ТранзиЦИјА

јул 29, 2008

                            

                             Транзиција представља прелазак из једнопартијског система у вишепартијски систем. Прелазак из тоталитарног друштва у демократско друштво. У економском смислу транзиција је прелазак из планске привреде на тржишну привреду. Планска привреда је била неекономична, у потпуности под влашћу политичара (комуниста) који се нису у свом руковођењу ослањали на законе тржишта и који су у својој затворености заборавили на фактор звани свет, односно, на међународну трговину и још важније, на међународну конкуренцију.

                           Капитализам и демократија однели су, за тренутак, победу над социјализмом. При том, нико овде не сме да буде апсолутни губитник. Нити апсолутни добитник. Свету су потребни ред и мир, а реда и мира нема ако не постоји могућност да свако изнесе своје мишљење, ако није заштићена приватна својина, ако се труд и знање не вреднују како треба (’’настајање не оставља ствари једнаким’’ – Ниче), али, и ако нема родне равноправности, ако радници нису адекватно плаћени, ако људи немају слободног времена за породицу и себе лично јер су принуђени по цео дан да раде да би осигурали егзистенцију (многи, чак и на Западу, и после целодневног рада немају осигурану егзистенцију).

                           Колевка демократије и капитализма у овој нашој епохи јесте цивилизација Запада – дакле, простор од Немачке, преко Француске и Велике Британије до северне Америке. После Другог светског рата, Немачка и Италија су у потпуности пале под утицај Вашингтона, Лондона и Париза.

                           Због своје колонијалне прошлости, искуства у животу са другим расама, и без англоамеричког модела, у многим народима је дошло до ’’мешања’’ и то је био природан пут Шпанцима, Португалцима, Французима, Холанђанима, Данцима… но, и ови народи су прихватили англоамерички неолиберализам, прво као економски правац развоја а потом и као животни образац. Сви су се ’’американизовали’’ и заборавили на своју прошлост и њене специфичности (па су и у Шпанији на крилима ’’људских права’’ и неолибералне економије дозволили великом броју азиланата из муслиманских држава улазак у Шпанију иако није решено много проблема између хришћана и муслимана, Европљана и Семита…). Наравно, из сусрета различитих култура израстају и многе позитивне ствари, али да би дошло до хармоније измеђУ различитих култура потребно је да се прво добро те културе упознају – глупо је примити у своју кућу некога ко се у кућни ред не може укопити, неког ко се исувише много разликује те је немогуће да кућни ред фукционише… А све се то ради(ло) зарад што већег тржишта радне снаге, зарад што више чланова ’’потрошачког друштва’’. Није ту било главно победити расизам и ширити слободе, у основама настанка Европске уније су економски интереси, САД су настале као робовласничка држава па демократска – ослобођени су  робови, жене су тек у 20. веку добиле право да гласају али и даље нису равноправан члан у друштву, а већ на почетку 21. века нико озбиљан не сматра да су САД демократска држава. Наравно, европске вредности и политика Европске уније нису једно исто, без обзира на несавршенсот Запада, то је и даље најсавршеније место за живот.

                           Шта је при крају прве деценије 21. века неолиберализам, у каквој су вези неолиберализам и транзиција, где је место социјализма у овом свету? Шта се то кува деценијама у Латинској Америци, која је попут западне Европе после Другог светског рата пала под утицај англоамеричке (и делом Јеврејске) коалиције, али која од почетка пружа отпор и која од тренутка када је срушена комунистичка Европа прелази у све већу офанзиву против англоамеричких интереса? Да ли је то делом и због тога што су у појединим државама Латинске Америке Англоамериканци знатно пре него у комунистичкој Европи испробали неолиберални модел економије са веома лошим резултатима? Да ли због тога долази до приближавања хришћана и левичара широм Латинске Америке?  

                           Економски либерализам је прво умрежио цео Запад, почевши од помирења и стратешког партнерства између Француске и Немачке одмах после Другог светског рата. Основи и економског и сваког другог либерализма нису лоши, напротив. Поштовање Другог, познавање Другог, могућност да свуда имаш иста права као Други (значи и право да будеш Други), да можеш у сваком делу планете да купиш своје парче земље, и да то може сваки Други, добра је и племенита идеја. Либерализам – демократија и тржишна економија – зато су и тријумфовали крајем 20. века. ’’Без слободе зла не би било слободе’’ па тако либерализам има и своју тамну страну, која све више надвладава, која се, природно, налазила и у самом настанку либералне идеје. Од самог почетка либерална идеја и крупни капитал деле заједничку судбину. Жеља сваког буржоаза је да буде крупан капиталиста, да што више буде ’’аристократа’’. Егоизам је најстарија људска болест, а хедонизам је за већину људи “потрошачког друштва“ смисао њихових живота. Први крупни капиталисти на Западу долазе из редова аристократије и редова буржоазије (у зависности од државе). Европска аристократија може се поделити на ’’белу’’ и ’’црну’’. ’’Бела’’ аристократија је остала верна европској Традицији, хришћанству, и унутар ’’беле’’ аристократије социјализам је нашао свој пут у освајању Европе. И буржоазија може да се подели на ’’белу’’ и ’’црну’’. ’’Бела’’ буржоазија је носилац либералне идеје. ’’Црна’’ буржоазија је либералну идеју превела у ’’Бога више нема, све је могуће, све је дозвољено’’ и ту нашла додирне тачке са ’’црном’’ аристократијом. Уједињени, на крилима либералне идеје, стварају данашњи неолиберални поредак. То је поредак који гута ’’средњу класу’’ и који свет дели на богату мањину и сиромашну већину. То је та криза левице, криза социјализма, која се огледа у све дубљој подели унутар левице, међу социјалистима, на оне који све више постају неолиберали, и у идеолошком и у економском смислу (личном материјалном виду), и на оне левичаре који се полако мире са религијом и који све више откривају позитивне стране деснице, на коју су све упућенији. Социјализам и либерализам настали су као одговор на црквену репресију, феудални поредак и кастински, вечно одређени, класни систем. И наравно, претворили се (и) у своју супротност. Прво што су урадили комунистички лидери када су преузели власт у Југославији после Другог светског рата јесте усељење у дворове и виле који су припадали аристократији и капиталистима а главни лидер је живео као краљ у комунистичкој творевини. Значи, од самог почетка рађања демократије-капитализма-социјализма-либерализма на Западу видимо велику дихотомију између добра и зла, па је беспредметно на Запад гледати некритички и утопистички, посебно што та дихотомија није превладана, и што Запад све више постаје ’’црн’’ (што не значи да неко други због тога постаје више ’’бео’’, још дуг испред себе имају, рецимо, Русија и Кина).

                           Методологија прављења непријатеља деловањем изнутра спроводи се распиривањем тамне стране сваког појединца и сваког народа, ’’ђаволским кушањем’’ и ’’демонским насладама’’. Пример: медијска империја Пинк настала у Србији у тренутку највећег национализма, унутар самог система који се представљао националистички. Такав национализам је у свету остављао ’’одличну’’ медијску слику – да је вешто користе непријатељи, изнутра је роварио и будио најниже страсти у народу, а те страсти су будили понајвише ’’националисти’’. Када се указала прилика, када Србија више није била претња за друге, добијена је помоћ и ’’либералне’’ телевизије, опоненту Пинка од свог настанка, да би резултат био све тања линија која разликује Б92 и Пинк. Наравно, за ово време синдикати су потпуно нестали а настала је нова капиталистичка елита која је буквално опљачкала народ. Па, каква је то транзиција у Србији, ка чему од чега иде заиста иде Србија? Мирењу комунистичке и демократорске мафије? Ка мирењу српске и светске мафије?

                           Дакле, Запад је у декаденцији, а Исток није ништа ново смислио, све више личи на оно најгоре што доноси Запад. Економска транзиција у источној Европи није успела. Ту се отварају фабрике које су изместили Немци из своје државе због јефтиније радне снаге, али Мађарска и Словачка су за немачке капиталисте само станица на путу ка Камбоџи и Мијанмару, где је још јефтинија радна снага и где ће даље да се селе фабрике (веће могућности нуди капиталистима свет у коме ће транспорт робе бити много бржи и јефтинији). Тако, једнога дана се људи неће делити по боји коже, верској линији, идеологији, већ – по богатству. Постојаће светска капиталистичка класа и светска радничка (нижа) класа. Први ће бити владари, други робови. Малу средњу класу ће чинити интелигенција која ради за добробит капиталиста (више посла за роботе – мање за људе, већи конфор живљења, итд…).

                           Мелтинг полт не даје очекиване резултате. Постаје немогуће за Аријевце да се слободно шетају у исламским државама, постаје све опасније бити муслиман у Лондону и Паризу. Кинеска дијаспора осваја свет попут Јевреја некада, већ се јављају веома опасна антикинеска осећања широм света у државама у којима Кинези постају све већа мањина. У већини држава Латинске Америке расне разлике се уопште не смањују. Словени нису имали ближи контакт са црном расом, само зато са црном расом и није било рата (са свима другима су ратовали). У САД је дошло до несташице муниције у продавницама, продаја оружја је у сталном порасту.

                           Светска привреда је у рецесији, водеће валуте постају све нестабилније, цена нафте је нестабилна, ледници се топе, клима мења, све је већа разлика између богатих и сиромашних (чији број брже расте него број богатих), улази се у кризу несташице хране и воде… Социјална незадовољства расту у готово свакој држави, економска криза погађа сваку државу света, и у свакој држави економска криза изазива и бројне кризе на другим нивоима, од акција “купујмо домаће“ до пораста популарности националистичких странака у колевки либералне демократије и модерног капитализма. 

                           Цео свет је у транзицији.

Advertisements

Радован Караџић

јул 22, 2008

 

„Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног, ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.“ – изјава патријарха Павла из времена крвавог распада СФРЈ

Радован Караџић и Ратко Младић нису слушали свог патријарха и нису били на нивоу славних војсковођа из Првог светског рата. Свакако да су они веома заслужни за одбрану српског народа и за настанак Републике Српске, што је била велика ствар у тако неповољном тренутку у коме се нашао српски народ крајем прошлог века. Но, било је заиста ружно гледати њих двојицу на брду изнад Сарајева како вичу “Турци“ док руски песник пуца по граду. Муџахедине и усташе је требало убијати, али не и жене, децу и ратне зарбљенике. Због многих злочина почињених у БИХ за које су криви Срби ова два ратна лидера Срба требало је до сада да буду на суду. Унутрашње и спољашње околности то нису дозволиле.

Сада када је ухапшен Караџић треба омогућити поштено суђење – у Београду! И Караџић и тужилаштво Србије (у сарадњи са тужилаштвом БиХ и жртвама рата) морају имати све услове за вођење озбиљног судског процеса.

ИСПОРУЧИВАЊЕ КАРАЏИЋА У ХАШКИ ПРИТВОР, САДА КАДА СУ У ХАГУ ОСЛОБОЂЕНИ НАСЕР ОРИЋ И РАМУШ ХАРАДИНАЈ, ПРЕДСТАВЉА ДЕСЕТ ПУТА ВЕЋУ ИЗДАЈУ СВОЈЕ НАЦИЈЕ, ВЕРЕ И ДРЖАВЕ НЕГО ШТО ЈЕ ТО БИЛА ИЗДАЈА МИЛАНА НЕДИЋА, ЗОРАНА ЂИНЂИЋА (КАД ЈЕ ИСПОРУЧИО МИЛОШЕВИЋА) И БУКА БРАНКОВИЋА (КАО АРХЕТИПА ИЗДАЈНИКА). КО ИЗРУЧИ КАРАЏИЋА У ХАГ ЗАУЗЕЋЕ МЕСТО БРАНКОВИЋА У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ КАО НАЈВЕЋИ ИЗДАЈНИК КОГА ЈЕ ОВАЈ НАРОД ИКАДА ИМАО.

АКО КАРАЏИЋ БУДЕ ИСПОРУЧЕН ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ ОНИ КОЈИ ГА ИСПОРУЧЕ МОРАЈУ БИТИ СУРОВО КАЖЊЕНИ!!!

АКО СВЕ ОВО РАДИ ОВА ВЛАСТ ЗАТО ШТО ЈЕ ЧИНЕ КУКАВИЦЕ И МЕДИОКРИТЕТИ, ОНДА ИМ ТРЕБА ОПРОСТИТИ, АЛИ И КАЗНИТИ УДАЉАВАЊЕМ ИЗ ВЛАСТИ. ТАКВИ СРБИЈИ НЕ ТРЕБАЈУ.

__

Мајке Сребренице
Колико је муслиманских мајки пре рата у БиХ било спремно да убије своје дете ако би се син оженио са Српкињом или кћерка удала за Србина православне вероисповести?

Колико је мајки Сребренице подржавало Насера Орића до 1995. године у свему што је радио и колико мајки Сребренице и даље штити и велича Насера Орића, иако се председник Србије извинио а Караџић је ухапшен?

____

Злочин се не може оправдати другим злочином. Ако је неко постао богат варајући раднике и државу, ако је ишао против струке зарад профита, ако није био лојални конкурент, ако је организовао криминалну мрежу, не значи да ако и ти то урадиш да си мање крив зато што си радио “исто што и други“. Без обзира колико хуманитарних и спортских организација да си финансирао.

Сваки осумњичени и оптужени има право на поштено суђење. Радован Караџић треба да добије прилику да изнесе своју одбрану без опструкција. Он је творац Републике Српске и увек ће бити великим словима уписан у српској историји. Мислим да није желео да врши етничка чишћења и геноцид, нити је Република Српска на геноциду настала, а колика је његова објективна одговорност за све зличине који су почињени, и за масакр у Сребреници, суд мора да утврди.

Република Српска је могла да настане и без рата, Република Српска може и без рата да се отцепи и постане независна држава. То свакако није решење, решење је да Србија и Босна и Херцеговина буду много ближе једна другој него што су то сада.

А за достизање тако добрих односа није довољно да само злочинци са српске стране буду приведени правди. Сада су Бошњаци на потезу.

08.08.2008.

Иако сам свестан да Србија нема капацитете да суди Радовану Караџићу у Београду, јер је српска елита таква каква је, моје је да будем против изручења у Хаг, и да то наглашам, да би једног дана Србија добила достојне себи политичаре, академике, владике, судије, полицајце, новинаре…

Но, шта спаја Радована Караџића са Републиканском странком САД и њима оданим ЦИА структурама и са израелским МОСАД-ом? Спаја их мржња (не страх) према муслиманима. Одбрана Радована Караџића заснива се на напад на чланове тима председничког кандидата Демократске странке САД. Познато је и да Израел планира напад на Иран и да у ту сулуду акцију покушава да увуче и САД.  

А све ово показује да је Србија држава без своје главе. И да се са њом игра ко како хоће.


Mnemosina, Leta i Lucifer

јул 2, 2008

                    Od trenutka kada su se, u poznatoj nam istoriji, Sloveni pojavili na Balkanu, među svim Južnim Slovenima postoje jake krve veze. Po nekim procenama u mešovitim brakovima za vreme Jugoslavija rođeno je preko osam miliona dece. To je samo dvadeseti vek u pitanju.

                           Zamislimo svet u tridesetšestom veku posle Hrista a petnaestom od kataklizme koju je preživeo mali broj ljudi. Nema više sećanja na vreme pre kataklizme. Arheolozi otkrivaju groblje na kome su sahranjivani komunisti, sa petokrakama na nadgrobnim pločama. Malo dalje neke knjige sa temom marksizma i diplomatsku prepisku između SFRJ i Finske. I u knjigama i u prepisci se pominju samo Jugosloveni i SFRJ. I opet, igrom slučaja, negde daleko pronađe se još neki predmet koji asocira na SFRJ i Jugoslovene. Arheolozi i istoričari će ispravno zaključiti da su tu živeli Jugosloveni. Ako bi neko, nekako, počeo da razvija teoriju da su tu živeli i neki drugi narodi, poput Srba i Hrvata, naučna zajednica bi ovakvog drznika teško satanizovala.

                           Da se seoba pod vođstvom Čarnojevića dogodila hiljadu godina ranije, kolike su šanse da u toj novoj zemlji posle nekog vremena živi pleme, ili narod, Čarnojevića? Ne nalazimo li često primere da su po imenima vladara, vladarskih porodica i plemena, klasa i kasta, narodi dobijali imena? Negde po toponimima i hidronimima, negde po imenima gradova. Negde su i prekrštavani zbog imperijalnih ciljeva, a negde su neki narodi dobili ime (nama je ostalo to ime poznato) preko izgovora imena tog imena na jeziku nekog drugog naroda? O kolikoj se konfuziji radi govori primer Herodota koji u svojoj Istoriji piše kako je velika zemlja Skita i kako je to veliki narod, pa pominje Skite-helene, Skite-stočare, itd. A na drugom mestu piše kako su Tračani najbrojniji narod na svetu (uz Induse), a Trakija zauzima prostor (deo) današnje Bugarske.

                           Istorijski podaci koji govore o prisutnosti Etruraca, etrurskih proroka, u Rimskoj imperiji (i na Balkanu), dosežu do šestog veka naše ere. U tom veku se Sloveni pojavljuju na Balkanu. Etrurci su sebe zvali Raseni. Etrurci su poznati kao najstarije klasno društvo koje je postojalo na Apeninskom poluostrvu. Etrurska civilizacija, po procenama, nastaje posle ’’Trojanskog rata’’. Negde sredinom drugog milenijuma pre nove ere. Država se prostirala oko četiri grada. Po jednoj teoriji Etrurci su poreklom Tirseni, gusari došli iz Male Azije. Po drugima, došli su iz Panonije i sa Balkana. Teško je pretpostaviti da su gusari stvorili tako visoku kulturu, organizovanu državu, da su izvršili dominantan kulturni i verski uticaj na Latine/Rimljane, da su predali i pismo… Etrurska kultura je u temelju rimske civilizacije. Mitološka slika Etruraca i Grka ima istu kulturno-istorijsku osnovu.

                           Hetitsko carstvo trajalo je do jedanaestog veka pre nove ere. Nastajalo je, otprilike, od četvrtog milenijuma pre nove ere. Hetiti su narod indoevropskog porekla, hetitski jezik je indoevropski jezik. Ne zna se da li su Hetiti u Malu Aziju došli preko Balkana ili Kavkaza. U jednom trenutku su bili moćnija sila od Egipta. To nisu bili u odnosu na narode sa Balkana. Imali su državu i vojsku milenijum pre pojave Grčke i Rima.

                           Vinčanska civilizacija je zauzimala prostor od Skoplja do Budimpešte, od Sofijskog polja do reke Bosne i Crne Gore. Postoji u periodu od šestog milenijuma do trećeg milenijuma pre nove ere (5 300-3 500 g.p.n.e.). Vinčanci su, možda, imali i svoje pismo. Razvijali su se kao autohtona balkanska kultura na temeljima neolitske Starčevačke kulture i mezolitske kulture Lepenskog vira. Imali su razvijenu metalurgiju i rudarstvo. Arheolog Miljana Radivojević je putem svog magistarskog rada rađenog u Londonu dokazala da je metalurgija nastala na Balkanu (rad je priznat na najvećem svetskom skupu arheologa u Vankuveru ove godine). Vinčanci su poznavali i brojeve, što ne čudi jer u arhitekturi Lepenskog vira ima matematike (9 000 g.p.n.e. na ovamo). Vinča je bila kulturno i civilizacijski najrazvijenija civilizacija te epohe.

                           U poslednjih četiri hiljade godina na prostoru od Male Azije preko Balkana i Podunavlja do Apenina i Alpa živeli su: Etrurci, Hetiti, Pelasti, Heleni (Dorani, Jonjani i Eolci), Galati, Trojanci, Veneti, Iliri, Skiti, Sarmati, Makedonci, Tračani, Mezeji, Geti, Tribali, Reti, Histri, Liguri, Sardi, Sabinjani, Oski, Japigi, Mesapi, Kelti, Panoni, Mezi, Dardanci, Dačani, Peonci, Italici, Jazi, Skordisci, Singini, Panoni, Mezi, Rimljani, Anti, Goti… do današnjih Slovenaca, Hrvata, Srba, Bošnjaka, Albanaca, Bugara, Rumuna, Vlaha, Roma, Makedonaca, Grka, Turaka, Mađara… U suštini, na Balkanu dominiraju Sloveni, Grci i Rumuni (Romani). U poslednjih hiljadu godina na Balkan su se doselili Turci i Tatari (ugrofinska plemena i albanska plemena, dok su Bugari sada Sloveni).

                           Za Pelaste se pretpostavlja da su starosedeoci na prostoru Grčke. Oni su se utopili u helenska plemena koja su došla sa severe, najmanje sa Podunavlja. Jedno od Helenskih plemena zvalo se Dorani. Ime su dobili po Doru, sinu Helena, unuku Deukalijona, praunuku Prometeja (postojao je i prorok Helen, sin Prijama i Hekabe, vladara Iliona, saborac Hektora). Deukalion je jedini preživeo potop koji izazvao Zevs i tako spasao ljudski život. Po drugoj legendi od Deukaliona je nastao muški rod, od njegove supruge Pire je nastao ženski rod. Sve ove legende nastaju mnogo pre nego što je počet jevrejski Stari zavet da se piše. Zevs je bio bog pelaškog plemena i imao je u Epiru, u Dodoni, svoje proročište. U Delfima se javljao preko Apolona (Apolona nalazimo i u Panoniji). Vekovima kasnije, Orfici (ime dobili po tračkom pesniku Orfeju) u grčki život uvode kajanje i askezu, pevaju himne Zevsu… Heleni Makedonce, Ilire i Tračane smatraju varvarima. Aleksandar Makedonski, Makedonac, uz pomoć Ilira i Tračana helenizuje Aziju i severnu Afriku. Vekovima su u Grčku stizali darovi koji su Grke radovali, iz prapostojbine, (mitske) Hiperboreje.

                           Arheološko nalazište Kale kod Bujanovca na jugu Srbije datira iz dvanaestog veka pre nove ere. U ovom gradu se luksuzno živelo od četvrtog veka pre nove ere do drugog veka nove ere. To je najjužnija tačka u kojoj je zabeleženo prisustvo Kelta iz doba Filipa Makedonskog. Kočanska kotlina i ikone iz Vinice u Makedoniji pokazuju visok umetnički i religiozni nivo koji su posedovali ljudi koji su širili hrišćanstvo u četvrtom veku nove ere. Ova dva nalazišta obuhvataju prostor u kome su rođeni Aleksandar Makedonski i Konstantin Veliki. Tu se gradi Justinijana Prima kasnije. Vidimo da je život bio dinamičan, bogat i kulturno veoma sadržajan u ovih deset vekova. Posle dolazi hiljadugodište vizantijske civilizacije, pa vreme slovenske i turske (islamske) civilizacije, pa srednjeevropske civilizacije (austrougarski uticaji), do naših dana kada se na sve ovo mogu dodati uticaji koje proizvodi globalizacija. Može se reći da se na ovom prostoru život neprekidno razvija već više od dvanaest hiljada godina (u Dalekoj Aziji su opstala sećanja na dolazak Arijevaca od dve hiljadite godine pre nove ere). Argonauti su plovili Dunavom i Savom. Skordiski savez trajao je od trećeg veka do prvog veka pre nove ere. U periodu Dioklecijana, Galerija, Kostantina, i Justinijana ’’srce Rima’’ su bile Ilirija, Mezija, Dacija i Dardanija. Na Balkanu je rođeno 30 rimskih imperatora. Od toga 17 na prostoru Srbije. Najpoznatiji gladijator Rima je poreklom iz Mezije. Predvodnik najveće bune robova u istoriji Rima rođen je kao slobodni Tračanin oko 120. godine pre nove ere. U 19. i 20. veku Balkan je svetu podario Nikolu Teslu, Nikosa Kazancakisa, Rudolfa Štajnera, Eneža Joneska i mnoge druge velikane. Slovenski kalendar je za više od hiljadu godina stariji od jevrejskog kalendara. Sada je 7 516. godina po slovenskom kalendaru (na Atosu je nekada bilo svetilište Apolona, u početku su se u Svetoj Gori koristila stara skitska monaška pravila).

                           Kako su Sloveni za par stotina godina koliko su postojali na istorijskoj sceni uspeli da zauzmu najveća prostranstva Evrope i postanu najmnogoljudniji narod Evrope? Kako su Sloveni tako brzo postali dominantno stanovništvo na Balkanu koje odmah opseda Solun i Carigrad, gradi naselje u podnožju Olimpa, Sloven postaje patrijarh u Carigradu, a Ćirilo i Metodije tako brzo i efikasno opismenjuju (novo pismo ili neka reforma postojećeg?) Slovene? Kako su tako brzo nestali toliki narodi koji su hiljadama godina naseljavali Balkan? Šta je narod do Francuske revolucije, a šta nacija posle Francuske revolucije? Kako se hrišćanstvo tako brzo širilo na Balkanu od samog početka?

                           Šta bi bili, kada bi se u budućnosti profilisali kao narod, Dalmatinci ili Sandžaklije? Kako bi objasnili poreklo svog jezika? Kako je nastao engleski jezik? Poreklo Slovena se, danas sve više, vezuje za Venete, kao i poreklo slovenskog jezika. Ili su Veneti Sloveni?

                            Nekada se verovalo da poreklo svastike vodi iz Indije, danas se zna da svastika vodi poreklo (najmanje) iz Vinče. Mi ne znamo gde je Troja i da li je uopšte postojala. Za sada se veruje da je nađena u Maloj Aziji, ali pravo ime Troje je Ilion, koji je po legendi osnovao kralj Dardan, a Dardanija nije u Maloj Aziji. Za Trojanski rat se pretpostavlja da se dogodio između trećeg i prvog milenijuma pre nove ere. Helenska civilizacija nastaje od 1200 godine pre nove ere. Tada nestaje Kritska civilizacija. Poreklo Krićana nije utvrđeno. To je bila razvijena civilizacija u drugom milenijumu stare ere. U Homerovim spisima se kaže da su Heleni ratovali protiv Trojanaca. U 20. veku u holivudskim filmovima Spartanci ratuju protiv Trojanaca.  

                           Krajem drugog milenijuma pre nove ere u Palestinu upadaju jevrejska plemena. Ta oblast je bila naseljena Hanancima i Huritima. Od dvanaestog veka pre nove ere tu oblast naseljavaju Filistinci, ’’pomorski narod’’, po kojima su Grci tu zemlju nazvali Palestina. Tu su živeli i Feničani, koje su Grci zvali Filistejci (a koji su sebe zvali Sidonci, po gradu Sidonu), mogući praoci današnjih Palestinaca, koji su, navodno, alfabetsko pismo preneli Grcima. Nastanak jevrejske države i nacije ide od dvanaestog veka pre nove ere do danas. 

                           Egipatska civilizacija je trajala od četvrtog milenijuma, ali se Egipat kao država etablira u drugom milenijumu pre nove ere. Mesopotamija, odnosno, Sumerija, nastaje od četvrtog milenijuma pre nove ere. Istorija kineske civilizacije ide od trećeg milenijuma pre nove ere. Iran znači – zemlja Arijevaca. Arijevci su ovu teritoriju naselili u drugom milenijumu pre nove ere.


%d bloggers like this: