингтонски консензус; крај колонијализације (настанак суверених држава, где су биле колоније) и почетак неоколонијализације (и над грађанима Запада); настаје Израел; настају ”Билдерберг група” (европске монархије и капиталисти), ”Римски клуб” (оснивач Ђ. Ањели, власник Фиата) и ”Трилатерална комисија” (оснивач Д. Рокфелер, циљ – повезивање Северне Америке, Европе и Јапана) као и Међународни монетарни фонд и Светска банка; настанак НАТО алијансе и Европске заједнице; почетак Хладног рата; настанак Варшавског пакта; САД освајају рокенрол и џез музика, па се шире светом на таласу ”американизације” (Елвис Присли, Дизи Гилеспи, Луј Амстронг); устанци против Новог светског поретка широм Јужне Америке, Африке и Азије; настаје Покрет несврстаних земаља, прва конференција у Београду; филмови из Холивуда приказују се у целом свету; астронаути из СССРа и САД одлазе у свемир; на Леванту израелско-арапски ратови (касније палестински устанци-интифаде); ратови у Кореји и Вијетнаму; Кубанска криза; у САД први пут католик постаје председник државе, исти је касније убијен (Џ.Ф. Кенеди); убијен М. Л. Кинг, црнци у САД постепено добијају грађанска и уставна права; ”сексуална револуција”, ”деца цвећа” и студентске демонстрације из 1968 (левичарски бунт, Џим Морисон и ”The Doors”, ”The Rolling Stonеs”, у Југославији – на Црвеном универзитету Карл Маркс – позив за враћање изворном марксизму); Д. Рокфелер, као представник банкара са Запада, у приватним посетама комунистичким лидерима у Москви (Кремљ-Црвени трг) и Пекингу (Забрањени град) током Хладног рата; Исламска револуција у Ирану (ајатолах Хомеини); рат и пораз СССРа у Авганистану; Мадона постаје светска звезда; крај Хладног рата – рушење Берлинског зида, уједињење Немачке и распад Варшавског пакта и СССРа; САД и савезници нападају Ирак; распад Југославије и грађански рат (Запад и муслимани у рату против православних Срба – исте силе као у Првом и Другом светском рату нападају Србе, овог пута предвођени САД и В. Британијом, које праве своје базе у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији); НАТО и ЕЗ (ЕУ) шире са ка истоку и југоистоку Европе; појава интернета; милијардер из САД и оснивач ”Отвореног друштва” Џ. Сорош руши британску фунту и берзу у Азији; НАТО алијанса бомбардује СР Југославију (Србију и Црну Гору, на страни муслимана са Космета); у Србији настају Отпор, Двери српске и Београдски синдикат…

Прва деценија 21. века

Почињу да се уводе ”чипована” документа; ”Велики брат” освојио свет (убрзо дошао и у Србију); рушење националкомунистичког режима у Београду и долазак пронатовских либерала на власт; у Русији на власт долази В. Путин, креће економски опоравак Русије; напад Ал Каиде на СТЦ у Њујорку; распад СР Југославије; ”евро” постаје заједничка валута већег броја чланица Европске уније; САД са савезницима креће у рат против тероризма, Ал Каиде и талибана (окупација Авганистана и Ирака); у Турској на власт долазе муслимани који су против секуларног наслеђа К. Ататурка и почиње да се јављају империјалне амбиције – неоосманизам; проглашење ”независности” парадржаве ”Косово”, тј. насилно отцепљење српске покрајине Косово и Метохија од стране муслиманске националне мањине, уз подршку и признавање од стране САД, В. Британије, Немачке, Француске, Италије, Швајцарске, Турске, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата… а државе које се противе признавању и на страни Србије су: Шпанија, Грчка, Израел, Румунија, Словачка, Кипар, Русија, Кина, Бразил, Аргентина, Јужна Африка, Иран, Индонезија, Алжир, Либија, Вијетнам…; бивши председник САД из Демократске странке (Б. Клинтон) у приватној посети код председника владе Русије; у САД први пут (полу)црнац изабран за председника државе (Б. Обама); почетак светске економске кризе – колапс највећих приватних банака у Њујорку и Лондону – државе их спасавају новцем грађана (пореских обвезника); у САД настаје “Tea Party movement“ (траже да САД напусте УН); Русија са Немачком гради гасовод ”Северни ток”, са Италијом у плану почетак  градње ”Јужног тока”, немачко-аустријско-британски пројекат ”Набуко” и даље неизвестан за реализацију; француско-британски војни савез покреће рат у Либији, САД уздржане (представници грађана САД не дозвољавају да председник САД води нелегалан рат); наставак економске кризе у Србији, држава пред банкротом; наставак економске кризе у Европској унији – Грчка пред колапсом и народном буном; угрожен савез између Француске и Немачке; долар је све мање валута за међународну трговину (све више се друге валуте узимају за девизне резерве, настају нове валуте, доведено је у питање и учешће долара у трговини нафтом); Запад припрема напад на Иран; наставак револуција (”арапског пролећа”) у Египту, Тунису, Сирији, Бахреину, Јемену, док власт у Либији најављује терористичке нападе у Европи; Кина је постала  велика фабрика са јефтином радном снагом за компаније са Запада, али и велика војна и економска сила; Палестинци спремају проглашење државе у УН, Израел против, у САД настају поделе поводом даље подршке Израелу…

---

[1] В. И. Лењин – ”Империјализам као највиши стадиј капитализма”, www.marxists.org

[2] Џорџ Л. Мос – ”Историја расизма у Европи”, Службени гласник Београд, 2005.