NEBOJŠA MALIĆ: Nešto poput 5. oktobra

 

(…) Elem, ovih dana su se širom Amerike pojavili demonstranti koji vrše „okupaciju Volstrita”. Kažu da predstavljaju pobunu 99 odsto stanovništva protiv jedan odsto bogatih i moćnih koji pokradoše sve što stignu. Imajući u vidu obim pljačke iza koje stoje bankari i špekulanti sa Volstrita (npr., firma Goldman Saks, od milošte zvana „džinovska vampirska lignja” koja sisa krv iz svega što dohvati), teško je reći da nemaju razloga da se bune. S druge strane, posmatrači opravdano sumnjaju u legitimitet „nezaposlene omladine” koja živi od apanaža svojih roditelja i u stvari ne može da dobije pošten posao sve i da takvog ima jer za to naprosto nije kvalifikovana. O čemu se radi?

Pre dve godine je Ameriku potresao talas demonstracija takozvane „Čajanke” (TEA Party). Inspirisan epizodom iz rane američke istorije – kada su pobunjenici protiv engleske krune pobacali čaj sa brodova u bostonskoj luci jer su na njega morali da plate izvoznu carinu – demonstranti su se bunili protiv visokih poreza i nekontrolisane državne potrošnje predsednika Obame, kojeg su (s pravom) smatrali socijalistom. Engleska reč za čaj (tea) postala je skraćenica za „dosta više poreza” (Taxed Enough Already). Pošto u Americi, zbog karakteristika izbornog sistema, postoje samo dve velike partije – demokrate i republikanci – većina pristalica „Čajanki” je na parlamentarnim izborima u jesen 2010. glasala za republikance.

Dihotomija između demokrata i republikanaca je u suštini lažna. I jedna i druga stranka prave se da zastupaju običnog čoveka a u stvari rade za interese velikih donatora. Dok se republikanci prave da su konzervativni i štite porodicu i imovinu, demokrate se prave da su liberali i navodno štite sijaset „ugroženih manjina”. A u stvari je sve kao kad gledate kečere: lažirano, dogovoreno, inscenirano, sređeno tako da se „ne talasa” i da na kraju dana vuci budu siti a ovce nemaju pojma da nisu na broju. I jedni i drugi vole da ratuju po inostranstvu, da dižu poreze na sve i svašta a „svojima” dele šakom i kapom. Jedina razlika je ko dobije pare od države, što dođe potpuno svejedno onima od kojih se pare otimaju kroz sve veće poreze i besomučnu inflaciju. Ionako ih niko ništa ne pita.

GLUPOST „OKUPACIJE” Sve velike korporacije su postale velike tako što su plaćale harač državi, bilo kroz lobiranje bilo kroz razne programe „socijalne odgovornosti”, dok su u zamenu dobijale zaštitu u vidu subvencija i propisa koji su postojeću i moguću konkurenciju gušili pod planinama papirologije. Elem, i politička i profiterska klasa su se u potpunosti odvojile od naroda na čijoj grbači žive. Zvuči poznato?

U takvoj situaciji na scenu stupa „Okupacija”, koja izmiče jednostavnoj kvalifikaciji. Ima tu i razmažene dece koja nemaju pojma za šta se bore, ali znaju da je revolucionarna pobuna u modi. Ali ima i obespravljenih, opljačkanih, prevarenih, na ulicu izbačenih radnika čiji su šefovi za propast firmi nagrađeni velikim bonusima. To je kao velika cirkuska šatra pod kojom se našla papazjanija ideologija, od komunista do slobodara, od kojih su neki sasvim razumni a neki potpuno sumanuti. Mogu li uopšte oko bilo čega da se slože, nije sasvim jasno.

Jasno je, međutim, da politička pozadina demokrata već pokušava da preuzme „Okupaciju” i pretvori je u svoju verziju „Čajanki”. Među demonstrantima je već viđen demagoški filmadžija Majkl Mur. Podršku im daje fondacija Adbasters (Adbusters), koju finansira niko drugi do nama dobro poznati „humanista” Đerđ Soroš.

CEO TEKST:
http://standard.rs/vesti/36-politika/8588-neboja-mali-11-godina-posle-petog-oktobra-ili-zato-se-pobune-zavravaju-prevarom-prevarenih-.html