ТРЕЋА СРБИЈА (Београд)

Хронологија:

  • Писање блога и окупљање младих лидера почињем 2008. године. Више:
  • Придружујем се 2009. године организацији ”Конференције младих лидера из дијаспоре
  • После прве Конференције организујем окупљање младих лидера из Србије, где се 2009. окупља једна група и даје назив Трећа Србије.
  • Настављам окупљање младих лидера у Србији, друга Конференција младих лидера из дијаспоре одржана у Торонту у марту 2010.
  • После избора 2012. године, њих пар из наше групе, без знања осталих, у Новом Саду оснива своју “Трећу Србију“
  • Ми региструјемо “Трећу Србију“ у АПР-у, ја сам законски заступник, али сви медији и даље преносе само саопштења групе из Новог Сада која се лажно представља
  • Пред изборе 2014. улажем жалбу РИК-у да не прогласе изборну листу Трећа Србија јер се лажно представљју. РИК одбија захтев.
Оснивачи нису особе из Новог Сада који се представљају као Трећа Србија.
Удружење “Трећа Србија“ регистровано је у АПР-у под матичним бројем 28096666 и ПИБ 107821349. Законски заступник сам ја, доле потписани.
Никола Варагић

***

Жалба Републичкој изборној комисији пред изборе 2014. или захтев да се не прихвати листа Трећа Србија због лажног представљања:

Жалба РИК-у пред изборе 2014. (страна 1)

Жалба РИК-у пред изборе 2014. (страна 1)

Жалба РИК-у пред изборе 2014. (страна 2)

Жалба РИК-у пред изборе 2014. (страна 2)

.

Мејл који сам послао странкама које имају представнике у РИК-у (сви су гласали против нашег захтева, осим представника Двери):

Од: Трећа Србија <nvo.treca.srbija@gmail.com>
Датум: 27. фебруар 2014. 00.57
Наслов: Захтев РИК-у у вези листе Трећа Србија
Коме: press@ldp.rspravna@ds.org.rsinfo@dss.rsoffice@vmsz.org.rsoffice@ujedinjeniregionisrbije.rs,kontakt@zelenisrbije.org, Dveri srpske <kontakt@dverisrpske.com>, info@sdpsrbije.org.rs


Поштовани учесници избора,
као законски заступник удружења грађана “Трећа Србија“ из Београда обавештавам вас да “Трећа Србија“ није донела одлуку да учествује на изборима и да на тај начин политички делује у овом тренутку.
Због тога смо предали захтев Републичкој изборној комисији да утврди да ли се нека друга организација (у овом случају “грађанска иницијатива“) пријавила за изборе 16. марта под називом “Трећа Србија“. Поменута група грађана, ако се о њима ради (у власти у Новом Саду на локалу), регистрована је под другачијим именом у АПР-у и после регистрације удружења чији сам законски заступник, што се све види из приложеног.
Захтев је синоћ, 26. 02. 2014, предат у писарници у Скупштини Србије.
Све најбоље,
Никола Варагић

***

Крајем 2012. године:

nikolavaragic[1]

Никола Варагић, удружење “Трећа Србија“ Београд

О АУТОРУ – КОНТАКТ

Писмо које НИН није објавио:

Поштовани,

не позивам се на члан неког закона о информисању, новинарску етику или слично. Закони и етика овде (ионако, тренутно) не важе. На вама је како ћете и да ли ћете да објавите ово писмо:

Поводом текста “Србија естрадног понижења“, НИН број 3230, 22. 11 . 2012. године

У интервјуу који је новинарка Весна Малишић урадила са професорком Миленом Драгићевић Шешић као пример естрадизације политике наводи се случај из Новог Сада – недавна промена локалне власти. На власт је, у оквиру нове владајуће коалиције, дошла и одборничка група бивших чланова Двери српске, који су искључени из тог покрета, а који су се недавно на конференцији за медије у Београду представили као нова политичка организација под називом “Трећа Србија“.

Пишем као иницијатор окупљања групе људи (тада са просеком година око 30) која је 2009. године, после “Конференције младих лидера из дијаспоре“, на првом састанку, заједно именовала своју групу као “Трећа Србија“ (донео сам на састанак неколико тестова, први текст је био од професора Владимира Конечног под називом “Трећа Србија“ – објављен у НИНу те године). Циљ окупљања је тражење начина да се превазиђу наслеђене поделе, између такозване Прве и такозване Друге Србије. Пре тога је у јавности већ коришћен назив/појам “Трећа Србија“, од стране људи који су увидели да ровови које су ископале ове две Србије не може донети добро нашој држави и нашем народу. Донели смо одлуку да се наша група управо тако назове – “Трећа Србија“. Међу нама су били и људи који су недавно, без знања и сагласности осталих – већине, своју одборничку групу у скупштини Новог Сада по напуштању Двери (на изборима су били на листи Двери српске) назвали “Трећа Србија“. Међу њима је и нови директор Културног центра Нови Сад. Такође, и бивши члан бенда Београдски синдикат.

Изворна група, основана 2009. године, и даље постоји. Група из Новог Сада је преузела идеју и име, и као што видимо, погрешно представила у јавности. Шта је “Трећа Србија“ и ко чини “Трећу Србију“? Ово је одговор на трећу Србију каква је представљена у интервјуу у НИНу.

Циљ није био да се региструје организација, име је било у другом плану, развијали смо идеју како да се одржимо као неформална група људи са различитим погледима на политику, религију, економију, историју, итд. На (оснивачком) састанку 2009. били су људи који су у том тренутку радили на организацији параде поноса и људи који су били против организовања параде поноса. Ово је само пример колике су разлике између нас, али и колико има воље да се постигну компромиси и да завршимо братоубилачки рат који траје већ деценијама.

Права дефиниција “Треће Србије“, како је један* од нас приметио:

Србија се први пут као држава појављује за време Немањића, па нестаје под Османлијама. Други пут настаје после Карађорђа и Милоша Обреновића, па нестаје у Југославији. Сада када су се све Југославије распале, поново, по трећи пут, улази у историју под именом Србија.

Али нисмо Држава. Ми тек сада треба да створимо Државу, ми смо на почетку, тамо где су били Стефан Немања и Карађорђе, а не на успону, где су били цар Душан или краљ Александар. И то је, као што видите, “упало“ нама, да раде наше генерације, и ми конкретно. То је у суштини идеја окупљања младих лидера из Србије и расејања. Ми смо генерација која није створила нити растворила Југославију и идеју југословенства. Ми смо генерација која је посвећена Србији, српској традицији, модернизацији, која жели да створи јаку и демократску државу. Ми припадамо генерацији која у првој половини 21. века преузима вођење Србије.

То је “Трећа Србија“ – Србија по трећи пут у историји, као суверена држава. Како ће та држава да изгледа? Шта ћемо из традиције прве две сачувати и развити? Шта ћемо ново донети? Како ће левичари решити спорне теме са десничарима, и обрнуто?  Шта ми конкретно можемо урадити да се неке ствари у Србији промене на боље, за општу корист?

Зато, “Трећа Србија“, како је описана у интервјуу у НИНу на основу деловања групе из Новог Сада, није “естрадна“, није “подложна демагогији и популизму“, не “гледа Пинк“, нисмо “целетоиди“. “Трећа Србија“ којој припадам нема везе са трећом Србијом из интервјуа и не стоји иза дела групе људи из Новог Сада. У “Трећој Србији“ коју стварам(о) људе не би прогонили због писања латиницом, али би се чувала ћирилица и поштовали закони, те би на улазу у Културни центар Новог Сада стајао натпис и на латиници и на ћирилици. “Србија естрадног понижења“ није трећа Србија, пошто та Србија тек треба да настане. “Србија естрадног понижења“ је она коју су створили припадници такозване Прве и такозване Друге Србије (чијем су стварању и давању имена допринели и “естрадни аналатичари“ са обе стране). Мислим да је новосадска група погрешно схваћена, што је, пре свега, њихова кривица. Када професорка Шешић изјави “да смо пуни себе па дозволимо да у Европу пошаљемо људе који не знају ниједан језик“, треба знати, када говоримо у контексту промена у Новог Саду, што је као пример професорка навела, да је нови директор Културног центра Нови Сад човек који говори више страних језика и који је докторирао у Француској. Остали чланови те новосадске групе су веома образовани и културни људи. Због тога сам их позвао 2009. године, због тога сам изненађен одлукама које доносе у последњих неколико месеци – од отимања имена и идеје “Треће Србије“ до начина на који су извршили промену локалне власти у Новом Саду. То је урађено у маниру оних најтврдокорнијих из такозване Прве Србије. Самим тим, новосадска група је обесмислила појам “Треће Србије“, није оставила могућност за сарадњу са онима који немају исто мишљење о свему, даје допринос наставку естрадизације политике, поделама у Војводини, што је, вероватно, и разлог да у овом интервју у НИНу новинарка и професорка њих толико помињу. Мислим да људи из те групе (као и добар део јавних интелектуалаца у Србији) нису одолели духу популизма икористима које популизам (и власт) носи (на пример, постали су тема за НИН). Због тога морам да се оградим од те новосадске групе и обавестим све које то занима да та група не представља праву, једину, “Трећу Србију“, у настајању.

Група којој припадам није позната у јавности. Постоји више разлога зашто је то тако, али су два овде битна. Први разлог: изградња “Треће Србије“, државе а не организације, је дуг процес. СР Југославија се распала тек пре пола деценије. Превладавање наслеђених подела, постизање компромиса, није лако постићи. Група из Новог Сада показује да те процесе не може свако да усмерава у позитивном смеру. Смена генерација и успостављање нове елите нису једноставни процеси. Други разлог: тај пут није пут естрадизације, нити пут “крви и тла“. Део (Треће) Србије је и Косово и Метохија, и остаће део Србије, само треба наћи начин. Космет се не може одбранити онако како се брани од стране припадника такозване Прве Србије (“национални блок“). Космет се не може предати или продати онако како га предају или продају припадници такозване Друге Србије (“грађански блок“). Решавање проблема попут Космета не интересује јавност представљену у интервјуу као трећа Србија нити тај проблем могу решити “политичари који од Србије праве велику естраду“, како је приметила професорка Шешић и са чим се слажем. Сведоци смо како они статус Космета решавају последње две деценије.

Деведесете су биле у знаку Прве Србије. Прва деценија 21. века у знаку је Друге Србије. Ове две Србије владају већ две деценије, међу њима је настао и Пинк. Поново се враћају деведесете (тачније, још увек нисмо изашли из деведесетих). Б92 као медиј Друге Србије све више личи на Пинк. Лидери Друге Србије одлазили су у ријалитије, као и они из Прве Србије. Заједно су од Србије направили естраду.

Шаљем вам ово писмо у нади да ће НИН објавити и на тај начин упознати јавност која не прати естраду и која није подлегла естрадизацији да настаје трећа Србија (“Трећа Србија“) као културна и демократска Држава и да постоје људи који ће такву Србију створити. Не истичем(о) да “ЕУ нема алтернативу“, ЕУ није циљ. Истичем(о) да европеизација Србије нема алтернативу – циљ је прихватање најбољег из европске традиције и уклапање са најбољим из српске традиције. Желим(о) Србију која је посвећена сопственом развоју и која брине о себи и својим грађанима. Желим(о) Србију која није у (само)изолацији и која има пријатеље широм (на свим странама) света.

Београд, 23. 11. 2012.

Са поштовањем,

Никола Варагић

* Трећи пут да створимо Србију… за трећи миленијум… (текст је испод)

_____________________________________________________________

Из постова:

UDBA – ознака (не)квалитета  и  О Маршаловом плану за Србију

(…) Почео сам писање блога 2008. године. Укључио сам се у организацију ”Конференције младих лидера из дијаспоре” 2009. године зато што сам још много пре 2008. године схватио да су Србији потребни нови људи који ће водити државу и економију и да такве људе могу пронаћи међу младима и у расејању. Повезали смо, од 2009. до 2011. године, током три одржане конференције, више од 2000 успешних српских научника, менаџера, капиталиста, интелектуалаца и најбољих студената као и велики број организација из расејања и Србије, посебно међу новим генерацијама, из преко 20 држава, са свих континената. То је урадила девојка (тада) стара 24 године, Тијана Арнаутовић (сада стручњак за међународну пословну сарадњу, некада мис Канаде), са пар сарадника, попут мене, и уз подршку своје породице.
(…) Иницијатор сам окупљања групе људи (тада са просеком година око 30) која је 2009. године, после ”Конференције младих лидера из дијаспоре”, на првом (оснивачком) састанку, заједно именовала своју групу као ”ТРЕЋА СРБИЈА” (донео сам на састанак неколико тестова, први текст је био од професора Владимира Конечног под називом ”Трећа Србија” – објављен у НИНу те године). Циљ окупљања је тражење начина да се превазиђу наслеђене поделе, између Прве и Друге Србије. Пре тога је у јавности већ коришћен назив/појам ”Трећа Србија”, од стране људи који су увидели да ровови које су ископале ове две Србије не може донети добро нашој држави и нашем народу. Донели смо одлуку да се наша група управо тако назове – ”Трећа Србија”.

—————————————————————–

Историјат-чињенице:

20. септембар 2009.

Трећа Србија

Пише: Никола Варагић

***

Слобода, Чикаго 

Трећа Србија

Пише: Бошко Обрадовић

Млади и успешни људи из народа, генерацијски сродни иако различитих идејних полазишта, с правом су поставили питање Треће Србије данас. Тешко да има иког озбиљног слободномислећег интелектуалца у Србији коме се није смучила идеолошка теорија и пракса и Прве и Друге Србије, и то из више оправданих разлога. Да пробамо најпре да дефинишемо шта се обично подразумева под овим идеолошким одредницама, рачунајући и етикете које углавном површно и нетачно осликавају ове феномене и више служе за политичку дисквалификацију друге стране, све време промашујући суштину.

http://sloboda.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=176:treca-srbija&catid=3:srpska-politika&Itemid=119

***

4. децембар 2010.

Трећи пут да створимо Србију… за трећи миленијум…

Пише: Милутин Станисављевић, ОССИ

Данас се у академском делу Србије много прича о теорији Три Србије која почива на чланку професора Владимира Конечног и која прави разлику између прве традиционалне која је негативно настројена према Западу, друге које не интересује корење кога гази и које ће све дати за Запад и треће коју претежно види у младим школованим људима пре свега из дијаспоре који су свесни корења и поносни на њега али истовремено и позитивно настројени према свему што на Западу и било где у свету добро функционише, који су спремни да то науче и у Србији за њено добро примене. Ја разумем професора Конечног и његово виђење, али ја лично Три Србије видим само у историјском смислу. Први Србију су основали Стефан Немања и духовни Отац Свети Сава. Та Србија је трајала, али су је прекинули Турци. После много векова други пут  Србију су поново основали Карађорђе, Милош Обреновић и духовни Оци Вук Караџић и Доситеј Обрадовић. После дугог низа година ту Србију заменила је једна идеологија југословенизма која није успела да се одржи и која је нестала. Данас ми, сви заједно са пуно снаге и воље имамо шансу и историјску дужност да по Трећи пут створимо Србију. Јер ако ми то нећемо, нико то неће урадити уместо нас!!

_________________________________

Блог (Р)Еволуција, текст Трећа Србија

Трећа Србија

Текст са мог блога:

20. септембар 2009.

Трећа Србија

——————————————————————–

После избора 2012. године:
.
Центар Новог Сада облепљен је плакатима са поруком да у наредној години Нови Сад буде главни град Србије, што је порука политичке организације „Трећа Србија”
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Treca-Srbija-Novi-Sad-glavni-grad-cilj-je-decentralizacija.sr.html
*
Једно од бројних обавештења која сам слао медијима:
.
Од: Трећа Србија <nvo.treca.srbija@gmail.com>
Датум: 30. децембар 2012. 22.31
Наслов: Лажно представљање “Треће Србије“
Коме: redakcija@politika.rs
Поштовани,
Удружење “Трећа Србија“ регистровано је у АПР-у под матичним бројем 28096666 и ПИБ 107821349. Законски заступник сам ја, доле потписани. 
Оснивачи нису особе из Новог Сада који се представљају као Трећа Србија и чија саопштења преносите.
О историји односа са Паровићем, Фајгељом и осталима из те групе који су злоупотребили нашу идеју и лажно се представљају, имате више на овом линку:
Све најбоље и срећни празници,
Никола Варагић
—————————————————————————–
.
Ко стоји иза групе из Новог Сада? Да ли су они удбаши, под контролом оне фракција која стоји иза СНС и СПС? Како Александар Ђурђев, један од тих из Новог Сада који се сада лажно представљају као ТС, може да објави свој текст у Данас-у и Новом стандарду, када год хоће?

”Novi vojvođanski vojvoda nije Bojan Pajtićnego Dragan Đilas.”

ALEKSANDAR ĐURĐEV, jedan od osnivača Treće Srbije

http://www.standard.rs

Smene u režiji SPO i „Treće Srbije“

>

Последњих месец дана широм северне покрајине су се појавили плакати „Војводина република“, Војвођанске партије, која се залаже за нови Устав који би Војводину дефинисао као „републику у саставу сложене српске државе“, и плакати покрета Трећа Србија, „Нови Сад – главни град Србије“. Тим порукама се нарушава уставни поредак Србије и најављује нови задатак Запада за СНС и ДС, а то је доношење новог Устава, брисање преамбуле која дефинише АП КиМ као неотуђиви део Србије и редефинисање статуса АП Војводине у оквиру српске државе, поручио је Јакшић.

Ђурађ Јакшић / Генерални секретаријат Српске радикалне странке

>

Kako se finansira Treća Srbija?

(…) Koordinator novosadskog pokreta Dveri Ivan Kostić navodi da „nije ni znao“ da bi njegova organizacija mogla da ospori pravo Trećoj Srbiji na korišćenje budžetskog novca. Vladan Glišić, kandidat Dveri za predsednika Srbije na minulim izborima, međutim, za 021 kaže da ova grupa građana nije pokušala da se otima o budžetski novac Novog Sada zbog „dubokog ogorčenja u nekadašnje saradnike“.

„Nismo tražili, i nećemo, jer bi onda ispalo da smo u celoj priči zbog finansija, i da koristimo činjenicu da su naši ljudi osvojili mandate na lokalu da bi se okoristili. Smatramo da je nekorektno što su zadržali mandate, ali to ide njima na čast“, kaže Glišić.

Zastupnik udruženja „Srbija ima budućnost – Treća Srbija“, za razliku od „Dveri Novi Sad“, nije Miroslav Parović, niti bilo ko iz novosadske strukture ovog udruženja.

Kao zakonski predstavnik udruženja naveden je Aleksandar Protić, bivši član hip-hop benda „Beogradski sindikat“, a prema nezvaničnim informacijama, ovaj muzički producent biće i predsednik stranke kada ona bude formirana.

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Kako-se-finansira-Treca-Srbija.html

——————————————————————————————-
Са мог блога, пре настанка ове стране:

3 у 1 – и Двери српске и Трећа Србија и Наши

април 2, 2013

Група људи из Новог Сада (и још неколико градова), која се на изборима 2012. појавила на листи покрета ”Двери српске” – на локалним изборима у Новом Саду, избачена је из те организације пар месеци након избора. Остали су одборници у скупштини, а покрет ”Двери српске” ван скупштине града.

Пар људи из те групе били су и део иницијативе ”Трећа Србија” коју сам покренуо 2009. године након ”Конференције младих лидера из дијаспоре” у чијој сам организацији учествовао. (Конференција је одржана  и 2010. и 2011. али је после тога прекинут рад на окупљању најбољих младих лидера из расејања и Србије јер организатори нису имали подршку владајуће елите у Србији, односно, нисмо се уклопили у систем, нисмо постали део режима.)

Сада су они посланичка група ”Двери” у скупштини града Нови Сад, примају новац на име ”Dveri” али су избечени из покрета ”Двери српске”. Један од њих је био члан бенда ”Београдски синдикат”.

Ја сам законски заступник удружења ”Трећа Србија” регистрованог у АПР прошле године. Већина људи која је део иницијативе од 2009. године није подржала њих неколико (Фајгеља и Паровића) који су приватизовали заједничку идеју. Након месец дана та иста група људи из Новог Сада (и још неколико градова), која из буџета града Новог Сада добија новац на име ”Двери” иако су избечени из покрета Двери српске, региструје у АПР-у удружење ”Za budućnost Srbije – Treća Srbija”.

Међутим, приликом представљања користе искључиво назив ”Трећа Србија”.

Више о ”Трећој Србији” на овој страни: ТРЕЋА СРБИЈА

Сада та иста група људи покреће нов пројекат, користећи називнаши (”СНП Наши” који су део иницијативе ”Никад граница” повезана са групом која се назива и Двери и Трећа Србија и Наши, затим ”Наше новине”, ту је сада и ”Наша фабрика” из Крагујевца), па организују трибину у Земуну под називом ”Наша ствар”, регистровали су и сајт са тим називом.

Дакле, избачени су из ”Двери српске”, али сами себе зову Двери. Избачени су из ”Треће Србије” али сами себе зову Трећа Србија. Сада се још називају и Наши а нису део ”СНП Наши”, нити су у редакцији ”Наших новина” а не раде ни у ”Нашој фабрици”.

Шта је следеће, да промене своја лична имена у Новак Ђоковић, Милош Обилић, Растко Немањић…?

Наравно, јасно је шта се крије иза свега. Тa група је обезбедила већину у скупштини града Нови Сад владајућој коалицији СНС-СПС-УРС. Председник ДС им не смета колико председник покрајинског ДС, али то је тако само на нижем нивоу у тој хијерархији. Режимски новинари знају да они нису ни ”Двери српске” нити ”Трећа Србија”, али од НИН-а па до ”патриотских сајтова” и од ТВ Б92 до Свет+ и Кошаве можемо читати и слушати да се ради о члановима покрета ”Двери српске” или удружења ”Трећа Србија”, што није истина, али се ова лаж упорно понавља. Та група из Новог Сада, подржана од режима и службе, компромитује и идеје покрета ”Двери српске” (тај покрет се јасно оградио од групе из Новог сада) и удружења ”Трећа Србија” а сада желе да их људи прихвате и као наше. То је смисао њиховог деловања, од чега стичу материјалну и медијску корист за себе (унутар окупиране Србије).

Никола Варагић

NikolaV

блог ”КОСМЕТ via КОСМОС

удружење ”Трећа Србија

………………………………………

Наша Трећа Србија

април 8, 2013

3 у 1 – и Двери српске и Трећа Србија и Наши

април 2, 2013

Овај пост је написан 2. априла 2103.

Наша Трећа Србија

април 8, 2013

Овде испод је решење из АПР где се види да сам законски заступник удружења ”Трећа Србија”

Rešenja Treća Srbija

Пар дана касније, у два броја, дневне новине ”Наше новине” објављују две вести и сваки пут пишу само ”Трећа Србија” уместо онако како се зове удружење које су регистровали у АПР – месец дана након што сам ја добио решење, а то је – ”Za budućnost Srbije – Treća Srbija ” (да, латиницом).

Rešenja Treća Srbija 003

Видети још:

исти текст

13.04. 2013 
Српски културни клуб Нови Сад
————

Стефан НИКОЛИЋ: ЈА, ЈА и само и једино ЈА – Отворено писмо Андреју Фајгељу

29.01. 2013 Српски културни клуб

http://www.srpskikulturniklub.com/ja-pa-ja

________

саопштење Двери:
.
Сада када је прошао свенародни протест против Бојана Пајтића 
можемо да проговоримо о ономе што се дешавало иза сцене 
новосадске Бановине. Као и увек до сада, Покрет Двери је
интересе одбране… [Прочитајте више!] (сајт Двери српске)
.
_________________________________________________
.
Преписка са председником организације “Za budućnost Srbije – Treća Srbija“
.
Писмо председника организације “Za budućnost Srbije – Treća Srbija“:
.
From: Aleksandar Protic 
Date: 2013-05-09 1:46 GMT+02:00
Subject: Re: Fwd: UDBA – ознака (не)квалитета! (Православље и мистика)
To: Nikola Varagić 

Dragi i postovani Nikola,

Posto sam neposredno vise puta pomenut u ovom i par drugih tvojih tekstova, zanima me da li imas bar malo grize savesti kada izlazes neke neistine ili zapravo neistine nisi ni svestan?!

Stojim ti na raspolaganju da oko istog popricamo i da se konacno upoznamo, a nakon toga ti nastavi da pises kako ti svest i savest nalazu!

******  je moj broj telefona.

Ja nemam sta da krijem! Nadam se ni ti! Bilo bi veoma lose da je drugacije!

U iscekivanju poziva ili sms-a,

Pozdrav,
P.

***

Мој одговор (напомена: нисам га звао, нити упознао, јер не видим сврху сарадње са режимом-окупатором. То је и један од разлога зашто се више нису организовале Конференције младих лидера из дијаспоре, без подршке државе није могуће, а државу не интересују млади лидери из расејања, осим ако не долазе као колонијални управници испред разниф ММФова , а ми такве не окупљамо око нас):

Од: Nikola Varagić
Датум: 10. мај 2013. 02.05
Наслов: Re: Fwd: UDBA – ознака (не)квалитета! (Православље и мистика)
Коме: Aleksandar Protic

Поштовани Прото,

ако говоримо о грижој савести, да ли је нормално да назовеш своју групу Трећа Србија а да ниси мене позвао да се упознамо, пошто сам иницијатор те групе још од 2009. где су били Фајгељ и Паровић, био сам на Машинцу када си гостовао на трибини Двери, па када је била журка ОССИ код Зеленог венца… и да ме онда питаш за “грижу савест“. Могао си да дођеш до мене. Поред свега, пре вас имамо регистровано удружење Трећа Србија у АПР, уз мене је већина са првог састанка, када су били Паровић и Фајгељ, ваше удружење је регистровано под другим називом, а медији само ваша саопштења преносе и то само као Трећа Србија… Немој мене кривити што на овај начин информишем људе да сам иницијатор и законски заступник удружења Трећа Србија, са циљевима који су ти познати. И немој да ме кривиш што се на овај начин упознајемо. Наравно, мени је свеједно да ли ћеш наставити…

Зваћу те, желим да се упознамо, али ако помињеш савест, шта ће бити после састанка – ви ћете се и даље називати (само) Трећа Србија, пружаћете подршку режиму, режим неће објавити ништа што ја напишем… а ја треба да нестанем, и сви који не мисле као ви? Зато што немамо савест? Да ли ја подржавам овај режим? Имао сам контакт са Паровићем све време, видео сам га недавно, сложили смо се да се не слажемо. Ја нећу да одустанем од истине како је настала идеја и удружење Трећа Србија. Због истине. Само удружење ме не занима, занима ме држава, Србија, и смена режима, долазак нове елите. Зато сам желео да група остане неформална. Сада је испало другачије, удружење постоји, зове се Трећа Србија, тешко да могу да постоје два удружења (политичке организације) са истим називом и циљевима…

Заузет сам наредних дана, можда крајем следеће недеље да се видимо, ако ништа друго, да се упознамо.

Поздрав

Никола

______________________________

Интервју који је Фајгељ дао за Вечерње новости, након што су Новости отпустиле уредника који је критиковао режим и сараднике окупатора (СНС). У овом интервјуу, који је пренео и Српски културни клуб, наравно, као и увек, нема критике режима. То значи да у Србији има противника режима, који људе као што су Фајгељ или главни уредник В. Новости Дмитровић, сматрају као “наше“ који су убачени у њихове редове, као оне који су ушли у систем да би га изнутра мењали. То је прича за малу децу, али такве приче још увек пролазе у Србији. Најбољи пример су избори 2014.

Андреј Фајгељ: Самопорицање је српска бољка

10. 05. 2014. Вечерње новости

92 Responses to ТРЕЋА СРБИЈА (Београд)

  1. Varagić Nikola каже:

    Svetislav Basara

    Treća sreća

    Kad se praznična pucnjava utišala i kada se prašina slegla, srpskom narodu i senatu je svečano obnarodovano da se na političkoj sceni pojavila još jedna „politička organizacija“ – Treća Srbija. Odmah da kažem: Ime organizacije ne sluti na dobro. Taman kada je došlo do izvesnog približavanja „prve“ i „druge“, eto još jedne Srbije, eto novih srpskih podela, eto još jednog krokodila u sve manjoj bari. No dobro, neka, što reko Mao Cedung, cveta stotinu cvetova. Daj da mi vidimo kakvu nam to Srbiju „nudi“ PO Treća Srbija.

    „Nacionalno i građanski decentralizovanu“, eto kakvu. Reklo bi se da ideja i nije naročito originalna, to jest da se već nalazi u programima nekih političkih stranaka, ali Treća Srbija ide korak dalje od Dinkića i ostalih regionalista i predlaže radikalnu decentralizaciji. Saglasno Trećoj Srbiji vlada bi ostala u Beogradu, ali bi đeneralštab morao da se seli u Niš, dočim bi čiča-Toma trebalo da svoju kolibu premesti u Novi Sad. „To bi“, kaže predstavnik TS-e, „dodatno oslabilo potencijalne separatističke tendencije“. Cinik bi rekao da bi Tomino preseljenje u Čankov komšiluk pre ojačalo nego oslabilo takve „tendencije“, ali ne treba se mnogo uznemiravati: tako nešto se neće dogoditi. Osim ako Treća Srbija na sledećim izborima osvoji apsolutnu vlast.

    A zašto se neće dogoditi? Eh, zašto? Niko ko drži do sebe neće da ide iz Beograda. Ni u Nišu ni u Novom Sadu nema Madere i ostalih omiljenih sastajališta političara; male su to varoši za naše velikane. Nigde, dame i gospodo, nije lepše stajati „uz svoj narod“ nego u Beogradu, gde je sve udobno, sve ušuškano, sve podešeno (posebnim) potrebama političke elite. Osim toga, budući da smo mi Srbi skloni srpskim podelama, procese decentralizacije ne bi bilo jednostavno zaustaviti. Mislite li vi da Kragujevac momentalno ne bi urliknuo: zašto Niš, a ne ja, Kragujevac, kultno mesto naše vojne industrije? Uopšte ne treba sumnjati da bi Bor zatražio da upravo on, a ko drugi, postane sedište Ministarstva rudarstva i energetike! Da i ne pominjem Čajetinu (ili kako je u Užicu zovemo – Čajton), koja bi se ponudila kao idealni smeštaj za Ministarstvo turizma. Što bi svakako uznemirilo duhove na Zlatiborovom takmacu – Kopaoniku. Ko zna? Možda bi od toga moglo ispasti i nešto dobro. Zar se „predsednik sveta „ Jeremić nije decentralizovao i svoje lično ministarstvo propagande preselio u Njujork. Odakle se opet oglasio preko kletog Tvitera i kao dokaz da se nije amerikanizovao, poslao nam sliku božićne pečenice, nataknute na ražanj.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/treca_sreca.881.html?news_id=253851

  2. Varagić Nikola каже:

    MILJENKO DERETA

    Sejao vetar, požnjeo oluju!

    Umesto pohvala za pismo studentima koji strudiraju u inostranstvu, Dobrica Ćosić je dobio direktne, beskompromisno kritične odgovore studenata iz zemlje i dijaspore

    Svojim „Pismom studentima koji studiraju u inostranstvu” Dobrica Ćosić je verovao da će po ko zna koji put požnjeti pažnju i divljenje javnosti, sejući svoje reciklirano, patetično mudrovanje o istorijskoj ugroženosti srpskog naroda.

    Ali, umesto uobičajenih udvorničkih, kukavičkih pohvala dobio je, neočekivano za mnoge, direktne, beskompromisno kritične, analitičke odgovore studenata iz zemlje i dijaspore, kao i od Socijaldemokratske omladine (SDO). Zajedničko ovim pismima je jasno ukazivanje na njegovu ličnu odgovornost za bedu i siromaštvo u zemlji, za sudbinu generacija koje su napustile Srbiju ali i ne-praštanje za zločine počinjene u nedavnim ratovima.

    Ovi zreli, samosvesni odgovori daju dragoceno različitu sliku o mladima u Srbiji, sliku inače punu negativnih predrasuda i najčešće uvredljivo omalovažavajuću. Pritom, odgovori su stigli sa „levice” – kako se izjasnio jedan od studenata i od SDO koji ima mnogo jasnije leve pozicije od oportunističke, uspavane, tzv. socijaldemokratije u Srbiji. Imajući sve to u vidu, ova pisma su veliki razlog za optimizam. Pozivam vas sve da ih u celini pročitate na Internetu. U svom tekstu pokušaću da facilitiram sučeljavanjem samo po pitanju povratka studenata u zemlju.

    Smernice je od Ćosića „naručila” Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja je na svojoj Skupštini između ostalog istakla da za „15 godina, koliko postoji njihova organizacija, nemaju svoje prostorije i da su kroz razgovor s predsednikom SANU dobili uveravanje da će ih dobiti u okviru Akademije”!?! Ovo već samo po sebi govori o njihovom neupitnom patriotizmu koji se na sajtu OSSI potvrđuje kroz ćirilične prepeve kao što su „Studira hemijsku i fizičku biologiju (chemical and physical biology)”.

    U svom pismu Ćosić poziva da se studenti vrate: „Organizujte se u bratstvo istine za širenje istorijske istine o svom narodu koga je demonizovao i ozločinio neprijatelj. To je uslov našeg časnog opstajanja. To je vaša životna misija, ljudska, intelektualna, patriotska.”

    Svoj odgovor, Miloš Čirić sa Univerziteta umetnosti započinje sa „Nepoštovani Dobrice Ćosiću”, pa nastavlja „Zašto me ne zanima nijedna reč koju ste u ovom pismu napisali? Prvo, dela pisaca rasista ne čitam. Čoveka koji, navešću samo jedan primer, kosovske Albance naziva političkim, socijalnim i moralnim talogom Balkana, posle terora koji je nad njima sprovela država na čiju je politiku imao odlučujući uticaj – ne treba pitati za sudbinu studenata, ne treba ga pitati ni za šta, osim ukoliko se taj razgovor ne odvija u sudnici.”

    Na reči „Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba, ako se organizuju i žrtvuju za opšte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju.”, SDO mu odgovara: „Vi koji uživate u svojoj nezasluženoj slobodi, Vi kažete sto pametnih, hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba. Mi kažemo sto pametnih, hrabrih, obrazovanih i poštenih građana i građanki Srbije. Nas ne interesuje nacionalno opredeljenje građana i građanki koji bi da pomognu da Srbija izađe iz krize.” Čirić dodaje: „Licemerno je i perverzno da se baš vi (kao jedan od odgovornih za ’odlivanje pameti, znanja i mašte…. što predstavlja možda, najveći poraz u poslednjim decenijama krivaca Srbije’) javljate sa savetima studentima, prekornim tonom, da ih učite pameti i pozivate da se vrate.”

    Marko Simonović koji studira u Utrehtu piše: „Mislim da ni Vama nije sasvim jasno, ni ko smo mi, ni šta biste s nama da se sutra vratimo. Tačnije, mislim da ste pogrešno isplanirali još jedno ‘pomeranje stanovništva’. Mi bismo, kada bi nas neko sutra ‘teleportovao’ u Srbiju, sa svim našim znanjima, navikama i uverenjima, bili daleko nesrećniji i disfukcionalniji od prosečnog građanina Srbije. Mi smo, gospodine Ćosiću, uglavnom u poodmaklom stadijumu bikulturalnosti, osećamo se kod kuće i u Srbiji i tamo gde živimo, i ne mislimo da smo zbog toga zbunjeni ili sputani. Mi volimo strance, govorimo njihov jezik, živimo sa njima i znamo da ne postoji ‘neprijatelj’, koji je ‘demonizovao i ozločinio’ naš narod… Mi smo neplansko, neideološko i nekonrolisano mešanje među stanovništvom, noćna mora svakog etničkog čistunca. U tom smislu, pazite koga pozivate u svoje projekte.” SDO završava sa: „Mi, koji smo ostali u Srbiji, i uprkos svemu ne želimo da odemo, smo Vas već pobedili. Nas niste uspeli da oterate iz naše zemlje.”

    Ovaj dijalog dve generacije, dva koncepta Srbije, možda je najbolji odgovor na iskonstruisanu, spinovanu tezu o „pomirenju” prve i druge Srbije. Srećom, očigledno postoji i treća: mlada, obrazovana i odlučna, spremna da radi, a ne da žrtvuje u borbi za modernu Srbiju. Razlog za ponos.

    Miljenko Dereta

    Osnivač Građanskih inicijativa

    objavljeno: 03.01.2013.

    http://www.politika.rs/pogledi/Miljenko-Dereta/Sejao-vetar-poznjeo-oluju.lt.html

  3. Varagić Nikola каже:

    MARINKO M. VUČINIĆ: IMA LI DOBRICA ĆOSIĆ PRAVO NA SLOBODU GOVORA

    sreda, 09 januar 2013

    Povodom teksta „Sejao vetar, požnjeo oluju”, „Politika”, 3. januara

    Reagovanja koja su usledila u medijima takozvane građanske Srbije nakon objavljivanja pisma koje je pisac Dobrica Ćosić uputio studentima koji borave u inostranstvu pokazala su da je teza o političkom „pomirenju” prve i druge Srbije poslužila samo u jednokratne politikantske svrhe. Miljenko Dereta se u našoj javnosti neprestano javlja u dvostrukoj građansko-političkoj ulozi, i to kao osnivač Građanskih inicijativa, kad zatreba da se legitimiše kao glasnogovornik i ideolog građanske Srbije, ali i kao agilni poslanik LDP-a, kada treba da odigra svoju samoproglašenu ulogu u zastupanju interesa nevladinog sektora.

    U svakom slučaju, Dereta ne želi da ispusti iz ruku svoj ideološki monopol na zastupanje građanske Srbije, što se može jasno prepoznati u tekstu ,,Sejao vetar, požnjeo oluju”, nastojeći da nam otkrije da se u otporu retrogradnim i nacionalističkim stavovima Dobrice Ćosića stvara „Treća Srbija”. To je mlada, obrazovana Srbija.

    Naravno da se Miljenko Dereta javlja kao njen predvodnik, ideološki zastupnik i tumač, koristeći se pri tom svojevrsnom montažom citata iz tekstova koje su napisali ojađeni studenti nakon objavljivanja stavova Dobrice Ćosića. Pri tome on je veoma brižljivo birao citate kako bi pokazao da Dobrica Ćosić ne odustaje da zastupa svoje ,,reciklirano patetično mudrovanje o istorijskoj ugroženosti srpskog naroda”. Govoriti danas o istorijskoj ugroženosti srpskog naroda zaista spada u provokaciju prvog reda u tumačenjima ideologa građanske Srbije za koje se srpski narod može javiti samo kao uzročnik ratova u Jugoslaviji ali ne i kao narod koji je pretrpeo najveća istorijska iskušenja u dvadesetom veku. Miljenko Dereta je posebno zadovoljan odgovorima koji stižu sa ,,levice”, i to iz redova Socijaldemokratske omladine (SDO), jer tako daju dragoceno različitu sliku o mladima u Srbiji, sliku inače punu predrasuda i najčešće uvredljivo omalovažavajuću. Zar nisu do juče Miljenko Dereta i sledbenici građanske liberalno-demokratske Srbije govorili o najezdi klerofašizma i dominaciji nacionalizma u Srbiji kao vladajućoj ideologiji koja se naročito ukorenila u novim generacijama? Ali pismo Dobrice Ćosića studentima predstavnici SDO iskoristili su da ponove po ko zna koji put optužbe na njegov račun kao jednog od najodgovornijih za otmice i zločine u Sjeverinu i Štrpcu i istaknu neizbežni zahtev za suočavanje s prošlošću u kojoj je Dobrica Ćosić zastupao monstruozne ideje koje su dovele do eskalacije građanskog rata u Jugoslaviji. Svako ko je makar i prelistao Ćosićeve zapise iz tog vremena kada je obavljao predsedničku dužnost mogao je da vidi da je upravo pisac Dobrica Ćosić nastojao svim silama da se zaustavi dalje krvoproliće u Jugoslaviji. To ne interesuje predstavnike SDO i njihove mentore, za njih je važno da nađu odgovarajući povod da sa svojih ekskluzivnih anacionalnih ,,levičarskih” pozicija još jednom pokažu da je srpski nacionalizam glavni krivac za razbijanje jugoslovenske političke idile. Oni se ne libe da sebe proglase i za revolucionarni postoktobarski sud (kao pravi izdanak radikalnih „levičara”) koji bi, da je revolucija u potpunosti uspela, sankcionisao Dobricu Ćosića za ono što je napisao o Albancima. Oni ne propuštaju da istaknu i svoje nezadovoljstvo što je ,,Službeni glasnik” objavljivao knjige Dobrice Ćosića. Oni bi to rešili po kratkom postupku – zabranili bi štampanje knjiga pisaca koji nisu po njihovoj ,,levičarskoj meri” i koje optužuju za humana preseljenja, ratove, razmenu teritorija, ubistva, otmice i govor mržnje. Važno je istaći da je ,,Službeni glasnik” štampao knjige autora koji su pripadali najrazličitijim političkim, estetskim i ideološkim orijentacijama.

    Pri tome veoma je interesantno da Miljenku Dereti kao velikom borcu za ljudska prava i protivniku govora mržnje, kao i njegovim „levičarima” iz SDO ne smeta otvoreni govor mržnje Biljane Srbljanović koja je pozvala na pravi linč Dobrice Ćosića služeći se pri tome najprizemnijim uvredama i diskvalifikacijama. Ona zahteva da se uvede zabrana javnog nastupanja i slobode govora pisca Dobrice Ćosića koji je imao dovoljno građanske hrabrosti da se obračuna sa svojim ideološkim zabludama, bio spreman da prizna svoje greške i iluzije ali i da bude sebi često najžešći sudija. Ali Biljana Srbljanović i naši liberalno i građanski orijentisani ideolozi sad traže da se zlim starcima konačno oduzme reč i to otvoreno traže – uživajte u svojoj nezasluženoj slobodi i što dalje od javnog života.

    Po njima, treba sprovesti svojevrsni nemilosrdni ideološki i politički lapot. Biljana Srbljanović je najjasnije izrazila ovo stanovište sledećim rečima. „Sram ga, bre, bilo, priučenog , zlog dokonog, nezajažljivog, alavog neobrazovanog, pritupog i koristoljubivog starca. Sram. Nema od ove države ništa dok i poslednji zli starac, odgovoran za moralni i materijalni sunovrat nerođenih generacija bude i dalje govorio”. Zar ovo nije školski primer govora mržnje protiv koga se tako zdušno, ali očigledno veoma selektivno zalažu predstavnici građanske Srbije?

    http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Ima-li-Dobrica-Cosic-pravo-na-slobodu-govora.lt.html

  4. Varagić Nikola каже:

    Стефан НИКОЛИЋ:

    ЈА, ЈА и само и једино ЈА – Отворено писмо Андреју Фајгељу

    29.01. 2013 Српски културни клуб

    Свакаквих је личности било, сада их има и биће на нашој политичкој сцени, од фолера, умишљених, „дипломираних“, „поштених“, до чувених бораца за људска права. На њих смо се навикли, и мислио сам да ме не могу више изненадити, да сам видео све најгоре људске особине у политици, АЛИ… Не сећам да се икада појавио неко ко толико воли, обожава, цени и узвишује себе, као што то је то случај са господином др Андрејом Фајгељом.

    Човек који је неоспорно образован изван сваког просека, и што се тиче диплома и што се тиче информисаности, броја језика којима се служи, као и славног реномеа породице из које потиче (трећи доктор наука, и ово у свакој прилици и на сваком месту несебично напомиње), и на свему овоме свака част, скидам капу и дубоко се клањам, АЛИ…

    Господине докторе наука, Ваше постављање на место в.д. директора Културног центра не значи да је то сада Ваше власништво, да Културни центар није постојао пре Вас, да су вишедеценијске редовне активности и срадња са другим институцијама Ваша заслуга, да је „пре и после Вас потоп“. Постојао је (хвала Богу) Културни центар Града Новог Сада и пре Вас, а богами ће постојати и после. Ви господине докторе наука на ту позицију нисте дошли зато што сте најлепши, најпаметнији и најобразованији, већ зато што Вас је ту поставили људи који су избачени из покрета преко којег су и успели да уђу у Скупштину града Новог Сада, а касније и на власт. Господине докторе наука, Вас народ није бирао!!! Нисте били на листи, нико Вас лично није бирао, а да не причам колико сте странака променили да бисте успели да се домогнете неке, било какве власти. Дакле, склони сте да се приклоните било каквој политици, било каквој идеологији, било којим људима, само да бисте материјализовали то Ваше васколико образовање.

    Дегутантни текст (који је иначе и повод овог чланка) о првих 100 дана др Андреја Фајгеља који је дотични окачио на званични сајт ове реномиране институције културе, је нешто запрепашћујуће и застрашујуће. У којој мери сам доктор наука себе велича, поистовећује институцију са собом самим, и сваку реченицу започиње са ЈА, је просто невероватно! Овако изгледају реченице једног доктора наука: „ЈА сам организовао“, „ЈА сам развијао сарадњу“, „ЈА сам подржао“, „ЈА сам обновио договор“, „ЈА сам дао да се уради“, „ЈА сам увео“, „ЈА сам покренуо“, „ЈА сам омогућио“, „Ја сам допринео“, и победник „ЈА сам се трудио да вас лично поздравим“?! Хвала Вам докторе наука што сте нас почастили Вашим поздравом, и што сте спасили све нас од сигурне пропасти!

    Основна култура (шти бисте морали знати као водећи човек Културног центра) јесте да не говорите сами о себи, да сами величате свој рад, своје образовање и реноме породичног презимена. Пустите друге да говоре о томе, да други просуде да ли је Ваш рад толико добар колико Ви сами мислите да јесте. Можда бисте се изненадили када бисте заћутали и саслушали друге шта мисле о Вама и Вашем раду, или пак баш зато и причате Ви о самом себи?

    Ставите Ви своје име и прецењено презиме на процену на изборима, па видите колико ћете гласова добити на њих, и колико други уважавају Ваш рад и допринос. А под којом странком или покретом ћете то учинити нико не зна, јер ћете то просудити на основу количине пара које можете од истих добити, а не на основу идеја, идеологије и програма.

    3 коментара

    Драгољуб Збиљић says:
    29/01/2013 at 11:51 AM

    Никада у животу нисам чуо за Стефана Николића. То не значи да је крив он,можда ја не преатуим довфољно науку и политику, па не знам у чему је и како познат гдин Николић. Моје није да “браним” А. Фајгеља. Зашто бих то и чинио кад је он с вишом титулом у образовању од мене.
    Али сам натеран, понукан, какочешће кажу од Срба браћа Хрвфати, да се јавим. И поставим писцу овог Отвореног писма: “У чему то има Николић проблем у вези с избором једног младог др наука на место директора Културног центра Новог Сада? И откуд то омалооважавање човека коме писац писма признаје образованост, познавање више језика, упућеност у културе и науке и других на4иода изван српског народа? Коју је то грешку напрацвуио Фајгељ да му се неко обраћа отвореним писмом. Могао је да му се лично обрати и Фајгељ би га, вероавтно, примио да му саопшти шта има.”
    Писац овог Отвореног писма вели: “Господине докторе наука, Вас народ није бирао!!! Нисте били на листи, нико Вас лично није бирао, а да не причам колико сте странака променили да бисте успели да се домогнете неке, било какве власти. Дакле, склони сте да се приклоните било каквој политици, било каквој идеологији, било којим људима, само да бисте материјализовали то Ваше васколико образовање.”
    Ја нисам чуо да се директор неке културне или научне установе бира од наерода на рефрендуму. А што се тиче посваљења, па код нас је тако.постављају сви који добију изборе. И ту није Фајгељева кривица. Није он, тако млад, стигао да створи такав систем бирања директора.
    А ако је “променио много странака”, то већ није ни код мене за похвалу. Али, није тиме такође прекрршио правила код нас. Много је њих мењало странке. Додуше, и мени се то лично не свиђа. ја имам једну странку и напустио бих је јер, кад је била на власти није ништа практично учинила да се спасе српско писмо и да сузбије такве тврдње које данас владају у Новом Саду,чиме се ми сврставамо у беспримерну земљу чуда у одзуизимању права целом државотворном народу да не сме да свој језик пише својим писмом. Ми смо земља пасурда да се од стране једне минорне странке по подршцуи, а бучне као да је на власти у Америчком конгресу. Из те наше странке тврде пре неки дан: “Нови Сад силују ћирилицом!” Замислите када би неко рекао у Енглеској: “Лондон силују енгелском латиницом!” Или кад би неко рекао у Загребу: “Загреб силују хрцватском латиницом! Или у Мађрској да нека задрибанда изјави: “Бидимпешту силују мађарском латиницом!” Такве изјаве нигде на кугли земаљској не постоје. Али постоје само у једној — анархичној, неуредној, масовно неуставној по непримењивању Члана 10. Устава Србије — земљи, земљи која је домовина Срба у којој може свако да извали како се “некој мањини угрожавају права зобг тога што Срби свој језик пишу ћирилицом”! Замислите да у Загребу неки Србин у некој странци извали: “У Загребу се крше права Срба зато што Хрватио пишу свој језик гакевицом”!
    То је могуће само у Србији и нигде више на целом свету.

    Зашто сам, драги Николићу (иако Вас не знам, можда сте и верујем да јесте диван чове) осетио потребу да сте и мене, а не само неког директора којега лично не познајем, прозвали. А “прозвали” сте ме због чињенице да је мени непознат Андрехј Фајгељ једноставно шприменио Члан 10. Устав Србије и српску културолошку традицију и строго и мање строг, него нормално исписао по Уставу и Закону о сл. употзребио језика и писма ову културну институцију српским језиком и писмом. Ја се за то право СДрба нма џвој језик са својим писмом борим 20 гдоуина, али никад нисам био директор, па нисам успео ни један јавни испис да са хрватске латинице вратим на српски језик са српским писмом. Дакле, дирекгор је учиниомакар један пример који ја не могу да учиним за двадесет година јер немам никакву власт. Директор Фајгељ има требнутно “власт” да примени Члан 10. Устава Србије, што ја никакоп не могу да успенм ни у једном случају. Зато имамо у том сокаћчету где је Кулрурти центар само 25. натпис на ћирилици од укупно 155 натписа на хрвазској латиници.
    Мислим да је у томе Ваш проблем и да Вам је А. Фајгељ зато “замсметао”, а не зато што му приговарате да човек има свонје “ја”. Није страшно иамти своје “ја” ако поштујете Устав, закон и традицију државотворниог српског народа у држави Србији.

    Поздрав мени непознатима и А. Фајгељу и писцу овог Отвореног писма Стефану (дивног ли имена искрено) Николићу.
    Наравно, честитке Српском културном клубу што је отворен за допуисе у којима постој различита мишљења. Хвала СКК-у што ће, верујем, допустити овај мој добронамеран и помирујући осврт на Николићево писмо.

    Драгољуб Збиљић, председник Скупштине Удружења “Ћирилица” — за спасавање изумирућег српског писма у целој Србији.

    Reply

    Дејан Перишић says:
    29/01/2013 at 2:28 PM

    Професор Збиљић је својом нетактичношћу и социјално неприхватљивим понашањем уништио и дезавуисао управо оно чиме се највише бави, а то је организацију за борбу за заштиту ћирилице. Између осталог и феноменом “ја па ја”. Сад, кад сви који га знају избегавају а једино у Културном центру добија подршку, брани исти, односно његове представнике, из чисто себичних разлога. Дакле, показује још једну моралну величину а, то је полтронство. Јадно је српство кад га такви бране! И замолио бих уредништво СКК-а, да размисле о ужасно досадним и неписменим писанијама дотичног господина, јер се некад раномирани сајт патриотске блогосфере, са текстовима који су наговештавали алтернативу претвара у билтен санаторијума.

    Reply

    анонимус says:
    29/01/2013 at 2:12 PM

    Господине Збиљићу већина људи може рећи да није чула за вас, али за Проф. Николића нико не може спорити. Јефтино сте се продали. Човек вас је купио дозволом за представљање књига. Срамота!

    http://www.srpskikulturniklub.com/ja-pa-ja

    • Varagić Nikola каже:

      Александар Јанковић: Напредњачка 2.5 Србија или како је абортирана „Трећа“ Србија

      18.09. 2013 Српски културни клуб

      Изборну победу Томислава Николића 20. маја 2012. пропратило је својевремено потпуни шок другосрбијанских медија, који су тих дана могли главу дати за трећи Тадићев мандат на Андрићевом венцу. Ипак скоро годину и по дана после тог догађаја за очекивати је било да се ти и такви медији нађу скрајнути или пак у некој врсти сукоба са (у међувремену формираној) новом влашћу, чију осовину чине екс-радикали, предвођени првим потпредседником владе и евро-социјалисти премијера Дачића. Да ли је тако?

      Одговор је познат свима. Барјактар борбе против корупције, новопечени еврофанатик и бивши шовиниста је већ одавно нова звијезда даница америчког медијског апарата новинара и квазианалитичара, који ево годинама хара Србијом.

      Избори 2012. су довели до смјене деценијске владавине досовских и пост-досовских пионира и вратили црвено-црну коалицију на власт.

      Проблем и јест у томе што нит је Вучић црн, нит је Дачић црвен, односно да ли су суштинске промјене у националној политици (које свакако нико од њих није отворено обећао у изборној кампањи, будући да су сви клели у Брисел а притом напредњаци туј и тамо млако спомињали ревизију Боркових споразума) у овој и оваквој владајућој коалицији биле могуће?

      Очито је да нису. Један од најсвијетлијих примјера је г.Огњен Прибичевић, донедавни пјесник Тадићеве дворске свите а сад Томин veleposlanik у Лондону. А још јаснији од свих је случај бившег министра културе Браце Петковића, можда последњи искрени национални конзервативац у редовима напредњака, који је за сваку промену коју је покушао (отварање националог музеја, итд.) био медијски линчован, да би на крају дао силне пару Браниславу Лечићу за још једну фарсичну представу о Ђинђићу. И на крају одбачен од другосрбијанаца и одбачен од патриотске јавности коју је издао, склоњен је у јеку реконструкције.

      Рјечју, нова власт није ни изблизу покушала да ма како створи себи одану медијску елиту неко је само наставила да користи ону стару жуту. То јој је омогућено врло једноставно зато што Вучић и Дачић без проблема наставили исту катастрофалну спољну политику жутих, и тиме пљунули у чело својим бирачима.

      Јер сваки пут кад би се у Бриселу предавало комад по комад Косово, у медијима би се појављивао нови посткосовски епски поем о страшном боју и новој побједи Алекса Вучића против троглаве аждаје зване корупција. Наравно Бриселски споразум је био само обелодањење тог пута и дефинитивни абортус сваког покушаја преокрета у владиној политици. Налазимо се у неком транзитивном стању изашли смо из Друге, а нисмо ушли у Трећу Србију, наравно у међувремену на Косову, у Војводини, у Републици Српској и у Санџаку не смје остати ни трага од српства, јер кад будемо сведени на Београдски пашалук, нико више неће бранити Србији да буде краљевина и да буде националистичка колико год хоће, ако преживи наравно.

      http://www.srpskikulturniklub.com/serbia-2-5

  5. Varagić Nikola каже:

    Последњих месец дана широм северне покрајине су се појавили плакати „Војводина република“, Војвођанске партије, која се залаже за нови Устав који би Војводину дефинисао као „републику у саставу сложене српске државе“, и плакати покрета Трећа Србија, „Нови Сад – главни град Србије“. Тим порукама се нарушава уставни поредак Србије и најављује нови задатак Запада за СНС и ДС, а то је доношење новог Устава, брисање преамбуле која дефинише АП КиМ као неотуђиви део Србије и редефинисање статуса АП Војводине у оквиру српске државе, поручио је Јакшић.

    Ђурађ Јакшић / Генерални секретаријат Српске радикалне странке

  6. Varagić Nikola каже:

    DS: Treća Srbija stranka nepostojećeg legitimiteta

    Novosadski odbor Demokratske stranke (DS) upitao je danas gradske vlasti kako je moguće da se na prostoru u centru grada koji je rezervisan za promociju kulturnih sadržaja nalaze plakati političke stranke Treća Srbija.

    DS je u saopštenju za javnost upitao gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića da li je to jedan od zaloga za podršku Treće Srbije gradskim vlastima.

    DS je ocenio da je Treća Srbija stranka „nepostojećeg legitimiteta“. „Pravi je trenutak da javnost sazna kako su do ovakve reklame došli, kao i da li je ovaj marketinški prostor besplatan“, piše u saopštenju.

    http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/DS-TReca-Srbija-stranka-nepostojeceg-legitimiteta.html

  7. Varagić Nikola каже:

    ———- Forwarded message ———-
    From: dragoslav pavkov
    Date: 2013/3/1
    Subject: Re: Oko Treće Srbije i Prevrata
    To: Nikola Varagić

    Са задовољством, жао ми је што сам вас уопште и брзоплето додао у редакцију. С поштовањем, Драгослав Павков

    2013/3/1 Nikola Varagić

    Poštovani,
    stavili ste moje ime među autorima Prevrata a objavljujete tekstove nekakvih meni nepoznatih osnivača Treće Srbije iako sam vas obavestio da su Parović, Fajgelj i ostali ukrali ideju i ime i da je udruženje Treća Srbija registrovano u APR gde se vidi da sam ja zakonski zastupnik.
    Molim vas da uklonite moje ime sa strane Redakcija vašeg sajta.
    Sve najbolje,
    Nikola Varagić

  8. Varagić Nikola каже:

    Kako se finansira Treća Srbija?

    Finansijske tokove udruženja Treća Srbija nijedna institucija nema obavezu da kontroliše, bez obzira na činjenicu da njeni predstavnici obavljaju političke funkcije u Novom Sadu, pokazalo je istraživanje Radija 021.

    Naime, od razlaza sa Dverima, Treća Srbija nije registrovana kao politički subjekt, već kao udruženje za „obrazovanje, edukaciju, privredu i kulturu“, zbog čega njihove račune, dok se ne registruju kao politički subjekt, neće češljati Agencija za borbu protiv korupcije.

    Kako za 021 kaže programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić, kontrola poslovanja udruženja nije propisana kao obavezna za bilo koju državnu instituciju, već samo u slučaju da se pojavi sumnja u nezakonite radnje. „Kontrola je moguća, ali nije obavezna. Ne postoji niko ko bi morao da je sprovodi, osim ukoliko se ne pojavi sumnja u određene nepravilnosti“, kaže Nenadić za 021.

    Budući da zbog statusa udruženja nijedna institucija ne mora da kontroliše njihovo poslovanje, pre svega eventualno prebacivanje novca sa računa javnih preduzeća, Treća Srbija je pronašla svojevrsnu „rupu“ u srpskom zakonu, koji odavno koriste Ujedinjeni regioni Srbije, koji takođe nisu registrovani kao politički subjekt.

    Kampanja košta 500 ili 25.000 evra?

    Pitanje finansiranja ove stranke isplivalo je kada je krajem decembra prošle godine ova mlada organizacija započela „kampanju van kampanje“, čijeg se intenziteta ne bi posramila nijedna od vodećih, daleko bogatijih partija u Srbiji. Miroslav Parović, šef odborničke grupe Treće Srbije u novosadskom parlamentu, kaže za Radio 021 da je kampanja „klasičan primer gerilskog marketinga“, i tvrdi da je koštala svega 500 evra.

    „Imajući u vidu da mi samo plakatiramo grad, uz nekolicinu malih bilborda, ta kampanja je u priličnoj meri jeftina. Odštampano je oko 30.000 plakata, koje smo sami izlepili, i to je trošak od najviše 500 evra“, tvrdi Parović.

    Međutim, poznati stručnjak iz oblasti marketinga (ime poznato redakciji) kaže za 021 da je Parovićeva tvrdnja da je na kampanju utrošeno svega 500 evra „više nego smešna“. On navodi da mesečni zakup za 15 bilborda, koliko je zakupila Treća Srbija, košta najmanje 5.000 evra, koliko košta i zakup svih „siti lajtova“ na kojima se oglašava ovo udruženje. Cenu plakatiranja je, kaže, teško proceniti, jer se ne zna pouzdano u koliko serija je grad oblepljivan.

    „Za razliku od bilborda i autobuskih stajališta, plakatiranje je nezgodno za računanje, jer se oni ponekad već isto veče prelepljuju drugim plakatima. Međutim, pouzdano znam da se grad veličine Novog Sada ne može plakatirati bez 10.000 postera u jednom ‘cugu’,“ kaže ovaj stručnjak, dodajući da troškovi plakatiranja sumu utrošenu u kampanju mogu podići i na ukupno 25.000 evra.

    Naš sagovornik objašnjava da utrošena sredstva mogu biti i veća, budući da je kampanja pozicionirana pred Novu godinu, kada je zakup reklamnih prostora skuplji.

    Korišćenje javnih dobara za politički marketing

    Treća Srbija je pred Novu godinu plakatirala i prostor predviđen za maturantske panoe u Ulici Kralja Aleksandra, za šta Parović kaže da su imali pravo.

    „Svaki politički subjekt ima pravo da, na ovaj ili onaj način, građanima čestita praznike. Mi smo na sebi svojstven način građanima poželeli srećne božićne i novogodišnje praznike, a to će se nekom dopasti, nekom ne“, smatra lider novosadskih trećesrbijanaca.

    Interesantno je da su reklamni panoi „city light“, na kojima su se našli plakati Treće Srbije, u vlasništvu preduzeća „Moskva media line“, čiji je suvlasnik Dragan Bračika, tridesetjednogodišnji biznismen iz Futoga. Inače, Bračika je član Upravnog odbora „Poslovnog prostora“, pozicije na koju je došao nakon što je kao predsednik GO Pokreta socijalista nastupao u izbornom bloku sa Srpskom naprednom strankom.

    Novac iz budžeta uzimaju pod imenom Dveri?

    Prema informacijama do kojih je došao Radio 021, za odborničku grupu Treća Srbija, kao reprezentativnu u lokalnom parlamentu, se godišnje izdvaja oko 1,2 miliona iz gradskog budžeta. Nemanja Nenadić navodi da je to novac na koji oni po zakonu nemaju pravo, budući da ne predstavljaju politički subjekat koji je nastupio na izborima, već naknadno formirano udruženje.

    „Pravo na novac iz budžeta grada imaju samo politički subjekti čiji su predstavnici izabrani na izborima za odbornike, tako da neka grupacija koja je formirana nakon izbora ne polaže pravo na ta sredstva. U slučaju Novog Sada, na dotacije iz budžeta pravo imaju grupa građana Dveri i politička stranka Nijedan od ponuđenih odgovora, a ne Treća Srbija“, kaže Nenadić.

    Parović kaže za 021 da su Dveri na izborima nastupile kao skup političkih subjekata, od kojih je jedan bio i „Dveri Novi Sad“. On navodi da je on formalno i dalje predsednik tog političkog entiteta, koji je pod kontrolom Agencije za borbu protiv korupcije, i pored činjenice da je novosadski odbor posle izbacivanja iz pokreta napravio novo poltičko udruženje.

    „Pred zakonom sam neko ko je odgovoran za finasije koje se iz gradskog budžeta prelivaju na našu odborničku grupu, koja je u tom smislu ‘Dveri Novi Sad’, a ne Treća Srbija. Treća Srbija nema veze sa tim – ja mogu da registrujem 20 udruženja, koja se pred zakonom tretiraju na određeni način, ali ‘Dveri Novi Sad’ su politički subjekt na osnovu kog mi primamo novac iz gradske kase“, kaže Parović za Novosadski informativni portal.

    Koordinator novosadskog pokreta Dveri Ivan Kostić navodi da „nije ni znao“ da bi njegova organizacija mogla da ospori pravo Trećoj Srbiji na korišćenje budžetskog novca. Vladan Glišić, kandidat Dveri za predsednika Srbije na minulim izborima, međutim, za 021 kaže da ova grupa građana nije pokušala da se otima o budžetski novac Novog Sada zbog „dubokog ogorčenja u nekadašnje saradnike“.

    „Nismo tražili, i nećemo, jer bi onda ispalo da smo u celoj priči zbog finansija, i da koristimo činjenicu da su naši ljudi osvojili mandate na lokalu da bi se okoristili. Smatramo da je nekorektno što su zadržali mandate, ali to ide njima na čast“, kaže Glišić.

    Zastupnik udruženja „Srbija ima budućnost – Treća Srbija“, za razliku od „Dveri Novi Sad“, nije Miroslav Parović, niti bilo ko iz novosadske strukture ovog udruženja.

    Kao zakonski predstavnik udruženja naveden je Aleksandar Protić, bivši član hip-hop benda „Beogradski sindikat“, a prema nezvaničnim informacijama, ovaj muzički producent biće i predsednik stranke kada ona bude formirana.

    Ovo je posebno interesantno, budući da je nekadašnji frontmen ove skupine repera Boško Ćirković Škabo, na spekulacije o povezanosti sa političkim strankama, ne tako davno, izjavio kako Beogradski sindikat nijednu partiju ne podržava „ni prikriveno, a kamoli otvoreno“. Nedavno održani koncert Beogradskog sindikata u Novom Sadu najavljivan je brojnim plakatima, brižljivo lepljenim, kako ne bi išli preko postojećih plakata Treće Srbije.

    (Miodrag Sovilj – miodrag@021.rs)

    http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Kako-se-finansira-Treca-Srbija.html

  9. […] Више о ”Трећој Србији” на овој страни: ТРЕЋА СРБИЈА […]

  10. Varagić Nikola каже:

    From: Miroslav Parovic
    Subject: Гостовање др Андреја Фајгеља на Харварду и у Гласу Америке

    Поштовани пријатељи,
    заиста ми је велика част што могу да се похвалим са тиме да је др Андреј Фајгељ недавно био гост предавач на Харварду где је држао предавање на тему српског националног идентитета. Приликом ове посете дао је и кратки интервју за Глас Америке.
    Људи као што су др Андреј Фајгељ, Слободан Тркуља и слични њима, Новом Саду и Србији отварају врата широм света, ширећи лепу слику о нашој земљи и нашем народу. Нажалост, људи попут њих су у Србији предмет сталних негативних кампања, од стране оних који су од наше земље направили ругло. Мисија Треће Србије је да помогне да најбољи у нашем народу коначно добију прилику да буду на кључним позицијама како би ово друштво извукли из каљуге у коју су га гурнули најгори! Верујте драги пријтљеи, да је на свима нама да помогнемо да овај народ добије своју елиту која ће га водити и да се то тиче свакога од нас, јер само људи здрави у глави и са љубављу у срцу могу да од Србије направе земљу за пример.
    http://trecasrbija.rs/u-medijima/srpska-kultura-u-glasu-amerike/

    Свако добро!

    Мирослав

    п.с. А ево како је један страначки миш на скупштини Града Новог Сада пљувао научни рад др Андреја Фајгеља правећи спрдњу на његов рачун, а тај рад је омогућио да се име Културног центра Новог Сада први пут чује на Харвараду. Процените сами ко треба да води ово друштво?!

  11. Varagić Nikola каже:

    Јеремић уместо Дачића на челу СПС

    октобар 1, 2013

    Вест објављена 1. октобра 2013. у дневном листу Данас:

    SPS zove Jeremića

    Vuk Jeremić je više nego dobrodošao u SPS, naprednjaci bi vrlo rado razmatrali njegov eventualni zahtev za priključenje, dok su u DSS uzdržaniji u odgovoru na pitanje Danasa da li bi želeli da vide doskorašnjeg predsedavajućeg Generalnoj skupštini UN u svojim redovima.

    Овако сам писао пре годину, две, три на блогу:

    Jeremić umesto Dačića na čelu SPS

    9. фебруар 2013.

    Prema nezvaničnim izvorima ukoliko krajem naredne nedelje Demokratska stranka isključi iz članstva Vuka Jeremića razmatra se mogućnost da Jeremić pristupi Socijalističkoj partiji Srbije, i, u zavisnosti od toga koliko će se Vlada Srbije održati u ovom mandatu i obaveza koje Jeremić ima do kraja mandata u UN, na mestu predsednika SPS zameni diskreditovanog Dačića, koji neće biti kandidat SPS za predsednika republike na narednim izborima. Ima i onih koji misle da je Jeremić bliži prelasku u DSS ako bude izbačen iz DS.

    Како се стварају наследници

    20. јануар 2013.

    (…) Тако они који владају Србијом стварају своје наследнике. Вук Јеремић је ученик Бориса Тадића. Борис Тадић је ученик академика и комуниста који су дошли на власт 1945. уз подршку Запада и комуниста. Вук Јеремић се савршено уклапа у профил потребан окупатору: потомак угледне муслиманске и комунистичке породице из БиХ, политички растао унутар Социјалистичке партије Србије и Демократске странке, министар постао за време владе Демократске странке Србије, а све ове странке настају из круга комуниста и оних који су њих довели на власт 1945. године, школован на Западу, супруга позната тв водитељка на РТС-у, деловање за одбрану КиМ и као министар и сада у УН своди само на државе Трећег света… Брани Космет а сва врата свих српских медија који раде за стране окупаторе су му увек отворена, Запад му не замера много, чак је и неким западним политичарима симпатичан…

    Све је једно…

    14. септембар 2010.

    (…) Свеједно је да ли ће министар спољних послова (Вук Јеремић) бити смењен или неће, да ли ће бити најурен из странке или ће постати потпредседник странке – у Србији ће бити само гори услови за живот.

    Ванредни избори – тражи се добитна комбинација

    14. септембар 2013.

    Надам се да ће Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић израсти у праве политичаре и тако спречити фајгељизацију – могућност да уместо А. Вучића и И. Дачића на челу СНС и СПС, односно државе, добијемо људе као што су Н. Стефановића (председник скупштине) и Б. Ружића (министар без портфеља задужен за европске интеграције). Стара школа одлази у историју, више се неће догађати да државу воде ликови као М. Мркоњић, В. Илић, Д. Марковић… Али, државу не треба препустити ни ликовима као што су Н. Стефановић и Б. Ружић, или, они који воде Београдску иницијативу.

    ——————————————

    Велимир Илић је брука и срамота Србије и Чачка

    Коментар Двери поводом напада Велимира Илића на Милисава Обрадовића, грађевинског инспектора у градској управи у Чачку и оца Бошка Обрадовића, члана Старешинства Покрета Двери.

    Београд, 02.10.2013

    Велимир Илић је политичар који према извештају Агенције за борбу против корупције поседује највише некретнина, преко 20, од којих је ретко коју имао пре него што је почео да се бави политиком. Он добро зна шта је корупција и како се обогатити преко политичких и криминалних веза. Проблем је само зашто то пројектује на друге који са тим никакве везе немају, а нико не потеже његову кривичну одговорност.

    Велимир Илић је некада заступао националне и државотворне ставове, а данас да би опстао у Влади мора да брани издају Косова и Метохије и низ других издаја националних и државних интереса које чини Дачићева Влада. Није лако себи објаснити зашто сам постао издајник, али је глупо свој слом личности компензовати нападом на друге.

    Велимир Илић управо ових дана у Скупштини Србије промовише закон којим се легализује сва нелегална градња у Србији и тако штите стотине бесправних објеката и тајкуна који неће платити порез држави Србији. Право је питање да ли то министар Илић страхује од затвора, јер је на његово хапшење већ позвао председник општине Чајетина?

    Коначно, Покрет Двери је практично победио на прошлогодишњим локалним изборима у Чачку освојивши 15% гласова. Велимир Илић и Нова Србија су побеђени у месту где су настали. Данас се Нова Србија гаси, а Двери расту из дана у дан, како на чачанском тако и на републичком нивоу. Одборничка група Двери је жестока опозиција локалној власти која је за 17 година уништила Чачак. Управо за сутра је заказана скупштинска седница где су Двери спремиле критику ребаланса буџета и пропасти града, тражећи смену градоначелника Војислава Илића, веровали или не, рођеног брата министра Илића. У сусрет ванредним изборима у Београду и читавој Србији расте и страх од једине истинске опозиције коју Двери данас представљају. Велимир Илић је добио задатак да – ако треба и најпрљавијим методама – проба да заустави Двери.

    Што се тиче Милисава Обрадовића позивамо све заинтересоване, а посебно представнике медија, да дођу и прошетају улицама града Чачка, зауставе случајне пролазнике и питају шта мисле о Милисаву Обрадовићу. Верујемо да ће наићи на неподељено мишљење да се ради о једном од најпоштенијих и најпрофесионалнијих службеника градске управе у Чачку, који је симбол борбе против нелегалне градње и урбанистичког хаоса.

    Они који учествују у овим криминалним активности решили су да на њега пребаце оптужбу за оно што они раде и тако дисквалификују Покрет Двери чији раст популарности на други начин не могу да зауставе.

    Добра вест за Покрет Двери је да смо добили новог финансијера јер ће министар Илић након судског епилога морати да плати велику одштету због ове срамне и гнусне клевете.

    Информативна служба Покрета Двери
    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2013/oktobar/velimir-ilic-je-bruka-i-sramota-srbije-i-cacka.php

    VELIMIR ILIĆ OPTUŽUJE

    OTAC FUNKCIONERA STRANKE „DVERI“ UZIMAO MITO I NJIME FINANSIRAO IZBORNU KAMPANJU!

    02.10.2013

    Ministar građevine Velimir Ilić tvrdi u izjavi za „Blic“ da je Milisav Obradović, otac Boška Obradovića, zamenika predsednika stranke „Dveri“, uzimao mito da se ne bi rušili ilegalno sagrađeni objekti.
    Ilić je za „Blic“ objasnio da je Milisav Obradović, koji je glavni građevinski inspektor u Čačku, odlazio na rušenje obejkata i pravio dogovore sa vlasnicima, te od njih uzimao novac.
    – O svemu tome postoji zapsinik u čačanskoj policiji. To je prijavljeno, ali niko nije reagovao. Sve to možete da proverite u policiji u Čačku. Od tog novca finansirana je kampanja i sve aktivnosti „Dveri“ – rekao je Ilić.
    Ilić je juče, braneći pred Skupštinom Predlog zakona o legalizaciji, izjavio da ima informaciju da je otac jednog lidera stranke uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte i da je za te namene davao i poseban žiro-račun.

    Funkcioner pokreta Dveri Boško Obradović negirao je danas optužbe ministra građevine Srbije Velimira Ilića da je njegov otac uzimao mito i nazvao te navode „sramnim klevetama“. On je dodao da Ilić „brani svaku izdaju Srbije“ da bi opstao u političkom životu, kao i da ministar „tačno zna šta je korupcija i kako se obogatiti preko političkih i kriminalnih veza“. „Velimir Ilić će uskoro postati glavni finansijer našeg pokreta, jer će morati da plati ozbiljne odštete za ovako sramne klevete“, kazao je Obradović za agenciju Beta.
    Prema rečima Obradovića, razlog za ove optužbe je to što vlast u ovom pokretu „nesumnjivo vidi jedinu pravu opoziciju“, kao i rezultat koji su Dveri ostvarile na lokalnim izborima u Čačku. „Što se tiče Milisava Obradovića, vladajuće mišljenje u Čačku je da se radi o jednom od najpoštenijih predstavnika gradske uprave, u kome građani vide ozbiljnog gradskog službenika“, kazao je funkcioner Dveri.

  12. Varagić Nikola каже:

    „U Srbiji kultura ekstrema“

    IZVOR: B92

    Beograd — Kulturni koncept u Srbiji se vrti u krug, od kukanja do nacionalizma, koji nam eksplodira u lice, rekao je pisac Vladimir Arsenijević u „Utisku nedelje“.

    „Kod nas se sve vrti u krug. Od kukanja i patnje do nacionalističkog diskursa, koji nam eksplodira u lice. A onda opet kreće kuknjava i tako u krug“, kaže Arsenijević.

    Govoreći o postojanju i vrsti kulturnog koncepta u Srbiji, direktor Kulturnog centra Novi Sad Andrej Fajgelj rekao je da kod nas postoje dva ekstrema i pokušaj balansiranja između njih.

    „Postoji jedan ekstrem koji teži tradicionalnom i onaj koji teži modernom, Zato naše društvo liči na peščani sat. Mi kao da hodamo po oštrici noža, i samo malo je potrebno da skliznemo u jedan ili drugi ekstrem“, rekao je on.

    On kaže da je njemu bliska ideja „treće Srbije“, koja bi to prevazišla.

    „Ja predstavljam Novi Sad. Mi znamo da živimo jedni sa drugima, jer je to grad koji ima dugu istoriju multikulturalizma“, kaže Fajgelj.

    Fajgelj je tokom emisije odbacio optužbe da je cenzurisao izložbu u Kulturnom centru, „zabranivši“ rad koji prikazuje ljudsku figuru bez lica na raspeću, sa novčanicama u rukama.

    Na drugoj strani, Arsenijević je govoreći o „cenzuri i uređivanju“ istakao da je Fajgelj sebi dao previše prava da odlučuje šta će biti izloženo, a šta ne, odnosno šta nekoga vređa, a šta ne. Direktor Kulturnog centra.

    Gosti „Utiska“ su govorili i o tome ko direktno vodi kulturu u Srbiji.

    Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević kaže da se nekada gledalo da u Upravnim odborima kulturnih institucija budu stručnjaci, dok danas su samo partijske ličnosti.

    Teatrolog Spasoje Ž. Milovanović, koji je jedan od kandidata za upravnika Narodnog pozorišta, navodi da ga je lično pozvao Dejan Savić na tu fukciju, a da je i „Ivan Tasovac došao po partijskoj preporuci“.

    U „Utisku“ se govorilo i o tome šta je Tasovac uradio na mestu ministra, a konstatovano je da su „dva meseca premalo da se donosi neki ozbiljniji sud“.
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=11&dd=17&nav_category=12&nav_id=778629

    Večernje novosti

    Aleksandar Protić: Otreznićemo narod
    N. P. | 17. novembar 2013. 21:46

    Predsednik „Treće Srbije“ tvrdi za Novosti da su sve srpske vlade do sada prosjačile po svetu

    „TREĆA Srbija“ nudi davno čekano otrežnjenje koje je više nego neophodno kako bi se predanim radom krenulo u razvoj i napredak. Koncept naše politike je različitost između veštački nametnute „prve“ i „druge“ Srbije koje su podjednako površne i nerealne.

    To za „Novosti“ poručuje Aleksandar Protić, lider „Treće Srbije“, koja je odnedavno postala i parlamentarna stranka.

    * Verujete li da zaista možete da ponudite nešto novo?

    – Političari ne samo da traže od Srbije da im ona odmah nešto da, već od nje neretko i otimaju, pre svega kroz sveopštu korupciju. Mi nudimo novu, razumnu, i odgovornu politiku, koju predstavljaju nekompromitovana lica, kojima politika nije prvi, jedini i poslednji posao u životu. Samo kroz vrednovanje radnog morala i etike možemo kreirati novu snagu. Srpske političke elite moraju prestati da gledaju u „tuđa dvorišta“. Sve srpske vlade do sada su kandidovale sebe na izborima kao potonje careve, a kasnije su se mahom ponašale kao uboga sirotinja koja prosjači po svetu.

    * Da li ćete se uskoro i zvanično registrovati kao politička stranka?

    – Registracija partije je skup mehanizam koji zahteva blizu 100.000 evra, što je za srpske ekonomske uslove veliki iznos. Forma političke organizacije koju smo mi odabrali pruža znatno efikasnije i jeftinije delovanje.

    SRODNE VESTI
    Treća Srbija u Skupštini
    Za Srbiju pravi put između Brisela i Moskve

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:464200-Aleksandar-Protic-Otreznicemo-narod

  13. […] [20] О настанку Треће Србије видети пост: ТРЕЋА СРБИЈА (Београд) […]

  14. […] [5] О настанку Треће Србије видети пост: ТРЕЋА СРБИЈА (Београд) […]

  15. Varagić Nikola каже:

    Владимир Петровић: Трећесрбијанска превара

    29.03. 2015 Српски културни клуб

    Дешавања око самовољног отпуштања 19 радника ЈКП „Информатике“ од стране директора из организације зване „Трећа Србија“ навеле су ме да напишем овај текст који представља хронологију афера наведене организације.

    „Што се грбо роди, вријеме не исправи“

    Пођимо од самог чина оснивања политичке организације. Њени оснивачи су група људи окупљених око Мирослава Паровића, бившег члана ДСС-а, и Александра Ђурђева, активног у невладином сектору Новог Сада, који су водећи кампању као Покрет Двери – „За српски Нови Сад“ успели да уђу у Скупштину Града Новог Сада. Будући да централа покрета оличена у „старешинству“ није била заинтересована за учешће у власти њеног новосадског огранка из разлога поштовања предизборног слогана „Сви су исти“, поменута двојица са осталим одборницима са листе Двери улазе у широку коалицију окупљену око Српске напредне странке. Дајући подршку новој новосадској власти успели су да добију по коалиционом споразуму на управљање два новосадска предузећа ЈКП „Лисје“ и ЈКП „Информатика“, Културни центар Новог Сада, као и два члана Градског већа. Немајући сопствено име нити идеју након што су иступили из Двери поменута двојица узимају име и идеју Николе Варагића „Трећа Србија“ о чему је он обавештавао разне институције.[1]

    У Регистру удружења грађана под називом „Трећа Србија“ стоји организација коју је основао поменути Варагић и чији је он законски заступник. У претрази ће вам искочити и друго удружење под називом “СРБИЈА ИМА БУДУЋНОСТ-ТРЕЋА СРБИЈА” и то је заправо пуно име политичке организације коју су основали Александар Ђурђев и Александар Протић јесени на зиму 2012. године након уласка у новосадску власт, а којој у Регистру удружења стоји да јој је област остваривања циљева „образовање, едукација, привреда и култура“?! На овај начин су избегли строге услове прописане Законом о политичким странкам за оснивање политичке странке и скупљање 10.000 потписа подршке.

    Афере у низу

    Најжешћи у критици тзв. „Треће Србије“ био је новосадски радио 021, нарочито преко свог интернет портала. Афере су се ређале и овде ће бити наведене само поједине које су остале у сећању аутора. Остале су доступне на интернету.[2] Прва запажена афера десила се средином јануара 2013 године непуних четири месеца од преузимања ЈКП „Информатике“ кад је директор постављен на то место од стране одбегле групе одборника закључио уговор са осигуравајућом кућом „Согаз“ и „Делтом ђенерали“ повећавајући тако износ који су Новосађани до тада плаћали на име осигурања неколико пута. У јануару са децембарским рачунима су аутоматски обрачунали и износ новог осигурања по принципу „ако прође прође“, односно ако се не одјавите са осигурања са тим рачуном наставићете да плаћате 300 динара некој осигуравајућој кући са којом је наведена група ушла у „дил“.[3] Следећа афера је штампање 200.000 ЦД-ова са музиком Слободана Тркуље од стране ЈКП „Информатика“ што је укупно коштало Новосађане 300.000 евра.[4] Шта ће једном предузећу које се бави обједињеном наплатом комуналних рачуна спонзорисање ЦД-а било ког уметника, ником и никад неће бити јасно.
    Афера која се у неколико периода покретала тицала се поделе новца из градског буџета културним удружењима преко Градске управе за културу.[5] Дакле, на јавном конкурсу за доделу средстава из буџета града за пројекте из области културе, новац су добила удружења оснивана неколико месеци пре поделе средстава од стране функционера и људи блиских тзв. „Трећој Србији“. Износи која су њихова удружења грађана добила за 2013. годину крећу до неколико милиона динара по удружењу.
    Друго новосадско јавно предузеће ЈКП „Лисје“ којим је управљао кадар и руководство делегирано од стране Александра Ђурђева и Мирослава Паровића је убачено за само годину и по дана управљања у дугове, а радници који су остали у њему примају са закашњењем „минималац“[6]. Током предизборне кампање и непосредно након ње плате су им касниле три месеца.

    Финале бахатости

    Након кампање за републичке изборе марта 2014. године у коју су челници тзв. „Треће Србије“ уложили више десетина милиона динара извучених из новосадских јавни предузећа и директно из буџета града долази до прекомпоновања градске власти у којем наведени губе ЈКП „Лисје“ и члана Градског већа за културу. Доживевши крах на изборима, на којима су освојили само 2500 гласова Новосађана, долази до промене тактике овог удружења грађана. Одједном се од средине 2014. године не може чути реч критике од стране њиховог дојучерашњег огорченог критичара званог радио 021. Процурео је у јавност фебруара 2015. године разлог због којег је то тако.[7] Наиме, радио 021 и ЈКП „Информатика“ су септембра 2014. године склопили уговор чији је предмет сарадња у виду куповине радијског времена односно, лаички речено, рекламирање монополистичког јавног предузећа. Крајем исте године због тешкоћа у функционисању ЈКП „Лисје“ је било приморано да се путем технолошког вишка реши вишка запослених створеног понајвише за време управљања директора из „Треће Србије“. Како би смирили чланство, двојац на челу(Ђурђев и Паровић) доноси одлуку да сопствене чланове – раднике, њих 22-оје, који су проглашени вишком у ЈКП „Лисје“ и добили отпремнине пребаци у ЈКП „Информатика“. Због ове чињенице радницима у ЈКП „Информатика“ пада зарада за 10 посто у јануару и фебруару. Врхунац ове афере је незаконита подела отказа од стране директора 19-орици запослених без икаквог упозорења радницима и без обавештавања синдиката и оснивача предузећа Града Новог Сада.[8] Због ове чињенице је у граду повишена тензија, а синдикат је одржао протест петка 27. марта у 15 часова. На седници скупштине града одржане истог дана избиле су на површину тензије између заменика градоначелника Новог Сада Борка Илића и Мирослава Паровића. Поступајући мимо обавештавања званичних структура Новог Сада оличених у градоначелнику и заменику градоначелника о смањењу броја запослених, ова група људи је изашла из сваког моралног оквира и заслужује смену са својих позиција. Надаље се надам и кривичним процесима против одговорних за све овде наведене афере како би Србија имала будућност, што иначе стоји у званичном називу овог удружења грађана.

    _______________________________

    [1] http://www.srpskikulturniklub.com/treca-srbija

    [2] http://www.teleprompter.rs/sve-malverzacije-i-prevare-trece-srbije-da-li-je-vreme-za-izbore-u-novom-sadu.html

    [3] http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Informatika-nametnula-osiguranje-Novosadanima.html

    [4] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=08&nav_category=12&nav_id=711947

    [5] http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Treca-Srbija-podelila-novac-za-kulturu-svojim-udruzenjima.html

    [6] http://www.teleprompter.rs/zaustavite-kriminalce-treca-srbija-izvlacila-novac-iz-jkp-lisje-za-predizbornu-kampanju.html

    [7] http://www.teleprompter.rs/prodali-se-za-1-700-evra-treca-srbija-potplatila-radio-021-da-ih-vise-ne-kritikuje.html

    [8] http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/544681/BURA-U-NOVOM-SADU-Zbog-19-otkaza-radnici-Informatike-od-sutra-u-strajku

    Извор:

    http://www.srpskikulturniklub.com/trecesrbijanska-prevara#comment-149244

    Пренео:

    Владимир Петровић: Трећесрбијанска превара

  16. Varagić Nikola каже:

    Зоран Ћирјаковић: “Нова верзија поделе на две Србије – са Вучићем или иза Амфилохија“

    Данас доминантну „Прву Србију“ оличава Вучић, а „Другу“, љутиту, подређену и понижену, преки Амфилохије Радовић. Бојим се да ни данас никаква „Трећа Србија“ није могућа, чак и ако се 4. марта у Београду догоди велико чудо. Зато, да парафразирам водеће урбане опинионмејкере и њихове прејаке речи – или „свињска хунта“ или „Ристо Сотона“

    17. јан. 2018.

    Можда се на мартовским изборима догоди чудо. Можда опозиција успе да освоји Београд и неочекивано промеша политичке карте. Чак и када је припитомљена и кастрирана, демократија је опасна животиња. Много страшнија од гнуа, који је недавно ушао у нашу политику захваљујући таблоидном фићфирићу склоном да верује да је све што живи у Африци крволочно.

    Демократија се већ неколико пута осветила и болно „ујела“ оне који су поверовали да су је укротили. И много већа чуда су се дешавала од онога које прижељкују Драган Ђилас и румени први пастир Чубуре. Али, трагедија српске „грађанске“ опозиције је данас у томе што њен усуд најбоље илуструје слоган који је један мој скрупулозни пријатељ истетовирао на свом мужевном телу – „заштите ме од онога што желим“.

    Не знам где се затурило „срце Србије“, али Косово је поново срце српске политике. А ту се суочавамо са чињеницом да је, оног тренутка када је одлучио да косовско питање у Србији није демократско питање – Запад осудио нашу демократију, ако не баш на смрт, онда на дугачку кому. Зато, док год косовско питање не буде решено, у Србији не може бити демократије. Ако Вучићеви миљеници ЕУ у марту изгубе биће то знак да је овде било превише демократије и медијских слобода да би могли да се сместимо у оквир који нам је одредио нестрпљиви Запад.

    У великој мери због сенке Косова, која је одавно почела све јасније и јасније да се надвија над нашу замишљену бриселску будућност, Александар Вучић је већ изазвао тектонске поремећаје у две Србије. Иако је стара подела остала дубока, а и даље је изузетно релевантна, она је данас у сенци две политичке чињенице. Прве, да Србија не може „у Европу“ са Косовом – Брисел не занима демократска већ само мала Србија. Друге, засноване на искуствима земаља широм света на којима је Запад учио реалполитику, да болне националне резове можда – нагласак је на овом можда – могу да направе само доказани националисти спремни да користе не само чврсту већ, ако затреба, и челичну руку.

    Распад обе оригиналне Србије створио је неред у коме многима није лако да лоцирају котве на које су навикли. Ипак, не могу речи да ме не забавља чињеница да су данас у истом рову Милорад Вучелић и Драган Бујошевић, а да насупрот њих заједно ратују владика Атанасије и Светлана Лукић. Ко је могао да замисли да ће се Петар Луковић и Миша Вацић ујединити против непринципијелне коалиције Весне Пешић и Санде Рашковић Ивић?

    Многи говоре о „повратку у деведесете“, али реч је пре о својеврсном повратку у касне осамдесете – „другом доласку“ Свете српске земље у политику, у коме су испреметане улоге кључних снага из антибирократске револуције. Ролу бунтовника унутар номенклатуре преузео је митрополит Амфилохије, али нам он, уместо Милошевићеве „олако обећане брзине“, данас нуди „олако обећану спорост“. Не чују се ратни покличи; захтева се нечињење. Далеко је Тирана, у НАТО пакту, али, чак и да има риме, не верујем да неко помишља да запева „Амфилохије руком мани видимо се у Приштини“.

    Стереотип да се историја понавља као фарса, потврђује чињеница да се Вучић данас налази у улози Ивана Стамболића. Али, чини се да неће бити разрешења у форми неке нове „Осме седнице“ и да нас чекају много сложеније и неизвесније „године расплета“. Ако већ морамо да правимо паралеле и са деведесетим, онда је то првенствено све јаснија, нова, 2.0 верзија поделе на две Србије. Верујем да она многима делује збуњујуће, првенствено солипсистима који су Србију посматрали ослањајући се на Латинкин ауторасистички мозак. Данас доминантну „Прву Србију“ оличава Вучић, а „Другу“, љутиту, подређену и понижену, преки Амфилохије Радовић.

    Историја је склона лукавствима, али овај пут је баш била у елементу. Бити данас за чланство у ЕУ и не стати иза најталентованијег Шешељевог политичког сина је став који стоји у распон између наивног и малоумног. Колико неко треба да буде одвојен од реалности да би поверовао да напирлитана метросексуална мукица Борко Стефановић или Саша Јанковић – највећа несрећа од свих персоналних несрећа које су задесиле демократске снаге у Србији током претходне три деценије, могу да одреше пословични косовски чвор и затим уведу Србију у ЕУ?

    Не знам да ли је Вучић одлучан да га одвеже. Не знам, чак и ако јесте, да ли ће у томе истрајати. Нисам сигуран ни шта би, сем реалних шанси за Нобелову награду за мир или неког моћног „фактора X“, могло да га мотивише да донесе најтежу одлуку. При томе, у политици се често временом покаже да се неке ствари једноставно не могу решавати, иако многима „једино решење“ делује не само очито већ и јако једноставно.

    Али, бојим се да је Вучић, колико год био нејасан, неодлучан и омражен у кругу двојке, последња нада Константиновићеве Србије. Да парафразирам расистичку визију Борке Павићевић, ако он не успе овим случајним Србима не гине Африка, тај „живи песак“ из њихових аутоколонијалних фантазија.

    На жалост многих националиста, нових „Других Срба“, већ сама чињеница да наше политичке елите нису у стању да саме промишљају алтернативу чланству у ЕУ чини да Амфилохијева Србија – иако за њу данас ради и дезоријентисана антинационалистичка опозиција – може да оствари какву такву, можда само Пирову победу једино ако се ЕУ сама уруши или ако се у региону појави нека „неочекивана сила“ и успостави одрживу „неевропску“ алтернативу.

    Мада, било би изненађење да Вучић не буде тај који ће први зграбити и чврсто засести и на ту „столицу“. Она бар не подразумева стварање илузија о демократији и „независним медијима“, а многи имају разлога да верују да би тада Косово доживело судбину Србије и изгубило део територије.

    Да се вратимо са слатких „грађанских“ и националних снова на паралеле са деведесетим. Бојим се да је, ипак, главна сличност у томе да ни данас никаква „Трећа Србија“ није могућа, чак и ако се 4. марта у Београду догоди велико чудо. Зато, да парафразирам водеће урбане опинионмејкере и њихове прејаке речи – или „свињска хунта“ или „Ристо Сотона“. Изаберите страну.

    Наслов и опрема: Стање ствари

    Блог Зорана Ћирјаковића, 17. 1. 2018.

    Зоран Ћирјаковић: Нова верзија поделе на две Србије – са Вучићем или иза Амфилохија

Оставите одговор на Mile Milošević: Mrežne veze | KOSMET VIA KOSMOS Одустани од одговора