ANA RADMILOVIĆ:
(…) Dok se budete bavili pederima, hrabri, neko ko je već okupio ozbiljne momke iz UČK da motre na Sever iz južne Mitrovice – daće znak. I to je za vas, kao i za vaše oponente iz vlasti, jedini izlaz. Evo zašto.
Kada počiste Sever, a počistiće ga za manje od 24 časa, oni će tim čišćenjem počistiti i sve dokaze o brljotinama koje je Srbija tamo napravila. I kad počiste sve dokaze, bićete miropomazani, lišeni krivice, palićete sveće i – budite iskreni – odahnućete. Bićete heroji i pričaćete unucima kako ste hrabro jurišali na kordone boreći se protiv stotinjak gej aktivista. Jer niste mogli da sačuvate narod na Kosovu, kao ni narod na jugu Srbije, ili u Beogradu, ili van granica. Jer niste sačuvali ništa, i niste pomogli nikome.
CEO TEKST:
————————————————————————————————————————————
ŽELJKO CVIJANOVIĆ:
(…) E sad, šta će biti sa Vukajlovićevom i sudijom Jakšićem? Ako ne izlude u pritvoru i ako redovno budu uzimali lekove za srce – ništa. Ovo je humana zemlja, i u njoj, ako vas za neki kriminal i optuže, neće vas osuditi, čak i kad niste krivi, a kamoli kad jeste. Zato su Boris i njegova ekipa iz pravosuđa shvatili da je kriminal suviše ozbiljna stvar da bi se njime bavili sudovi. Dovoljno je da vas uhapse, da vam odrede neki pritvor, policija i tužilaštvo rade istragu. Dok je još stvar vruća, iz istrage u medije, žedne krvi i para, procuri poneka kompromitujuća informacija tek da se osumnjičeni ne opušta previše u prezumpcijama nevinosti i sličnim tricama (Andrićev Karađoz bi rekao da je svako za nešto kriv, samo ih ima koji to ne znaju) i da shvati da je njegova kazna počela onog trenuitka kad se našao u pritvoru. Valjda je tako moralo, u Srbiji se živi suviše brzo da bi narod žedan pravde mogao da čeka optužnicu, pa suđenje, pa pravosnažnu presudu. Narodu pravda treba odmah i odmah je i dobija, i to znaju mnogi: i Raja Rodić, koji je sedeo u pritvoru sve dok mu nisu oteli „Kurir” i napravli ga žućeg od srpskog pravosuđa jer u tim novinama nije bilo nikog poput sudije Jakšića da se pobuni; i onaj Đorđević iz nekadašnje Meridijan banke, koji je mnogo pričao o Boži Đeliću, toliko mnogo da nije bilo dosta da uhapse samo njega nego su mu pokupili i ćerku; i Goran Knežević, nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina koji, kako su ga pustili sa prevaspitavanja u pritvoru, ni reč ne progovara kako je obezbeđivao crne fondove za žute.
CEO TEKST:
—————————————————————————————————————————–
NATAŠA ODALOVIĆ:
(…) Ova kampanja ima sve šanse da bude najprljaviji spektakl koji smo ikada do sada imali prilike da vidimo. Svi su se spremili da prljavo i zaigraju, a ja bih da uložim kviska na one političke partije koje naprave obrt i reše da je vreme da Srbiji ponude čistu igru, čiste ruke, revalorizaciju vrednosti, istinu i pomoć građanima sa Kosova, pravdu, zakon, čestitost, časnost i novo samopoštovanje za Srbiju, koje je, ako ništa, manje lakrdijaško od poziva na optimizam dok gledaš kako ti kuća gori, što je jedno vreme bio važeći koncept sa kojim se duboko ne slažem. Mi, građani Srbije, molimo sve političke aktere, ne više da nam kažu ko finansira stranke, koliko su teški i slično, već nešto mnogo lakše, ali izgleda ipak preteško da se predstave i otkriju nam ko su zaista i za koji tim igraju.
CEO TEKST:
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/vreme_za_ciste_ruke.891.html?news_id=224765
———————————————————————————————————————————-
SVETISLAV BASARA:
(…) Osim što su pogrešni, naši pogrešni ljudi misle i da su nezamenjivi. Neprestano nas uveravaju da bi i Srbi i Srbija otišli do đavola samo da nije njih koji nedremano (i po skupe pare) bdiju nad našim sudbinama. Uvek su uz narod, ali nikako da maknu iz Beograda. Dobronamerni ljudi i (retki) dobronamerni političari neprestano apeluju da se sumanuta politika menja, što je potpuno pogrešno: ovde politike u pravom značenju te reči uopšte nema. Da bi politika bila moguća, potrebno je da postoji država Srbija, a ona – osim kao provizorijum – ne postoji jer se ne bavi državnim poslovima nego rešavanjem plemenskih psudomitoloških problema.
Vekovna čežnja pogrešnih ljudi da se Srbija raširi na sve četiri strane sveta jednostavno ne dozvoljava da se Srbija, makar i na nakratko, stabilizuje. A ta nestabilnost nagoni pogrešne ljude na upotrebu sve pogrešnijih sredstava. Neka nam je Bog u pomoći.
CEO TEKST:
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/jesen_stize_.881.html?news_id=224752
———————————————————————————————————————————-
DRAGOLJUB ŽARKOVIĆ:
(…) Po meni, Srbija bi morala još da se zaduži, pa čak i preko zakonskog maksimuma, mogla bi čak i da aktivira deo deviznih rezervi zemlje, oko 9,5 milijardi dolara, mogla bi, što se mene tiče, da pusti na strana tržišta još obveznica, makar i sa kamatom od nešto preko 7 odsto, samo kad bismo znali šta ćemo s tim parama.
Ako neko ima dobar plan, jasnu viziju i ljude kojima verujem da s tim pozajmljenim parama mogu da ostvare napredak, ja ću glasati za njega. A vi kako hoćete.
CEO TEKST:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1012658
———————————————————————————————————————————-
NENAD POPOVIĆ:
Država mora da poveća ulaganja u privredu ako želi da njeni građani žive bolje, kaže prvi čovek Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije Nenad Popović.
„Za nas je prihvatljivo da Srbija za tu namenu uzme kredit od Ruske Federacije u visini od pet milijardi evra koji će direktno biti uložen u domaću proizvodnju i zapošljavanje”, navodi on.
Popović naglašava da “nijedan kredit nije skup ako se ulaže u razvoj domaće privrede i otvaranje novih radnih mesta jer se taj kredit vraća kroz poreze i doprinose koje plaća privreda”.
“Naš predlog je da se novac iz ruskog kredita dodeljuje preduzećima preko Fonda za razvoj, a ne preko komercijalnih banaka kako je predlagala aktuelna vlada. Mnoga preduzeća u Srbiji danas ne mogu da dobiju kredit od komercijalnih banaka jer imaju loše poslovne bilanse i problem sa prezaduženošću”, kaže on.
Izvor B92
CEO TEKST:
———————————————————————————————————————————-
REDAKCIJSKI KOMENTAR DANAS:
(…) Evropske prestonice i Amerika imaju svoje ciljeve na Balkanu, a u one kratkoročne spada i puna nezavisnost i suverenitet Kosova. Beograd tu ima tretman smetnje, prepreke. Pa, taman kad pomislimo da su dugovi iz ratnih devedesetih otplaćeni, stigne nam kamata na naplatu. Dokle, bre, i zašto tako, upitao bi srpski Kalimero. Ali, pitanja koja u sebi ne nude rešenje, treba proglasiti promašenim.
Izađimo, što pre, s planom za Kosovo koji neće ugrožavati strateške interese Zapada, a ovoj državi će sačuvati kakvo – takvo dostojanstvo. Radimo uporno, brzo i efikasno na modernizaciji društva. Borimo se protiv korupcije. Uvodimo evropske standarde u svakodnevni život. Samo tako će nas, jednog dana, Zapad smatrati sebi ravnim.
CEO TEKST:
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/srpski_kalimero.46.html?news_id=224772
———————————————————————————————————————————-
РАДОВАН ЈОВИЋ:
(…) Лутање српске актуелне власти али и изостанак сарадње позиције и опозиције у формулисању приоритета државне и националне политике у новим глобалним и регионалним кретањима, уз несналажење „очерупане” српске дипломатије да анализира савремене трендове и предложи решења, може Србију довести у веома незавидну међународну позицију и угрозити њену безбедност. Бондстил на Косову и Центар за ванредне ситуације код Ниша уводе Србију у „мутне воде” и неконтролисане бујице надолазећих река. Не треба занемарити ни све израженији интерес Турске за регион и њене политичке и неоосманске амбиције.
Не бих да повлачим паралеле са периодом хладног рата и позиције тадашње СФРЈ и данашње Србије, али морамо се запитати да ли садашња политички располућена Србија може створити такво јединство да што пре крене у уређење запуштене и неуређене државе, изгради независне институције, направи план изградње економски развијене земље, али и још много тога, како би се могла извући из, плашим се, полигона надметања страних утицаја. Да не дођемо у позицију, како каже афричка пословица, да када се слонови бију страда трава.
CEO TEKST:
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Darivanje-statusa-kandidata.lt.html
———————————————————————————————————————-
>>> ВИДЕТИ ЈОШ:
…силна ће борба да буде…
Нисмо љубоморни
Илирија
ŽELJKO CVIJANOVIĆ:
OTKAZIVANJE GEJ-PARADE ILI PRVA POBEDA SRBIJE NAD NJENOM ELITOM
petak, 30 septembar 2011 21:30
Nije razlog za slavlje, ali pobeda jeste zato što je naša vera od danas da jeste moguće, da energija postoji i da su procesi započeli
zeljko_cvijanovic_kolumnaNe bih preterivao, utoliko pre što smo preterivanjima skloni, tek držim da je otkazivanje gej-parade prva mala pobeda Srbije nad njenom političkom i društvenom elitom i da ta pobeda pokazuje da ima nade. Zašto?
Da se ne lažemo, nisu se oni uplašili nasilja. Podneli bi ga nekako, utoliko pre što su na nasilje izvežbaniji i nasilju vičniji od onih koje su svih ovih dana kroz svoje medije optuživali da im nasiljem prete. Oni su se uplašili da neće, kao prošle godine, moći da proglase huliganima sve koji se protive još jednom poniženju serviranom iz stranih ambasada zbog slamanja identiteta, u kome jeste sadržana iskra otpora mekoj okupaciji. Oni su se uplašili da ovaj put na ulicama neće biti samo besni klinci, već i njihovi očevi spremni i da prime i da podele batine i zatvor umesto svoje dece. Uplašili su se da će, ako budu morali da huliganizuju celu Srbiju, na kraju ostati samo jedno malo pusto ostrvo izolovano od svega onoga zbog čega suštinski postoji.
Naravno, nisu ni Dačić ni Đilas danas izašli ususret Srbiji kad su morali da kažu „ne” tolikim i toliko upornim stranim ambasadorima, rešenim da se u Srbiji ima dogoditi gej-parada, pa makar sve gorelo. Oni su svesni da u trenutku kad im se približavaju izbori nema nikakvog smisla da ostaju na tom ostrvu, kolikogod zlatno bilo, i da je glupo frontalno se suprotstaviti narodnoj volji. Samo zato su ambasadorima rekli svoje „ne”, koje dakle nije nimalo istorijsko. Istorijsko je ono zbog čega se to desilo.
Zato je, zbog opasnosti od tog frontalnog sukoba Srbije i njene otuđene elite, o gej-paradi raspravljao Tadićev savet za nacionalnu bezbednost, isti onaj koji se nije sastao ni kad je NATO pucao u Srbe na severu Kosova, ni zbog drugih važnih događaja pre toga. Zato nam danas Čanak poručuje da je postao evroskeptik, zato nam se Boža Đelić preko novina žali kako mu oni Briselu vređeju inteligenciju i zato će nam sutra valjda Boris pokazati da neki ljudi imaju šum na srcu, a on Srbiju. Još samo da nam Boža, Čanak i on objasne zašto su sve ovo vreme oni vređali našu inteligenciju i zašto smo posle svake njihove priče bili siromašniji, poniženiji i beznadniji.
Pokazalo se i to da događaje uvek treba vrednovati po važnosti – naravno da je Kosovo važnije od gej-parade – ali ih, makar samo ponekad, valja vrednovati i po stepenu motivacije koju u narodu proizvode. Ona kap koja prelije čašu jednaka kao i sve koje su pre nje čašu punile, ali je i posebna po tome što je baš ona ta koja može da pokrene stvari i procese posle kojih ništa više ne ostaje isto.
Naravno, gej-parada nije bila prilika da se demonstrira odnos Srbije prema gej-populaciji, ali je bila prilika da se pokaže odnos prema režimu, koji je zloupotrebio grupicu profesionalnih pedera, a oni celu populaciju naših sugrađana samo zbog toga da bi Srbiji pokazali da mogu da joj urade baš sve što padne napamet njima i njihovim mentorima iz stranih ambasada. Oni koji su to prepoznali danas iz ovoga nose svoju malu političku pobedu, uz napomenu da će već sutra tu pobedu da im otmu ovi novopečeni zaštitnici Srbije, koji su danas pregrmeli rizik da im u nedelju policija otkaže poslušnost i koji bi sada, kako se približavaju izbori, svoj strah od juče tako rado konvertovali u svoj princip za sutra. Neka im te pobede oni, obuzeti sopstvenim preživljavanjem, nemaju pojma kakva ponornica huči ispod njih i kakva je sila pokrenuta među onima koji hoće promene.
Zato, ovo pobeda jeste, ali nije razlog za slavlje. Jer ceo njen smisao iscrpljuje se u tome da danas znamo ono što mnogi od nas nisu verovali. A naša vera je od danas da jeste moguće, da energija postoji i da su procesi započeli. I, što je najvažnije, znamo da naš glas vredi mnogo i da ga, kad dođe vreme, ne smemo prokockati jer se kockamo kućom.
Ako je moguće – a sad znamo da jeste – ostaje nam da širimo tu veru u koju su svoje zrnce peska ugradili i čitaoci „Novog Standarda”. Zahvaljujem Vam na tome, uveren da je tek počelo.
http://standard.rs/vesti/36-politika/8542-eljko-cvijanovi-otkazivanje-gej-parade-ili-prva-pobeda-srbije-nad-njenom-elitom-.html
SVETISLAV BASARA:
Teologija parade
Odavno se, cenjeni publikume, nismo doticali teologije, pa ko velim – da obnovimo gradivo. Budući da se ovih dana sve vrti oko Parade ponosa, nije zgoreg da vidimo kako tu stvari stoje. I protivnici i zagovornici paradiranja homoseksualaca svoje argumente temelje na citatima iz Starog Zaveta. Ne pada mi na pamet da ustvrdim da Novi Zavet blagonaklono gleda na homoseksualnost, ali Novi Zavet ne gleda blagonaklono na čitav niz ljudskih grehova i mana.
Ima u jednoj Pavlovoj poslanici poduži spisak onih „koji neće naslediti Carstvo nebesko“. Jesu među njima homoseksualci, ali tu su, ravnopravno, i gordeljivci, lažovi, lopovi, ubice, opadači, preljubočinci, proždrljivci, da ne nabrajam više, koga interesuje neka pročita Poslanicu. Fokusirati se na homoseksualnost kao na uzrok svih ovdašnjih zala, u manihejskoj sredini kao što je naša, znači abolirati čak šest drugih smrtnih grehova. Ovako to ovde ide: nisi peder, to znači da si dostojanstven, častan, pošten i bla, bla, bla. Ali to u stvarnosti tako ne ide. Jok, uopšte.
Da je pakao rezervisan isključivo za pedere i lezbejke, bilo bi to prilično pusto mesto jer su pederi i lezbejke ubedljiva manjina. Pretpostavljam da su bili manjina i u Sodomi. Onda je došao Isus, sklopljen je Novi Zavet i stvari su se iz osnova promenile. Od tada naovamo, osuda pada isključivo na greh, ne i na grešnika, a osuđivanje, to jest previđanje balvana u svom i povika na trun u bratovom oku, žestoko je sankcionisano. Gospod izričito kaže da će svakome suditi onako kako je taj sudio bližnjima. To važi i za Srbe i Srbiju. Mada neki ovdašnji arhijereji i deo pastve misle da smo mi, „nebeski narod“, i tu povlašćeni. A nismo.
Idemo dalje. „Bog ne gleda ko je ko“. Šta to znači? To, cenjeni publikume, znači da nema unapred spasenih niti unapred prokletih. Što će reći da u svetlosti Hristovog učenja uopšte nije nemoguće da Amfilohije, recimo, u konačnom svođenju računa zaglavi u kazanu istopljenog olova, a da se neki od učesnika Parade ponosa obrati, pokaje i postane svetac. Malo li je takvih primera u istoriji hrišćanstva?
Crkva je dužna da se striktno drži slova Svetog pisma, inače, u suprotnom, postaje „najvažnija institucija srpskog naroda“, što nipošto nije dobro ni za crkvu ni za srpski narod jer znamo kakve su druge institucije srpskog naroda. Možda bi i crkvi i srpskom narodu krenulo nabolje kada bi arhijereji prestali da mešaju sveto i profano i da u toj konfuziji osvećuju profano i profanišu sveto.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/teologija_parade.881.html?news_id=224905
Srbija osvojila žensko Evropsko prvenstvo pobedom nad Nemačkom pred svojom publikom – 3:2
Novo zlato za srpsku odbojku
Autor: R. V. B.
Beograd – Odbojkašice Srbije popele su se na krov Starog kontinenta pobedom nad Nemačkom od 3:2 (16:25, 25:20, 19:25, 25:20, 15:9) u finalu Evropskog prvenstva u prepunoj beogradskoj hali Pionir i tako se pridružile muškoj selekciji koja je isto uradila pre dve sedmice u Beču. Izabranice Zorana Terzića su do najsjajnijeg odličja došle posle duge i iscrpljujuće borbe i preokretom se revanširale Nemicama za jedini poraz na turniru, ali u daleko važnijem trenutku od onog meča u grupi.
Novo zlato za srpsku odbojku
Srbija – Nemačka 3:2
(16:25, 25:20, 19:25, 25:20, 15:9)
Hala: Pionir. Gledalaca: 8.000.
SRBIJA: Brakočević 10, Malagurski 7, Krsmanović 8, Malešević, Molnar 17, Antonijević 2, Ognjenović 5, Nikolić 15, Ninković, Rašić 8, Ćebić.
NEMAČKA: Vajs 3, Čerlih, Grun 13, Kufeld, Šuške 6, Matis, First 12, Hipe, Kožuh 20, Brinker 20, Tomsen 1, Apic.
Junakinja preokreta u četvrtom setu Sanja Malagurski istakla je posle pobede u finalu da je publika ta koja ih je uzdigla u najtežim trenucima i nosila do samog vrha.
- Uspele smo da se vratimo iz nemoguće situacije, a onda korak po korak došle do titule šampiona Evrope. Zaslužile smo to posle ovakvog leta, mnogo smo znoja prolile, ovo je bio ključni trenutak da nam se sve vrati. Nije bilo lako, Nemice su uz nas najbolja ekipa Evrope – istakla je Malagurski.
Da je Srbiju teško pobediti u ambijentu punog Pionira saglasna je i najbolji dizač Evrope Maja Ognjenović. Ona je konstatovala da ni sama nije svesna kako su se oporavile posle iscrpljujućeg polufinala sa Turskom, ali da su uspele da trijumfuju pre svega u psihološkom smislu.
Na fantastičnom uspehu i koncentraciji u odlučujućim trenucima svojim devojkama prvi je čestitao selektor Zoran Terzić.
- Pre svih, čestitam devojkama koje su posle 2:1 za Nemačku i 6:0 u četvrtom setu preokrenule meč. Prava smo ekipa. Nemoguće je da jedan trener ili publika izvade tim kod takvog rezultata. One su to učinile, imale su veliko srce, ipak su najbolje u Evropi i to pred ovakvom publikom. Drago mi je što smo obradovali sve ove ljude kao i sami sebe – naglasio je Terzić.
Sam početak meča nije ulivao nadu da će se oko 8.000 ljudi u hali Pionir i milioni navijača širom zemlje radovati. Nemice su velikom upornošću i požrtvovanjem u polju stizale svaku loptu i svaki neizvestan poen rešavale u svoju korist. Takva igra koja ih je krasila tokom celog turnira donela im je ubedljivo osvajanje prvog seta. Odbojkašice Srbije se u nastavku nisu predale. Strpljivom igrom, uz smanjenje grešaka i dominantan servis uspele su da se saberu i predvođene kapitenom Jelenom Nikolić i korektorom Jovanom Brakočević da izjednače na 1:1. Neizvestan je bio i treći period, ali je mali pad u igri kod rezultata 19:19 omogućio Nemicama da dođu na korak od osvajanja zlata.
Taj korak nisu i napravile. Bile su Nemice u startnoj prednosti u četvrtom setu (6:0). Protivnice su vodile i na drugom tehničkom tajm-autu (16:14), ali je ulazak Sanje Malagurski u potpunosti zbunio Nemice koje su sve svoje snage skoncentrisale u zaustavljaju Jovane Brakočević. Ovaj potez selektora Terzića omogućio je neverovatnu seriju od 7:0 i potom odvođenje meča u tajbrejk. U njemu su se naše devojke bolje snašle zbog velike psihološke prednosti i rutinski privele meč kraju za objedinjavanje titule šampiona Evrope u ženskoj i muškoj konkurenciji.
One su osvojile zlato
Zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu osvojile su: Ana Antonijević, Jovana Brakočević, Suzana Čebić, Nataša Krsmanović, Ana Lazarević, Sanja Malagurski, Tijana Malešević, Brižitka Molnar, Nađa Ninković, Jelena Nikolić, Maja Ognjenović, Silvija Popović, Milena Rašić i Jovana Vesović.
http://www.danas.rs/danasrs/sport/odbojka/novo_zlato_za_srpsku_odbojku.77.html?news_id=224981
Odbojkaški šampioni Evrope stigli u Beograd, zahvalili se navijačima, ali i „isprozivali“ državu i javnost
Zlato osvojeno srcem, a ne novcem
Autor: R. V. B.
Beograd – Šampioni Evrope u odbojci sleteli su juče oko podneva na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ gde su ih dočekali njihovi najmiliji, ali i veliki broj predstavnika medija. Zlatni „bečki dečaci“ sa ponosom su istakli da je neočekivana titula isključivo plod njihove igre srcem, timskog duha, te predanog i sistematskog višegodišnjeg rada. Međutim, Ivan Miljković i saigrači nisu mogli a da ne konstatuju sa određenom dozom gorčine da im je „zasmetalo“ što nisu imali dovoljno prostora u javnosti kada su se spremali za kontinentalni šampionat, a da ih sada svi veličaju.
- Kada smo se 2000. vratili sa zlatom sa Olimpijskih igara nismo imali čast da se popnemo na terasu Skupštine (zbog petooktobarskih demonstracija), a jedini put smo tamo bili godinu dana kasnije kada smo se vratili sa prvom titulom prvaka Evrope. Iz te generacije sam jedino ja ostao u reprezentaciji i drago mi je što neki novi klinci imaju priliku da osete taj doživljaj – istakao je Miljković.
Kapiten i najkorisniji igrač šampionata se kroz šalu „zahvalio“ košarkaškoj reprezentaciji što je doživela neuspeh na Evropskom prvenstvu, uz žaljenje što se to desilo, rekavši da su samo na taj način odbojkaši mogli da dobiju dovoljno prostora u medijima i javnosti. Bez „dlake na jeziku“, Miljković se osvrnuo i na podršku države ovom trofejnom sportu.
- Žao mi je države što smo joj napravili novi trošak. Ovim uspehom stekli smo pravo na nove propisane nagrade, a još nismo dobili ni dinar od novca koji smo zaslužili trećim mestom na Svetskom prvenstvu prošle godine. Međutim, svima treba da bude jasno da mi ne igramo za taj novac, već za zastavu i grb koji su nam na dresovima i u srcima – naglasio je Miljković.
Najbolji bloker Evropskog prvenstva Marko Podraščanin istakao je da bi tu i sve ostale individualne nagrade uvek menjao za kolektiv kakav su dobili na ovom takmičenju. On je apostrofirao da je titula plod njihovog srca i kolektiva. To je konstatovao i najbolji primač turnira Nikola Kovačević, rekavši da su pobeđeni i na oko moćniji timovi od njih. On se posebno zahvalio navijačima u Beču koji su napravili domaćinsku atmosferu.
Da je bilo lepo nalaziti se proteklih dana u Beču konstatovao je i selektor Igor Kolaković rečima da su im navijači ulili posebnu energiju.
- Kada smo pošli na šampionat nismo ni sanjali postolje, a kamo li titulu. Naši ljudi tamo su verovali u nas i polako nam ulivali tu ideju da možemo da budemo najbolji. Na kraju se sve uklopilo u jednu divnu priču – zaključio je Kolaković.
http://www.danas.rs/danasrs/sport/odbojka/zlato_osvojeno_srcem_a_ne_novcem.77.html?news_id=223970
[...] [...]
[...] [...]
[...] [...]
[...] [...]
[...] [...]