Kandidat Socijalističke partije Srbije (SPS) za predsednika Srbije Ivica Dačić izjavio je da je SPS “nastavljač Titove partije” i da bi Titov spomenik trebalo vratiti na užički glavni trg. Dačić je poručio rukovodstvu grada da “ako su pametni, Titov spomenik treba da vrate na trg”.
3 коментар | 
Priče | 
Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
23/04/2012 | Beograd
Piše: Dragana Đurđević – Sofija Marjanović
Kenijski atletičari Džejms Barbasai i Meri Ptikani pobednici su 25. Beogradskog maratona, dok su trofeje u polumaratonu osvojili domaći takmičari Kristijan Stošić i Ana Subotić. Barbasai je ubedljivo trijumfovao na stazi dugoj 42 kilometara, prešavši je u vremenu od 2:16,01 sekund. Drugi je kroz cilj prošao njegov zemljak Henrik Kemboj (2:22,54), dok je trećeplasirani takođe Kenijac, Čarls Rotič (2:23,12).
>>>
1 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Начелник Генералштаба Војске Србије изјавио је да Војска Србије има спреман одговор уколико албанске терористичке групе уз одобравање Нато алијансе нападну Србе у ”северном Косову”. Војска Србије има спреман план за оружано деловање уколико Албанци крену у још једно етничко чишћење Срба који живе у покрајини Косово и Метохија. Ово је изјавио после после таласа насиља на Космету, убиства младих Македонаца поред Скопља, најаве новог напада попут 17. марта 2004. од стране бројних албанских функционера и појаве наоружаних албанских терориста у јужном делу Косовске Митровице.
Изјава начелника ГШ ВС:
Saradnja sa KFOR-om je profesionalna i sveobuhvatna.
Trenutno se 67 naših pripadnika nalazi u pet misija UN i jednoj misiji EU. Oni daju doprinos miru u Liberiji, Kongu, Obali Slonovače, Libanu, Somaliji i na Kipru.
3 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Мислим да је увреда за председника републике да га пореде за Џ. Клунијем.
Гледао сам предизборне спотове ДС-а.
Џ. Клуни није ни до колена председнику републике.
После 12 година на власти (осам као председник) постао је врхунски глумац. Спреман је за Холивуд.
Треба му дати глас – на додели Оскара.
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:
Колики је спољни дуг? Како вратити дуг?
5 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
4 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Србија треба да има домаће банке. То није спорно. Стално слушамо како треба формирати Развојну банку. Ни то није спорно. Много је критичара либералног капитализма који заговарају државни интервенционизам. Нема ”опозиционог и патриотоског” листа или сајта у којем нема људи који говоре да они, а не странци, треба да воде привреду. Још више је оних који се ”боре” против корупције.
Пример Агробанке
Агробанка је у већинском власништву Срба и државе Србије. Један (мањи) део акција (био) је у власништву Словенаца. Недавно је уведена принудна управа у Агробанци. Показује се да су губици око 200 милиона евра.
Губитке је направило неморално и нестручно руководство банке. Занимљив је одговор дат НИНу од стране недавно смењеног председника УО те банке:
”Ја припадам домаћој привреди и потенцијалу и нисам страни плаћеник”.
Упорно, већ годинама, тврдим да Србију подједнако уништавају и домаћи и страни плаћеници. Не зна се ко је веће зло за ову државу, ко више штете доноси српском народу – да ли националисти или петоколонаши.
Занимљиво је да је један од смењених чланова УО Агробанке члан и Савета за борбу против корупције. Наводно, сви руководиоци банке имали су картице које су неограничено користили за репрезентацију (и још понешто) а све је плаћала банка. Један од оних који су користили ту картицу био је и поменути члан Савета за борбу против корупције. Он је у НИНу изјавио да није имао сазнања ”да постоји корупција у Агробанци”. И да је имао лимит на картици. Прича за малу децу. Чак и ја, који нисам имао скоро никакве везе са том банком, чуо сам, у протеклих пар година, за неколико примера пласирања лоших кредита. Попут примера који су описани у последњем броју НИНа. Дакле, знао је, али је ћутао, као и други, због тих картица, и бројних користи које је имао. Зна, као члан Савета за борбу против корупције, за десетине злоупотреба у другим банкама, предузећима и државним институцијама, а као члан УО Агробанке није чуо за корупцију у тој банци. Треба га одмах ухапсити, ако ни због чега другог, зато што је глуп и много лаже.
И таква трула, покварена, Агробанка, хтела је да ствара ”Велику Србију”, да уђе у ”српске интеграције” – да оснује Агробанку у Републици Српској.
Слично је било и са ширењем Телекома Србије у Републици Српској. Сада, када је постао 100% српски, и послује у ”свим српским земљама”, највеће су шансе да Телеком Србија пропадне. Многе ће, наравно то изненадити. И Агробанка је прошле године у ово време имала профит, а данас је у минусу 200 милиона евра. Али, знам за много више примера лошег пословања у Телекому, него што сам знао за Агробанку, и моје је мишљење да Телеком Србија не може да опстане дуже од пар година. Чека га стечај. Или продаја странцима.
Слично је и са ”једином српском банком” и највећом у Србији – Комерцијалном банком. Та банка је само мало модернизована верзија Беобанке или Југобанке. У многим филијалама остао је чак и исти ентеријер. Сада је потребно да држава докапитализује ту банку, да би остала ”српска банка”.
Држава ће, како преносе медији, ускоро докапитализовати Привредну банку Београд, која је у проблемима, и после тога продати. Већ су се јавиле одређене стране банке које су заинтересоване за куповину.
Србија је ионако банкротирала. Опстаје задуживањем, а те дугове нико не може да врати. Сада је хитно потребан новац за санацију Агробанке, докапитализацију Комерцијалне и Привредне банке, потребан је новац и за железару у Смедереву… Србија нема новац да врати постојеће дугове, и спољне и унутрашње, а мора да се додатно задужује… Дакле, како ствари стоје, Србија ће ускоро на продају, тачније, повериоци ће доћи по наплату…
Неко ће рећи ”па шта, тако је и у свету, погледајте Грчку и Италију, погледајте шта раде банкстери у Њујорку, Лондону, Паризу , Берлину…” Јадна одбрана. Бедно оправдање. Никакав аргумент. Са друге стране, њихови грађани се буне, покушавају нешто да промене.
Јуче је немачки председник поднео оставку јер је као државни функционер узео кредит од 500 000 евра а то није пријавио јавности. Па је још претио новинару који је ту вест објавио. Дакле, после неколико недеља, човек је поднео оставку. Толико је био велик притисак јавности, а и он сам је имао нешто мало ”образа” да то уради. Чак је полиција покренула и истрагу против њега.
У Србији је бивши председник државе, као председник владе, учествовао у приватизацији Ц – маркета, његова странка је учествовала у криминалним активностима у басену Колубара, и у бројним другим предузећима и институцијама, али он и даље ”сме да нас погледа у очи”. Садашњи председник државе окружен је са десетинама криминалаца који учествују у бројним криминалним радњама, пљачкајући – свакодневно – грађане и државу, и тај човек има смелости да се и по трећи пут (противуставно!) кандидује за председника Србије. Њему се супростављају, као лидери опозиционох странака, људи који су доказани лопови. И народ треба да изабере на наредним изборима – највећег лопова у држави?! Један таблоид је пре годину дана опширно писао како је министар просвете купио стан вредан као узети кредит немачког председника, а ове године је исти таблоид добио (ни више ни мање него) ”светосавску награду” од овог министра. Благо нама са оваквим ”васпитачима омладине”. Ту је и СПЦ, са највише поверења у народу, а још увек превише заостала, корумпирана и лицемерна организација истих таквих свештеника и епископа.
Заиста, не зна се да ли је горе да Србија постане ”национална држава” или да се прода странцима.
Да ли се овако ствара-обнавља ”национална држава”?
Због чега су бољи домаћи лопови од страних лопова?
Зато, морамо се ослободити домаћих лопова, да не би владали страни лопови!
Србија може да опстане као национална држава, која је сачувала највредније ресурсе, само као демократска држава у којој се поштује владавина права - у којој полиција прво хапси лопове на власти, унутар ”елите”, па онда ”обичне грађане” који крше законе и прописе, који варају и краду. Када ће Србија постати таква држава, када ћемо добити такве полицајце а најурити ове који су сада у полицији? Онда када већина грађана Србије не буде склона превари, крађи, лагању, или бар стекне храброст да се супростави таквима. За почетак – у полицији, БИА, правосуђу и војсци. Не би било оволико лоповлука у држави да у полицији, БИА, правосуђу и војсци несметано не ради велики број лопова, незналица и кукавица. А тамо их има у толиком броју зато што – долазе из народа… И наравно, припадају домаћој привреди и потенцијалу и нису страни плаћеници… Оно што остаје отворено и неизвесно: да ли Србија има времена за реформе, за сузбијање корупције, за обнову привреде, или ће банкротирати, и онда добити на месту председника државе човека који ће бити делегиран од стране ММФ-а и ЕБРД-а?
На крају, тачно је и да су могле да се сачувају четири највеће српске банке, које су још увек у стечају, и да тржиште није морало да се препусти страним банкама. У теорији то је тачно, постојали су начини да се то тако уради. У пракси - да се не лажемо - није било људи који су знали то да ураде, који би умели да поштено и стручно воде те банке. Нема их ни сада. Нема их ни међу онима који критикују оне који су угасили српске банке. А време тече – дуг расте, време за наплату стиже…
>>>
јун 16, 2010
Скоро сваки дан слушамо од тајкуна да немају паре. Неки сада распродају све што имају, на лицитацији су им компаније. Али их нико, изгледа, неће. Некима се одузимају фирме до којих су дошли у приватизацији. Свима је сада крива држава, сада им неваљају политичари.
Ти исти тајкуни су недавно тражили да своју ”способност” покажу тако што ће волонтерски радити у управним одборима пропалих државних предузећа и својим радом направити од тих губиташа профитабилна предузећа.
Зашто онда кукају да их криза погађа у њиховим приватним компанијама?
Зашто кукају да су презадужени?
Зашто говоре да немају новац ни за ”тајкунски мост”?
Толико су заправо способни.
>>>
јун 29, 2010
Слушамо, годинама, приче, како су то ”наши тајкуни”, ”наши политичари”, ”наши генерали” и ”наши новинари”.
Шта ми имамо од тих ”наших”?
Ништа.
Гори су него да смо на власти ових 20 и кусур година имали страног окупатора.
Још кажу: ”трпите, друге немате”.
То није тачно.
>>>
јун 13, 2010
Министар полиције Републике Србије данас је изјавио да је српска полиција први пут користила прикривеног иследника у акцији ”Шетач”.
То није тачно, први пут је употребљен прикривени иследник у акцији ”Кофер” и тада је прикривени иследник био садашњи министар полиције. Захваљујући успеху у тој акцији напредовао је до места министра.
>
>>
>>> видети још:
КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“
Бели листићи или одлазак у хајдуке?
Dragoljub Žarković: Kole Šećer i Miša Slani
Директор Пореске управе Србије
>
>>
>>> Додатак, 19.02.2012.
66 коментар | 2018.година, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Како доживљавате ове тријумфе спортиста…
Какав је наш народ, сва та чуда ће и овај пут повезати са Светим Савом. И као што је пре два века гром загрмео на Светог Саву, да се Србљи на оружје дижу, тако је загрмео опет. Само што су сад другачији и бојеви и оружје. Сабља се прометнула у рекет, ђулад у лопте, а непријатељски чадори у противничке мреже. Свет се свео на спортске терене, а бојеве гледа цела планета.
Новак Ђоковић?
Његов рекет је наша последња сабља. Беше ли он повод за ону реч – да је Бог бацио калуп кад је њега створио.
Кустурица режира, пише, свира, подиже куле и градове…?
По Мокрој Гори се прича како се ових дана обистинило Тарабићево пророчанство да ће највећи снег пасти кад Кустурица постане председник Скијашког савеза Србије.
www.politika.rs
1 коментар | Drugi pišu, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
(…) Neki teoretičari “povratka u devedesete” čak svevlast Tadića porede sa vlašću koju je imao Slobodan Milošević. Tadićevi prsti, po njima, vide se u svakom pekmezu, od Sretena Ugričića pa naviše. Čik ti ubedi njih da, na primer, Tadić nije smenio upravnika Narodne biblioteke i da se svi konci ne vuku iz predsedničke kancelarije na Andrićevom vencu.
(…) Svuda u svetu, a posebno u ovim godinama krize, države intervenišu u privredi, a kao najuspešnije i najmanje pogođene krizom prikazuju se sada države u kojima je kombinovan model državnog vlasništva i kapitalističkog upravljanja tim preduzećima. Tamo gde je to, kao što sam već pisao, ugrađeno u sistem i tradiciju, rezultati su još bolji, ali u nas to nije slučaj. Država ne funkcioniše kao dobar vlasnik, zato što je kod nas država u partijskom vlasništvu.
(…) Iskustvo s privatizacijom u Srbiji pokazuje veću efikasnost privatizovanih preduzeća u odnosu na preduzeća u drugim oblicima svojine. U proteklih deset godina produktivnost u privatizovanim preduzećima porasla je 4,3 puta uz istovremeno približan obim otpuštanja kao i drugim preduzećima. Ali, to pre govori o slabostima društvenih i državnih preduzeća u kojima nije bilo odgovornog poslodavca i kvalitetnog menadžmenta nego što dokazuje tezu da su nespojivi takvi oblici svojine sa uspehom i profitom.
(…) MK Grupa, vlasništvo Miodraga Kostića, preko firme Sunoko (u vlasništvu MK Grupe) ušla je u drugi krug međunarodnog tendera za kupovinu većinskog paketa akcija (82,33 odsto) Helenik šugar industrija, u čijem su sastavu dve šećerane u Srbiji, u Crvenki i Žablju, i još pet šećerana u Grčkoj. Srpska Komisija za zaštitu konkurencije onemogućila je svojom odlukom ovu akviziciju. Sunoko već proizvodi u Srbiji više šećera nego što je ovdašnjem tržištu potrebno. Višak izvozi. Da je kupio grčke firme, imao bi još veći izvoz. Kostić smatra da je Komisija postupila ćepenaški jer obim njegovih poslova posmatra u okvirima tržišta koje ima samo sedam miliona stanovnika a on u svojim planovima računa na tržište s pola milijarde stanovnika.
(…) Kostićev nadimak je Kole Šećer. Nadimak kapetana Miše Anastasijevića bio je Miša Slani, jer je monopolizovao transport soli Dunavom. Da je tada neka komisija zaustavila kapetan Mišu, Knjaz Miloš bi joj već dao “dvaes’ po turu” ako ne bi visila ispred konaka u Kragujevcu.
CEO TEKST:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1032822
———————————————————————————————————————–
У овом тексту Драгољиб Жарковић упоређује Колета са Мишом Анастасијевићем.
У новом броју НИНа Светислав Басара упоређује Дачека са кнезом Милошем. Дачек НајЕвропљанин.
Неки писац из Црне Горе упоређује себе са Руждијем.
Па неки писци из Београда који су подржали тог писца из Црне Горе себе представљају као највеће светске писце и дисиденте.
Знамо, од раније, како себе виде разни ”очеви нације” и њихови идолопоклоници.
Чеда револуционар као Че.
Шешељ јунак као Милош Обилић.
Воја К. и Тома Н. су ”синови нације”, спремни да наследе ”очеве нације”.
Вук је био, и остао, велики писац, визионар, достојни наследник генерала Драже, ако не и више од тога.
Звезда из Холивуда је на месту председника Србије.
Српски мистици разбијају мрачне силе у светско-астрално-магијском рату.
Неке владике виде себе као Светог Саву, неке као владику Николаја, неки као да су Апостоли.
Патриотска интелигенција увећала Србију, на свим нивоима. Наука цвета, економија у развоју, култура на високом нивоу… Чак је и у ратовима ’90-тих увећана – изгубљене су РСК, ЦГ и КМ, а створена је РС. Изгубиће Војводину, али ће сачувати Београд.
Остаће у Београду да живе, заједно са другосрбијанцима, у својим салонима унутар круга двојке. И Дедиња.
У држави чију инфраструктуру граде шарлатани попут Мркоњића и Дулића. Које ће да наследи Сеља, после избора. Па ће сви заједно, са нашим тајкунима, да стварају српски Југословенски АероТранспорт.
У држави у којој су моралне и интелектуалне величине и борци за људска права, међу грађанском интелигенцијом, обични плаћеници и послушници, медиокритети, записничари из паланке.
И ја смешан када кажем да сам Господар времена и простора. И да ћу се кандидовати за краља, јер не причам енглески као Енглез.
”Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала?”
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
7 коментар | Drugi pišu, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
>
>>>
СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА
Београд, децембар 2011
Ми, српски напредњаци, окупљени овде у цркви, дајемо следећа обећања, која ћемо испунити када дођемо на власт, када Нато разбије барикаде на северу Космета:
Са вером у Бога, смрт фашизму – слобода народу!
4С
МИ6
>
>>> >>
ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА
Београд, децембар 2011
Срби,
повуците се са барикада.
Објављујемо да прекидамо преговоре са ЕУ везано за интеграцију Србије у ЕУ. Чим сиђемо са власти.
Али, повуците се са барикада сада.
Јесте, погрешили смо када смо мислили да ЕУ нема алтернативу. Али нисмо једини кривци. Зар је само једна странка могла да уништи војску, економију и правосуђе у Србији? Да ли смо ми једини лопови у држави? Да ли су представници наше странке, и странака у коалицији, изабрани од стране народа на демократским изборима? Ви, који сте пре избора гласали за СПС, шта сте очекивали, да ће СПС остати ван власти, да ће ратовати за Космет?
Јесте, било је противника и тада. Они су тада рекли шта неће, неће ЕУ, али ево, прошао је цео мандат ове владе, још увек нису рекли шта хоће, нису понудили алтернативу, нема програма, пројеката, уговора и реализованих договора. Зар вас наша вера у ЕУ не подсећа на њихову веру у Русију или Кину? Зар нам то свима, заједно са вама, грађанима, Србима, није заједничко, зар не сањамо сви да се утопимо у неку већу заједницу, па да други организује државу, само да ми мање радимо и идемо на летовање као некада? Европска унија или ЕвроАзија, свеједно, само да је СФРЈ. Тада нико није тражио да враћамо дугове за узете кредите. Покушали смо на све начине да повратимо тај рај. Зато смо толико били за улазак у ЕУ. Али ето, тамо сада траже да се враћају дугови. Ништа без наше Југе.
Срби, и да постоји чудо, и да људи могу васкрснути, да се пред вас сада појаве војводе Мишић, Путник и Степановић, са све Милошем Обилићем и Стеваном Синђелићем, и да вас позову у Бој на Косово, признајте, нико од вас не би дошао? Признајте да сте кукавице попут нас жутих, како нас зовете. Нико не би дошао, осим оних које зовемо хулигани? Па и да смо сви јунаци, попут хулигана, побили би нас к’о зечеве ови из Нато алијансе. Срби, ми немамо војску. Срби, ви нећете у војнике.
Зато, Срби са Космета, повуците се са барикада. Ми одлазимо у опозицију, али ви остајете на Космету. Сами.
И немојте да се делимо на Србе јужно и северно од Ибра, на Србе са Космета и Србе из Шумадије, Војводине, Херцеговине… Схватите, све српске земље су под окупацијом. Ово сада можемо да вам кажемо, пошто смо изгубили све шансе да добијемо наредне изборе. Схватите да је и Београд енклава. Истина је да неко као председник државе, или највеће опозиционе странке, лакше подноси окупацију и светску економску кризу од вас који живите у енклавама на Космету, али то ништа не мења. Нико од нас којима је лакше не може да вам помогне нити имамо било какве идеје како да се ослободимо окупатора. Пошто су окупирали цео свет, нама дозвољавају да напустимо београдску енклаву и путујемо по свету. Добијамо од њих мали џепарац и путне трошкове. Борићемо се да и ви добијете то право. Мислимо на право путовања, за новац се сами снађите, поред окупације ми смо и у економској кризи а џепарац дају само за београдски пашалук. Видите да су и официри отишли у пензију због 100 евра веће месечне пензије. Будите сналажљиви попут њих.
Зато, повуците се са барикада.
Са вером у Бога, смрт фашизму – слобода народу!
4С
МИ6
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
Činjenice – Šta se to nas tiče? i Pismo srpskom narodu.
Zna se – Gospodar Vremena, ko drugi?
Краљ и капитализам: да нам живи, живи рад!
Српска демократија и Империја(лизам)
29 коментар | 2018.година, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић покренуо иницијативу за пријем у полицијске редове Марине Морачанин, која је пронашла и вратила торбицу са 200.000 евра и 500.000 динара.
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
Зашто је Недић издајник а Дачић није?
КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“
Србија данас, Последње искушење
Зашто су генерали МУПа и ВС већа срамота за српски народ од српских економиста?
КАКВИ ОФИЦИРИ, ТАКАВ И МИНИСТАР (И ВРХОВНИ ИМ КОМАНДАНТ)
5 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
NAČELNIK Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić, koji od prvog januara postaje penzioner, na čelu je stroja od više stotina pripadnika Vojske Srbije koji će od Nove godine skinuti vojničku uniformu.
Razlog za njihovo povlačenje je promenjen način obračunavanja penzija, koji će stupiti na snagu prvog dana 2012.
Oficiri koji se penzionišu nakon toga, zavisno od čina, imaće mesečnu penziju manju i za desetak hiljada dinara.
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
Војска и полиција на делу – ”испит генерације”
Albanci sa Kosmeta izazivaju rat
Православни верник и Србин убијен у Подгорици због Космета
КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“
Србија данас, Последње искушење
Vladika Teodosije: Podela Kosova loše rešenje
Зашто су генерали МУПа и ВС већа срамота за српски народ од српских економиста?
КАКВИ ОФИЦИРИ, ТАКАВ И МИНИСТАР (И ВРХОВНИ ИМ КОМАНДАНТ)
9 коментар | Акциони план, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Homemade Serbian Borat
In a weekly videolog on his YouTube channel, a guy calling himself Angry Serbian embodies every possible cliche about Balkan dudes: he’s big, muscled up, wears gold chains and Oakley sunglasses, listens to hip hop and talks street wisdom nonsense mixed up with militant nationalist rants, wrapped up in a heavy Eastern-European accent.
1 коментар | Аrticles on english, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
2 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Филарет, владика, један од оних подржавају ”екстремисте” који су због Параде били спремни да ”запале Београд”, уручио одликовање министру полиције и председнику СПС због тога што је овај, због страха од ”екстремиста” који су због Параде били спремни да ”запале Београд” – отказао Параду поноса.
Тај исти министар, за чланове своје странке, је примио геј лобисту и редитеља који је управо снимио филм који промовише одржавање Параде поноса.
Дакле,
- почетком октобра министар полиције забрањује Параду поноса због претње ”екстремиста”.
- неколико дана касније добија призанање владике Филарета (и осталих владика блиских овом а који подржавају ”екстремисте”) због тога што је рекао ”доста!” педерима.
- а неколико дана после додељивања овог признања члан странке министра полиције (који је добио одликовање због тога што је забранио Параду поноса), познати редитељ, најављује премијеру филма који промовише Параду поноса. Можда попут херојствоа српских војника из Првог св. рата? За који је такође добио новац, од државе, из буџета…
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
4 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
1. октобра трећа Породична шетња
Двери ће 1. октобра 2011. године организовати традиционалну Породичну шетњу, трећу годину за редом, овога пута под називом: ЗА живот без понижења, ЗА смену Бориса Тадића и ЗА живот Србије.
Сви они који се слажу да наша тема није геј парада већ организатор и покровитељ геј параде и упропаститељ Србије – позвани су да у суботу, 1. октобра у 14 часова буду на Платоу испред Философског факултета у Београду и крену са нама у Породичну шетњу, јер је време да режиму Бориса Тадића јавно, јасно и гласно, кажемо све што о њему мислимо, и заједнички затражимо – ОСТАВКУ.
Тог дана ће породични људи показати своју одлучност и снагу да се изборе ЗА ЖИВОТ СРБИЈЕ. А од 2. октобра у преко 100 градова и општина Србије крећемо са петицијом ЗА СМЕНУ БОРИСА ТАДИЋА.
—————————————————————————————————————————————-
Izjave ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića u kojima navodi da bi bilo bolje da se ne održi Parada ponosa, zakazana za 2. oktobar u Beogradu, upućene su vladajućoj Demokratskoj stranci, koja u predizborne svrhe ignoriše neophodnost afirmacije i podrške ovoj manifestaciji osnovnih ljudskih prava. To znači da do zabrane Parade ponosa neće doći, a uslovljavanja predsednika SPS da bez izjašnjavanja državnih struktura o tom događaju postoji mogućnost zabrane, takođe su deo predizbornih „igara“ unutar vladajuće koalicije, saznaje Danas od izvora bliskih vladajućim strankama.
Zbog neodgovornog ponašanja predstavnika izvršne vlasti, povodom afirmacije osnovnih ljudskih prava, u narednim danima u Beograd stiže monitoring OEBS-a, kako bi pažljivo pratio sva dešavanja, nedelju dana uoči održavanja Parade ponosa. Kako saznajemo, OEBS prošle godine nije vršio monitoring nad pripremama za održavanje Parade, jer izvršna vlast, a pre svega vladajuća DS, nije pokazivala ovoliki stepen neodgovornosti uoči događaja. Takođe, objašnjeno nam je da je slična atmosfera pre održavanja manifestacija ljudskih prava prisutna samo u Rusiji, te da je prisustvo OEBS-a zapravo pritisak i pokušaj da se predupredi svaki pokušaj zabrane Parade ponosa.
————————————————————————————————————————————
Sprema se još jedna „vruća nedelja” na beogradskim ulicama
Policija ima saznanja da se razne ekstremističke i navijačke grupe već nekoliko meseci spremaju za napad na učesnike gej parade koja će se u nedelju, 2. oktobra, održati u Beogradu, kaže za Press predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović.
Protivnici gej parade oblepili su juče Beograd plakatima na kojima piše – „Pedere u blendere”. Predsednik policijskog sindikata kaže da ovakve i slične poruke, koje se ovih dana mogu čuti na svakom koraku, ukazuju da nas čeka „vruća nedelja”. Sagovornik Pressa iz organizacije „Naši” kaže da se desničarske grupe spremaju punom parom da gejevima presedne nedeljna šetnja:
- Beogradske teretane su pune, klinci se mesecima spremaju. U Beogradu se više ne mogu naći klikeri i praćke, sve je pokupovano. Znam čoveka koji prodaje fantomke, on mi je ispričao da mu posao cveta i da je prodao više kapa nego prošle godine. Jasno je da sve ovo ukazuje da se stvar vrlo lako može oteti kontroli i da bi sukobi na ulicama mogli biti još žešći nego nego prošle godine. Policija može da zabrani skup za koji proceni da nije bezbedan, ali ako ovi izađu na ulice, masu ništa neće zaustaviti – upozorava naš sagovornik.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/178103/Gej+parada+opet+trese+Srbiju.html
—————————————————————————————————————————–
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
2 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Tridesetpetogodišnji Amerikanac Čarls Keter upustio se pre nekog vremena u raspravu sa članovima Fejsbuk grupe „Mrzim Ameriku“. Tada nije ni slutio da će preko te grupe steći brojne prijatelje među građanima Srbije i sada je postao pravi srbofil. Postavio je video zapise na sajtu „Jutjub“ u kojima hvali Srbiju, a na kraju je prešao Atlantik i već tri meseca živi i radi u Zrenjaninu.
6 коментар | Аrticles on english, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Дошло је до серије хапшења. У притвору су: директор РЗЗО, ”црвене беретке”, судија и члан Високог савета судства, политичар-бизнисмен из Ниша и потпредседник ФСС… Са разних страна појављују се различите теорије и различита мишљења зашто се то догађа, који су мотиви да се то сада покреће, на том нивоу власти, пошто знамо да је услов ЕУ притварање ”српског Санадера”.
Разлог за озбиљну серију хапшења и појачану борбу против корупције у последњих седам дана, према сазнањима WikiЊуз-а, налази се у чињеници да је истицао рок до када је градоначелник Јагодине морао да се одрекне једне од две функције – градоначелника или посланика. Пошто је он то одбијао, а пошто је већина унутар владајуће елите напокон постигла сагласност да се поштује овај закон и у овом случају, и нису знали како да га убеде да промени мишљење, овим акцијама су показали шта га чека ако се не одрекне једне функције. И успели су да уплаше градоначелника Јагодине газда Палму. Поднео је оставку на место посланика у скупштини републике.
Газда Палма мисли да је прави разлог притиска на њега то што се јавно противи одржавању Параде поноса и да је циљ хапшење последњег Србина у Србији. Због тога је могуће да се газда Палма освети педерима из Београда тако што ће подржати насилни анти-геј протест на дан одржавања параде. Очекује подршку лобија који се противи реституцији и супституцији. По сазнањима из извора WikiЊуз-а управо је то сценарио који очекују 2. октобра они који политички и медијски подржавају параду и промовишу хомосексуализам. Како сазанаје WikiЊуз у амбасади Јужног Судана, али и од дописника са Вити Левуа (Фиџија), због планиране инвазије на север Космета, план је да се изазову нереди у Београду, да се међусобно сукобе групе грађана које би иначе ишле да бране Космет са полицијом која уместо да иде на Космет мора да буде у Београду. Док слике нереда из дивљег Београда и нецивилизоване Србије буду кружиле светом, покренуће се акција преузимања севера Космета. Због свега што се дешава око организације параде, према сазнањима WikiЊуз-а, група српских хомосексуалаца која жели да са избори за своја људска права, у знак подршке према Србима са Космета којима су такође угрожена људска права, формираће доборовољну војну јединицу и 31. септембра кренути на Космет спремни да се сукобе са војницима НАТО и терористима ОВК. Очекују да им се придруже и малинари. Последња вест за данас долази из Јагодине, касно вечерас примећено је да су на путевима на уласку у Јагодину, са свих страна, кружиле колоне возача камиона са угљем, који су тај угаљ истоварили на путеве и тако блокирали прилазе Јагодини. Како незванично сазнајемо, поред чланова странке Јединствена Србија акцију су подржали и чланови локалног одбора Уједињених региона Србије.
WikiЊуз.њет (није срамота плакати)
Додатак (није WikiЊуз али јесте за плакање, од смеха, наравно):
Трибина: ”Зашто нас је толико незапослених”
”Председник политичког савета Демократске странке (Д.М.) на трибини посвећеној незапослености у Србији саслушао окупљене привреднике, економисте, представнике синдиката и научнике, забележио на папиру најзанимљивије тезе, коментаре и критике, и сада се очекује од председника политичког савета владајуће странке достављање плана – за економски опоравак и смањење незапослености – председнику владе. ” Аг.кмбх
15 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
.
Baroni i duhovi
ТЕОФИЛ ПАНЧИЋ
(…) Socijalizmu možete svašta opravdano prigovarati, ali tu stvar je rešavao odgovorno i pametno: mediji u Vojvodini bili su naprosto mediji radnih ljudi & građana Vojvodine, bez obzira na kojem jeziku govore ili pišu. No, onog trenutka kada ste, recimo, Magyar Szo, Hlas Ludu, Ruske Slovo ili Libertateu definisali kao medije Mađara, Slovaka, Rusina ili Rumuna – a ne svih građana Vojvodine – otvorili ste Pandorinu kutiju, na radost “manjinskih barona” (a i “većinskima” to ne smeta). Ali, zar recimo Magyar szo nije de facto medij Mađara, jer su ogromna većina i onih koji pišu i onih koji ga čitaju Mađari, što je “sasvim prirodno”? Da, ali – ne. Tu statusna definicija nije neka puka i nevažna apstrakcija, nego stvar suštinska, sa vrlo konkretnim konsekvencama. Idiotska greška je, međutim, načinjena, šteta je već neprocenjiva, ali dajte bar da se ne ide dalje u tom pravcu! Apsolutno je nezamislivo i nedopustivo da se “mađarske” ili bilo koje druge “etničke” redakcije javnog servisa prepuste “manjinskim (ili većinskim) baronima”. To bi značilo definitivan poraz Vojvodine, nakon čega bi zgradu Banovine jednostavno trebalo izdati pod kiriju, jer ničemu ne bi više služila. A što se “mađarskog duha” tiče, on, ljudi moji, ne postoji, baš kao ni “srpski”, “nemački” ili “vijetnamski” duh. Ideja o duhu nacije rodno je mesto svakog fašizma; kad to počne da ti se priviđa, vreme je da posetiš doktora za glavu.
CEO TEKST:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1011588
—————————————————————————————————————————
Zašto se treba plašiti boga?
Vuk Perišić
Nešto nedostaje u staroj raspravi između ateista i vjernika. Parničari su se složili da se ne slažu i da su, u najboljem slučaju, spremni uzajamno se poštivati: ima ljudi koji vjeruju da on postoji, a postoje i ljudi koji znaju da ga nema i to bi trebalo biti sve, uz primjedbu da toj raspravi vjernici prilaze, kako kažu, srcem i da joj ateisti najčešće prilaze razumom. Rasprava o klerikalizmu i institucionaliziranim oblicima komunikacije s bogom, raznolikim vrstama te komunikacije, njihovoj međusobnoj mržnji i toleranciji, o raznim bogovima uopće, nešto je sasvim drugo.
Postoji meritum koji je neusporedivo važniji od pitanja postoji li bog ili ne: ima li bog pravo da postoji?
(…) Moliti? Njega? Boga? Ne. Nikoga. Mi zahtijevamo, mi naređujemo – slobodom volje i čistotom savjesti – njegovu bezuvjetnu predaju, prestanak bavljenja ljudskim i zemaljskim poslovima i najstrožu zabranu upliva u bilo čije misli, osjećaje i postupke. Naš ton je ultimativan jer viša bića i moćnici ne zaslužuju ni političku korektnost ni Veliko Početno Slovo.
CEO TEKST:
http://pescanik.net/content/view/7550/1368/
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
3 коментар | Drugi pišu, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
”Не сме нико да вас бије”
Министар полиције и председник СПС-а присутнима на Паради поноса у Београду.
-
А где је председник републике и ДС-а?
Окреће вола у Лепосавићу.
-
Шта ли у овом тренутку раде национални лидери, очеви, стричеви и кумови нације?
Један испраћа децу на аеродрому, други кити певачицу на слављу код кума, трећи спава, четврти је састанку управног одбора јавног предузећа, пети пије водку са амбасадором једне државе, шести је оправдано одсутан (ван Србије), седми се затворио у кућу и самује, осми је са супругом у шопинг молу, девети пише састав о ”издајницима”’, итд.
3 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Антифашистичка традиција је у Србији током претходних 60 година приписивана комунистима (партизанима). Из те комунистичке антифашистичке традиције израсли су данашњи припадници грађанске Србије: анационалисти, либерали, левичари, атеисти… Већина ових људи позива на пацифизам, заговара пацифизам, када се ради о одбрани српских националиних интереса. Али сви они бране антифашистичку традицију комунистичког покрета. Да ли су партизани гандијевским методама протерали нацисте? Да ли су комунисти били пацифисти када су убили генерала Дражу? Када комунисти убију ”идеолошког непријатеља” то није злочин? То је пацифизам? Када неки православац благослови рат против страног окупатора, дакле одбрандбени рат, то је злочин. Злочин је и када се православац бори против партизана који жели да га физички елимише или одузме све што има. Ми можемо само да нагађамо како би се равногорци понашали према партизанима после рата да Запад није издао генерала Дражу. Али знамо шта су радили комунисти после рата. Пре рата су комунисте прогонили, што је чињеница, али је чињеница и да су комунисти радили против своје државе, рушећи ”српску хегемонију” у ”тамници народа”, које су Срби ослободили и који су својом вољом приступили стварању државе Јужних Словена. Знамо да је и са стране четника и са стране партизана било злочинаца и злочина током рата. Ако се једни осуђују, а други величају, ако се борба против окупатора једних осуђује а других подржава, ако се једни сарадници окупатора осуђују а други подржавају, а наследници ових других данас сарађују са окупатором, и то се данас не зове ”издаја”, ако се и даље штите комунисти који су после рата починили бројне злочине, о каквом антифашизму и пацифизму и увођењу владавине права већи део припадника грађанско-комунистичке Србије говори? То није пут који води ка миру и владавини права. Тако се само одржавају у животу, и јачају, елементи екстремне деснице. Можда је то и циљ? И тако налазе оправдање, изговор, за сопствени екстремизам, за своју политику двоструких стандарда… Када ти припадници грађанско-комунистичког дела Србије бране комунистичке злочинце, зашто не би бранили и своје тајкуне; када нападају тајкуне који финансирају православне организације, или националистичке, онда су за демократију и владавину права. Зато чувају ”лик и дело” комунистичког диктатора, зато је у Београду још увек његов гроб, на Дедињу, а потомци генерала Драже немају право ни да знају где је његов леш. Када тако раде, православци и равногорци не могу бити пацифисти. Превише су били пацифисти. Време је за грађански рат.
19 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
1.
Због најаве да ће Албанци из Приштине насилним путем заузети саобраћајне прелазе између Космета и остатка Србије на иницијативу Председника у Председништву Републике окупили су се и разговарали министар културе, директори позоришта и музеја и прваци народног балета. На питање новинара да ли има план, Председник је одговорио: ”Треба поштовати Устав, молимо ЕУ и НАТО да заштите Србе на Космету и поштују Устав Србије као и Резолуцију УН 1244”.
2.
Због притиска да се донесе Закон о реституцији и најаве одржавања Параде поноса на иницијативу Председника у Председништву Републике окупили су се министар одбране, министар полиције, начелник ГШ ВС, директор БИА, директор ВОА и директор ВБА. На питање новинара да ли је по Уставу да обавља и функцију Председника Републике и функцију председника Демократске странке, Председник/председник је одговорио: ”Не треба се држати Устава као пијан плота”.
>>> ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:
19 коментар | Акциони план, Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Новак није Србин???
Додатак – Обавештење:
Овај видео, из неког разлога, не може да се гледа. На њему је био анонимни Афроамериканац, који има свој ЈТ канал, који је у овом клипу коментарисао Новака Ђоковића, у односу на остале тенисере – стално је истицао да је Новак као неки Супермен, психофизички супериоран у односу на остале, прави мушкарац, а и то да је Србин… Отуда питање ”да ли је Новак Србин”… После пар дана како је стављен овај пост, амбасадор Русије у Београду је питао ”Има ли Срба у Србији”…
>>>
11 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Прича о два лопова: првом (Борка) који добија споменик, и другом (Вук) који је донирао нешто мало новца (у односу колико је украо и колико краде и даље) због чега ће народна библиотека променити назив – зваће се по њему. Сигурно ће и овај други, од стране другосрбијанаца, добити свој споменик (испред библиотеке). Што би рекао онај фамозни, нека свако за своје паре подиже споменике, али да лопов, због смешне донације (у односу на количину новца коју је украо) добија ту привилегију да поред назива Народна библиотека стоји и назив његове компаније, то је велика срамота и велики шамар српском народу. За малограђане, из паланке, из круга двојке, можда је 250 000 евра велики новац. Мислим, велика донација. Од филантропа…
——————————————————————————————————————————–
НИН, 1. септембар 2011.
Владан Марјановић
”За будућа поколења”
(…) Ако је заиста била таква каквом је описују, и ако се томе дода њена материјалним доказима слабо поткрепљена, али неоспорна улога у прокопавању пацовских канала којима су ишли новчани токови Милошевићеве власти, то другарицу Борку Вучић у неком ширем (и не само симболичном) смислу чини неким ко је вољно и из ентузијазма постао саучесник у једном – што би рекли ови из Хага – заједничком злочиначком подухвату.
А таквима се једноставно не подижу споменици, ма колико фондoва за дошколавање младих пољопривредника после основали и ма колико емоција за њу гајили у завичају…
(…) Па ипак, како је кренуло, ко може да тврди да за десет или двадесет година у селу Ратково, општина Оџаци, неће нићи спомен плоча Јовици Станишићу? Ко може да гарантује да у селу Сивац код Црвенке једног дана неће бити откривена биста Милорада Вучелића?
——————————————————————————
Autor: Gojko Vlaović
Zahvaljujući donaciji od 250.000 evra energetske kompanije EFT Vuka Hamovića uspešno je završeno računarsko opremanje rekonstruisanih čitaonica Narodne biblioteke Srbije.
(…) Vukov otac je legendarni kapetan Rade sa Romanije, narodni heroj Ratomir M. Hamović, nakon Drugog svetskog rata general Jugoslovenske narodne armije i načelnik njenog Generalštaba
(…) U privatni biznis ulazi 1987. godine. Hamović 1992. godine svoje poslovne aktivnosti preseljava u London gde osam godina kasnije osniva EFT. Ta kompanija posluje u 18 država, pored trgovine strujom poseduje i rudnike, a gradi i termoelektranu u Stanarima kraj Doboja. Tokom proleća 2004. godine Vuk Hamović je svedočio pred Anketnim odborom Skupštine Srbije koji je ispitivao da li je država oštećena ugovorima o trgovini EPS i EFT. Taj odbor nije utvrdio bilo kakvu odgovornost EFT za navodne malverzacije . U to vreme Hamovićev partner u EFT je crnogorski biznismen Vojin Lazarević, ali zbog poslovnih nesuglasica oni prekidaju saradnju 2005. godine kada Lazarević napušta kompaniju. Vuk Hamović je rođen 1949. godine. Živi i radi u Londonu.
Данас, 02. септембар 2011.
7 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Већ се осећају последице, по председника САД, због тога што је спреман да се одрекне дела свете земље, и преда муслиманима, што је изазвало гнев израелског лобија. Председник Србије не долази у Варшаву.
Словачка је, како медији јављају, успела да договори са Пољском да се не истичу застава и остала обележја делегације која долази из Приштине, и на тај начин не третира као држава пошто је Словачка не признаје.
Дакле, разлог зашто председник Србије не иде у Варшаву повезан је са дешавањима око свете земље.
Због тога се и Соња Лихт огласила и рекла да изолација и избегавање Барака Обаме мора да престане.
3 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Кад би Ворен био ја, тада би продао Телеком па га после поново купио. Па бих продао НИС, а онда и Телеком, па би од пара од Телекома купио део НИСа. Па би продао Макси и Хемофарм и куповао јефтино земљу по Војводини. Па бих правио ветрењаче и куповао хотеле.
Кад би Ворен био ја. Само да не живим у истој кући цео живот. Са истом женом. И да не возим неки стари ауто као онај лудак из Шведске.
4 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Председник Републике Борис Тадић рекао је да неки министри у Влади Србије не раде добро свој посао.
У недавној анкети 1% (ЈЕДАН ОДСТО) грађана је изјавило да Влада Србије ради одлично свој посао.
Ванземаљци, који су отели све новинаре у Србији и послали на планету Фарма, у сазвежђе Великог брата, Галаксија Б92 (још нису освојили Свет), питали су чланове Владе Србије шта мисле о прозивци Председника Републике и добили очекивани ванземаљски одговор:
Др Мирко Цветковић: ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Ивица Дачић: ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Мр Божидар Ђелић: ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Мр Млађан Динкић: ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Др Јован Кркобабић: ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Мр Вук Јеремић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Драган Шутановац : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Др Диана Драгутиновић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Снежана Маловић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Др Саша Драгин : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Проф.Др Петар Шкундрић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Милутин Мркоњић: ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Милан Марковић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Др Слободан Милосављевић: ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Др Жарко Обрадовић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Снежана Самарџић-Марковић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
проф. др Томица Милосављевић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Мр Јасна Матић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Расим Љајић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Оливер Дулић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Небојша Брадић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Мр Верица Калановић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Горан Богдановић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Проф. др Богољуб Шијаковић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Мр Срђан Срећковић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Мр Светозар Чиплић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Др Сулејман Угљанин : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Томислав Николић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Чедомир Јовановић : ”Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.”
Саопштење за јавност странке проевропски оријентисане: “Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“
Саопштење за јавност странке народњачки оријентисане: “Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“
Саопштење за јавност опозиционе странке А:“Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“
Саопштење за јавност опозиционе странке Б:“Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“
Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за проверопску странку, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“
Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за народњачку странку, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“
Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за опозициону странку А, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“
Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за опозициону странку Б, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“
У малом граду у Србији живели Пера, Мика и Жика. Једнога дана, Жика је постао полицајац. Од тог дана, Пера и Мика не поштују саобраћајне прописе, а када их Жика вози његовим приватним аутомобилом, тада као да се одржава рели трка у том градићу. Јер, Жики ниједан колега неће написати казну. И обрнуто. Такође, глупо је једни другима да кажњавају кумове, супруге, пријатеље… А тек судије општинског суда, мислим стварно…
-
Један средовечни господин, стари европејац, дуго година се бори за улазак Србије у Европску унију. Тако је једном шетао градом са пријатељом (који не излази на изборе), који га је слушао и посматрао док су шетали. Када су се нашли, европејац је одмах страсно почео да заговара европске вредности, одмах пошто је запалио (последњу) цигару, а празну паклицу згужвао и бацио на улицу. Недуго затим, у ватреном говору против назадних Балканаца бацио је пикавац на улицу… И томе слично, да не дужим, можете замислити шта је све чуо а шта видео пријатељ нашег старог европејца. А пријатељ и није могао много да говори, јер је само европејац у праву. Па нећемо ни ми много да пишемо…
-
На прошлогодишњој славској прослави код Мите бекрије, Чеда радикал и Тома елдепеовац имали су тежак вербални конфликт. Чеда радикал је био упоран у критици Запада и ослањању на Русију и државе Трећег света. Говорио је и да “треба сарађивати са Афричком унијом“. Ове године на слави код Мите бекрије, Тома еледепеовац је поново мушкарац, а Чеда радикал је одмах приметио госта из Африке како седи за столом (пријатељ са колеџа Томе елдепеовца који је допутовао у Србију да посети пријатеља), па приупита домаћина (са осмехом, мангупским): “Шта ради овај мајмун за столом? Хехе, имамо и чамугу, ми смо Европа, бре!“, па рече затим: “Ооо, види скиви, лепо бато, сипај тродупли, кад је џаба и Богу је мило“.
_
2025. година. Прошло је 25 година од “демократских промена“. Народ и даље живи бедно, у мраку “деведесетих“ прошлог века. И буквално, јер нема струје, привреда не ради, па не постоје ни комерцијалне телевизије. У Србији се ионако мало читало, тако да нико и не жали што су угашени сви штампани медији. Осим “жуте штампе“. За цигаре и “жуту штампу“ Србин и Српкиња имају пара и када су им деца гладна. Те 2025. године демократски кандидат за председника (иначе једини кандидат на изборима) започиње предизборну кампању обећањем да ће Србија ући у ЕУ и НАТО “врло брзо“. Нажалост, нико грађане није обавестио, нити су се грађани сами потрудили да (нешто) знају о свету, па не знају да ЕУ не постоји од 2015., да се НАТО распао 2012. одмах пошто је избила економска крiза, која је уништила САД, и на тој територији ове 2025. постоји неколико независних држава, од којих би неке заиста желеле да имају добре односе са Србијом. Али, демократска елита Србије је као онај из филма Подземље који је на светлу и на земљи, а народ Србије као они људи који су у подруму деценијама, те није у интересу демократске елите да народ зна да су “отишли Немци“ (што би сазнали од ових “нових Амера“). Филм Подземље забрањен је још 2009. године.
-
“Косово је срце Србије“ виче из свег гласа “народњак“, директор локалног јавног предузећа (који је уз то и православац, јер је највећи донатор локалне цркве, наравно, са новцем локалног јавног предузећа). Он више и не говори људима “добар дан“ када их сретне. За њега су сви издајници који нису спремни да бране Косово до последњег Србина. Синови су му одслужили војску у цивилу, једног је већ “преко везе“ убацио да ради у амбасади у Лондону. Други ради у француској банци у родном граду. И тако, овај наш јунак, седећи у директорској фотељи бива узнемирен уласком секретарице у канцеларију. “Господине директоре, звали су вас из Партије, треба да се организује прослава двеста година од боја против Турака на Великом Брду“. “Добро“, рече директор, “зваћу Мићу“. Мића је локални председник Партије, директор локалног предузећа за градски и међуградски саобраћај. “Мићо, колики су нам трошкови за прославу?“ “Око 700 000 динара за превоз и организацију“ рече Мића. “Добро, пиши 2 милиона, пребацићу их данас“ рече наш јунак косовски. Кад, опет улази досадна секретарица: “Директоре, звали су вас из гимназије, треба да се подрже млади научници да оду на светско такмичење“. “Реци им да нисам ту“ рече јунак косовски и додаде, више у себи, “ионако нема пара“. A ни времена за разговор. Мора да оде на ручак у ресторан, где су га чекали пословни партнери (српски заступници једне компаније из САД) да уговори “детаље“ око јавне набавке коју је његово предузеће расписало на (јавном) тендеру. После тога је морао на кратко да се види са свештеником, да му помогне око неке таксе (приватни проблем), а после тога је морао да се види, на дуже, са љубавницом.
1 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Наша политичка елита је задужила наше генерације са доста новца. Имамо богато наслеђе. Које треба вратити.
Како?
Мој предлог је да организујемо да нас поново бомбардују, око 2012. године, да се после тога сажале, али и да ми будемо лукави, да их натерамо да прекрше неке међународне законе, па да нам због ”ћутања” – отпишу све дугове.
Војска Србије треба да заузме енклаву око Северне косовске Митровице, Република Српска треба да закаже референдум за независност, треба национализовати Нафтну индустрију Србије и све банке, затворити кинески тржни центар на Новом Београду а царине за увоз из Кине подићи, и ето ”велике коалиције” савеза праведних и напредних, уједињени, бомбардују Србију. Пошто су се ”опекли” током бомбардовања 1999. треба очекивати да овог пута неће гађати болнице, школе и возове, нити користити осиромашени уранијум. Као мете треба ”истурири” све касарне у градовима које иначе треба рушити да би се нешто друго градило, и све пропале фабрике. Ако Руси гађају постројења НИС-а, то искористити у периоду обнове ”пре рока” да Србија пређе на ”зелене” технологије, а на месту Заставе подићи фабрику за аутомобиле на еко погон… Уколико Кинези изграде Кинески мост, претпоставимо да ће гађати Панчевачи мост, што би било пожељно имајући у виду стање овог моста, и, уколико не буде реконструисан до тада, мост Газелу, на који треба ставити макете МИГ-ова, да помисле да је писта…
После 10 дана треба потписати ”примирје”, Војска Србије треба да се повуче са Космета, референдум у Републици Српској одложити, НИС вратити, отворити тржни центар на Новом Београду и Кинеску четврт у Трећем Београду. Одмах после тога започети преговоре о отпису свих дугова које Србија има према иностраним повериоцима. Домаћим правним и физичким лицима рећи да због обнове земље неће бити исплаћени дугови државе према њима. Пензионерима уместо пензија делити бонове да сваки дан могу да добију хлеб, млеко, два јаја и Курир у СОС маркету.
12 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Пре три месеца сам сазнао да ми је истекла возачка дозвола, коју сам добио пре десет година. У тренутку те спознаје био сам три месеца у закашњењу да извадима нову дозволу. Али, у том тренутку ту спознају је пратила и спознаја ко је нови министар полиције. Зашто ја сада возим са дозволом која је истекла пре више од шест месеци?
Док је овакве власти и оваквих министара полиције и државних тужилаца, ја нећу вадити нову дозволу. За обавештење, скупље је извадити нову дозволу него платити казну. У међувремену сам направио два или три ситна саобраћајна прекршаје, мада је најмање једна пријава сумњива што се тиче чињења прекршаја, и почеле су да стижу позивнице за долазак код судија за прекршаје. То су све казне од по хиљаду динара, које у потпуности игноришем. Имам новац и нећи ух платити. Не одазивање на те позиве проузрокује насилно привођење. Ако се ни тада не плати, мора се кроз принудни рад у затворској институцији казна платити. Ја то и бирам, у садашњим условима.
БОЉЕ ЗАТВОР НЕГО КОХАБИТАЦИЈА.
Ако неко украде више милијарди евра од грађана ове државе и не иде у затвор, зашто ја који нећу да платим саобраћајни прекршај да идем у затвор?
Ако неко ко је глуп и корумпиран, ко шета кофере пуне новца за мито, постане министар полиције, зашто да ја имам возачку дозволу коју издаје таква полиција?
Најављује се и некаква промена личних карата и пасоша до краја 2009. Док су поменути и њима слични на власти ја нећу мењати личну карту и пасош. Остаћу без државе. Вероватно се и у том случају иде у затвор, зато се мора отићи одавде:
БОЉЕ АЗИЛ НЕГО ЈУЛ.
Велики је свет, многе могућности пружа.
Истина, и због овога што сам написао вероватно могу ићи у затвор. Веће су шансе да по мене дође полиција него по неког корумпираног директора Телекома или НИСа, пре ћу ја иза решетака због овог поста него неки наш тајкун или бивши-садашњи ”безбедњак” који је у пословима од више стотина милиона евра (користећи канале и инфрастуктуру тајних служби) и од кога ова држава и ово друштво нема никаквих користи.
Да се кладимо?
Ја сам већ ставио кафу, за полицију…
____________________________________________________________________________________________
01. октобар 2008. године
Синоћ, 30. септембра, на излазу из Крагујевца зауставила ме је саобраћајна патрола. Прексиноћ сам имао исправна средња светла, јуче преподне стигао сам у Крагујевац, цео дан био заузет и увече кренуо тако да нисам приметио да не ради једно светло, посебно што сам возио по осветљеним улицама све до излаза из града, где сам заустављен.
У тим тренуцима, отприлике, када сам кретао за Београд, у Београду је у згради која је направљена у сарадњи градских власти и пријатеља градских фунционера (читај: инвеститор су грађани Београда, пројектанти и извођачи радова пријатељи и кумови градских функционера) слављено десет година од настанка Телеком Србија. Генерални директор Телеком Србија је стар 33 године, правник, без стажа у корпоративном менаџменту, а претходно запослење му је било у кабинету председника Републике – секретар, као саветник, шта ли већ. У сваком случају, маскота много моћнијих, као и његов (бивши) шеф. На пријему су били, колико сам запазио у ТВ вестима, и министар полиције, као и највећи тајкуни (ако се смеју и даље тако звати) у држави, Мирослав Мишковић и Милан Беко. Полицајац је сео у своја кола и назначио ми да имам да платим три казне. Једна је за фар, једна за дозволу, и једна због невезивања појаса. За фар нисам знао да не ради, вероватно је баш тај дан прегорела сијалица, нисам ни данас када ово пишем стигао да проверим. За возачку дозволу сам већ написао да је нећу продужити док је оваквих славља и оваквих слављеника као што су окупљени на прослави Телеком-а. Е сад, за појас, ја се никада не везујем. Подржавам строге казне за вожњу детета и невезивање малолетних који седе на сувозачевом седишту, подржавам и кампање које одраслима указују предности везивања појаса, али казнити некога ко не жели сам себе да веже – то је већ ”Добродошли на животињаску фарму”, врхунац неокоритикалних метода. А то на мене не утиче. Чим је полицајац назначио да морам да платим три казне, ја сам њему назначио да он напише те казне, да ја њих нећу платити већ одрадити, да ја не дајем мито и да се не бавим таквим стварима (другим речима: ћути и пиши, нема преговора, нема мита). Ова прича је њега, а посебно његовог колегу који је стајао са стране, посебно погодила. Врло брзо смо ушли у жестоку расправу. Они су ме оптужили да нисам добар члан друштва и да није добро да одбијам да платим казну за прекршај који сам направио. Ја сам рекао да је ово што радим добро за друштво, да ја јесам савестан возач, нисам знао за фар, пристојно возим, гледам да увек станем да пешак пређе улицу… и да ја НЕ одбијам да платим свој прекршај, само имам ИЗБОР, а то је да платим, или да одрадим кроз притвор. И поред свега, три пута су ми назначили да имам осам дана да платим казну, док се не покрену даљи кораци који подразумевају насилно довођење пред суд. Било ми је тешко да их убедим да никада нећу платити оваквој полицији казну, а помињао сам им и затамљене аутомобиле, да би на то овај полицајац који није писао казну и кога је моја прича изнервирала, рекао да је он једном од најбогатијих и најмоћнијох Крагујевчана лично написао казну за саобраћајни прекршај. На крају сам ја њима рекао ”хвала, пријатно” а они мени ”спреми четкицу и пасту за зубе”… Кафа се хлади, четкица и паста за зубе спремни… П.С. Није тако страшно ”ићи на своју штету” као Соња Савић, како је то написао за свој опроштајни говор редитељ Миша Радивојевић посвећен преминулој глумици… Боље и таква судбина него она која човека може да одведе на прославу Телеком-а. Или, како је Ниче завршио Заратустру - ”кога интересује моја срећа, мене интересује моје дело”. Dana 15. 05. 2009. godine policajci su mi zvonili na interfon u zgradi gde živim oko 5:00 dok sam spavao da bi mi uručuli uplatnice za kazne koje sam pominjao: nisam vezao pojas, nije svetlela jedna sijalica, i nije bila produžena vozačka dozvola. Nisam je još uvek produžio. Kazne ću verovatno da platim, ne mogu da se cimam sa tim sitnicama, ali vozim sa neprouženom vozačkom, i sigurno neću uzimati čipovana dokumenta. Dan pre nego što su me posetili policajci, ministar za infrastrukturu je na Odboru za bezbednost u saobraćaju izjavio da on ne vezuje pojas u kolima, zato ‘’što je debeo’’. Umesto da se založi da se ukine ova besmislena kazna, ovaj krelac na takvom mestu, sa takvog mesta, po običaju lupeta. Možda zbog toga što malo spava, i njemu policajci zvone na vrata u 5 ujutru da mu uruče kaznu zato što nije bio vezan u kolima. Provereno.
Ne mogu nikako dobro da procenim: ko više liči na svinju, ministar unutrašnjih poslova Dačić ili direktor policije Veljović?
16.05.2009.
BETA
Nikač: Nezadovoljni građani neće moći da blokiraju ulice
Pomoćnik načelnika Uprave policije MUP-a Srbije Željko Nikač izjavio je da policija ima naređenje da ubuduće iskoristi svoja ovlašćenja i deblokira ulice koje građani blokiraju prilikom protesta kako bi obezbedila normalno odvijanje života u Beogradu
Ovaj ’’intelektualac’’, doktor nauka, erudita, pomoćnik načelnika Uprave policije Nikač Željko, pravi je ’’građanista’’, ’’europejac’’, vrlo tolerantan čovek, voli sve što vole i mladi, čuvar je porodičnih vrednosti, najbolji suprug i otac na svetu, brine o svojim roditeljima i rodbini, neustrašiv je pred kriminalcima i političarima, nema konakt sa srpskim ’’biznismenima’’, vrlo je ekokventan i prijatan sagovornik, i novinari i građani rado vole da kažu ’’eto, nisu svi panduri glupi i pokvareni’’, zakone i Ustav Srbije poštuje koliko i Hrista, ne puši, sa prijateljima popije po neku čašu vina ali nikada kada vozi, vezuje pojas u kolima, nikada nije probao marihuanu, ne laže, ne krade, ne čini preljubu…
Danas, 16.05.2009.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije formiralo je štab za obezbeđivanje posete Beogradu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, saznaje Danas iz obaveštenih izvora. Kako nam je rečeno, taj štab je formiran kako bi se sve bezbednosne informacije i procene slivale na jedno mesto. Članovi tog tela su pripadnici MUP-a, predstavnici Bezbednosno-informativne agencije i vojnih bezbednosnih službi, kao i zaposleni iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U radu specijalnog štaba učestvuju i američki agenti. Prema nezvaničnim podacima, do danas je u Srbiju stiglo oko 150 pripadnika američkih bezbednosnih službi.
Na kraju i jedna dobra vest, rok važenja starih pasoša produžen je na još godinu dana.
22.05.2009.
Na rešenju napisali da se prekraš dogodio 2009. godine. Tek sam juče video. Poslastica za advokata.
8 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
СРБИ
У малом граду у Србији живели Пера, Мика и Жика. Једнога дана, Жика је постао полицајац. Од тог дана, Пера и Мика не поштују саобраћајне прописе, а када их Жика вози његовим приватним аутомобилом, тада као да се одржава рели трка у том градићу. Јер, Жики ниједан колега неће написати казну. И обрнуто. Такође, глупо је једни другима да кажњавају кумове, супруге, пријатеље… А тек судије општинског суда, мислим стварно…
-
Један средовечни господин, стари европејац, дуго година се бори за улазак Србије у Европску унију. Тако је једном шетао градом са пријатељом (који не излази на изборе), који га је слушао и посматрао док су шетали. Када су се нашли, европејац је одмах страсно почео да заговара европске вредности, одмах пошто је запалио (последњу) цигару, а празну паклицу згужвао и бацио на улицу. Недуго затим, у ватреном говору против назадних Балканаца бацио је пикавац на улицу… И томе слично, да не дужим, можете замислити шта је све чуо а шта видео пријатељ нашег старог европејца. А пријатељ и није могао много да говори, јер је само европејац у праву. Па нећемо ни ми много да пишемо…
-
На прошлогодишњој славској прослави код Мите бекрије, Чеда радикал и Тома елдепеовац имали су тежак вербални конфликт. Чеда радикал је био упоран у критици Запада и ослањању на Русију и државе Трећег света. Говорио је и да ”треба сарађивати са Афричком унијом”. Ове године на слави код Мите бекрије, Тома еледепеовац је поново мушкарац, а Чеда радикал је одмах приметио госта из Африке како седи за столом (пријатељ са колеџа Томе елдепеовца који је допутовао у Србију да посети пријатеља), па приупита домаћина (са осмехом, мангупским): ”Шта ради овај мајмун за столом? Хехе, имамо и чамугу, ми смо Европа, бре!”, па рече затим: ”Ооо, види скиви, лепо бато, сипај тродупли, кад је џаба и Богу је мило”.
-
2025. година. Прошло је 25 година од ”демократских промена”. Народ и даље живи бедно, у мраку ”деведесетих” прошлог века. И буквално, јер нема струје, привреда не ради, па не постоје ни комерцијалне телевизије. У Србији се ионако мало читало, тако да нико и не жали што су угашени сви штампани медији. Осим ”жуте штампе”. За цигаре и ”жуту штампу” Србин и Српкиња имају пара и када су им деца гладна. Те 2025. године демократски кандидат за председника (иначе једини кандидат на изборима) започиње предизборну кампању обећањем да ће Србија ући у ЕУ и НАТО ”врло брзо”. Нажалост, нико грађане није обавестио, нити су се грађани сами потрудили да (нешто) знају о свету, па не знају да ЕУ не постоји од 2015., да се НАТО распао 2012. одмах пошто је избила економска крiза, која је уништила САД, и на тој територији ове 2025. постоји неколико независних држава, од којих би неке заиста желеле да имају добре односе са Србијом. Али, демократска елита Србије је као онај из филма Подземље који је на светлу и на земљи, а народ Србије као они људи који су у подруму деценијама, те није у интересу демократске елите да народ зна да су ”отишли Немци” (што би сазнали од ових ”нових Амера”). Филм Подземље забрањен је још 2009. године.
-
”Косово је срце Србије” виче из свег гласа ”народњак”, директор локалног јавног предузећа (који је уз то и православац, јер је највећи донатор локалне цркве, наравно, са новцем локалног јавног предузећа). Он више и не говори људима ”добар дан” када их сретне. За њега су сви издајници који нису спремни да бране Косово до последњег Србина. Синови су му одслужили војску у цивилу, једног је већ ”преко везе” убацио да ради у амбасади у Лондону. Други ради у француској банци у родном граду. И тако, овај наш јунак, седећи у директорској фотељи бива узнемирен уласком секретарице у канцеларију. ”Господине директоре, звали су вас из Партије, треба да се организује прослава двеста година од боја против Турака на Великом Брду”. ”Добро”, рече директор, ”зваћу Мићу”. Мића је локални председник Партије, директор локалног предузећа за градски и међуградски саобраћај. ”Мићо, колики су нам трошкови за прославу?” ”Око 700 000 динара за превоз и организацију” рече Мића. ”Добро, пиши 2 милиона, пребацићу их данас” рече наш јунак косовски. Кад, опет улази досадна секретарица: ”Директоре, звали су вас из гимназије, треба да се подрже млади научници да оду на светско такмичење”. ”Реци им да нисам ту” рече јунак косовски и додаде, више у себи, ”ионако нема пара”. A ни времена за разговор. Мора да оде на ручак у ресторан, где су га чекали пословни партнери (српски заступници једне компаније из САД) да уговори ”детаље” око јавне набавке коју је његово предузеће расписало на (јавном) тендеру. После тога је морао на кратко да се види са свештеником, да му помогне око неке таксе (приватни проблем), а после тога је морао да се види, на дуже, са љубавницом (женом једног полицајца).
2 коментар | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Саопштење за јавност странке проевропски оријентисане: ”Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.”
Саопштење за јавност странке народњачки оријентисане: ”Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.”
Саопштење за јавност опозиционе странке А:”Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.”
Саопштење за јавност опозиционе странке Б:”Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.”
Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за проверопску странку, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:”Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.”
Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за народњачку странку, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:”Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.”
Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за опозициону странку А, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:”Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.”
Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за опозициону странку Б, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:”Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.”
Оставите коментар » | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Господин М. је предузетник. Познат је по добром раду, никада није варао људе, или тајио порез држави. На плацу своје мајке (њене старе куће), на добром месту у центру Београда са два пословна партнера, који су и његови пријатељи, почео је да прикупља потребне дозволе за градњу зграде од четири спрата (са све приземљем), како стоји у ГУП-у. У послу је петину средстава хтела да обезбеди једна банка, у виду кредита. Још једну петину добио је од своје деце, која, хвала Богу, већ дуго живе у иностранству, где су отишла још на студије и остала да живе. Сада су размишљали да се врате, можда и да живе у тој згради.
Убрзо су га кући посетили ”потпароли” грађевинске мафије која има тапију на градњу у том крају Београда. Увредило их је непоштовање господина М. према њима, јер се није њима јавио да му они продају кућу његове мајке. И да му они среде дозволе за градњу, јер само преко њих може добити у неком разумном року потребне дозволе. А неке можда и никада. Сада су толико били љути да му ни дрогу не би продали, и да је хоће.
Господин М. није био од оних који се предају. Знао је са ким има посла, па је ипак одлучио да обавести полицију.
Како је спустио слушалицу, одлучио је да о посети и позиву полицији обавести и службу унутрашње контроле МУП-а.
”Али, зашто сте и нас звали” – питао је службеник унутрашње контроле који се јавио на телефон. ”Па, полиција зна, тек треба да предузме мере, па ако не предузме, или направи озбиљне пропусте, требали сте нас да зовете.”
”Зато сам вас и звао” – одговорио је господин М.
Како је завршио овај разговор господин М. је назвао и БИА-у. Разговор је био сличног садржаја као и претходни.
”Моја логика је следећа” говори господин М. човеку из тајне полиције ”Ако ви одмах обавестите врх ове мафијашке организације, можда неко из унутрашње или полиције неће, можда нећете ви, већ неко од ових других хоће, те је можда ово начин да спречим најгоре, јер, они ће поново доћи, или, да ако дође до најгорег, по мене, разуме се, истина једног дана исплива, а злочинци буду кажњени.”
Ове разговоре господин М. је снимио и послао путем електронске поште свим значајнијим медијима. (Деца су их, касније, ставила на јутјуб сајт.)
Два дана касније годподин М. и њехова супруга госпођа К. нађени су мртви у свом стану. Неки таблоиди си на насловној страни објавили њихове лешеве, на којима се виде трагови мучења. Године су пролазиле, убице и налагодавци овог злочина никада нису пронађени. Медији су о овом злочину писали само када су правили фељтоне о најсвирепијим злочинима, или злочинима који нису откривени, и томе слично.
Касније, и Србија је нестала са историјске сцене, више нико није могао било шта да истражи у вези овог случаја. Осим арханђела, на небу.
Оставите коментар » | Priče | Стална веза
Објављено од стране Varagić Nikola
Pročitaj