Komentar Danas
Spiskarenje
Autor: Redakcijski komentar
Al Kapone je „pao“ na porezu, posle dugog odolevanja pravnoj državi i Nesalomivima, a njegova nepočinstva su bila mnogo krvavija i gora od onog zbog čega je bio u apsu. Neko od ovdašnjih Kaponovića, međutim može da bude miran, barem sudeći po spisku najvećih dužnika, koje je umesto čestitki građanima obnarodovala Poreska uprava Srbije. Jesu tu neka zanimljiva imena i firme, ali već posle par dana PUS je morao da demantuje sebe.
Oni koji su bolje pratili Vladine budžetske i skupštinske aktivnosti, mogli su još početkom decembra da predvide da će takvo „spiskarenje“ biti stavljeno u službu stvaranja utiska nadležnih organa – „mi se ubismo od važnog posla“ - ali niko nije mogao da pretpostavi da će ovo biti tako traljavo i bog te pita kako selekcionirano sprovedeno.
Neko je u tom poslu, ne samo što se tiče njegove suštine, debelo zastranio. Ima se utisak čak i da su PR mejkeri bili van ove priče, jer da nije tako, neko bi se debelo, makar makijavelistički zapitao – čemu sve to? Pa onomad uzaptili više stanova i lokala od nekih nesrećnika za mnogo manje sume, a šta je sad ovo!
Sudeći po izjavama onih koji su brže-bolje sproveli novu zakonsku mogućnost, osnovni cilj jeste da se pod pritiskom imidža crne ovce, utera što više para u budžet, ali je to još brže palo u vodu, jer je od oko 223 milijardi dinara izgleda naplativo tek nekih 10 – 20 odsto.
Gledano obrnuto, ne bi bilo nikakvo iznenađenje da neko sa spiska presavije tabak i zatraži odgovornost za stavljanje na poternicu. Neki od „Wanted“ likova, koji se sticajem okolnosti zovu identično i žive u istom gradu kao prozvani, već prete da će to učiniti. Da ne govorimo o mogućem političkom obračunčiću „ko je kome smestio“, u mnogo oštrijem stilu nego u prijateljskom demantiju koji je morao da „iznudi“ Grad Beograd.
Neki stručnjaci tvrde da ovde ipak, nema nikakve zle namere. Reč je navodno, o srpskom šlamperaju iliti o objektivnim nemogućnostima Uprave. Kažu, poreska reforma gotovo da nije odmakla od prvog pasusa, a korupcija, niske plate i nedovoljna obučenost službenika su nesporne činjenice.
Tome u prilog pak nikako ne ide najava štrajka u Poreskoj upravi, koja je, gle čuda, juče puštena u javnost. Očigledno je da teza o šlamperaju pada u vodu – isuviše je tu „slučajnosti“. Samo su, ovog puta, loše organizovane i zbrzane. Kaponovići i dalje mogu mirno da spavaju.
10.01.2012.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/spiskarenje.46.html?news_id=231574
>>>>>
Нови народни договор и грађанска држава
28. август 2011.
(…) Пример: управо је директор Пореске управе Србије изнео неколико добрих решења и изразио очекивања да се нов закон, нови прописи и решења донесу и почну примењивати до краја ове године. Уколико се то не догоди, очекујемо да човек поднесе оставку. Ако то уради, он је најозбиљнији кандидат за директора Пореске управе када дође до смене власти. Дакле, овде су у питању његова стручност и етичност, није важно да ли је био члан неке странке, да ли је верник, атеиста или агностик. У надлежности директора Пореске управе није да организује или неорганизује геј параду. Верска или сексуална уверења треба да буду приватна ствар сваког грађанина. Уколико се заиста добри предлози не усвоје и не примене до краја године, а он остане на истој функцији очекујем да нека наредна власт то уради а овог човека, ако се покаже да је на било који начин учеcтвовао у корупцији, треба санкционисати, по предлозима за које се сам залаже – брисање радног стажа и друго.
>>>>>
Direktor Poreske uprave protiv popuštanja bankama
22. 12. 2011.
Banke su dobile šest meseci da se pripreme za kontrolu naplate poreza i doprinosa, pa će ovaj posao raditi tek od 1. jula sledeće godine, naravno, ako to budu želele. Možda su, posle juče usvojenih amandmana na Vladi Srbije, dobile prvu rundu, ali Poreska uprava, koja je inicijator ovog predloga, ne odustaje. Dragutin Radosavljević, njen direktor, izjavio je juče za „Blic” da je država proteklih godina intenzivno pomagala bankama, zbog čega su imale veliki profit i sada nemaju nikakvog moralnog prava da se bune protiv budućih obaveza.
>>>>>
Спартак
април 10, 2011
From: nikola varagic
To: direktor@bia.gov.rs
Објављено од стране Varagić Nikola
U Leskovcu potraga za najvećim poreskim dužnikom u Srbiji
Autor: Beta
Leskovački mediji već danima bezuspešno tragaju za izvesnim Nikolom Sretena Jovanovićem iz tog grada za koga Poreska uprava Srbije kaže da na ime poreza duguje 308 miliona dinara, najviše u Srbiji.
Televizija Leskovac je danas tražila pomoć gledalaca u traganju za najvećim poreskim dužnikom u Srbiji, a njen voditelj je bezuspešno
pozivao tog čoveka da se javi u emisiju.
“Telefoni su se usijali i svako je imao svog kandidata sa istim imenom i prezimenom, ali na kraju smo dolazili do zajedničkog zaključka da to nije taj Novica”, rekao je agenicji Beta voditelj i novinar Dragan Marinković.
Građani u Leskovcu u nedostatku zvaničnih informacija, danima nagađaju koji se Leskovčanin krije iza imena neslavnog poreskog rekordera.
Zvaničnici poreske uprave u Leskovcu ne odgovaraju na pozive novinara, a po svoj prilici, zabranu kontakata sa predstavnicima medija dobili su i službenici, koji su ranije rekli Beti da se provera može izvršiti samo upisom imena i prezimena na službenom kompjuteru.
U policiji je nezvanično ukazano na jednu osobu iz obližnjeg sela, koja je pre desetak godina privođenja zbog šverca robe iz Bugarske, ali proverom na terenu Beta je došla do podataka da tamošnji Novica S. Jovanović nema “ni kučeta ni mačeta” i da se nikakva imovina ne vodi na njegovo ime.
Čaršija je prethodno sumnjala na jednog leskovačkog uspešnog zanatliju, koji se i sam javio Beti i rekao da se njegov otac ne zove Sreten.
“Dolazi mi da tužim Poresku upravu jer me danima zovu prijatelji i poznanici da provere da li sam ja taj neplatiša”, požalio se ovaj zanatlija.
Kalkulisalo se i sa imenom jednog lica, pa sa imenimima biznismena i političara, ali ni jedan od njih nema sva tri navedena imena na spisku Poreske uprave.
U telefonskom imeniku se, inače, nalazi 12 vlasnika fiksnog telefona sa imenom Novica Jovanović.
Svi vlasnici tih brojeva su u razgovoru sa Betom rekli da uredno izmiruju svoje poreske obaveze, a ni jedan od njih nije potvrdio da mu se otac zove Sreten.
U regionaloj Poreskoj upravi u Nišu, Beti je rečeno da je za informacije nadležan onaj ko je objavio spisak, a služba za odnose sa javnošću u Republičkoj poreskoj upravi nije danas odgovorila na dopis Bete kojim je traženo da se obelodani adresa misterioznog leskovačkog dužnika poreza od 308 miliona dinara.
http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/u_leskovcu_potraga_za_najvecim_poreskim_duznikom_u_srbiji.83.html?news_id=42539
Саопштење Двери: Корупција у медијима
Поводом Извештаја Савета за борбу против корупције
Став Двери о корупцији у медијима: Ко су уједињени медијски монополи?
Београд, 10.01.2012
Десило се нешто на српској политичкој сцени, у медијима и јавности на шта смо се већ нажалост привикли. Нико није желео ни да се осврне на Извештај о притисцима и контроли медија у Србији који је објавио Савет за борбу против корупције.
У том извештају који је Верица Бараћ понудила као основ за разговор министарствима, Влади, медијима, а који је с њихове стране пропраћен потпуним прећуткивањем, од стране независног државног ревизорског тела откривено је оно о чему Двери непрестано говоре: да Србијом владају Уједињени монополи, у овом случају медијски.
Нетранспарентност медијског власништва
Обичним речником то значи да се међу 30 најзначајних медија у Србији за чак 18 не зна власник или се као власници појављују некакакве офшор компаније, што за циљ има да се прави власници медија сакрију и да се тиме од јавности прикрију и њихови интереси. Међу такве медије спадају и они са националном фреквенцијом: Б92, Радио Индекс, Прва ТВ, Роудстар радио, Авала, док су власници појединих медија високи функционери појединих странака.
Међу једанаест националних емитера, девет је са нетранспарентним власништвом. Чињеница да се иза нетранспарентног власништва толиког броја медија заправо крију интереси њихових тајних власника, најбоље говори о актуелној медијској сцени Србије.
Због тога је озбиљно питање на какво објављивање истинитих и објективних информација су спремни медији, који крију правог власника као своју највећу тајну?
(Извештај о притисцима и контроли медија у Србији)
Подсећамо да Закон о јавном информисању (члан 7) каже да се ради заштите начела слободне утакмице и плурализма идеја и мишљења, забрањује сваки вид монопола у области јавног информисања!
Економски утицај државних институција на рад медија
кроз различите типове буџетских давања
Поједина министраства и министри – страначки функционери, користе буџетска средстава за личну и политичку промоцију. Тако је међу најскупљим кампањама и она „Очистимо Србију“ Министарства животне средине и просторног планирања, па тако нема емисије чију је продукцију платило Министарство у оквиру кампање „Очистимо Србију“, а да се у њој као актер не појављује министар Оливер Дулић и неко од функционера Демократске странке.
Између осталих, Удружење грађана Егзит је за продукцију програма у кампањи „Очистимо Србију“, у 2009. години имало уговор вредан 23,6 милиона динара, а у 2010. уговор на 20 милиона динара!
Ако је неко очекивао да ће се медији критички осврнути на чињеницу да Министарство стално доноси законе по хитном поступку, да Моравом плива 100 килограма опасног медицинског отпада, нити зашто неки бизнисмени граде и у заштићеним зонама националних паркова, наиван је. Јер, кроз акцију „Очистимо Србију“ добиће новац за рекламе, а ко још сече грану на којој седи?
Државне институције у Србији издвајају велика буџетска средства на оглашавање и промоцију чиме се остварује лична и партијска промоција, која на годишњем нивоу, на узорку за 50 најзначајнијих институција, није мања од 15 милиона евра./…/
Овде треба нагласити да министарства и државне институције које су надлежне за овакву врсту послова, које за њихово обаљање имају стручне кадрове и које за то добијају новац из буџета, те послове морају саме да обављају и за њих не смеју ангажовати никог другог. Тако је у конкретном случају Агенција за мала и средња предузећа, која је ангажовала Рингијер за поменута истраживања, иначе формирана како би се сама бавила истраживањем…(Извештај)
Агенције за односе са јавношћу, маркетиншке и продукцијске агенције, које су углавном у власништву страначких активиста, или са њима повезаних особа, имају посебно важну улогу у финансирању медија, али и креирању њихове уређивачке политике.
Очистимо Србију
Значајно место на тржишту реклама и маркетинга имају агенције у којима удео у власништву има Драган Ђилас, градоначелник Београда и заменик председника Демократске странке. Ђилас је власник четвртине удела у маркетиншкој агенцији Multikom group, у којој је некада имао половину удела.
„На основу података добијених од Трезора НБС, Савет за борбу против корупције утврдио је и да штампарија „Big print“, која је чланица Мultikom group, остварује директну пословну сарадњу са државним институцијама, међу којима има оних који се финансирају из буџета града Београда, чији је градоначелник управо Драган Ђилас“. (Извештај)
Да ли има још неког ко у Србији не зна да је Срђан Шапер, власник агенције Мекен Ериксон групе која је радила кампање бројним министарствима и за још 103 буџетске институције, иначе доскорашњи члан председништва Демократске странке и неформални саветник председника Бориса Тадића?
РТС као сервис политичких странака и владајућих елита
РТС је одавно од јавног сервиса постао сервис политичких странака који плаћају грађани кроз ТВ претплату. У Извештају се види да се ни једној фирми не би толерисало такво кршење закона и правила пословања као што се толерише РТС-у.
„Током рада на овом Извештају, посебно смо имали проблема са делом о јавном сервису, јер је руководство РТС-а месецима одбијало да достави документацију, коју је Савет за борбу против корупције тражио на основу Закона о достуности информацијама од јавног значаја. Ни до данас Савет није добио сву тражену документацију“.
Истовремено, РТС не објављује јавно податке о пословању, остваривању програмске продукције, удела претплате и рекламе у приходима, расходе, плате запослених, начина доношења пословних и програмских одлука у управним телима и др.
О спрези са већ приватним агенцијама, продукцијским кућама, о члановим Управног одбора да и не говоримо. Јавни сервис грађана, који ми и финансирамо, заправо је тајни сервис Тијанићевих интереса и политичара захваљујући којима опстаје на месту директора „Јавног сервиса европске Србије“.
Уместо закључка: Шта ће Двери урадити у овој области
И на крају, када прочитате 50 страница интегралне верзије Извештаја о притисцима и контроли медија у Србији који је објавио Савет за борбу против корупције, буде вам јасно зашто су га сви, од медија до новинарских удружења, прећутали.
Ова спрега медија, њихових власника и финансијера који су неретко странци, политичара који су по правилу и нажалост домаћи, онда је јасно да Уједињене монополе који владају Србијом нисмо умислили и измислили.
Зато Покрет Двери – ЗА живот Србије њих истиче као највеће народне непријатеље, предлажући мере за борбу против корупције у медијима и оздрављење српске медијске сцене:
Законска решења неће дозволити да власник медија буде непознат, нити да странци буду власници медија у Србији, пошто су фреквенције јавно добро свих грађана.
Враћање медијима улоге средстава јавног информисања уместо улоге политичких манипулатора коју сада имају.
Појачати подршку локалним медијима у Србији уместо регионалним и глобалним.
Ми смо против хиперпродукције ријалити шоуа и када будемо одлучивали у држави сви ријалити програми биће жестоко опорезовани и преиспитани, а средства на тај начин прикупљена уложена у културно-образовни и дечји програм путем конкурса.
Омогућићемо веће укључивање српских заједница и њихових тема у региону и расејању у програме јавног медијског сервиса
Отворићемо посебан спортски канал као трећи програм на јавном сервису.
Информативна служба Покрета Двери – ЗА живот Србије
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/korupcija-u-medijima-saopstenje.php
DRAGOLJUB PETROVIĆ
Beobanka, svuda sa vama
Ko god da je smislio slogan: „Beobanka, svuda sa vama“, treba mu priznati da je čist marketinški genije, ili što bi Englezi rekli – „čist Šaper“. Deceniju pošto je nestala, Beobanka, svuda sa vama, zauzela je prvo mesto u novogodišnjem izboru Poreske uprave Srbije: „300 najvećih poreskih dužnika (svih vremena)“, koja će od ove godine postati tradicionalan. „Nama je cilj da u danima blagdana razveselimo ceo srpski narod i sva srpska fizička i pravna lica“ – istaknuto je u saopštenju Poreske uprave povodom štampanja ovog spiska u slikarskoj tehnici PDF na njihovom sajtu, što je već u prvim danima 2012. opasno ugrozilo rejting do tada neprikosnovenog „njuz.neta“.
Spisak Poreske uprave zapravo pokazuje da u Srbiji svi plaćaju porez izuzev pravnih lica koja pravno ne postoje i fizičkih lica koja fizički ne postoje. Od sledeće godine, saznaje se u Poreskoj upravi (skr. Dža ili PU), spiskovi će biti podeljeni po periodima, pa će građanstvo moći tačno da sazna ko su najveći poreski dužnici, recimo, iz perioda seobe Slovena, boja na Kosovu, u Moravskoj Srbiji, u Vizantijskom carstvu, Austrougarskoj, Atlantidi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a posetioci sajta PU su u anonimnoj anketi izrazili posebnu želju da se obelodani spisak najvećih poreskih dužnika među drevnim Majama.
Istrajna u nameri da svima utera poreski dug, Poreska uprava već sprema i spisak najvećih dužnika, fizičkih lica, svih srpskih zemalja. Prvo mesto, na primer, zauzima fizičko lice Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić (oko 1308 – 20. decembar 1355), koji Poreskoj upravi Srbije duguje 6.689 perpera. Zatim fizičko lice kralj Radoslav (1192 – 1234), koji duguje 12.098 srebrnjaka sa sopstvenim likom na aversu, te fizičko lice knez Pribislav Mutimirović, sin fizičkog lica kneza Mutimira (863 – 891), koji duguje osam džakova žita, pet srednjovekovnih konja i dve srednjovekovne krave….
Svima kojima nismo uterali, uteraćemo! – otkrila je PU Srbije i svoj slogan za 2012. u pogledu uterivanja poreskih dugova, koji, istina, nije ni blizu onom sloganu pravnog lica zvanog „Beobanka, svuda sa vama“.
Sličan spisak pojavio se i pre neku godinu kada je Demokratska stranka objavila popis svojih finansijera. Tada smo doznali da su najčešće skraćenice pravnih lica koje osniva fizičko lice u srpskoj praksi: STR – samostalna trgovinska radnja; SZR – samostalna zanatska radnja; SUR – samostalna ugostiteljska radnja, i Demokratska STRanka – demokratska samostalna trgovinska radnja. Transparentno-transcedentalni finansijski izveštaj Demokratske STRanke za 2008. godinu nesumnjivo je ukazivao da je Demokratska STR uspela da duplu izbornu godinu izgura uz donacije poznatih STR, SUR i SZR: roštiljskog kioska ‘’Banjalučki ćevap“ iz Preljine, frizerskog salona „Mimoza’’ iz Marinkove bare, vulkanizerske radnje „Mile i sin“ sa Ibarske magistrale, poslastičarnice „Kod Ljube Trovača“ iz Malog Mokrog Luga, kolica za kokice „Koki“ iz Umčara, prodavca pertli Sulejmani Jusufa iz Tutina, baba-sere Stojanović Mileve iz javnog klozeta u Terazijskom prolazu, holding kompanije za ušećerene jabuke i šećernu vunu „Da se ulepiš od glave do pete“ sa Uba, te pogrebnog preduzeća „Ozna“ s Novog bežanijskog groblja koje radi pod sloganom: „Diskrecija zagarantovana – kad vas mi ukopamo, neće vas niko naći, ko đenerala“. Finansijskim izveštajem pisanim specijalno za internacionalni festival komedije u Jagodini, Demokratska STRanka pokazala je tada da tu nema niti vlasnika samostalne trgovinske radnje „Delta siti“, niti vlasnika samostalne trgovinske radnje „Tržni centar Ušće“, kao ni drugih vlasnika lokalnih piljarnica s Novog Beograda. A i šire. Demokratskim samostalnim trgovinskim radnicima je draže, izgleda, da na računu zateknu velikodušnu uplatu nekakve of-šor kompanije iz Pinosave, donaciju skromnog autolakirera iz Čibutkovice, uzgajivača činčila iz Gornjih Branetića, vodoinstalatera iz Male Krsne i kolektiva poljoprivredne apoteke iz Lapova, nego da se bakću sa fizičkim licima čije se bogatstvo može objasniti jedino alhemičarskim metodama.
Otud je jasno od koga je Poreska uprava uzela mustru. Taj zajam za privredni preporod Demokratske STRanke od pre koju godinu imao je sličan post festum – utvrđeno je da svaka treća firma sa tog spiska nije u privrednom registru, svaka četvrta je bankrotirala, da se svako osmo fizičko lice iz izveštaja obesilo o luster, svaki peti se polio benzinom i pojeo fiskalnu kasu, a svaki dvanaesti skočio sa Mosta na Adi, četiri puta na glavu.
Nije teško zamisliti kako će izgledati naslov zajedničkog saopštenja svih „finansijera“ Demokratske STRanke, i svih dužnika Poreske uprave: „Najebasmo ko žuti“.
Jedino će „Delta siti“, TC „Ušće“ i ostali van spiska nastaviti da rade ko Kinezi. Faktički – „ko žuti“.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/beobanka_svuda_sa_vama.890.html?news_id=231779
[...] Директор Пореске управе Србије [...]
[...] Директор Пореске управе Србије [...]
[...] Директор Пореске управе Србије [...]