U POSLEDNJEM BROJU NIN-A NOVINARKA OBAVEŠTAVA JAVNOST DA JE SAVETNIK PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRĐAN ŠAPER POKRENUO INICIJATIVU DA SE 21. OKTOBAR PROGLASI DANOM SEĆANJA NA ŽRTVE 2 SV. RATA A U JAVNOSTI JE TU IDEJU PREUZEO, DA REALIZUJE, DNEVNI LIST PRESS, SA ”SVOJOM” INICIJATIVOM:
28. O7.2011. GLAVNI UREDNIK PRESS-A:
Da vas podsetim, samo u poslednjih nekoliko meseci otkrili smo aferu „Galenika”, pronašli ubicu i grob Draže Mihailovića, pokrenuli akciju za proglašenje dana sećanja za srpske žrtve, otvorili priču o korupciji u srpskom zdravstvu;
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/169955/Press+2000..html
30. 07.2011. PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA PRESS-A:
Činjenica da su Državni vrh (a šta je to u stvari i ko to uopšte čini?!) i Voljeni Vođa doneli odluku da izbore raspišu u poslednjem zakonom propisanom roku, fakat da su tu vest “obavešteni izvori” (čitaj: kabinetski spin-doktori) plasirali u šifrovane medije kao suvu ekskluzivu raskrinkava šizofrenu suštinu najviše srpske politike. I ne samo to. Ova na prvi pogled ne toliko važna vest nagoveštava i da bi neki živopisni likovi iz famoznog Državnog vrha mogli imati jako opasne ideje glede demokratije u Srbiji!
Elem, ako su Državni vrh i Voljeni Vođa, kako javljaju mediji oslobođeni zdravog razuma, odlučili da izbore raspišu tačno u zakonskom roku, pa šta to zapravo znači? I o čemu je tu, uopšte, imalo da se odlučuje?! Da nije neko, daleko bilo, možda imao ideju da ukine izbore ili bar da ih odloži na neodređeno vreme? Da, može biti, nekome od režimobranitelja nije palo na pamet da Voljenog Vođu i zvanično proglasi za “Onoga koji nema alternativu”?! Jer, kako pre neki dan napisa slavni kolega, Vođa ne samo da je najlepši, nego on i najlepše govori, najlepše se slika, najbolje radi kampanje, najefikasnije sakuplja postizborne koalicije…, pa onda nema potrebe trošiti pare na glasanje! Zašto ići na birališta kad se već zna – Voljeni Vođa će ubedljivo pobediti na svakim narednim izborima!
http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/170224/Izbori+bez+izbora.html
———————————-
Biće vruće leto…
април 1, 2011
02. 04. 2011 PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA PRESS-A:
Kako to da je Srbija ovako ojađena, opljačkana i upropašćena, a da zato ne odgovara niko važniji od pevačice?! I otkud to da se ovih dana u svim medijima naveliko priča o zapleni imovine Ražnatovićke i Džajića, a da niko i ne pomišlja da postavi pitanje porekla imovine najviših državnih i političkih funkcionera?! Što, je l’ su se oni, može biti, rodili u odelima od po pet hiljada evra, jesu li od tate i mame nasledili milionski vredne stanove i kuće?!?
Elem, najbolju potvrdu teze o političkoj pravdi u Srbiji dobićemo u predizbornoj kampanji koja je upravo otpočela. U nedostatku velikih para i konkretnih ekonomskih projekata, vlast će pokušati da ostane na vlasti jašući na „obračunu sa organizovanim kriminalom“. U tom će obračunu najveću cenu platiti Ceca i Džaja, a šefovi mafije ostaće nedirnuti.
http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/156514/Politi%C4%8Dka+pravda.html
02. 04. 2011
PRESS
———
PRESSovanje…
децембар 30, 2010
… srpskih mozgova, od ekipe Velikog brata iz beogradskog Press-a:
BEOGRAD 31. 12. 2010
PRESS
Generalni direktor javnog servisa – RTSa:
“Srpske elite izdale narod“
31. 12. 2010
PRESS
komentar dana - novinar lista Press:
Zato, ostavimo politiku političarima. Oni su ionako dovoljni sami sebi. Tako je bilo i tako će biti i u sledećih 12, 212 ili 2.012 meseci. Neka im i TV kanal samo za njih. Govornice, mikrofoni, članstva u upravnim odborima. Neka im i zahvalnice, plakete, ordeni… Samo da nas puste da bar malo živimo.
Na slici: (prvi s leva) najpoznatiji hrvatski novinar koji je napisao tekst za Danas o predsedniku Srbije kao političaru decenije po izboru tog lista, direktor tzv. Javnog servisa Srbije – RTS-a – i savetnik predsednika Srbije koji je i vlasnik agencije za marketing
————————————————–
Šumarice i Dan sećanja na sve srpske žrtve
Vladimir Ilić
01.08.2011.
List ”Press” i gradski odbori Demokratske stranke i Srpske napredne stranke u Kragujevcu prikupljanju potpise da bi se streljanje u Šumaricama obeležavalo kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. U svojoj pomućenosti akteri ove sramote ne vide da brišu uspomenu na konkretne žrtve, sa njihovim imenima, prezimenima, životima i nasilnom smrću. Veliki školski čas je izražavao tugu prema ubijenima, poštovanje prema njihovim i patnjama njihovih bliskih, i mržnju prema fašizmu. Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu izražavao bi stav prema konkretnim ubijenim ljudima neobično sličan onima koji se vezuju za politički ili komercijalni marketing. Ubijeni Šumadinci, Šumadinke i njihova deca nisu pivski brend koji traži marketinšku promociju. Političke stranke koje su se obeščastile ovom inicijativom to jesu. Ali se i njima mora postaviti granica, ako već ne u krčmljenju nacionalnog bogatstva, a ono u gaženju ljudskih osećanja, pijeteta, tuge, užasavanja i upotrebe ljudske nesreće. Neka obeležavaju ono što im priliči, datume slanja dobrovoljaca u nedavne ratove, ili godišnjicu pečenja vola na Palama.
Ovo je grehota. Toliko su neumni da nisu ni cinični. Federacija Bosna i Hercegovina ne obeležava masovni zločin u Srebrenici kao praznik. Češka ne obeležava Lidice. Izrael obeležava Dan sećanja na holokaust, ali ne koristi posebne zločine niti konkretne pobijene ljude da bi održao sećanje na njega. Japan ne obeležava godišnjicu Hirošime; niti, tri dana kasnije, godišnjicu Nagasakija.
Praznici se slave, ili proslavljaju. Državni praznik je slavljenje uspomene na neki značajan istorijski događaj. Slave se i značajni, herojski porazi, kao i pobede, slave se i bitke u kojima se nije moglo pobediti, ali u kojima se borilo za nešto što se smatra(lo) za vrlo vredno. “Proslavljaju” se, kao u slučaju Svih Svetih, i pokojnici i snaži se veza sa njima. Ali, ne obeležavaju se kao praznici konkretna masovna ubistva, jer bi to značilo upotrebu žrtava za svrhe nas preživelih ili kasnije rođenih.
Praznici jačaju društvenu integraciju oko nekih vrednosti. Šta je vrednost Šumarica? One su užas, i zločin, et nihil aliud. One se ne smeju zaboraviti, ali se ne smeju ni zloupotrebljavati.
Obeležavati streljanje civila od strane vojnika!? Poći za primerom Amerikanaca koji obeležavaju 11. septembar kao Patriot Day? Jedanaesti Septembar jača nacionalnu integraciju SAD, ali istovremeno služi kao pokušaj opravdavanja njihove sadašnje praktične politike, omalovažavajući, uz ostalo, politizovanjem, tragiku pobijenih hiljada ljudi i njihovih porodica. Srbiji ne treba integracija niti mobilizacija protiv spoljnih neprijatelja. Ponajmanje ona koja bi se zasnivala na savremenoj upotrebi pobijenih konkretnih ljudi i dece.
Šta su Šumarice? Događaj oko kojeg se mogu složiti pristalice i protivnici rivalskih jugoslovenskih vojski iz Drugog svetskog rata? Tragedija, osuda nacističkih zločina, oživljavanje senke Marisava Petrovića? Ni Marisav se ne sme zaboraviti, bez njega ne bi bilo Šumarica kakve su bile. Ali, zvanično obeležavanje kragujevačkog masovnog streljanja kao dana stradanja svih pripadnika jedne nacije depersonalizovalo bi njegove žrtve i upotrebilo uspomenu na njih kao sirovinu za savremene političke ciljeve. Dan sećanja na sve srpske žrtve jeste zakasnela kvazi-politička ideja, koja, pokušavajući da izgradi naciju, briše sećanje na ljude. Ovaj bedasti pokušaj je deo trenda koji karakteriše našu sadašnju spoljnu politiku, bitno okrenutu prema unutra.
I nauka i umetnost, i Levi-Stros i Marsel Prust, pokazuju, svaki na svoj način, kako se iskustvo menja njegovom sadašnjom upotrebom. Bezumni predlog hoće da počini nesvesni ali neizbežni damnatio memoriae. Ne nad egzekutorima, koji se takođe moraju pamtiti, nego nad njihovim žrtvama.
Šumarice su ni sa čim uporedive, kao i Jasenovac, ili Srebrenica, ili Babji Jar. Upotrebiti ih kao model za jedan opšti praznik znači, kako bi napisao Volcer, umanjivanje „nemerljivog zla“ u „ograničeni zločin“.
Dalje ruke od kragujevačkog neuporedivog zločina, vi, prodavci magle, posmatrači društvenih potreba iz žablje perspektive, vi koji ste bili komunisti osamdesetih, nacionalisti devedesetih, a Evropejci danas. Služili ste i Titovoj mirovnoj politici i memorandumskoj ratnoj paranoji, kao što danas služite manifest destiny Srbije i njenih evropskih integracija. Da je Marisav pobedio, služili biste i njega. Vi ste politikanti, pa ste dorasli za srbijansku stranačku politiku. Niste političari, još manje državnici, da biste mogli da korisno i sa poštovanjem upotrebljavate prošlost ili da negujete kulturu sećanja. Vi ste vucibatine u odelima: idite u svoje partijske odbore, u upravne odbore, traćite vreme sa svojim sinekurama, pljačkajte ostatke nacionalnog bogatstva, kontrolišite medije, povodite se, teturajte, bauljajte u našem naherenom „javnom prostoru“. Ostavite pokojnike na miru, vi lešinari, nastavite da pričate koješta na svoj budalast i nikad doučen način, ali zakatančite svoja usta kada se radi o pobijenim ljudima. O politici znate malo, o politikantstvu poprilično, o životu, ljudima i njihovom dostojanstvu – baš ništa. Ništa.
Peščanik.net, 01.08.2011.
http://pescanik.net/content/view/7272/1272/
[...] REŽIMOBRANITELJI?? [...]
[...] REŽIMOBRANITELJI?? [...]
[...] REŽIMOBRANITELJI?? [...]
[...] REŽIMOBRANITELJI?? [...]