Tunjevina s Pinka

 

DRAGOLJUB PETROVIĆ

 

(…) Željka Mitrovića, naime, nikada u karijeri nije ni brinulo da li će nešto oko sebe uspešno upropastiti. Važno mu je bilo samo da neko ne upropasti njega. Zato je njegov osnovni životni moto: „Sačuvaj sopstvenu zadnjicu, nacionalnu frekvenciju i rekordnu gledanost“.

 (…) Evo ideje (što, da se odmah razumemo, nema nikakve veze sa trgovačkim lancem Idea):

Najpre ide kadar hodnika toksikološke klinike za tropske i hrvatske bolesti. Iz sobe, lagano, pojavljuje se Željko M. u pidžami na čijoj je prednjoj strani gornjeg dela jedna velika ružičasta fleka.

- Higijena je, dakle, užas! Ni pidžame vam ne peru. Otkud vam ta fleka – pita reporter TV Pink. „Nije to fleka. To je, znate, logo naše televizije. Ja sam vas pozvao zbog drugih stvari“ – kaže Željko M. i diskretno stavlja ruku u džep donjeg dela pidžame. „Vi znate da su mene trovali. Želim ovom prilikom da se izvinim svim članovima familije Bordžija, kao i moje familije, koje sam nepravedno osumnjičio. Razrešio sam misteriju – otrovao sam se od ovoga!“ – naglo počinje da viče Željko M. i iz džepa vadi konzervu tunjevine koju kamera zumira do bar-koda i leđnog kockastog peraja tune. „Hrvatski proizvod. Tamanio sam tri konzerve dnevno…”

(…) Hrvati su Mitrovićevu barku zaplenili još u julu. Ah, taj JUL! Otkad se i sam pojavio jednog JUL-a Željko M. je porive za bavljenje istraživačkim novinarstvom dobijao tek kada se oseti lično pogođenim. Do tada je bio klasičan idiot, ali u izvornom, antičkom smislu te reči, što će reći – onaj kome uopšte nije stalo do javnih pitanja. Nije ga zanimalo da li je neki režim diktatorski, da li neko buši gume srpskim turistima po Hrvatskoj, mislio je da je „Oluja“ folk bend iz Šapca, a da je „Bljesak“ novi album Svetlane Ražnatović, nije ga doticalo da li srpske mačke dobijaju proliv od hrvatske tunjevine, razmišljao je samo kako da živi po onoj devizi iz prvog pasusa.

(…) U međuvremenu, Mitrović se nedavno na ručku u „Franšu“ pomirio i sa svojim ličnim antibiografom Tijanićem, vlasnikom dva antologijska teksta o njemu pod naslovima „Željko – čovečija ribica“ i „Željko – idiot“. Što će reći – pomiriće se on i s Hrvatima – opet ćemo jesti hrvatske sardine i misliti, gledajući TV Pink, da je „Oluja“ Cecin maksi singl. I pitaćemo se, posmatrajući „Farmu“ od jutra do mraka, da li je dijareja rezultat sardina, ili, možda, nečeg drugog.

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/tunjevina_s_pinka.890.html?news_id=221251