На северу Космета војници НАТО данас су напали Србе који мирно претестују, пуцали и ранили седморицу.
У Београду се најављује рушење града и обрачун са полицијом, у недељу (за 4 дана).
Ако српска војска није у стању да макар озбиљно запрети трупама НАТО – да не дирају Србе на северу Космета, онда нам војска и не треба. Ја чекам позив за мобилизацију. Када је на Космету дошло до етничког чишћења током марта 2004. године, био сам у војсци, рекао сам команданту да сам спреман и питао када крећемо. Чудно ме је погледао и није одговорио. Зашто би плаћали војску? Да метлају по касарнама, и да још имају добре плате, станове и остале привилегије?
Ако српска полиција, усред стања на Космету, није способна да спречи насиље у недељу у Београду, онда нам полиција не треба. Ако за српску полицију изазов представља обрачун са пар екстремистичких организација, група навијача и рашчињених монаха (секташа), са минорном подршком у народу, онда је то место где се окупљају најнеспособнији људи у држави. Или, ако их неко ”изнад”, од политичара и слично, спречава да раде свој посао, одржавање реда, одбрану територије, онда је српска полиција место где се окупљају највеће кукавице у држави. Тачније, деле прво место са припадницима војске.
Србија неће бити бомбардована од стране НАТО авијације ако српска војска интервенише на северу Космета, уколико неко покуша убијањем Срба да освоји ту територију. Нити ће бити нереда у Србији ако полиција превентивно ухапси све оне који планирају нереде у недељу; дакле, неће бити нереда после хапшења оних који планирају нереде. Све је на официрима војске и полиције, и њиховим ”комадантима”. Ако само крену да хапсе ”националисте” у Београду, а не помогну Србима са Космета, неће урадити посао како треба. Ако крену да интервенишу на Космету а у остатку Србије слободно раде шта хоће разни екстремисти, страни плаћеници, људи који нису лојални држави, који не воле свој народ, који отворено раде против државе (и ”националисти” и ”анационалисти”) опет неће урадити посао како треба.
Ово је испит за ову генерације српских официра. Нема Тита, нема Милошевића, нема Коштунице, нема Тадића, нема Руса - сами сте, пред Богом и народом, шта ћете урадити?
ANA RADMILOVIĆ:
DRUŽE BORISE, ILI IMA LI MASKE KOJA NIJE PALA!
utorak, 27 septembar 2011 20:23
Idi kući, druže Borise, nemaš više nijednog svog igrača koji nije uzeo pare od „iredentista”. Batali Kosovo, priznaj ga sebi kao nezavisno i skloni se
Ima jedna pesma, zove se „Mater vam jebem”, i tamo se jedan Bosanac dere kao lud, i psuje. Nema jezika ni zvuka, nema stiha ni ritma niti znaka interpunkcije koji bi pomogao da se ovo saopšti na bolji način. Dakle: „mater vam jebem”.
Ludi Srbi u najvećem rezervatu na Kosovu, koje je, uzgred, jedini rezervat u Evropi (Evropi – kontinentu, ne Evropi – firmi) uzeli su pa se zabarakadirali – to znamo, je l da? KFOR krenuo da ih razbarakadira i eto pucnjave, suzavca, eto i Tadića gde poziva na mir i Borka koji… (To je već teško i ponoviti bez ozbiljnih psovki.)
Druže Borko, ko ih je pozvao na barikade? Ko se pravio važan šetajući se od Leška do Zvečana i ko se onda toliko prepao da više ne sme da pomisli da ode na Sever jer je tamo zajebao ljude?
Druže Borise, kakav mir? Dokle misliš da pozivaš na mir, druže licemeru, i kako te nije sramota da pričaš o bezbednosti. Čija bezbednost? Zašto onda nisi priznao nezavisno Kosovo, ako ti je toliko do bezbednosti da si prihvatio Euleks i sve ostale implementatore nezavisnosti? Zašto ložeš one lude Srbe na barikadama, dok s implementatorima ispijaš pića u kabinetu?
Da li znaš da postoji institucija zvana „radna obaveza” i da ona kaže sledeće: moja komšinica Mica mora da ide na barikadu umesto u ordinaciju jer je njena radna obaveza da brani srpstvo. A Mica ne može da brani nikoga jer je Mica jedna žena isprepadana i dosta joj je i srpstva i tebe. Ali joj nije dosta Kosova jer je ona, nađavola, s Kosova. I neće da živi s ove strane linije. I šta sad?
NEPRIJATELJI NA SRPSKOJ STRANI BARIKADE Izveo si ih na barikade, zapucalo se, a znalo se da će se zapucati i da je pitanje dana, sata, da je pitanje minuta kada će sve otići u vazduh jer se ti, druže predsedniče, mrtav hladan igraš bacajući šibice pored bureta baruta. I misliš da će to bure, kad eksplodira, biti dovoljno daleko od tebe? Neće. I ti sad – šta drugo ti preostaje – pozivaš lude Srbe na mir.
‘Ajmo dalje.
Šta traži tvoj bitni službenik M. M. među nezvaničnim savetnicima Slobodana Petrovića (onog što je Tačijev zamenik, ako si čuo za Tačija); i zašto mu piše tekstove koji obrazlažu legitimnost priznavanja nezavisnog Kosova? Da li službenik M. M. radi za „našu stvar” tamo na Kosovu, dok savetuje nepismene Tačijeve službenike srpske nacionalnosti, kojima neki laskaju da su janičari a oni ipak, kad ih bolje pogledaš, liče na ikebane? Ili tvoj službenik, zajedno s tobom, druže Borise, radi za sebe? I tebe? I Tačija? Jer vas ste dvojica-trojica, sa svojom svitom zvaničnih i nezvaničnih operativaca na terenu, na jednoj strani. Na drugoj, iza barikade, tamo gde je suzavac – tamo su vaši neprijatelji.
To je ono topovsko meso koje šalješ s barikade na barikadu dok ponavljaš – a i papagaj bi bio uverljiviji od tebe – svoje poruke mira. Ljude na barikade, a poruke mira u svet – svaka čast, druže predsedniče, ti baš sve umeš da pošalješ na svoje mesto.
I još.
Šta radi tvoj sekretar u tvom ministarstvu (znaš ti kom) koji je kum tvog Slobodana Petrovića – a Tačijevog zamenika – u ovim danima kad njegovi (bivši) momci dovode klince s kamenicama da gađaju KFOR? Koga zajebavate, drugovi Srbi iz kabineta?
Šta traže, takođe, oni Srbi u Parlamentu Republike Kosovo? Ćute? Ne! Oni oštro osuđuju borbu ludih Srba sa Severa, koja je borba za šverc, ako sam dobro razumela. A ti si, druže Borise, dao znak. U tebe gledaju. Ne u Tačija, nego u tebe. A ne gledaju u Tačija jer su budale, pa ne vide da ti gledaš u njega – a oni u tebe. I otud sva zabuna.
Ne brane ludi Srbi šverc, drugovi licemeri. Oni su izašli na poziv svoje mrtve države, koja ih je, posle mnogo godina, posetila otelovljena u Borku – čoveku koji je prihvatio najgoru ulogu, jer, em je sramna, em je sporedna u ovoj odvratnoj predstavi.
POGLEDAJ SVOJU SRBIJU! ŠTA VIDIŠ? A onda im ti, druže Borise, kažeš da im je KFOR prijatelj – to je ona organizacija koja je počela da se ponaša kao NATO, to jest uzela je stvar u svoje ruke i sada upravo započinje jedan rat na severu tvoje južne pokrajine (tvoje, jer je sve u Srbiji, od Horgoša do Šar-planine, ili makar mosta na Ibar vodi – tvoje vlasništvo), kažeš im, dakle, da zaborave šta je pričao onaj Borko pre mesec dana, i kažeš im da budu fini prema prijateljima iz Kfora.
I oštro si osudio Kfor, na šta se sav zapadni svet prestravio. Idi kući, druže Borise. Nema više maske koja nije pala, nemaš više nijednog igrača na terenu koji nije uzeo pare od „iredentista”. Batali Kosovo. Priznaj ga sebi kao nezavisnu državu i skloni se.
Ili baci pogled na svoju Srbiju. Šta vidiš? Kampanja ti je u punom jeku, zida se koješta i obećava se sirotinji zabava – sirotinja, ubijena u pojam, ne učestvuje, ne zabavlja se, gleda da beži i od tebe i od tvojih emisara kud je noge nose. Vojvodina hoće „svoje novce”, svoju železnicu, bilo šta svoje, i, iskrena da budem, razumem. Šta će bilo čiji novci u tvojim rukama, druže Borise, i u rukama tvojih alavih emisara? Da sam Vojvodina, odavno bih se „secesionisala” od ovakve Srbije i ovakvog Beograda.
I šta još vidiš? Tvoji ljudi hapse pomalo zaboravljene tipove iz JSO. Koštunica ćuti – krug se zatvara, znaš ti (a zna i on) šta je glavni „goal” ovog reanimiranog „projekta”. Mnogo para, a ne samo iz Unije nego, druže Borise, s one južne strane Ibra, i te pare na nešto obavezuju. Ispunjavaš svoje obaveze, predsedniče, i što ih više ispunjavaš – one se više množe. Sizifov posao, moglo bi se reći. A, za razliku od Sizifa, ništa osim mraka nisi doneo. I za šta si kažnjen, šta je tvoj usud? Pokojni Sloba kao nasleđe predaka, zla karma, loš čas da se bude političar-građanin u državi koja se raspala i nema više građana. Pokojni Đinđić kao rđava savest koja te tera da juriš krivca gde ga nije? Koštunica sa valjda jedinom strankom u istoriji Srbije koja se pravi manjom nego što jeste, dok se sve druge prave većim, i koja se sama lišava svojih birača jer je opasno kada te biraju u ovakvim vremenima, i predsednik najčudnije stranke u Srbiji to zna.
A ni to nije dovoljno. Treba da ga nema. Da nekako nestane, da svi znaju da je ubio Đinđića on, a ne mafija koju si nasledio, druže predsedniče. Ti, a ne on. Kao i taj novac s one strane Ibra što si nasledio, za spiskom zadataka. Ti, ne on. I ne svi oni koje hapsiš da slučajno ne uznemire građane – gej aktiviste. I ne zaboravljeni JSO. I ne nesrećnici koje prozivaš preko medija a kroz usta svojih večitih svedoka saradnika.
Sav taj šljam, sve to zajedno što si nasledio ili su ti utrapili zajedno s Kosovom, sve to čime danas plašiš mene i moju komšinicu Micu s Kosova, kojoj je radna obaveza da stoji na barikadi, a isto tako joj je radna obaveza da sluša tvoje savete kako da bude mirna i ne puca na Kfor. Sve to, naime, čime danas plašiš nas, već će sutra biti ispred tvojih vrata. Ne narod, on je ubijen. I ne opozicija, ona ionako ne postoji. Poverioci, druže predsedniče, i njihova pratnja, zajedno sa ostalim svedocima saradnicima.
http://standard.rs/vesti/36-politika/8514-ana-radmilovi-drue-borise-ili-ima-li-maske-koja-nije-pala-.html
Обрад Кесић
Нека нова реалност
Није јасно која ће реалност на крају да превлада. Она виртуелна која се нуди или она у којој ми живимо
Где год да се ових дана човек окрене неко му нуди реалност. Као да нам свима недостаје довољно реалности из свакодневног живота. У Америци републиканци од председника Обаме и од америчких грађана траже да прихвате реалност да је економска политика садашње администрације велики промашај .И да економске проблеме Америке треба решити само резањем државног буџета, а поготово социјалних програма. Демократе, пак, траже да републиканци и амерички грађани прихвате реалност да су сви економски проблеми САД резултат лоше политике претходног председника и грамзивости најбогатијих и највећих фирми у Америци. И да ни они ни председник Обама никако нису криви за садашње лоше стање.
Исто тако, Европска унија тражи да прихватимо реалност да она, мимо свих проблема, представља једину алтернативу за просперитет ибољи живот грађана. Америка и ЕУ заједно траже да Срби прихвате реалност да је независност Косова иМетохије потпуно исправно иједино решење које гарантује мир и стабилност на Балкану, а такође и бољи живот за Србе. На крају, иполитичка елита у Србији тражи да се прихвати реалност да јеона апсолутно беспомоћна у борби против зла са којимсе суочавају њихови грађани на Косову иМетохији.
Већ дуже време сила Америке (иједног дела ЕУ) тврди да је реалност коју је она изградила на простору Балкана загарантована и неупитна: 1. Да су границе на простору Балкана после проглашења независности Косова забетониране ида никада више не могу бити промењене. 2. Да политика коју оне воде последње две деценије гарантује дуготрајан мир и стабилност на простору Балкана. 3. Да улазак свих држава балканске регије у НАТО иЕУ гарантује њихову безбедност, а и економски просперитет. 4. Да су политички иекономски модели које нуде Америка иЕУ без алтернативе и да гарантују највећи ниво слободе,демократије и економског напретка
Нажалост, и мимо њихове силе идве деценије настојањада на простору Балкана одлучују освему, то једноставно не пије воду. Алтернатива њиховој реалности јесте реалност да: 1. Највећа претња миру истабилности на простору Балкана представља проглашење независности Косова на начин који су изоркестрирали Америка и њени савезници у ЕУ. То проглашење независности гарантује да ће албанско питање у овој регији дугорочно бити кључно питање и да ће се тицати не само Косова него и Македоније, Србије, Црне Горе, Грчке и Албаније. 2. Највећу претњу миру у свету представљају баш Америка, ЕУ и НАТО који крше међународно право, бомбардују војне и цивилне мете без разлике и једноставно раде шта хоће, све у име неког осећаја моралне супериорности и голе силе коју користе. 3. Границе у Европи и на простору Балкана су се непрекидно мењале током векова. Свака империја која је у једном времену била доминантна увек је мислила да је на овим просторима уцртала границе за вечност.
Мимо њихове бахатости и силе, границе су после одређеног времена мењане. Не постоји логика нити било каква гаранција да неће поново да буду мењане. На крају крајева, политика која је прогурала независност албанске етничке државе Косово одсецањем територије Србије, уз аргумент да Албанци не могу више никада да живе у границама Србије, гарантује право Србимана северу Косова да исти аргумент користе у односу са Приштином, а евентуално и да Албанци тај аргумент користе у Македонији и Црној Гори; а и друге мањине да га користе у односу на своје садашње државе. 4. Нико више не може озбиљно да верује да ће све државе Балкана ускоро да се нађу као чланице у ЕУ, нити ЕУ представља брзи лек за све проблеме оних држава којеби тражиле спас у тој организацији.
Политичке елите у Америци и у ЕУ показују ових данада су изгубиле поверење у исправност својих економских и политичких система, а истовремено траже да друге државе идаље некритички верују у исте те системе и да виде своју будућност само у оквиру тих система.
Није јасно која ће реалност на крају да превлада. Она виртуелна која се нуди или она у којој ми живимо, али једна ствар је јасна, а то је да ће мимо свих жеља, очекивања и труда, и Америка и ЕУ једног дана, надам се ускоро, морати да прихвате нову реалност.
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Neka-nova-realnost.sr.html
САД разочаране најавом изградње у источном Јерусалиму
ВАШИНГТОН – Сједињене Америчке Државе данас су изразиле разочарање због израелске најаве да ће у источном Јерусалиму изградити нове домове за јеврејске насељенике.
„Дубоко смо разочарани због те одлуке”, изавила је портпарол Стејт департмента Викторија Нуланд на конференцији за новинаре.
Она је оценила да је тај потез Израела контрапродуктиван када се ради о напорима за обнову директних израелско-палестинских преговора.
На питање да ли би се то могло сматрати провокацијом, с обзиром на то да су чланице такозваног блискоисточног квартета позвале на уздржавање од провокативних акција, Нуландова је само поновила да је та акција контрапродуктивна.
Израел је саопштио да је одобрио план за изградњу 1.100 нових домова у јеврејским насељима у источном Јерусалиму.
Представници квартета – САД, Русије, Европске уније и САД посредују у решавању блискоисточног конфликта.
Директни преговори две стране прекинути су прошле године, пошто је Израел одбио да продужи мораторијум на изградњу јеврејскиих насеља на Западној обали.
Танјуг
[...] Војска и полиција на делу – “испит генерације“ [...]
[...] Војска и полиција на делу – “испит генерације“ [...]
[...] Војска и полиција на делу – “испит генерације“ Like this:Свиђа ми сеБудите први коме ће се свиђати ово . [...]
[...] Војска и полиција на делу – “испит генерације“ [...]
[...] Војска и полиција на делу – “испит генерације“ [...]
VLADIMIR ĐOKOVIĆ: DOBAR PRIMER IZ HRVATSKE ILI KO BEŽI OD ZAKONA O NEZASTAREVANJU PLJAČKE U TRANZICIJI
subota, 19 novembar 2011
U hrvatskoj predizbornoj praksi – a tamo su izbori u decembru ove, a ne sledeće godine – postoji primer zajedničkog delovanja vlade u odlasku i predsednika, koji nije tako davno preuzeo dužnost. U maju je Vladina većina donela zakon o nezastarevanju krivičnih dela ratnog profiterstva i krivičnih dela iz procesa tranzicije i privatizacije, što je predsednik Ivo Josipović predložio još u vreme kad nije bio predsednik. Tako je tamo, uz uporište u njihovom ustavu, za večito ostao kažnjiv ceo niz krivičnih dela, poput ratnih i zločina protiv čovečnosti.
Utisak je da je dobar primer iz susedstva srpska vlast prećutala. A hoće li se ipak za njim povesti u neko doba kad se sasvim približe izbori, neće, kao i obično, zavisiti od nje, nego od onih koji su dovoljno moćni da takav zakon u Srbiji isposluju. To, naravno, nije ni narod a nisu ni građani Srbije. Daleko bilo da su to političke stranke. Kao po dogovoru, te institucije političke elite, uglavnom se ne zalažu za nezastarevanje krivičnih dela, poput recimo nepočinstava, kojih je puna privatizacije, koja u Srbiji traje bar deceniju i po. Iako bi im tagav zakon mogao biti dragocen predizborni adut. Prostim prepisivanjem iz hrvatskih „Narodnih novina“, pandana našem „Službenom listu“, obradovali bi a možda i zagrejali mnogog birača u Srbiji.
Uzmimo za primer krivično delo nesavesnog poslovanja u privredi – pravo direktorsko delo za koje se ionako juri neko nepodoban i nespreman da plati reket. Ako je to delo počinjeno u privatizaciji, ne bi zastarevalo. Pa onda namerno prouzrokovanje stečaja. Zvuči poznato i svakodnevno u zemlji gde su grobari državne imovine, koja je nastala iz društvene, upravo stečajni upravnici – službenici Centra za stečajeve Agencije za privatizaciju, koja je, gle čuda, državna institucija. Ili, zloupotreba ovlašćenja u privrednom poslovanju, odnosno zaključenje štetnog ugovora. Među krivičnim delima iz privatizacije, čije zastarevanje je ukinuto, su i nedopuštena trgovina, utaja poreza ili doprinosa, odnosno utaja poreza i drugih davanja. Slede prevara, falsifikovanje službene isprave, pa opet zloupotreba položaja i ovlašćenja, nesavestan rad u službi, prevara u službi, primanje mita i davanje mita.
Ima kod hrvatskih suseda još večitih krivičnih dela – pranje novca (prikrivanje protivzakonito dobijenog novca), zatim zloupotreba stečaja, zloupotreba ovlašćenja u privrednom poslovanju, sklapanje štetnog ugovora, izbegavanje carinskog nadzora…
I tako, delo po delo, u više godina zakasnelom početku ozbiljnog obračuna sa korupcijom, nabrojali su susedi na dan kad su doneli zakon 13. maja više od 20 konkretnih krivičnih dela iz njihov krivičnog zakonika. Naravno, i po tom zakonu se za dela iz 90-tih sada sudi bivšem premijeru i predsedniku HDZ Ivi Sanaderu. Stoje primedbe da je taj zakon pisan za jednog čoveka i suđenje njemu. Stoji i to kako zakone za bešenje pojedinca ne bi trebalo ni donositi. Ipak, činjenica je da susedi imaju zakon koji je otvorio mogućnost da se pred sudom napadnu mnogi tranizicijski dobitnici ili gotovo svi, a kod nas toga nema. Štaviše, kod nas to nije ni politička tema.
Kako u politici nema slučajnosti, ne bi trebalo smetnuti s uma da je hrvatski zakon donet baš 13. maja. Na Dan bezbednosti, koji su proslavljale sve bezbenosne službe bivše zajednički otadžbine SFRJ. Što bi reko Ilija Čvorović u uvek svežem „Balkanskom špijunu“: „A mene, na Dan bezbednosti, ako se sete, sete…“
http://www.standard.rs/vladimir-djokovic-dobar-primer-iz-hrvatske-ili-ko-bezi-od-zakona-o-nezastarevanju-pljacke-u-tranziciji.html
[...] Војска и полиција на делу – “испит генерације“ [...]
Razrađeni sistemi za pljačku građana
Mito pod šifrom hitno
Nataša Latković | 19. 11. 2011. – 12:00h
Rezultati borbe protiv korupcije u Srbiji godinama izostaju, što je potvrdio i Vilijam Infante, stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji, koji je zbog toga oštro kritikovao Vladu.
On je rekao da su, prema istraživanju UN, u Srbiji najkorumpiraniji državna uprava i policija, kao i da će revidiranje strategije borbe protiv korupcije sigurno potrajati jer je od početka bilo loših namera.
- Nigde ne piše da je Vlada posvećena borbi protiv korupcije i nultoj toleranciji prema korupciji. To je namerno zamuljano. Potrebno je mnogo veće angažovanje civilnog sektora na promeni kulture prihvaćenosti korupcije – rekao je on.
Infante je takođe naveo da Državna revizorska institucija nema dovoljno kapaciteta i da bi zato svako ministarstvo trebalo da ima revizorsku kontrolnu službu, kao i da uvede etički kodeks kojim bi, između ostalog, bilo zabranjeno primanje mita.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/290469/Mito-pod-sifrom-hitno
[...] Војска и полиција на делу – “испит генерације“ [...]
ANA RADMILOVIĆ: SRBI KOJI RADE ZA TAČIJEVU TAJNU SLUŽBU I DRUGE TAJNE VLADANJA KOSMETOM
četvrtak, 09 februar 2012
Uspon obaveštajne službe ŠIK događa se uz pomoć Euleksa i dobre saradnje sa nekim Srbima koje je ŠIK dovela na bitne položaje
ŠIK (Sherbime informativi i Kosoves – Obaveštajna služba Kosova) formirana je pre ratnih sukoba na Kosovu uz pomoć albanske službe Sigurimi između 1993. i 1994. godine Forimirala ju je kosovska vlada u egzilu u Švajcarskoj na čelu sa Bujarom Bukošijem. Tokom ratnih sukoba na Kosovu 1998. i 1999. služba se bavila uglavnom neutralisanjem tada mnogobrojnih Tačijevih rivala i pretendenata na mesto vođe, te nabavkom oružja za OVK. Pored desetak albanskih agenata, 1998. na čelu ŠIK bili su Azem Sulja (Tačijev ujak), Džavid Haljiti, Kadri Veselji, Saip Muja i Fatmir Đelili, koji su i danas veoma moćni na Kosovu. Ti ljudi kontrolišu rad svih kosovskih institucija kao i sav organizovani kriminal.
OD UNMIKA DO EULEKSA Za vreme misije UNMIK, ŠIK je na Kosovu bla znatno slabija. UNMIK je pokušavao da ilegalnu službu ugasi i delimično je uspevao da umanji njen uticaj na sve segmente društva na Kosovu. Dolaskom Euleksa ŠIK jača pozicije i postaje najmoćnija od svog nastanka uz pomoć bliskih veza sa članovima diplomatskih predstavništava na Kosovu kao i samom misijom Euleks.
SKANDALI Misija Euleks započela je, prema oceni mnogih analitičara i ljudi sa terena, na konfuzan način, što je rezultovalo time da to danas bude „mrtva misija“, kako je nazivaju i sami njeni pripadnici kao i pojedini članovi evropskog parlamenta. O nesposobnosti Euleksa govori podatak da su članice EU znatno smanjile ulaganja u tu misiju a predstavnici tih zemalja predali su negativne pisane izveštaje koje su prezentovali svojim vladama. Nesposobnost osoblja, nerad, velika neslaganja Britanaca, Francuza i Nemaca – čiji predstavnici imaju ključne funkcije u Euleksu – pomogli su jačanje ŠIK i preuzimanje pune kontrole nad institucijama i kriminalom na Kosovu. Javna je tajna da postoje veliki sukobi između šefa Euleksa (De Marnaka) i Endija Sparksa, bivšeg ambasadora Velike Britanije na Kosovu a sada De Marnakovog zamenika.
Britanska frakcija pokušala je više puta da skloni neke od ključnih igrača ŠIK, a do otvorenog sukoba došlo je kad je otkriveno da i sam De Marnak sarađuje sa tim „predmetima obrade“ Britanaca. Britanci su tada došli do dokumenta koji je dostavio bivši direktor KPS Resat Malići a u kojem se nalaze imena svih pripadnika ŠIK, imena visokopozicioniranih pripadnika Euleksa koji su saradnici službe i kojima je ŠIK plaćao. Posle toga Malići je smenjen, a na njegovo mesto doveden je mladi i poslušni Spend Mađuni.
MOĆ NA TERENU U sve regionalne direkcije KPS ŠIK je postavila svoje ljude na mesta komandira. Zatim je isto učinjeno i sa svim ključnim pozicijama u KPS, sa svim osetljivim upravama i u svim jedinicama. Na isti način kao u policiji postavljeni su i kadrovi u ostalim institucijama na Kosovu.
UTICAJ ŠIK-A NA SRBE Najjači uticaj u srpskim sredinama ŠIK ima u opštinama Štrpce, Klokot, Ranilug, Gračanica i drugim, gde predsednike ovih opština direktno kontroliše Džavid Haljiti, visoki funkcioner vlade Kosova i čovek koji je u zapadnim obaveštajnim službama opisan kao jedan od vođa organizovanog kriminala na Kosovu. Finansijskom podrškom Ismeta Osmanija uticaj na ove srpske predstavnike vlasti na Kosovu ostvaren je u potpunosti.
Potpuni uticaj ŠIK ima i na Tačijevog zamenika Slobodana Petrovića, zatim na njegove stranačke kolege Petra Miletića i braću Rašić.
POLICIJA Nenad Rašić trenutno je zamenik Bajrama Redžepija, ministra unutrašnjih poslova u vladi Kosova. On je poznat po tome što se upadljivo ne zalaže ni za jednog Srbina koji je mogao da pretrpi nepravdu od strane KPS, bez obzira na to da li je u zaposlen u policiji ili je običan građanin. Srbi zaposleni u toj instituciji, posebno na Severu, često su žrtve sistematske nepravde. Rašićeva uloga je samo dekorativnog karaktera i on je od koristi u skladu sa tim a prihvata sve što mu se naredi. Rašić je u stalnom kontaktu sa Bogosavljevićem (čovekom koji je kosovskoj službi predao dokumenta ukradena od MUP Srbije) i koji je jedini pripadnik srpske nacionalnosti u obaveštajnoj službi kosovske policije.
DOKAZI O TRGOVINI ORGANIMA Predsednik opštine Štrpce Bratislav Nikolić saradnik je jednog od glavnih ljudi u ŠIK Džavida Haljitija. Njegov brat, koji je počasni građanin jednog američkog grada, istakao se u akciji hapšenja svedoka o trgovini organima, poznatijoj kao slučaj „Jučinac”. Sve se desilo tako što je KPS po nalogu Džavida Haljitija uhapsila Nikolića i sa njim još trojicu koji su bili spremni da svedoče o trgovini organima na Kosovu.
Bio je to neuspeli pokušaj da Srbija pribavi dokaze o ovom monstruoznom biznisu. BIA je posle tog slučaja tvrdila da nema svoje ljude na terenu na Kosovu. Od četvorice uhapšenih odmah je pušten Nikolić, na osnovu čega upućeni u ovaj slučaj tvrde da je bio umešan sa zadatkom da ometa ove druge koji su imali nameru da zaista svedoče. O hapšenju Igora Jučinca i ostalih postoji snimak na Youtube.
SEVER, TRGOVINA, OBAVEŠTAJCI Petar Miletić, šef poslaničke grupe SLS pri vladi Kosova, nalazi se u upravnom odboru PTK (kosovska pošta) i jedan od zadataka mu je da animira što više mladih ljudi sa Severa i uposli ih u kosovskim institucijama kako bi se ambasadama i javnom mnenju na KiM prikazalo kako Srbi žele kosovske institucije, što ide u korist potpunom ukidanju srpskih institucija kao paralelnih i nepotrebnih.
Kada je 2010. godine na Severu ranjen u obe noge, Miletić je zapravo upozoren zbog pokušaja trgovine karticama mobilnih operatera za Kosovo posle rušenja srpskih predajnika na Jugu i ukidanja srpske telefonije. Dan pre nego što je pucano na Miletića, njegovo službeno vozilo (vlade Kosova) vozio je I. P. (ime poznato redakciji), lice koje je odležalo četiri godine zbog ubistva, a koje je sada zaposleno kao službeni vozač u vladi Kosova. Kada je došlo do istrage povodom ranjavanja Miletića, iz tih kola nestala je tašna s dokumentima, ugovorima i velikom sumom novca, odnesena je u južnu Mitrovicu i tu se istraga završava.
Nešto kasnije Miletić pokušava da za zamenika ministra policije na Kosovu postavi izvesnog Predraga Bogosavljevića sa severa, inače pripadnika KPS. Okružno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici tereti Bogosavljevića za špijunažu i krivično delo odavanja službenih dokumenata. Predrag je, naime, preko svog rođaka zaposlenog u MUP Srbije, uspeo da dođe do dokumentacije Ministarstva. Potom je tu dokumentaciju preko Petra Miletića prosledio obaveštajnoj službi kosovske policije. Zauzvrat, Bogosavljević je postao jedini pripadnik obaveštajne službe srpske nacionalnosti u KPS.
ELEKTRONSKO GLASANJE Sledeće čime se trenutno bavi ŠIK jeste formiranje opštine Mitrovica na Severu i priprema terena za izlazak Srba sa Severa na lokalne izbore koje raspisuje vlada Kosova. Preko kancelarije ICO (u Bošnjačkoj Mahali) spremaju se izbori i u planu je, zbog navodne uplašenosti građana na Severu da slobodno izađu na ovo glasanje, da se omogući online glasanje. To omogućava krađu glasova i stvaranje slike da je na Severu glasalo mnogo više ljudi nego što će verovatno ikada glasati zato što ICO kao i ŠIK raspolažu bazama podataka građana Severa. Ovaj projekat posebno podržava Slobodan Petrović, koji lično obilazi ICO tim, ali ne sme da dođe na Sever dalje od Bošnjačke mahale. Zauzvrat, ICO kancelarija posreduje u svim tenderima vezanim za Sever (renoviranja fasada, dečjih igrališta itd.), gde se projekti gotovo nikad ne realizuju, ali su procenti od pozamašnih suma na tim tenderima sasvim realizovani. Radi se o novcu koji ide preko američke organizacije USAID i završava u privatnim džepovima pregalnika na projektu integrisanja Severa.
Destabilizacija Severa u vidu često nerazjašnjenih zločina i ubistava, izazivanje nereda a zarad lakše integracije u kriminalni sistem Kosova, jedan je od osnovnih zadataka koje je ŠIK postavio kao cilj.
TAJNI DOLASCI NA SEVER Tačijev zamenik, Slobodan Petrović često je viđen u društvu Dževida Haljitija i, jednako kao i njegov pašenog, Petar Miletić, spreman da se javno i glasno zalaže za stvaranje suvereniteta kosovske države. Bez obzira na to što obojica na Sever dolaze tajno na neke sastanke i kratko se zadržavaju, njihov uticaj na Srbe sa Severa nije mali. Oni – iako neomiljeni i nebezbedni na Severu – uspevaju da doprinesu opštem stanju demoralisanosti, da zbunjuju već umorne građane koji već dugo ne znaju šta je njihova država, ali i da delovanjima, kao što je bila ona krađa dokumenata srpskog MUP, od mnogih sunarodnika naprave mete za razne vrste ucenjivanja od operativaca ŠIK.
BLISKOST SA NATAŠOM KANDIĆ Nije tajna da je pre prethodnih kosovskih izbora za izlazak Srba na njih najglasnije agitovao sektor oko Nataše Kandić, Sonje Biserko i stranka Čedomira Jovanovića. Na kraju se ispostavilo da ti Srbi, poput Slobodana Petrovića, koji imaju neke pozicije u kosovskim institucijama, služe samo za potrebe ŠIK, obavljaju za tu službu poslove i neretko su žrtve i kolateralna šteta sukoba ŠIK sa nekim drugim političkim subjektima na Kosovu. Njihova osnovna uloga je, međutim, samo da stvore privid da Srbi sa Kosova žele da se integrišu u ovaj kriminalni sistem i da posluže kao sredstvo u projektu potpunog čišćenja Kosova od tragova srpskog identiteta.
Sve što ste pročitali u ovom tekstu pokazuje kako je na Kosovu vrlo živa priča o tamnom vilajetu. Onom u kojem je sve što pomislite da uradite gore od onoga što niste uradili. I obrnuto. Jer, setite se, 2009. su mnogi Srbi na Jugu Kosova mislili da radi svog opstanka moraju barem formalno da se uključe u tamošnji „sistem“, ma kakav on bio. U ovoj godini je jasno da je to jedna od mnogobrojnih grešaka, koja je načinjena usled nepostojanja drugog rešenja.
SARADNICI ŠIK U SRBIJI Ove će godine možda na Kosovu biti ukinute poslednje institucije države Srbije. Kampanje protiv nekakvih velikih plata i povika na nekakv srpski kriminal na Severu, doprinele su tome da će se verovatno malo ko osvrnuti na to ukidanje. Ta nezainteresovanost će omogućiti da se razvije mnogo ozbiljniji kriminal pod okriljem Tačijeve vlade i Srba u njoj, koji će dobiti zeleno svetlo da zdušno prodaju ostatke imovine države Srbije na severu i jugu Kosova. A zeleno svetlo će, nažalost, doći sa pojedinih beogradskih adresa.
Verovatno će u opštoj nezainteresovanosti malo ko shvatiti da smo time izgubili nešto što nije samo teritorija nego i više od toga. Što je najgore, svojim ponašanjem smo delimično i saučestvovali u čitavom galimatijasu. I malo koga će biti briga za to.
Ako bude tako još će i ispasti da su bili u pravu oni koji su se vatreno zalagali za priznanje nezavisnosti Kosova, za ukidanje Vojske (i – pomalo kontradiktorno – ulazak u NATO); upravo oni za koje po kuloarima kruže priče kako su na honoraru jedne paraobaveštajne službe iz „komšiluka“. Prema istim izvorima, tu „službu“ vode ljudi čiji kriminalni dosijei nisu nepoznati evropskim policijama.
Balkanmagazin
http://www.standard.rs/ana-radmilovic-srbi-koji-rade-za-tacijevu-tajnu-sluzbu-i-druge-tajne-vladanja-kosmetom.html
[...] Војска и полиција на делу – ”испит генерације” [...]