Влада не ради добро

Председник Републике Борис Тадић рекао је да неки министри у Влади Србије не раде добро свој посао.

У недавној анкети 1% (ЈЕДАН ОДСТО) грађана је изјавило да Влада Србије ради одлично свој посао.

Ванземаљци, који су отели све новинаре у Србији и послали на планету Фарма, у сазвежђе Великог брата, Галаксија Б92 (још нису освојили Свет), питали су чланове Владе Србије шта мисле о прозивци Председника Републике и добили очекивани ванземаљски одговор:

Др Мирко Цветковић: “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Ивица Дачић: “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Мр Божидар Ђелић: “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Мр Млађан Динкић: “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Др Јован Кркобабић: “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Мр Вук Јеремић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Драган Шутановац : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Др Диана Драгутиновић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Снежана Маловић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Др Саша Драгин : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Проф.Др Петар Шкундрић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Милутин Мркоњић: “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Милан Марковић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Др Слободан Милосављевић: “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Др Жарко Обрадовић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Снежана Самарџић-Марковић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

проф. др Томица Милосављевић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Мр Јасна Матић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Расим Љајић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Оливер Дулић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Небојша Брадић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Мр Верица Калановић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Горан Богдановић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Проф. др Богољуб Шијаковић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Мр Срђан Срећковић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Мр Светозар Чиплић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Др Сулејман Угљанин : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Томислав Николић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Чедомир Јовановић : “Био сам с председником Тадићем кад је дао изјаву да неки министри не раде добро свој посао. Том приликом је похвалио мој рад, с тим што тај део није био објављен у медијима, тако да се не осећам прозваним.“

Дилема пред изборе

Саопштење за јавност странке проевропски оријентисане: “Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“

Саопштење за јавност странке народњачки оријентисане: “Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“

Саопштење за јавност опозиционе странке А:“Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“

Саопштење за јавност опозиционе странке Б:“Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“

Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за проверопску странку, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“

Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за народњачку странку, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“

Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за опозициону странку А, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“

Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за опозициону странку Б, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“

Срби

У малом граду у Србији живели Пера, Мика и Жика. Једнога дана, Жика је постао полицајац. Од тог дана, Пера и Мика не поштују саобраћајне прописе, а када их Жика вози његовим приватним аутомобилом, тада као да се одржава рели трка у том градићу. Јер, Жики ниједан колега неће написати казну. И обрнуто. Такође, глупо је једни другима да кажњавају кумове, супруге, пријатеље… А тек судије општинског суда, мислим стварно…

-

Један средовечни господин, стари европејац, дуго година се бори за улазак Србије у Европску унију. Тако је једном шетао градом са пријатељом (који не излази на изборе), који га је слушао и посматрао док су шетали. Када су се нашли, европејац је одмах страсно почео да заговара европске вредности, одмах пошто је запалио (последњу) цигару, а празну паклицу згужвао и бацио на улицу. Недуго затим, у ватреном говору против назадних Балканаца бацио је пикавац на улицу… И томе слично, да не дужим, можете замислити шта је све чуо а шта видео пријатељ нашег старог европејца. А пријатељ и није могао много да говори, јер је само европејац у праву. Па нећемо ни ми много да пишемо…

-

На прошлогодишњој славској прослави код Мите бекрије, Чеда радикал и Тома елдепеовац имали су тежак вербални конфликт. Чеда радикал је био упоран у критици Запада и ослањању на Русију и државе Трећег света. Говорио је и да “треба сарађивати са Афричком унијом“. Ове године на слави код Мите бекрије, Тома еледепеовац је поново мушкарац, а Чеда радикал је одмах приметио госта из Африке како седи за столом (пријатељ са колеџа Томе елдепеовца који је допутовао у Србију да посети пријатеља), па приупита домаћина (са осмехом, мангупским): “Шта ради овај мајмун за столом? Хехе, имамо и чамугу, ми смо Европа, бре!“, па рече затим: “Ооо, види скиви, лепо бато, сипај тродупли, кад је џаба и Богу је мило“.

_

2025. година. Прошло је 25 година од “демократских промена“. Народ и даље живи бедно, у мраку “деведесетих“ прошлог века. И буквално, јер нема струје, привреда не ради, па не постоје ни комерцијалне телевизије. У Србији се ионако мало читало, тако да нико и не жали што су угашени сви штампани медији. Осим “жуте штампе“. За цигаре и “жуту штампу“ Србин и Српкиња имају пара и када су им деца гладна. Те 2025. године демократски кандидат за председника (иначе једини кандидат на изборима) започиње предизборну кампању обећањем да ће Србија ући у ЕУ и НАТО “врло брзо“. Нажалост, нико грађане није обавестио, нити су се грађани сами потрудили да (нешто) знају о свету, па не знају да ЕУ не постоји од 2015., да се НАТО распао 2012. одмах пошто је избила економска крiза, која је уништила САД, и на тој територији ове 2025. постоји неколико независних држава, од којих би неке заиста желеле да имају добре односе са Србијом. Али, демократска елита Србије је као онај из филма Подземље који је на светлу и на земљи, а народ Србије као они људи који су у подруму деценијама, те није у интересу демократске елите да народ зна да су “отишли Немци“ (што би сазнали од ових “нових Амера“). Филм Подземље забрањен је још 2009. године.

-

“Косово је срце Србије“ виче из свег гласа “народњак“, директор локалног јавног предузећа (који је уз то и православац, јер је највећи донатор локалне цркве, наравно, са новцем локалног јавног предузећа). Он више и не говори људима “добар дан“ када их сретне. За њега су сви издајници који нису спремни да бране Косово до последњег Србина. Синови су му одслужили војску у цивилу, једног је већ “преко везе“ убацио да ради у амбасади у Лондону. Други ради у француској банци у родном граду. И тако, овај наш јунак, седећи у директорској фотељи бива узнемирен уласком секретарице у канцеларију. “Господине директоре, звали су вас из Партије, треба да се организује прослава двеста година од боја против Турака на Великом Брду“. “Добро“, рече директор, “зваћу Мићу“. Мића је локални председник Партије, директор локалног предузећа за градски и међуградски саобраћај. “Мићо, колики су нам трошкови за прославу?“ “Око 700 000 динара за превоз и организацију“ рече Мића. “Добро, пиши 2 милиона, пребацићу их данас“ рече наш јунак косовски. Кад, опет улази досадна секретарица: “Директоре, звали су вас из гимназије, треба да се подрже млади научници да оду на светско такмичење“. “Реци им да нисам ту“ рече јунак косовски и додаде, више у себи, “ионако нема пара“. A ни времена за разговор. Мора да оде на ручак у ресторан, где су га чекали пословни партнери (српски заступници једне компаније из САД) да уговори “детаље“ око јавне набавке коју је његово предузеће расписало на (јавном) тендеру. После тога је морао на кратко да се види са свештеником, да му помогне око неке таксе (приватни проблем), а после тога је морао да се види, на дуже, са љубавницом.

Kако Млада Србија да врати дугове?

Наша политичка елита је задужила наше генерације са доста новца. Имамо богато наслеђе. Које треба вратити.

Како?

Мој предлог је да организујемо да нас поново бомбардују, око 2012. године, да се после тога сажале, али и да ми будемо лукави, да их натерамо да прекрше неке међународне законе, па да нам због “ћутања“ – отпишу све дугове.

Војска Србије треба да заузме енклаву око Северне косовске Митровице, Република Српска треба да закаже референдум за независност, треба национализовати Нафтну индустрију Србије и све банке, затворити кинески тржни центар на Новом Београду а царине за увоз из Кине подићи, и ето “велике коалиције“ савеза праведних и напредних, уједињени, бомбардују Србију. Пошто су се “опекли“ током бомбардовања 1999. треба очекивати да овог пута неће гађати болнице, школе и возове, нити користити осиромашени уранијум. Као мете треба “истурири“ све касарне у градовима које иначе треба рушити да би се нешто друго градило, и све пропале фабрике. Ако Руси гађају постројења НИС-а, то искористити у периоду обнове “пре рока“ да Србија пређе на “зелене“ технологије, а на месту Заставе подићи фабрику за аутомобиле на еко погон… Уколико Кинези изграде Кинески мост, претпоставимо да ће гађати Панчевачи мост, што би било пожељно имајући у виду стање овог моста, и, уколико не буде реконструисан до тада, мост Газелу, на који треба ставити макете МИГ-ова, да помисле да је писта…

После 10 дана треба потписати “примирје“, Војска Србије треба да се повуче са Космета, референдум у Републици Српској одложити, НИС вратити, отворити тржни центар на Новом Београду и Кинеску четврт у Трећем Београду. Одмах после тога започети преговоре о отпису свих дугова које Србија има према иностраним повериоцима. Домаћим правним и физичким лицима рећи да због обнове земље неће бити исплаћени дугови државе према њима. Пензионерима уместо пензија делити бонове да сваки дан могу да добију хлеб, млеко, два јаја и Курир у СОС маркету.

Затвор, азил или кохабитација?

Пре три месеца сам сазнао да ми је истекла возачка дозвола, коју сам добио пре десет година. У тренутку те спознаје био сам три месеца у закашњењу да извадима нову дозволу. Али, у том тренутку ту спознају је пратила и спознаја ко је нови министар полиције. Зашто ја сада возим са дозволом која је истекла пре више од шест месеци?

Док је овакве власти и оваквих министара полиције и државних тужилаца, ја нећу вадити нову дозволу. За обавештење, скупље је извадити нову дозволу него платити казну. У међувремену сам направио два или три ситна саобраћајна прекршаје, мада је најмање једна пријава сумњива што се тиче чињења прекршаја, и почеле су да стижу позивнице за долазак код судија за прекршаје. То су све казне од по хиљаду динара, које у потпуности игноришем. Имам новац и нећи ух платити. Не одазивање на те позиве проузрокује насилно привођење. Ако се ни тада не плати, мора се кроз принудни рад у затворској институцији казна платити. Ја то и бирам, у садашњим условима.

БОЉЕ ЗАТВОР НЕГО КОХАБИТАЦИЈА.

Ако неко украде више милијарди евра од грађана ове државе и не иде у затвор, зашто ја који нећу да платим саобраћајни прекршај да идем у затвор?

Ако неко ко је глуп и корумпиран, ко шета кофере пуне новца за мито, постане министар полиције, зашто да ја имам возачку дозволу коју издаје таква полиција?

Најављује се и некаква промена личних карата и пасоша до краја 2009. Док су поменути и њима слични на власти ја нећу мењати личну карту и пасош. Остаћу без државе. Вероватно се и у том случају иде у затвор, зато се мора отићи одавде:

БОЉЕ АЗИЛ НЕГО ЈУЛ.

Велики је свет, многе могућности пружа.

Истина, и због овога што сам написао вероватно могу ићи у затвор. Веће су шансе да по мене дође полиција него по неког корумпираног директора Телекома или НИСа, пре ћу ја иза решетака због овог поста него неки наш тајкун или бивши-садашњи “безбедњак“ који је у пословима од више стотина милиона евра (користећи канале и инфрастуктуру тајних служби) и од кога ова држава и ово друштво нема никаквих користи.

Да се кладимо?

Ја сам већ ставио кафу, за полицију…

____________________________________________________________________________________________

01. октобар 2008. године

Синоћ, 30. септембра, на излазу из Крагујевца зауставила ме је саобраћајна патрола. Прексиноћ сам имао исправна средња светла, јуче преподне стигао сам у Крагујевац, цео дан био заузет и увече кренуо тако да нисам приметио да не ради једно светло, посебно што сам возио по осветљеним улицама све до излаза из града, где сам заустављен.

У тим тренуцима, отприлике, када сам кретао за Београд, у Београду је у згради која је направљена у сарадњи градских власти и пријатеља градских фунционера (читај: инвеститор су грађани Београда, пројектанти и извођачи радова пријатељи и кумови градских функционера) слављено десет година од настанка Телеком Србија. Генерални директор Телеком Србија је стар 33 године, правник, без стажа у корпоративном менаџменту, а претходно запослење му је било у кабинету председника Републике – секретар, као саветник, шта ли већ. У сваком случају, маскота много моћнијих, као и његов (бивши) шеф. На пријему су били, колико сам запазио у ТВ вестима, и министар полиције, као и највећи тајкуни (ако се смеју и даље тако звати) у држави, Мирослав Мишковић и Милан Беко.

 

Полицајац је сео у своја кола и назначио ми да имам да платим три казне. Једна је за фар, једна за дозволу, и једна због невезивања појаса. За фар нисам знао да не ради, вероватно је баш тај дан прегорела сијалица, нисам ни данас када ово пишем стигао да проверим. За возачку дозволу сам већ написао да је нећу продужити док је оваквих славља и оваквих слављеника као што су окупљени на прослави Телеком-а. Е сад, за појас, ја се никада не везујем. Подржавам строге казне за вожњу детета и невезивање малолетних који седе на сувозачевом седишту, подржавам и кампање које одраслима указују предности везивања појаса, али казнити некога ко не жели сам себе да веже – то је већ “Добродошли на животињаску фарму“, врхунац неокоритикалних метода. А то на мене не утиче. Чим је полицајац назначио да морам да платим три казне, ја сам њему назначио да он напише те казне, да ја њих нећу платити већ одрадити, да ја не дајем мито и да се не бавим таквим стварима (другим речима: ћути и пиши, нема преговора, нема мита). Ова прича је њега, а посебно његовог колегу који је стајао са стране,  посебно погодила. Врло брзо смо ушли у жестоку расправу. Они су ме оптужили да нисам добар члан друштва и да није добро да одбијам да платим казну за прекршај који сам направио. Ја сам рекао да је ово што радим добро за друштво, да ја јесам савестан возач, нисам знао за фар, пристојно возим, гледам да увек станем да пешак пређе улицу… и да ја НЕ одбијам да платим свој прекршај, само имам ИЗБОР, а то је да платим, или да одрадим кроз притвор. И поред свега, три пута су ми назначили да имам осам дана да платим казну, док се не покрену даљи кораци који подразумевају насилно довођење пред суд. Било ми је тешко да их убедим да никада нећу платити оваквој полицији казну, а помињао сам им и затамљене аутомобиле, да би на то овај полицајац који није писао казну и кога је моја прича изнервирала, рекао да је он једном од најбогатијих и најмоћнијох Крагујевчана лично написао казну за саобраћајни прекршај. На крају сам ја њима рекао “хвала, пријатно“ а они мени “спреми четкицу и пасту за зубе“…

 

Кафа се хлади, четкица и паста за зубе спремни…

 

 

П.С. Није тако страшно “ићи на своју штету“ као Соња Савић, како је то написао за свој опроштајни говор редитељ Миша Радивојевић посвећен преминулој глумици… Боље и таква судбина него она која човека може да одведе на прославу Телеком-а.

Или, како је Ниче завршио Заратустру - “кога интересује моја срећа, мене интересује моје дело“.

Dana 15. 05. 2009. godine policajci su mi zvonili na interfon u zgradi gde živim oko 5:00 dok sam spavao da bi mi uručuli uplatnice za kazne koje sam pominjao: nisam vezao pojas, nije svetlela jedna sijalica, i nije bila produžena vozačka dozvola. Nisam je još uvek produžio. Kazne ću verovatno da platim, ne mogu da se cimam sa tim sitnicama, ali vozim sa neprouženom vozačkom, i sigurno neću uzimati čipovana dokumenta. Dan pre nego što su me posetili policajci, ministar za infrastrukturu je na Odboru za bezbednost u saobraćaju izjavio da on ne vezuje pojas u kolima, zato ‘’što je debeo’’. Umesto da se založi da se ukine ova besmislena kazna, ovaj krelac na takvom mestu, sa takvog mesta, po običaju lupeta. Možda zbog toga što malo spava, i njemu policajci zvone na vrata u 5 ujutru da mu uruče kaznu zato što nije bio vezan u kolima. Provereno.

 

Ne mogu nikako dobro da procenim: ko više liči na svinju, ministar unutrašnjih poslova Dačić ili direktor policije Veljović?

 

16.05.2009.

 

BETA

Nikač: Nezadovoljni građani neće moći da blokiraju ulice

Pomoćnik načelnika Uprave policije MUP-a Srbije Željko Nikač izjavio je da policija ima naređenje da ubuduće iskoristi svoja ovlašćenja i deblokira ulice koje građani blokiraju prilikom protesta kako bi obezbedila normalno odvijanje života u Beogradu

Ovaj ’’intelektualac’’, doktor nauka, erudita, pomoćnik načelnika Uprave policije Nikač Željko, pravi je ’’građanista’’, ’’europejac’’, vrlo tolerantan čovek, voli sve što vole i mladi, čuvar je porodičnih vrednosti, najbolji suprug i otac na svetu, brine o svojim roditeljima i rodbini, neustrašiv je pred kriminalcima i političarima, nema konakt sa srpskim ’’biznismenima’’, vrlo je ekokventan i prijatan sagovornik, i novinari i građani rado vole da kažu ’’eto, nisu svi panduri glupi i pokvareni’’, zakone i Ustav Srbije poštuje koliko i Hrista, ne puši, sa prijateljima popije po neku čašu vina ali nikada kada vozi, vezuje pojas u kolima, nikada nije probao marihuanu, ne laže, ne krade, ne čini preljubu…

Danas, 16.05.2009.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije formiralo je štab za obezbeđivanje posete Beogradu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, saznaje Danas iz obaveštenih izvora. Kako nam je rečeno, taj štab je formiran kako bi se sve bezbednosne informacije i procene slivale na jedno mesto. Članovi tog tela su pripadnici MUP-a, predstavnici Bezbednosno-informativne agencije i vojnih bezbednosnih službi, kao i zaposleni iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U radu specijalnog štaba učestvuju i američki agenti. Prema nezvaničnim podacima, do danas je u Srbiju stiglo oko 150 pripadnika američkih bezbednosnih službi.

 

Na kraju i jedna dobra vest, rok važenja starih pasoša produžen je na još godinu dana.

22.05.2009.

 Na rešenju napisali da se prekraš dogodio 2009. godine. Tek sam juče video. Poslastica za advokata.

 

 

 

Срби

СРБИ

 

                            У малом граду у Србији живели Пера, Мика и Жика. Једнога дана, Жика је постао полицајац. Од тог дана, Пера и Мика не поштују саобраћајне прописе, а када их Жика вози његовим приватним аутомобилом, тада као да се одржава рели трка у том градићу. Јер, Жики ниједан колега неће написати казну. И обрнуто. Такође, глупо је једни другима да кажњавају кумове, супруге, пријатеље… А тек судије општинског суда, мислим стварно…

-  

                         

                           Један средовечни господин, стари европејац, дуго година се бори за улазак Србије у Европску унију. Тако је једном шетао градом са пријатељом (који не излази на изборе), који га је слушао и посматрао док су шетали. Када су се нашли, европејац је одмах страсно почео да заговара европске вредности, одмах пошто је запалио (последњу) цигару, а празну паклицу згужвао и бацио на улицу. Недуго затим, у ватреном говору против назадних Балканаца бацио је пикавац на улицу… И томе слично, да не дужим, можете замислити шта је све чуо а шта видео пријатељ нашег старог европејца. А пријатељ и није могао много да говори, јер је само европејац у праву. Па нећемо ни ми много да пишемо…

-

 

 

 

                           На прошлогодишњој славској прослави код Мите бекрије, Чеда радикал и Тома елдепеовац имали су тежак вербални конфликт. Чеда радикал је био упоран у критици Запада и ослањању на Русију и државе Трећег света. Говорио је и да “треба сарађивати са Афричком унијом“. Ове године на слави код Мите бекрије, Тома еледепеовац је поново мушкарац, а Чеда радикал је одмах приметио госта из Африке како седи за столом (пријатељ са колеџа Томе елдепеовца који је допутовао у Србију да посети пријатеља), па приупита домаћина (са осмехом, мангупским): “Шта ради овај мајмун за столом? Хехе, имамо и чамугу, ми смо Европа, бре!“, па рече затим: “Ооо, види скиви, лепо бато, сипај тродупли, кад је џаба и Богу је мило“.

-

 

 

 

                           2025. година. Прошло је 25 година од “демократских промена“. Народ и даље живи бедно, у мраку “деведесетих“ прошлог века. И буквално, јер нема струје, привреда не ради, па не постоје ни комерцијалне телевизије. У Србији се ионако мало читало, тако да нико и не жали што су угашени сви штампани медији. Осим “жуте штампе“. За цигаре и “жуту штампу“ Србин и Српкиња имају пара и када су им деца гладна. Те 2025. године демократски кандидат за председника (иначе једини кандидат на изборима) започиње предизборну кампању обећањем да ће Србија ући у ЕУ и НАТО “врло брзо“. Нажалост, нико грађане није обавестио, нити су се грађани сами потрудили да (нешто) знају о свету, па не знају да ЕУ не постоји од 2015., да се НАТО распао 2012. одмах пошто је избила економска крiза, која је уништила САД, и на тој територији ове 2025. постоји неколико независних држава, од којих би неке заиста желеле да имају добре односе са Србијом. Али, демократска елита Србије је као онај из филма Подземље који је на светлу и на земљи, а народ Србије као они људи који су у подруму деценијама, те није у интересу демократске елите да народ зна да су “отишли Немци“ (што би сазнали од ових “нових Амера“). Филм Подземље забрањен је још 2009. године.  

-

 

 

                           “Косово је срце Србије“ виче из свег гласа “народњак“, директор локалног јавног предузећа (који је уз то и православац, јер је највећи донатор локалне цркве, наравно, са новцем локалног јавног предузећа). Он више и не говори људима “добар дан“ када их сретне. За њега су сви издајници који нису спремни да бране Косово до последњег Србина. Синови су му одслужили војску у цивилу, једног је већ “преко везе“ убацио да ради у амбасади у Лондону. Други ради у француској банци у родном граду. И тако, овај наш јунак, седећи у директорској фотељи бива узнемирен уласком секретарице у канцеларију. “Господине директоре, звали су вас из Партије, треба да се организује прослава двеста година од боја против Турака на Великом Брду“. “Добро“, рече директор, “зваћу Мићу“. Мића је локални председник Партије, директор локалног предузећа за градски и међуградски саобраћај. “Мићо, колики су нам трошкови за прославу?“ “Око 700 000 динара за превоз и организацију“ рече Мића. “Добро, пиши 2 милиона, пребацићу их данас“ рече наш јунак косовски. Кад, опет улази досадна секретарица: “Директоре, звали су вас из гимназије, треба да се подрже млади научници да оду на светско такмичење“. “Реци им да нисам ту“ рече јунак косовски и додаде, више у себи, “ионако нема пара“. A ни времена за разговор. Мора да оде на ручак у ресторан, где су га чекали пословни партнери (српски заступници једне компаније из САД) да уговори “детаље“ око јавне набавке коју је његово предузеће расписало на (јавном) тендеру. После тога је морао на кратко да се види са свештеником, да му помогне око неке таксе (приватни проблем), а после тога је морао да се види, на дуже, са љубавницом (женом једног полицајца).   

Дилема пред изборе

Саопштење за јавност странке проевропски оријентисане: “Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“                          

Саопштење за јавност странке народњачки оријентисане: “Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“                          

Саопштење за јавност опозиционе странке А:“Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“                          

Саопштење за јавност опозиционе странке Б:“Срамота је да нашег члана и функционера оптужују да је украо сто милиона евра они који су од државе и грађана украли више стотина милиона евра.“                          

Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за проверопску странку, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“                               

Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за народњачку странку, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“                          

Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за опозициону странку А, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“                          

Цитат из колумне коју за један дневни лист пише независни интелектуалац, који гласа за опозициону странку Б, и који устаје у одбрану функционера вољене странке:“Међу пристојним светом за туђе паре интересују се само они којима је то посао: управе прихода, службе за спречавање прања новца и криминалистичка полиција; али и они само када постоји основе за сумњу да је држава закинута или да нечији новац потиче из криминала (…) Ти исти лицемери и лажови, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито порекло пара својих спонзора и пријатеља.“

Полиција и медији

Господин М. је предузетник. Познат је по добром раду, никада није варао људе, или тајио порез држави. На плацу своје мајке (њене старе куће), на добром месту у центру Београда са два пословна партнера, који су и његови пријатељи, почео је да прикупља потребне дозволе за градњу зграде од четири спрата (са све приземљем), како стоји у ГУП-у. У послу је петину средстава хтела да обезбеди једна банка, у виду кредита. Још једну петину добио је од своје деце, која, хвала Богу, већ дуго живе у иностранству, где су отишла још на студије и остала да живе. Сада су размишљали да се врате, можда и да живе у тој згради.                           

Убрзо су га кући посетили “потпароли“ грађевинске мафије која има тапију на градњу у том крају Београда. Увредило их је непоштовање господина М. према њима, јер се није њима јавио да му они продају кућу његове мајке. И да му они среде дозволе за градњу, јер само преко њих може добити у неком разумном року потребне дозволе. А неке можда и никада. Сада су толико били љути да му ни дрогу не би продали, и да је хоће.                            

Господин М. није био од оних који се предају. Знао је са ким има посла, па је ипак одлучио да обавести полицију.                           

Како је спустио слушалицу, одлучио је да о посети и позиву полицији обавести и службу унутрашње контроле МУП-а.

“Али, зашто сте и нас звали“ – питао је службеник унутрашње контроле који се јавио на телефон. “Па, полиција зна, тек треба да предузме мере, па ако не предузме, или направи озбиљне пропусте, требали сте нас да зовете.“                          

“Зато сам вас и звао“ – одговорио је господин М.                            

Како је завршио овај разговор господин М. је назвао и БИА-у. Разговор је био сличног садржаја као и претходни.                           

“Моја логика је следећа“ говори господин М. човеку из тајне полиције “Ако ви одмах обавестите врх ове мафијашке организације, можда неко из унутрашње или полиције неће, можда нећете ви, већ неко од ових других хоће, те је можда ово начин да спречим најгоре, јер, они ће поново доћи, или, да ако дође до најгорег, по мене, разуме се, истина једног дана исплива, а злочинци буду кажњени.“                          

Ове разговоре господин М. је снимио и послао путем електронске поште свим значајнијим медијима. (Деца су их, касније, ставила на јутјуб сајт.)                           

Два дана касније годподин М. и њехова супруга госпођа К. нађени су мртви у свом стану. Неки таблоиди си на насловној страни објавили њихове лешеве, на којима се виде трагови мучења. Године су пролазиле, убице и налагодавци овог злочина никада нису пронађени. Медији су о овом злочину писали само када су правили фељтоне о најсвирепијим злочинима, или злочинима који нису откривени, и томе слично.                           

Касније, и Србија је нестала са историјске сцене, више нико није могао било шта да истражи у вези овог случаја. Осим арханђела, на небу.