Још само да се провере спорне приватизације, да се пронађу кривци за нестале паре, од ”препорода” преко ”Кипра”, ”транзиције” до ”приватизације”, да се уведе владавина права у држави, да се омогући лојална конкуренција, заштита потрошача, да се промени закон о реституцији и унесе супституција, да се омогуће исти услови за пословање нашим људима из расејања који не припадају Породици… и ето (пореског) раја у Србији.
И једно подсећање, пошто су ПРЕСС-овци и ДС-овци можда љубоморни, у овоме нема ничег ”револуционарног” нити се ради ”први пут” у модерној историји Србије. То је очекивано, да се следи пример Мадлене и Филипа Цептера, Бранка Тупањца, Мајкла Ђорђевића и осталих Срба из расејања, или пример Петра Матијевића из Србије, као што се треба понашати према запосленима као власник компаније Кирка Сури, недавно преминули Слободан Јањушевић.
>>>
PRESS
Revolucija u druŠtveno odgovornom poslovanju
Delta daje 10% profita za socijalne projekte
Fondacijom će rukovoditi Programski savet, u kojem se nalaze Ružica Đinđić i ličnosti iz javnog života
Овим позивом посебно апелујемо на друштвену одговорност и националну свест богатих Срба у Србији и подсећамо их да је ово прилика да покажу како нису део оне себичне тајкунске елите што је на народној муци градила своју срећу и успех.
Знамо да су многи добротвори до сада били разочарани бројним претходним злоупотребама, али то није и не може бити разлог да изнова не помогнемо српском народу на Косову и Метохији када му је то најпотребније.
Све богате Србе света који желе да помогну позивамо да се јаве Дверима, а ми ћемо организовати помоћ Србима на барикадама, брзо и отворено како смо и до сада урадили све наше хуманитарне акције кроз које је до сада дистрибуирано преко 200.000 евра – сваки допринос ће бити објављен на нашем сајту и потврђен од наших људи са Косова и Метохије, уз присуство донатора лично. Оваквим новим приступом социјално-хуманитарним акцијама показали смо да је могуће избећи злоупотребе и остварити поверење код добротвора.
Сада је час да се сви огледамо у косовском огледалу.
Информативна служба Двери
srpski privrednik nacrtao „malu školu reketiranja“
Četvrtak – 29.09.2011
Dok se javnost po pravilu zabavlja velikim korupcionaškim aferama, u senci ostaju mnogobrojni slučajevi „malog“ mita i korupcije sa kojima se građani i privrednici svakodnevno susreću.
Oko 1.000 evra najčešća je tarifa inspektora za reketiranje malih privatnih firmi, otkriva za „Alo!“ Stanko Krstin, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine. Koliko je reketiranje ustaljeno, a metode reketaša standardizovane, najplastičnije svedoči strip „Mala škola reketiranja privrednika“, kojim je Krstin ilustrovao čak četiri šeme reketiranja sa kojima se lično u praksi susreo tokom 15 godina poslovanja.
- Jasno mi je da ovo nije „Kolubara“, ali pomnožite broj preduzetnika, malih i srednjih firmi u Srbiji sa količinom tih „malih para“ koje se mogu uzeti, neka je samo 1.000 evra „po komadu“. Mene odbijanje da platim reket košta već više desetina hiljada evra u sudskim sporovima, koje zbog toga vodim, a među kojima sam dve prijave dokazao kao neosnovane – kaže Krstin, koji je takođe osnivač i predsednik Udruženja građana za borbu protiv mita i korupcije INS-A Novi Sad. U Srbiji postoji oko 300.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. On navodi da se od osnivanja firme „Pre-Print“ za grafičku delatnost usluge i trgovine u praksi suočio sa četiri različita načina kojima su inspektori pokušali da ga reketiraju.
- Time se bave inspektori tržišne inspekcije, finansija, bezbednosti na radu i zaštite životne sredine na svim nivoima, od republičkog do lokalnog. Nikada nisam pristao da im dam pare, zbog čega su mi napisali na desetine prekršajnih i krivičnih prijava sa kojima se i danas suočavan na sudu – priča ovaj privrednik iz Novog Sada. Krstin kaže da je sve pokušaje mita i korupcije redom prijavljivao svim „nadležnim i nenadležnim“ organima, od predsednika države, premijera i ministara do institucija za borbu protiv korupcije, ali da „nikog od njih ne interesuje šta i kako inspektori rade“.
- Lakše im je da ugase jednog malog privrednika nego da diraju u svoje redove – ocenio je Krstin, koji priznaje da je direktno ili indirektno reketiranje često teško dokazati, ali ne i nemoguće.
Tužilaštvo: Nema krivičnog dela
Krstin tvrdi da je povodom poslednjeg slučaja pokušaja reketiranja oborio čak dva rešenja inspektora i time posredno dokazao njihov nezakonit i nesavestan rad, ali kada je zbog toga protiv jednog od tih inspektora podneo krivičnu prijavu, Javno tužilaštvo u Novom Sadu ju je odbacilo sa obrazloženjem da „iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije krivično delo“(?!). U Tužilaštvu „Alo!“ ni posle pet dana čekanja nije uspeo da dobije odgovore na pitanja koja smo im, po njihovom zahtevu, poslali elektronskom poštom.
Kako se to radi u praksi
Šema 1 – „Direktno među oči“
Inspektor dolazi u kontrolu firme i pronalazi neku „nepravilnost“. Kao „dobronameran“ čovek predlaže da ne piše veliku kaznu, već će vlasniku firme oprostiti, a biće zadovoljan da na ruke dobije samo mali deo moguće kazne, na primer 1.000 evra. Ako privrednik plati, inspektor mu piše samo neku malu kaznu.
Šema 2 – „Direktno usmeravanje“
Inspektor pronalazi neku nepravilnost, nisu urađene neke studije ili kontrole po novim zakonima koji su stupili na snagu, ali vlasniku firme ne piše kaznu već mu „pomaže“ i povezuje ga sa firmom koja te studije i analize „vrlo dobro radi“. Privrednik uočava da su usluge preporučene mu firme precenjene, ali ih plaća, a plen dele angažovana firma i inspektor.
Šema 3 – „Sofisticirano usmeravanje“
Inspektor nalaže firmi da izvrši neke skupocene kontrole i merenja (vrednosti i više od 10.000 evra), pri čemu zahteva i merenje materija koje se uopšte ne nalaze u toj firmi. Vlasnik kontaktira sa svim kućama akreditovanim za vršenje merenja i utvrđuje da spornu materiju može da izmeri samo jedna jedina firma u Srbiji. Vlasnik izvršava naložena merenja, plaća firmi koja ih radi, a ona plen deli sa inspektorom.
Šema 4 – „Specijala“
Inspektor se dogovara sa građaninom da isti tuži privatnu firmu za odštetu koju će njih dvojica podeliti. Građanin podiže tužbu za koju mu inspektor kreira niz dokaza, besmislenih zabrana i lažnih prijava protiv tužene firme, protiv koje i inspektor podnosi neosnovane tužbe. Pošto je ova šema još u toku, mogući završetak je da sud presudi u korist građanina koji naplaćuje odštetu ili da šema bude razotkrivena i inspektor i građanin odu u zatvor.
S. Đorđević
http://www.alo.rs/vesti/42100/Stripom_protiv_korupcije
[...] Нисмо љубоморни [...]
[...] Нисмо љубоморни [...]
[...] Нисмо љубоморни [...]
IVAN NINIĆ: HOĆE LI MIŠKOVIĆ PLATITI POREZ ZA PRODAJU DELTA MAKSIJA
sreda, 23 novembar 2011
Režim je napravio dil sa Miškovićem po kome će on ipak platiti nešto što uopšte ne mora da plati. Zašto i kako?
U javnosti se poslednjih dana i meseci stekao utisak da se vodeći tajkun i robovlasnik Srbije Miroslav Mišković šegači i sprda sa institucijama države, u kojoj tačno 20 godina skida kajmak, i to preko grbače osiromašenog naroda. Zbog toga ne postoji tačan odgovor da li će uopšte i koliko novca će u budžet Srbije Mišković uplatiti po osnovu poreza na ime prodaje svoje kompanije Delta Maksi belgijskoj Delez grupi.
Medijska „polemika“ posebno se zahuktala 27. oktobra, kada je list „Danas“ objavio odgovor dobijen iz Poreske uprave Ministarstva finansija, u kome se navodi da je Mišković oslobođen plaćanja poreza po osnovu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji je Republika Srbija zaključila sa Republikom Kipar 1986. godine. Kako bi se umirila tenzija u javnosti, Poreska uprava je istog dana izdala saopštenje u kome se objašnjava da su novinari pogrešno protumačili raniji odgovor i da će porez na dobit od prodaje Delta maksija biti plaćen u Srbiji.
DELTA AKROBACIJE „U privrednom društvu Delta maksi DOO Beograd u toku ove godine su izvršene statusne promene odvajanja uz osnivanje, praćene promenom osnivača, za koje su blagovremeno podnete i odgovarajuće poreske prijave, po osnovu kojih su podnosioci, shodno odredbama važećeg Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, oslobođeni plaćanja poreza. Poreska uprava očekuje prijem poreskih prijava najavljenog prometa navedenog privrednog društva, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni“, piše u dopisu Poreske uprave, koji su citirali mediji. Međutim, u svom naknadnom saopštenju Poreska uprava ističe sledeće: „Transakcije koje se spominju u našem odgovoru odnose se na promene osnivača sa stranog na domaće pravno lice i dovele su upravo, do toga da, prodavac Maksija postane domaće pravno lice koje je poreski obveznik Republike Srbije i koje je dužno da najkasnije do 10. marta 2012. godine podnese poresku prijavu i plati poresku obavezu po istoj“.
Suština naknadnog objašnjenja Poreske uprave krije se u tome da je Mišković 18. jula 2011. godine registrovano novu firmu pod nazivom Delta kapital. Kada se na sajtu APR pogleda registar podataka proizilazi da je Delta kapital registrovana na istoj adresi kao i Delta holding (ul. Milentija Popovića, Novi Beograd). Osnivač Delta kapitala sa novčanim kapitalom od svega 500 evra je Astatine Holdings Limited sa Kipra. Međutim, nenovčani kapital koji je upisan kao osnovački ulog u Delti kapital iznosi 250.963.000 evra, a za šta upućeni kažu da predstavlja vlasništvo nad 82,2 odsto udela u preduzeću Delti maksi. Ovakva Miškovićeva matematika i akrobatika verovatno ima veze za ranije datom izjavom direktorke korportaivnih poslova u Delti holding Jelene Krstović. „Naša kompanija je angažovala poreske savetnike iz renomirane svetske konsultantske kuće, koji već duže vreme rade na izradi plana restrukturiranja firme, što će nam omogućiti plaćanje poreza u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima u našoj zemlji“, rekla je Jelena Krstović.
Od državnih zvaničnika ovim povodom oglasio se drugi čovek Ministarstva finansija državni sekretar Dušan Nikezić, koji je na konferenciji za novinare rekao da nije tačna informacija da Delta neće platiti porez. „Svi pripadajući porezi vezani za ovu transakciju biće plaćeni u zakonom definisanim rokovima i ta procedura je u toku“, rekao je Nikezić.
MIŠKO, PLATI PA KLATI Dakle, na delu je jedna spečifična situacija u kojoj Miroslav Mišković državi Srbiji bukvalno ništa ne mora da plati na ime poreza na dobit. Tu obavezu ima prema Kipru, gde je evidentirano sedište osnivača Delta Maksija, ali ga u toj državi očekuje poreska stopa od nula odsto. Drugim rečima, on po osnovu prodaje Delta Maksija ne mora nikome ništa da plati jer su propisi Srbije takvi da idu svim tajkunima koji posluju u of-šor zonama. Međutim, da je državno rukovodstvo stupilo u intezivne pregovore sa Miškovićem, govori naslov „Mišković pristaje na porez u Srbiji“, koji je, 28. oktobra 2011. godine osvanuo u režimskom listu „Politika“. Suština teksta je u tome da je modalitet za plaćanje poreza pronađen zahvaljujući novoformiranoj firmi Delta kapital. S druge strane, to ukazuje da je režim napravio dil sa Miškovićem, po kome će on ipak platiti nešto što uopšte ne mora da plati. Zašto i kako?
Naime, još u novembru 2010. godine predsednik Boris Tadić u javnost je izašao sa kritikama da nije u redu da „nepristojno bogati ljudi zarađuju ogroman novac u Srbiji, a poreze plaćaju u of-šor državama, pre svega na Kipru“. Bila je to još jedna u nizu Tadićevih populističkih i marketinških izjava, koja je trebalo da izazove simpatije kod osiromašenog o ogorčenog naroda, ali i paniku kod predstavnika „krupnog“ kapitala. Reči Borisa Tadića generalno su proizvele podsmeh, kako kod naroda, tako i kod tajkuna koji, osim što slobodno posluju u poreskim rajevima, finaniraju Demokratsku stranku. Između ostalog, u tom momentu, aktuelna je bila i priča o prodaji Delta maksija, pa je jasno da je poruka bila usmerena pre svega ka Miroslavu Miškoviću, čoveku koji simbolizuje monopol, kriminal, korupciju…
Indikativno je i to da Srbija zbog Miškovića trpi neku vrstu pritisaka od zvaničnika SAD i EU, kojima je „trn u oku“ njegova imperija i način njenog sticanja. Šta o njemu misle zvaničnici SAD najbolje govori jedna od depeša Vikiliksa u kojoj stoji da je kompanija Delta Holding nastala na „korupciji i na plećima građana Srbije, koji je patio za vreme sakcija i hiperinflacije, dok je on zarađivao na njihovoj nesereći“. Kako Vikiliks navodi, za Miškovića „postoje solidni dokazi” da je učestvovao u „nečuvenoj političkoj korupciji“. Sredinom juna ove godine predstavnici režima potvrdili su da je Evropska unija zvaničnim pismom od nadležnih u Srbiji zatražila da se ispitaju privatizacije više od 20 preduzeća kako bi se utvrdilo „da li su one bile u skladu sa zakonom i evropskim kriterijumima“. Kako je obelodanjeno, EU zahteva da se preispita proces privatizacije C marketa, što bi direktno moglo da dotakne Miroslava Miškovića, koji je nezakonitoj otimačini tog preduzeća izgradio imperiju poznatiju kao Delta maksi.
POPUST NA POREZ Dakle, nema dileme da je eventualno plaćanje poreza na dobit po osnovu prodaje Delta maksija stvar koja se izrodila kao rezultat dogovora između režima Borisa Tadića i Miroslava Miškovića. Ne treba zaboraviti reči nekadašnjeg ambasadora Kamerona Mantera iznete u jednoj od njegovih depeša koja iz Ambasade SAD u Beogradu 10. februara 2009. godine poslata u Vašington. U depeši Manter navodi da se sreo sa premijerom Cvetkovićem, koji je tom prilikom rekao da je kriza dobar trenutak za Srbiju da napravi neke velike korake, a pre svega „da natera velike biznismene da igraju po istim pravilima kao i ostali“. Takođe, Manter piše da je Cvetković rekao da želi da tajkuni budu „bolje javno prihvaćeni u narodu jer predstavljaju veliki deo domaće privrede“. Upravo u tom kontekstu Tadićev režim će koristi Miškovićev porez kao temu za omekšavanje biračkog tela i predizborno zagrevanje, ali i za finansiranje izborne kampanje.
Zakonski rok u kome bi Mišković trebalo da plati sumu kojom će da okaje svoje grehe i kupi slobodu „na određeno vreme“ ističe 10. marta 2012. godine. To praktično znači da će novac od poreza biti iskorišćen za promociju aktivnost Vlade Srbije, odnosno stranaka koje čine Vladu. Jedino se još uvek ne može pouzdano oceniti koju sumu novca će Miroslav Mišković staviti na raspolaganje Tadićevom režimu, ali, pošto je u pitanju princip „dobrovoljnosti“, onda verovatno važi pravilo „daj koliko ti nije puno“. Neki nezavisni stručnjaci iznosili su ocene da bi Srbija po osnovu poreza na dobit od Miškovića mogla da računa na sumu između 80 i 100 miliona evra. U velikoj meri ova projekcija bila bi realna jer je belgijski Delez kupio Delta maksi za 932,5 miliona evra, a poreska stopa iznosi 10 odsto. Međutim, bez ikakvog obrazloženja, projekcije direktora Poreske uprave Dragutina Radosavljevića su četiri puta manje. „Ukoliko Miroslav Mišković odluči da porez od prodaje Maksija plati u Srbiji, u budžet će se od ove transakcije do kraja godine sliti 25 miliona evra“, izjavio je Radosavljević.
VEĆ VIĐENO Podsećanja radi, još 2005. godine Miroslav Mišković je uspeo da izigra državne institucije i da u budžet ne uplati ni jedan jedini dinar na ime poreza prilikom prodaje svoje Delta banke italijanskoj Intezi. Mišković je tada prodao 75 odsto akcija Delta banke za 277,5 miliona evra a ubrzo potom ukupna vrednost prodaje 100 odsto kapitala dostigla cenu od 370 miliona evra. Osnivač Delta banke bila je Miškovićeva of-šor kompanija Hameslade sa Kipra, pa je tako transakcija izvršena preko Kipra. Formalno gledano, Mišković nije bio u obavezi da porez na dobit plati u Srbiji i zato je sav novac od transakcije završio u njegovom džepu. S druge strane Delta banka je svoju snagu i vrednost akcija gradila i izgradila zahvaljujući „državnim jaslama“, tako što je raspolagala i „obrtala“ depozite državnih preduzeća i ustanova. Takođe Delta banka je svojevremeno na besplatno korišćenje dobila i poslovni prostor bivšeg Zavoda za obračun i plaćanje. Glavna „karika“ i podrška u razvoju Delta banke bio je nekadašnji guverner, a kasnije i ministar finansija Mlađan Dinkić.
Fond Slobodan Jovanović
http://www.standard.rs/ivan-ninic-hoce-li-miskovic-platiti-porez-za-prodaju-delta-maksija.html
[...] Нисмо љубоморни [...]