Иду избори.
Поново ће на њима учествовати (посредно или непосредно):
- комунисти који су убили десетине хиљада невиних људи после 1941. и 1945. године
- убице и ратни профитери из ратова ’90-тих 20. века
- антиратни профитери
- страни плаћеници
- тајкуни
- исте политичке партије и исти политичари
- организатори убиства председника владе 2003. године
- организатори убиства новинара и судија у последњих 20 година
- српски новинари
- исти синдикати и исти синдикални лидери
Шта се може?
Свесни смо да док траје стање ”пада” на овом свету неће бити раја. Зато се мора радити на личном спасењу и спасењу ближњих. Оних који носе свој крст, свесно – ”ко куца отвориће му се” (Исус Христ). Са знањем да ”Добро није Бог, да треба ићи изнад Добра, треба тражити Бога” (Лав Шестов).
Морамо судити, морамо свакодневно доносити личне судове. Изнад личних судова је Божји суд, као коначни, најправеднији. Човек је слободан да бира.
Вера
Чиста срца и снажне душе
Буди Ми веран у невреме и ведре дане,
Ти испред мене иди
И назад не гледај,
А шта да чекаш испред –
Вером самом откриће се
-
Владимир Соловјев
из песме “У обећану земљу“
——-
ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:
УМНИ РАТ
Дестаљинизација и рехристијанизација
Нова економска политика Србије (од 2012. године)
Средиште света
Simboli kontrole
Бразил
Nauka i religija
1. св. рат + 2. св. рат = 3 св. рат
Последње искушење
Исус Христ
Бела параноја
ИЗБОРИ 2012. ГОДИНЕ
Histri
—————————————————–
Beograd 18. 07. 2011
PRESS
Na narednim parlamentarnim izborima prvi put će učestvovati i Srpski sabor „Dveri”, najavio je za Press član Upravnog odbora te organizacije Branimir Nešić i dodao da će u ozbiljnu predizbornu kampanju krenuti u septembru.
- „Dveri” su pre nekoliko dana donele definitivnu odluku da izađu samostalno na sledeće izbore – rekao je Nešić i naglasio da „Dveri” neće formirati političku stranku, već će na izborima nastupiti kao grupa građana.
- Na izbore izlazimo pod sloganom „Pokret za život Srbije” – najavio je Nešić i dodao da su početak kampanje planirali za septembar pošto formiraju još tridesetak kancelarija širom Srbije.
Mada „Dveri” mahom svi dovode u vezu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, naš sagovornik je istakao da neće tražiti podršku Crkve.
- Ne želimo SPC da dovodimo u bilo kakvu vezu sa našim izlaskom na izbore – obrazložio je Nešić.
On je istakao da su porodica, domaćinska Srbija i Kosovo i Metohija iznad Evropske unije ključne tačke njihovog predizbornog programa.
- Očekujemo da uđemo u parlament – optimista je Nešić, koji je dodao da su „Dveri” pre nekoliko dana dobile podršku pedesetak nevladinih organizacija nacionalne orijentacije i iz Srbije i dijaspore za izlazak na izbore.
U „Dverima” veruju da će biti u prilici da uđu i u buduću vladu, a u tom slučaju će insistirati na formiranju dva nova ministarstva – za porodicu i kulturni identitet, kao i na većoj ulozi Ministarstva za poljoprivredu.
- Porodica je ključ svega, a svi ozbiljni narodi rade na negovanju svog kulturnog identiteta. Zašto to ne bismo radili i mi Srbi – ukazao je Nešić.
On je poručio da „Dveri” sigurno neće sarađivati sa strankama iz vladajuće koalicije, kao i sa Liberalno-demokratskom partijom Čedomira Jovanovića.
- Sa Srpskom naprednom strankom trenutno nemamo nikakvu komunikaciju, a videćemo da li će sa naprednjacima doći do saradnje u budućnosti – rekao nam je Nešić.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/168908/I+%27Dveri%27+ho%C4%87e+u+Skup%C5%A1tinu.html
Korupcija u Skandinaviji i Srbiji
Autor: Dr Zoran Stokić
Zašto u skandinavskim zemljama korupcije, takoreći, nema, a u Srbiji, Grčkoj ona je kao „dobardan“? I na ovo pitanje, kao i na sva ostala bazna društvena pitanja, odgovor se ne može dati na osnovu analize „trenutnog stanja sistema“ u tim društvima, nego je on moguć samo na osnovu promišljanja društvenih evolucija koje su se odigrale u tim državama.
Svaka generacija se socijalizuje, kaže Dirkem, „na osnovu kulturnog modela koji joj je prenela prethodna generacija“! Da se podsetimo šta je ko u tim društvima, kroz vekove, ostavljao potomstvu u nasleđe.
Kako je ono društvo u kome je postojala totalna politička moć i gde niko nije bio siguran (pa čak ni sam faraon, sultan, car, ili partijski sekretar) moglo oblikovati moral i psihu svojih pripadnika? Sa papirusa u Egiptu čitamo knjigu saveta koje faraon na samrti ostavlja budućem: „Drži se daleko od svih potčinjenih, čuvaj se svojih žena, nemaj nijednog prijatelja, čak i kad spavaš, ostani čuvar svoga srca. Čuvaj se sinova, oni su kao rakovi, oni uništavaju svoje roditelje. Čuvaj se svoje braće…“! Slične savete ostavljale su za sobom i birokrate svojim sinovima: „Ako ti sultan u bilo koje vreme da do znanja da te smatra za prijatelja, znaj da te od tog trenutka smatra svojim neprijateljem. Ako te je ko tovio, možeš očekivati da će te uskoro i zaklati“! Pod političkim terorom birokratskog državnog aparata svačiji život i imovina mogli su biti dovedeni u pitanje. Pošto se birokratski aparat mogao koristiti svim sredstvima, počev od intriga i konfiskacija, pa sve do raznovrsnih metoda mučenja i iznuđivanja priznanja, ljudi su sa manje ili više „energije zla“ dovođeni u stanje totalnog otuđenja. Tako se stvarala idealna klima za razvoj „sociološke šizofrenije“ u stilu „misliš jedno, pričaš drugo, radiš treće“. Na psihološkom planu, pak, relativna sprečenost ljudi da prevaziđu svoju izdvojenost, usamljenost, vodila ih je u neuroze i psihoze; ali, ako bi ta sprečenost bila apsolutna, ona ih je vodila u ludilo. Pošto nije bilo alternative, ljudi su u borbi za puko biološko preživljavanje prihvatali to političko, sociološko i psihološko zlo. A kako je vaspitavanje primerom najefikasniji način vaspitavanja u društvu (uglavnom se odvija na nesvesnom nivou!), zašto je onda za našu kulturnu i političku elitu toliko čudno i nepojmljivo to što je svaka naša naredna generacija kroz vekove uvek iznova i iznova bila pripremana i gurana da i ona prihvati to „sociološko zlo“?
U orijentalnim društvima rad je shvatan kao prokletstvo, dok je u zapadnom feudalizmu – pod uplivom tradicije koju su mu sobom donosili „varvari“ (pre svih Danci) – ovaj pojam vremenom ipak počeo da se shvata kao vrlina koja čoveka izdvaja od drugih vrsta; u krajnjoj konsekvenci, rad shvaćen kao vrednost od protestantskih društava je stvorio društva izobilja. Bogatstvu se, opet, na Orijentu težilo kao cilju koji će čoveka osloboditi od zaglupljujućeg rada i stvoriti mu pretpostavke za svakodnevno uživanje; u ranom srednjem veku na Zapadu, pak, ono nije bilo cilj po sebi, nego sredstvo na socijalnoj lestvici, kao što ni proizvodnja u tim vremenima nije bila u funkciji zgrtanja profita, nego obezbeđenja uslova za „opšte dobro“! Zato u ova dva različita sveta dobijamo dva potpuno različita odgovora na pitanja čemu se posvetiti, šta razvijati, šta suzbijati, šta je u životu važnije: na Orijentu životni cilj podanika (pojedinaca) bio je da bez rada i naprezanja, oslanjajući se na sudbinu (sultana i slične „sile“), u trenu dođu do velikog bogatstva, te da do kraja života parazitiraju. U zapadnim kulturama, međutim, vrednosti poput rada su, zajedno sa drugim vrednostima, vodile ka tehničkom i naučnom društvu; ljudi su smisao života pronalazili, između ostalog, u traganju za novim tehničkim izumima i naučnim saznanjima, što je na duže staze rezultovalo bogaćenjem celokupne zajednice.
Ni u „sjajnoj“ Antici rad nije bio vrlina: on je natovaren na leđa robovima, dok su za građane u polisima idealne životne aktivnosti bile politika i sport. Rad po njima ne može oplemeniti čoveka, besmislen je i zaglupljujući, u njemu nema unutrašnje lepote i harmonije. Zato su ne samo bogati, nego i siromašni građani kao jedinom poželjnom cilju težili životu „hleba i igara“ – zapravo životu na tuđ račun. Pa i u hrišćanskoj tradiciji, u „Knjizi postanja“, čitamo da je rad posledica čovekovog prvog greha, pad čoveka i božija kletva.
Uspeh „varvara“ da u grčko-rimsku i hrišćansku tradiciju inkorporiraju elemente svoje narodne tradicije, gde su zanatstvo i rad shvatani kao vrline, glavna je njihova zasluga na planu vrednosti. U „Pesmi o Rigi“ saznajemo da Skandinavci ne vide ništa sramno u tome da se slobodan čovek bavi radom, naprotiv, rad (obrađivanje zemlje) stvara i uređuje vlasničke odnose: i pravo posedovanja zemlje izvođeno je iz činjenice ko obrađuje određenu parcelu.
A mi – koliko se može videti – i dalje dovodimo sami sebe u zabludu. Jer, ne postoje prečice u klub civilizovanih! Prvi korak koji moramo uraditi na tom putu jeste izgrađivanje svesti o tome da mi našu tradiciju moramo postupno i sistematski menjati na svim nivoima. Jasno se pokazalo da jedino u čemu je naša tradicija uspešna jeste to da nas drži pod tutorstvom i autoritetom vertikalno ustrojene birokratske mašinerije. Tradicija društava kao što su skandinavska, pak, tokom vekova je uspešno socijalizovala svoje članove tako što ih je kroz mnogobrojne grupe povezala horizontalno i uspela da među njima razvije osećanje bratstva, drugarstva i uzajamnog poštovanja. To horizontalno povezivanje socijalnih grupacija, kao i horizontalno povezivanje unutar pojedinih grupa, vremenom su bitno doprineli opštem razvoju države, unapređenju socijalne sigurnosti, jačanju humanizma i morala – i to za sve, a ne samo za šačicu birokrata.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/korupcija_u_skandinaviji_i_srbiji.46.html?news_id=219801
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] неког само зато што је Србин православац (Саборност и БОГ СУДИ). Пример: управо је директор Пореске управе Србије [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]
[...] БОГ СУДИ [...]