СРПСКИ DAVOS

  

Економска криза настала у САД, као куга у средњем веку, проширила се кроз читав свет, и дошла је у Србију. Србија би ушла у економску кризу и без ове кризе у свету.

 

Сада већ нико не спори да је криза дошла. Грађани су забринути. Власт није. Познаје грађане. А познаје и тајкуне. Власт има план.

 

План је следећи. Узети све што се може од грађана да не би дошло до отпуштања рођака који су запослени у државним институцијама и локалним самоуправама. Значи, ригорознија пореска контрола свих који нису наши. Оно што не може да се узме од грађана, узети од ММФ-а. Мора се обезбедити новац за потрошњу да би се зауставило смањивање раста промета и профита који остварују тајкуни и стране банке. Зато омогућити повољне кредите за увозну робу.

 

Danas sam gledao emisiju “Stanje nacije“ na televiziji B92 (inače emisija je nastala posle pojave mog bloga, a moj prvi post ima naslov “Stanje“, naravno nacije – srpske). 

 

U emisiji “Stanje nacije“ govorilo se o tome da li Srbija ima pravo da optuži i traži hapšenje bošnjačkih političara i generala odgovornih za smrt vojnika JNA koji su se nalazili u koloni u Sarajevu. Tu je na čelu optuženih Ejup Ganić, koga B92 danas, dana 03.03.2009. zove telefonom u emisiju da komentariše slučaj.

 

U emisiji su kao gosti govorili potparol srpskog tužilaštva za ratne zločine i advokat bosanskog državljanina odgornog za napad kolone JNA u Tuzli (Ilija Jurišić). Taj advokat je sve vreme napadao potparola tužilaštva koje inače loše radi (npr. ova jeziva priča sa vađenjem organa Srba na severu Albanije tretira se kao saobraćajni prekršaj, a da ne govorimo o našoj državi koja nije znala da skrene veću pažnju svetske javnosti na ovaj slučaj, već je to uradila Karla del Ponte, što opet nije dovoljno – u normalnoj državi već bi postojao film koji se bavi sudbinom ovih Srba i bio bi premijerno prikazan na festivalu u Berlinu).

 

Према оптужници српског Тужилаштва за ратне злочине, између БиХ и Савезне Републике Југославије постигнут је споразум о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ на територију СРЈ, као и између представника цивилне и војне власти Тузле са командантом касарне ЈНА „Хусинска буна” у Тузли пуковником Милом Дубајићем. Договорено је да се 92. моторизована бригада у маршевској колони измести из наведене касарне правцем: касарна – Скојевска улица – раскрсница Брчанска Малта – Бијељина, уз гаранцију да током измештања колона ЈНА неће бити нападнута.

Илија Јуришић се терети да је издао наредбу за напад на колону из свег расположивог оружја у тренутку док је колона мирно пролазила кроз Скојевску улицу и раскрсницу Брчанска мала. Распоређени снајперисти прво су пуцали и убијали возаче војних возила, тако заустављали возила и њима блокирали даљи пролаз одобреним правцем измештања. Затим су пуцали и убијали војнике у тим возилима, као и војносанитетско особље. Убијена су 92 војника, а 33 је рањено.

Илија Јуришић ухапшен је у мају 2007. године у Београду, када је из БиХ намеравао да отпутује за Келн.

 A  u srpskom Davosu na Kopaoniku okupio se krem srpske ekonomije.

I kralj šećera, i Miško, i Drakulić export, i ministri, premijer, predsednik, a sve u organizaciji predsednika ekonomista Srbije, koji je sa ministrima, Miškom and co. putovao na sastanak sa čelnicima EU u Brisel, pa na otvaranje Delte u Podgorici, da bi se pre dve nedelje pojavilo istraživanje Saveza ekonomista Srbije u kome nas obaveštavaju da je Beograd najjeftiniji grad u regionu. Javnost nije poverovala, ali nijedan medij nije objavio da je to istraživanje radio čovek koji je sa Miškom i ministrima putovao u Brisel i na otvaranje Deltinog centra u Podgoricu. Sada ih je sve okupio na Kopaoniku. Bili su tu i predstavnici neoliberalne ekonomije poput ekonomiste Begovića. Bio je i premijer RS. Tu je negde bio i predsednik Belorusije. Robert Gabriel Mugabe je bio sprečen da dođe.  

To je ono što sam video na B92. Okupljenima se obratio Bota:

“mora da se razvrgne veza između kriminala, politike, privrede i pravosuđa“

u publici se čuje smeh (a u publici Miško, Dinkić i ostali, svi koji čine najjaču vezu “kriminala, politika, privrede, pravosuđa“ i medija)

nastavlja Bota:

 “da bi Srbija imala šansu za bolju budućnost. Garancija je u društvenim reformama.“

Nedavno je slično govorio na GO Demokratske stranke. Tada je (ponovo) najavio beskompromisan obračun sa kriminalom. Taj dan je stupio na snagu zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom. Kroz privatizaciju, recimo, koja je sprovođena uz nadzor ‘’eksperata’’ iz DS. I tada je rekao da se vodi ‘’hajka’’ na ministre iz DS.  

Nigde nisam čuo ili pročitao da je predsednik Republike pomenuo slučaj Srba koji su odvedeni u Albaniju da bi im se živima vadili organi iz tela. Nigde nije pomenuo beskompromisnu akciju Srbije protiv onih koji su organizovali vađenje organa i ubistva Srba u Albaniji. 

Možda je zato tako mlako reagovao ambasador Srbije u SAD koji dolazi iz redova DS na pisanje CIA agenta koji je pripremio bombardovanje Srbije 1999. 

Možda zato ambasador Srbije prisustvuje Danu državnosti BiH.

Датум који Република Босна и Херцеговина прославља као свој Дан државности је 1. март 1992. године. Тога дана, у организацији босанскохерцеговачких муслимана и Хрвата, одржан је референдум на коме је донета одлука о отцепљењу БиХ из тадашње међународно признате СФРЈ (пре ње ово су урадиле Словенија и Хрватска). На овом референдуму српски народ није учествовао јер се залагао за опстанак заједничке државе. Сам референдум, по тадашњем Уставу БиХ, могао је бити сазван искључиво уз пристанак сва три конститутивна народа у тој републици Срба, Хрвата и муслимана. Овај нелегитимни референдум отвориће врата још дубљој кризи на простору ондашње Југославије и учинити сукобе на подручју Босне и Херцеговине неизбежним.

Истог дана, у центру Сарајева, охрабрени надолазећим ратним несрећама, четворица наоружаних муслимана извршила су напад на голоруке српске сватове. Том приликом убијен је отац младожење Никола Гардовић док је свештеник О. Раденко Миковић рањен. Напад на српске сватове био је први етнички и верски мотивисан злочин у БиХ, који је упућивао јасну поруку тамошњим Србима шта у ствари значи независна муслиманска Босна и Херцеговина.

Hajde da vidimo PLAN koji će naša elita načiniti na Kopaoniku.  

 

До организовања овог скупа на Копаонику дошло је сасвим спонтано. Наиме, већина најбогатијих људи Србије воли скијање, па када се већина њих нашла на Копу, што да не позову и своје пријатеље да сврате. Тако је Мишко позвао председника Савеза економиста Србије да на брзину организује Бизнис форум. Да грађани не кажу “види их, они скијају а свуда криза“. Не драги грађани, они и на Копаонику раде у вашем интересу.

 

 

 

13 Responses to СРПСКИ DAVOS

  1. Varagić Nikola каже:

    IZIT: Srbija već u recesiji

    Autor: Beta | 04.03.2009. – 15:01

    Stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ocenili su danas da je privreda Srbije već ušla u recesiju.

    Saradnik IZIT-a Saša Đogović izjavio je na konferenciji za novinare da se to vidi po padu industrijske proizvodnje u prethodna tri meseca i padu spoljnotrgovinske razmene, pogotovo izvoza.
    „U prethodnih šest meseci zabeležen je pad priliva domaćih izvoznih porudžbina, a očekuje se pad i u narednom periodu“, rekao je Đogović.
    Prema njegovim rečima, ove godine ne treba računati na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) jer se očekuje da će biti smanjen i do pet odsto u odnosu na prošlu godinu.
    „Glavni udar krize još nije naišao i naredni meseci će biti još teži za srpsku privredu“, rekao je Đogović, dodajući da anketa u 200 preduzeća koju radi IZIT pokazuje da 51 odsto privrednika očekuje pad privredne aktivnosti.

    On je ocenio da je Srbija prinuđena da uđe u aranžman sa MMF-om jer postoji visoka nelikvidnost, ali da je potrebno imati dobar plan kako ta sredstva iskoristiti. Prema rečima Đogovića, potrebno je drastično smanjenje postojećeg budžeta za oko 20 odsto, smanjenje plata u javnom sektoru i smanjenje zaposlenih u administraciji, a penzije treba zamrznuti ili čak i smanjiti.
    „Treba ukinuti kancelariju za NIP, jer je njena svrha upravo podsticanje javne potrošnje i smanjiti ili ukinuti subvencije u nekim oblastima“, objasnio je Đogović.

    Kako je kazao, trebalo bi uvesti i porez na uvoz robe široke potrošnje da bi se došlo do budžetskog prihoda koji bi se plasirao za podsticanje uvoznih aktivnosti i za jačanje poljoprivrede.
    Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac rekao je mnogo novca otišlo na odbranu dinara i da to nije potrebno jer bi trebalo da kurs bude relan, a sadašnja vrednost dinara odgovara samo uvoznicima i stranim izvoznicima u Srbiji.
    Kanjevac je naveo da je šansa za srpsku privredu u dobrim privatnim preduzećima i poljoprivredi i da treba pomagati tim sektorima.

    http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=81907

  2. Varagić Nikola каже:

    Direktor Beogradske filharmonije tvrdi da država nema efikasnu kulturnu politiku

    Tasovac podneo ostavku

    Autor: Tanjug, Beta 04.03.2009. – 13:33

    Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac izjavio je danas Tanjugu da je podneo ostavku na tu funkciju jer od premijera Srbije nije dobio jasan odgovor da li on i Vlada Srbije žele efikasnu kulturnu politiku i uspešne državne institucije kulture.

    Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić prihvatio je ostavku direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca, saopšteno je danas iz Ministarstva kulture.
    „U trenutku kada se borimo za svako pojedinačno radno mesto, ministarstvo nije u mogućnosti da podigne plate zaposlenima u Beogradskoj filharmoniji za 100 odsto, što je zahtev Ivana Tasovca i zato sa žaljenjem prihvatamo njegovu ostavku“, piše u saopštenju.
    U saopštenju se dodaje da je obaveza ministarstva da za direktora Beogradske filharmonije postavi adekvatnu ličnost koja će se maksimalno angažovati, biti spremna na odricanje i koja će zajedno sa Beogradskom filharmonijom i Ministarstvom kulture strpljivo tražiti najbolja rešenja u uslovima krize koja je zahvatila državu.
    „U trenutku sveopšte krize koja ozbiljno potresa i Srbiju, najvažniji zadatak Vlade i države je da zaštitimo siromašne i to je jedina održiva politika, a ona je istovremeno i kulturna politika“, piše u saopštenju.

    Tasovac je rekao da ekonomska kriza ne može biti opravdanje i izgovor za odsustvo kriterijuma u određivanju nacionalnih prioriteta, a samim tim i raspodele budžeta u kulturi.
    „Vreme pred nama donosi mnogo izazova u svim oblastima. Za osam godina, kao direktor Beogradske filharmonije sarađivao sam sa tri vlade, strpljivo čekajući odgovore i praveći male pomake. Svetska ekonomska kriza, koja je i pred našim vratima, više nijednom čoveku ne dozvoljava strpljenje“, objasnio je Tasovac u izjavi Tanjugu.

    http://www.blic.rs/kultura.php?id=81891

  3. Varagić Nikola каже:

    Peca Ejdus obrazložio svoju ostavku

    Narodno pozorište je socijalni buvljak

    Autor: M. Graf | Foto:FoNet | 04.03.2009. – 05:00

    Glumac Predrag Ejdus, koji je prošle nedelje podneo neopozivu ostavku na mesto upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, obratio se juče novinarima obrazlažući razloge takve odluke. On je rekao da je njegova saradnja sa sadašnjim ministrom Nebojšom Bradićem postala „razgovor gluvih” i da nije više u stanju da rešava probleme koji se uporno gomilaju.

    – Stanje u kući je više nego alarmantno. Narodno pozorište je u organizacionom smislu davno prevaziđena i troma institucija, koja je od kulturne postala socijalna ustanova po principu „niko ne može tako malo da me plati, koliko ja mogu malo da radim”. Kriterijumi su pali na najniže grane, ovo je vreme laži – rekao je vidno razočaran Ejdus, napominjući da se problemi u Narodnom pozorištu decenijama nasleđuju i da država konačno mora da napravi oštre rezove.
    Ejdus je istakao da Narodno pozorište, zbog velikog broja zaposlenih, košta državu dva miliona evra godišnje. Prema njegovoj proceni, od blizu 800 zaposlenih oko 350 je viška.
    – Predlagao sam Ministarstvu kulture reorganizaciju kuće i uvođenje rada po ugovoru, koji bi putem zdrave konkurencije državu oslobodilo ovog „socijalnog buvljaka”. Od nas se, međutim, očekivalo da sprovedemo unutarnju reorganizaciju za koju sam ubeđen da je nemoguća bez konkretne ideje države. Problem Narodnog pozorišta mora da rešava Ministarstvo i Vlada zakonskim predlozima, kao što je urađeno u svim ozbiljnijim pozorištima u svetu – istakao je Ejdus.
    On je ukazao na primer Hrvatskog narodnog kazališta koje je odlukom Sabora svedeno na 500 zaposlenih i sada funkcioniše po principu ugovora.
    – Jedno od rešenja jeste i da se zatraži mišljenje inostranih eksperata. To jeste skup poduhvat, ali postoje fondovi Evropske unije koji daju sredstva za te svrhe – napomenula je Svetlana Bojković, koja je i sama najavila odlazak sa mesta predsednice Upravnog odbora Narodnog pozorišta, rekavši da je umorna od iscrpljujućih i jalovih borbi da se promeni stanje svesti u ovoj kući.
    – Nijednoj Vladi nije bilo stalo do donošenja Zakona o pozorištu, sve se oslanja na Zakon o radu. Decenijskom nebrigom od Narodnog pozorišta stvoren je jedan mutant upravljanja sa 10 sindikata na 800 ljudi – rekla je Svetlana Bojković.

    http://www.blic.rs/kultura.php?id=81766

  4. Varagić Nikola каже:

    Prvi klonovi žive u Istočnoj Evropi

    Kontroverzni italijanski doktor tvrdi da je klonirao tri bebe

    Autor: Blic online | 04.03.2009. – 11:56

    Italijanski doktor Severino Antinori, koji je punio naslovne strane prošlog meseca jer je oplodio ženu sa spermom njenog supruga koji je u komi, sada tvrdi da je klonirao tri bebe.

    Naime, doktor Severino Antinori tvrdi da je pre devet godina napravio tri bebe koristeći „ljudsku tehniku“ za kloniranje, javlja agencija AFP.
    „To su bila dva dečaka i devojčica koji danas imaju devet godina“, rekao je Antinori. „Rođeni su zdravi i danas su odličnog zdravlja“.

    Prema njegovim rečima, deca žive u istočnoj Evropi, ali nije dao više nikakav dodatni dokaz za svoje tvrdnje. On je samo rekao da je uzeo ćelije od tri oca, koji su bili sterilni i iskoristio ih je da oplodi jajne ćelije tri žene koristeći metod poznatiji kao „nuklearni transfer“. Nuklearni transfer uključuje uklanjanje DNK iz neoplođene jajne ćelije i ubrizgavanje atomskog jezgra koji sadrži DNK. Na taj način je klonirana i ovca Doli, ali, kako je rekao Antinori, u ovom slučaju je bilo nekih dodatnih poboljšanja zbog boljih rezultata.
    Antinori, koji je postao poznat nakon što je omogućio šezdesettrogodišnjoj ženi da rodi bebu 1994. godine, rekao je da zbog privatnosti porodica ne sme da pruži više detalja o tim bebama. Kada ga je novinar podsetio da je takvo kloniranje zabranjeno u katoličkoj Italiji, doktor je rekao da o tome više voli da govori kao o „inovativnim terapijama“, a ne kloniranju.

    http://www.blic.rs/svet.php?id=81863

  5. Varagić Nikola каже:

    Обрачун с криминалом и корупцијом
    КОПАОНИК – Председник Србије Борис Тадић најавио је данас даљи одлучан обрачун државе са криминалом и корупцијом, истичући да је реч о националном послу од највећег могућег значаја.

    „Моја порука свету криминала је да држава неће одустати од својих обавеза борећи се против криминала на сваком месту и то је, по мом мишљењу, један национални посао од највишег могућег значаја”, изјавио је председник Србије новинарима на Копаонику, у паузи Бизнис форума.

    Тадић је указао да сваки напор полиције, истражних органа и тужилаштва недвосмислено сведочи да још од деведесетих година постоје снажни утицаји и везе у том „четвороуглу”.

    Стога се вара свако ко мисли да се лако, за једну, две, осам или десет година може сузбити спрега криминала, корупције, привреде и правосуђа, приметио је Тадић.

    Он је такође рекао да ваљда није потребно посебно образлагати да су економија, правосуђе и политика били читаву једну деценију, деведесетих, били постављени на криминалним основама.

    Према Тадићевим речима, када неко корумпира неког из државне администрације онда је то спрега криминала, правосуђа, политике, као што је спрега и у привреди, такође, када неко утаји порез или када новац зарађен нелегално деведесетих година „пере” у привреди.

    Зато је, додао је он и донесен закон о одузимању имовине оних који су осуђени да бисмо успели да прочистимо наш економски систем и тако успоставимо правну државу што сваки грађанин Србије зели.

    На молбу новинара да прокоментарише реаговање опозиције да форум на Копаонику није ни од какве користи, Тадић је одговорио да свако ради свој посао, па и опозиција мисли да на тај начин ради свој посао.

    „ То је излишно коментарисати”, рекао је председник Србије.

    Он је, настављајући у ироничном тону, додао да је и сам чуо коментаре да су учесници форума заправо дошли на скијање, да се он сам, на жалост, није скијао 30 година, мада би волео да јесте, али да ће то свакако учинити следећи пут када дође на форум на Копаонику и тада ће се и сликати, управо због опозиције.

    Танјуг
    http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Obrachun-s-kriminalom-i-korupcijom.sr.html

  6. Varagić Nikola каже:

    Борба за „Асторију” се наставља

    У прошли петак догодила се аукција. Позивам свакога да извуче свој закључак о правичности, легалности и о коначном исходу, прихваћеној цени. Једино желим да кажем да власници хотела„Асторија”, које ја представљам, такву цену никада не би прихватили.Подсећам да је „Асторија” неправилно национализована и да држава никада није имала правоснажни основда располаже хотелом. Такође, сви рокови за исплату накнаде на основу национализације су прошли, а последњи законом прописани рок је истекао 1 јануара ове године, па пошто накнада никада није исплаћена, онда је и држава изгубила право на посед имовине, коју је илегално узела. Ево, док ово пишем, јасно схватам сав апсурд ситуације у којој наша држава већ више од 60 година сама гази по правима својих грађана.

    Од децембра 1989. године, од мог првог јавног бављења политиком на састанцима иницијативног одбора Демократске странке, баш овде у хотелу „Асторија”, залагао сам се за увођење правне државе. Концепт правне државе једноставно значи увођење праведних закона и њихово строго поштовање које контролише независно судство. У „Писму о намерама”, првом програмском документу Демократске странке објављеном 18. јануара 1990, правна држава је на првом месту као неопходни принцип за изградњу једног фер, демократског друштва. Све демократски оријентисане странке које су настале од тада такође су у својим програмским циљевима на прво место ставиле концепт правне државе.

    Како је онда могуће да после више од осам година демократске власти код нас није успостављена правна држава? Верујем да није лако од једног арбитрарног система подложног корупцији направити чврст систем правичних закона и независног судства.То сам јасно видео као заменик министра правде Србије 2001. године. Тада смо свесрдно започели рад на доношењу нових правичних закона и успостављању независног судства. Нажалост, политички консензус о променама се убрзо распао, чим је дошло до раскола у ДОС коалицији, и ја сам тада напустио Министарство правде. Очигледно је да суштинске реформе од тада тапкају у месту и да су међусобне борбе политичких странака и економски интереси њихових финансијера стављени изнад интереса грађана и демократије.

    Сада је крајње време за спровођење суштинских промена у нашем друштву. Анкете јавног мњења показују да је већина наших грађана за учлањење Србије у ЕУ. Грађанижеле да буду део једне чврсте заједнице, демократски опредељене и засноване на принципу правичности и правне државе. Они желе правну заштиту својих грађанских права. То је оно што желим и ја, као један од власника „Асторије”, а то желе и запослени у хотелу коју су донели одлуку о штрајку. Ми желимо да држава поштује наша грађанска права, а на првом месту да сама поштује своје законе и да неправедне законе из наше тоталитарне прошлости замени праведним. Закон о реституцији је за европски опредељену Србију неминован. Без законског уређења имовинске сигурности немогуће је успоставити правну државу, функционалну грађанску демократију и ефикасно регулисани економски систем.

    И, на крају,желим да предочим један врло личан осврт на мој породични хотел „Асторија”. Ја сам овде рођен, одавде сам ишао у школу, овде сам одрастао. Посматрао сам своје родитеље и баку како су овде мукотрпно живели после Другог светског рата јер су проглашени за непријатеље режима. Мој отац адвокат Милорад Ђ. Нинковић годинама после рата није могао да се бави адвокатским послом, ни да добије пасош јер су му била одузета основна грађанска права, па је неко време провео и у затвору. Али, то га није спречило да покрене лавину тужби и парница против државе, да се бори за оно што му је илегално одузето. Хотел је саградио моје деда 1937. године, уложивши у њега сав свој капитал и труд. Претходно је био власник хотела „Пошта” у Београду и неких других угоститељских фирми. Током више од 20 година угоститељског рада мој деда Ђурђе С. Нинковићстицао је капитал и знање да би све то уложио у „Асторију”. А део тог капитала деда је наследио од свог оца, мог прадеде, Станише Ј. Нинковића, земљорадника, газде и предузимљивог човека из села Винча.„Асторија” је плод колективног труда породице Нинковић, и ја осећам као своју моралну дужност да борбу за „Асторију” наставим.

    Судске парнице су у току пред Општинским и Врховним судом. Уложићуцелокупно своје искуство и знање које сам стекао кроз 40 година бављења адвокатуром у Београду и Лондону да се оне што пре реше у корист правде и да се судски потврди право Нинковића на хотел „Асторију”.

    Ђурђе Нинковић, адвокат
    [објављено: 09/03/2009]
    http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Borba-za-Astoriju-se-nastavlja.sr.html

  7. Varagić Nikola каже:

    Ekonomija

    Mijat Lakićević | 08.03.2009

    Narodno pozorište Srbija

    Beogradsko Narodno pozorište je tipičan slučaj. Direktor Predrag Ejdus je podneo ostavku. Tek tada je javnost saznala da u Narodnom pozorištu ima oko osam stotina zaposlenih od čega je oko 350 njih višak. Dakle, gotovo polovina. U tome po svoj prilici leži tajna Ejdusovog povlačenja.
    Izgleda da je sindikat saznao, ili se samo uplašio, da bi, pritisnut besparicom, novi direktor – Ejdus je postavljen u novembru – mogao da posegne za radikalnim merama, tj. otpuštanjem. Pa je isfabrikovao aferu koja je direktora oterala.
    U državi Srbiji, u onome što se zove javni sektor, slično je kao u Narodnom pozorištu. Od oko 600.000 zaposlenih 40-50 odsto je višak. Sve usluge koje razne državne i paradržavne institucije pružaju građanima Srbije mogle bi da se obavljaju sa upola manje zaposlenih. A da ništa ne izgube na kvalitetu.
    Na plate koje se finansiraju iz sredstava poreskih obveznika, dakle ne računajući plate zaposlenih u javnim preduzećima koji se finansiraju iz sopstvenih prihoda, godišnje se potroši (najmanje) 250 milijardi dinara. Smanjenjem broja zaposlenih u državnim službama moglo bi da se uštedi, bez ikakvog preterivanja, i sto milijardi dinara. Ne računajući, ponavljamo, javna preduzeća gde bi smanjivanje broja zaposlenih povećalo efikasnost i profit.
    Građani državi plaćaju usluge, ali ih ne dobijaju. Dobijaju ih neki drugi. Recimo oni koji uvoze jeftino, a prodaju skupo na domaćem tržištu. To jest, prodaju onima koji odrani, em preko poreza em preko visokih cena, nikada neće biti u prilici da kupe kartu za bilo koje pozorište. Pogotovo narodno.

    http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=2933

  8. Varagić Nikola каже:

    »Nova srpska diplomatija«

    Ko predstavlja Srbiju

    Javnosti nijednom nije objašnjeno ko je i za šta u srpskoj vladi ovlastio potpredsednicu Delte, Milku Forcan, u njenim sve češćim i sve više pozicioniranim ulogama zastupnice srpskih ekonomskih interesa u Evropi i svetu

    Nastasja Radović

    Nakon Svetskog ekonomskog foruma u Davosu jasno je da svetski politički i ekonomski lideri ne znaju šta ih čeka u 2009. godine. Mnogima je, međutim, jasno da najnovija velika ekonomska kriza, koja se zahuktava, zahteva redefinisanje svetskog poretka. Naravno, iza floskula i razumljivog straha izbijala je i stara boljka – pitanje predvodništva. Rusija, koja traži multilateralnost, snažno ističe svoje ambicije ka vraćanju starih pozicija. Po prvi put na ovom samitu, gde je svet kapitala redovno demonstrirao svoju ne samo ekonomsku već i političku dominaciju, pojavio se jedan ruski premijer. On agilno predlaže novi veliki sporazum, nalik onom o uglju i čeliku, sporazum o međunarodnom pravnom okviru za energetsku bezbednost. Rusija, kao druga izvoznica nafte u svetu, ofanzivno nastupa i traži saveznike i među svojim potrošačima širom sveta, očigledno motivisana velikom akcijom koju u SAD namerava da pokrene novi američki predsednik. Barak Obama, naime, pokušava da radikalno rešava velike probleme svoje zemlje u energetskoj zavisnosti, i predlaže velika ulaganja u istraživanja i primenu alternativnih, samoodrživih izvora energije.
    Nije čudno što su na Forum došli i Putin i kineski premijer Ven Điabao, lideri koji su doskora na tom mestu više tretirani kao oni kojima se nikada ne može verovati, nekada najveći suparnici i neprijatelji, a danas nezaobilazni saputnici u nevolji. Već je to ozbiljan simbolički znak da prisustvujemo šansi za veliku promenu. Koja ne mora nužno biti prevazilaženje stanja i put ka bezbednijoj budućnosti planete. Jer, ovde je upravo o tome reč. O svetskoj prekretnici. O »spasavanju ljudskog roda«, kako emfatično ovo vreme naziva Edgar Moren.

    Promovisanje

    I Srbija je, po običaju, imala svoje predstavnike u Davosu. Vicepremijera Božidara Đelića koji je poveo »privrednu delegaciju«: generalnog direktora Telekoma Branka Radujka, potpredsednicu Delte Milku Forcan i Veselina Jevrosimovića, predsednika Komtrejd grupe. Šta su ovi predstavnici srpske privrede uradili za Srbiju i za same sebe nije se baš moglo razumeti. Rečeno je da će Srbija, »kao jedna od retkih zemalja Istočne Evrope«, organizovati forum za strane investitore, baš u Davosu. Prisustvo u Davosu nije besplatno (kompanijska članarina je 48.000 franaka, a kotizacija za učešće po osobi još 18.000 franaka, bez preskupog smeštaja i još skupljeg prevoza, »na nivou«, od Ciriha do Davosa), pa ako ništa drugo valjda su naši veliki privrednici bar platili svoje troškove, a država uštedela…
    Za potpredsednicu Delta holdinga, Milku Forcan, samit u Davosu je bio samo prirodni nastavak »promocije« Srbije. Iako stalno ali diskretno, zaklonjena iza lobiranja za Deltu u regionu i svetu, kako je objasnila svoje prošlogodišnje povlačenje sa poslova u Srbiji, Forcan ne krije da njene aktivnosti imaju i »državnu« dimenziju. Posle prošlogodišnje organizacije sastanka srpskih privrednika i EU administracije u Briselu, kojim se podičila gospođa Forcan, ona je »jedina žena«, javna ličnost iz Srbije, koja je prisustvovala, tvrdi se kao zvanica, na američkoj predsedničkoj inauguraciji i pratećim sadržajima. Građani Srbije ni do danas ne mogu biti sigurni da li je tamo bio srpski ambasador jer se o tome niko nije ni raspitivao, a kamoli da je o značajnom svetskom događaju popričano s njim. Tu delikatnu ulogu, tumača događaja i svedoka sa lica mesta, mediji u Srbiji su namenili potpredsednici Delte, nesuđenoj šefici državnog tima za brendiranje Srbije.
    U intervjuima datim u kratkom razmaku Politici i Vremenu, pompezno najavljenim naslovnim stranama, Milka Forcan se diskretno hvali svojom visokom, iako sasvim neformalnom misijom. Iz odgovora novinarki Vremena Forcan ležerno dovodi u neposrednu vezu interese svoje kompanije i države, pa o potezima Delte kaže: »Cilj nam je da još pospešimo svoje pozicije u vašingtonskim krugovima, a ne samo sa poslovnim partnerima… Tokom godine bi moglo da dođe do neke posete srpskih
    privrednika Vašingtonu. Možda je u ovom trenutku prerano o tome govoriti. Na neki način je sličan put bio prošle godine i u Brisel, a to je rezultiralo konferencijom srpskih privrednika i evropskih zvaničnika. Mislim da nije nerealno očekivati da u drugoj polovini godine dođe do takvog skupa i u Americi«. Šta bi, zaista, trebalo da očekujemo posle ovolikog optimizma? Naročito ako se zna da za predsednika Delte, Miroslava Miškovića, još uvek (da li?) važi zabrana ulaska u SAD. Mišković je, posle belega zbog bliskosti sa Slobodanom Miloševićem, u novije vreme dobio još nekoliko novih, označen kao kontroverzni biznismen koji potplaćuje sve partije na srpskoj političkoj sceni. U vrhu vlasti neformalno se tvrdi da država nema ništa sa očiglednim pokušajima Delte da se skine Mišković sa crne liste, pa se upućuje na američke interese koji se u Srbiji, na razne načine, »lome« preko ovog tajkuna. Forcan nas podseća da njihove veze u SAD nisu beznačajne jer su oni, tvrdi, najveći partneri američkih firmi u Srbiji. Rade sa Najkom, Pionirom, Master fudsom, Dženeral elektrikom…

    Tajac

    Prošle godine je promocija Delte kao »ledolomca« srpske privrede izazvala burnu reakciju javnosti, a pokušaj Koštuničine vlade da gospođi Forcan dâ istaknutu ulogu u ekonomskoj diplomatiji i koncipiranju »lica Srbije« u svetu osujećen je lege artis: Odbor za rešavanje o sukobu interesa odlučio je da ona ne može biti na čelu državnog tima zbog očiglednog sukoba interesa. Postavilo se i pitanje monopola Delte na tržištu maloprodaje, što se završilo neslavno. Ispostavilo se da postoji »rupa u zakonu« koja zaustavlja mišljenje Komisije o zaštiti konkurencije o monopolizmu Miškovića, pred Vrhovnim sudom…

    Sada, nema ni romora. Mišković se sprema na kupovinu Merkatora, a vlast jasno vidi u tome ispunjavanje raznoraznih svojih interesa. Ova kriza i strah ljudi od nezaposlenosti opravdavaju veliku (i očiglednu) podršku vlade Miškovićevoj »politici«. »Ledolomac« ima velike planove, ali ne i mala očekivanja. Pored dizanja američkog embarga, tu mora biti i kreditiranje Miškovićevog duga širokom krugu firmi koje snabdevaju njegove sve brojnije firme (pored Crne Gore, tu je i Bosna). Priča se da se radi o pola milijarde evra duga dobavljačima, a sve je lakše ako vas država smatra ledolomcem i najvećim predstavnikom »ekonomskog patriotizma« van granica Srbije.

    Miškovićeve ambicije su velike, a država se trudi da ga prati.

    Pri tom, niko se više ne pita šta od toga, sem onih 16.000 radnih mesta (i bez Delte, uvek bi bilo mesta u prehrambenoj maloprodaji), imaju građani Srbije?

    Poslujući sa stotinama miliona evra Mišković kod prodaje svojih firmi ne plaća porez Srbiji, držeći se stare šifre koja ga je vinula na liste najbogatijih, poslovanja preko Kipra.

    http://www.republika.co.yu/448-449/03_1.html

  9. Varagić Nikola каже:

    ПОКРЕТ ПОТРОШАЧА:

    ПОЛОЖАЈ ПОТРОШАЧА У СРБИЈИ ПОГОРШАН

    БЕОГРАД – Положај потрошача у Србији је погоршан због светске економске кризе, а по степену заштите права српски потрошачи се налазе на зачељу у Европи, изјавио је данас председник Покрета потрошача Београд Петар Богосављевић.

    Реална куповна моћ потрошача у Србији је опала, што је последица раста цена и промена курса динара, док је организованост потрошача хаотична, рекао је он на конференцији за новинаре поводом светског Дана права потрошача, 15. марта.

    Он је изразио незадовољство непостојањем праве, релевантне националне организације за заштиту потрошача, односно непостојањем довољно снажаног потрошачког покрета који би представљао реалну снагу која је способна да води дијалог са државним органима и намеће дијалог око одрживих решења и преузима одговорност за то.

    Тренутно у Србији постоје четири националне организације за заштиту потрошача, четири регионалне, као и 18 организација за које сматра да им заштита потрошача није основни мотив формирања, казао је Богосављевић.

    Према његовим речима, у заштити права и интереса потрошача у Србији било је и напретка и назадовања.

    Богосављевић је прецизирао да се напредак осећа у делу законске регулативе, односно спремности државе да се закони брже усаглашавају са регулативом у свету, као и кадровском јачању сектора за заштиту потрошача у Министарству трговине и услуга.

    Светски Дан права потрошача се обележава од 1983. године.

    Бета

    http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.sr.html

  10. Varagić Nikola каже:

    Epizodisti u glavnoj ulozi

    Cilj nedavnog okupljanja ovdašnje političke i ekonomske elite na Kopaoniku nesumnjivo je bilo pronalaženje rješenja za krizu u kojoj se zemlja našla. Ako se kao kriterij za poziv na skup uzme imovina od milion ili više evra, odnosno odgovarajući politički uticaj (da ne kažemo moć i vlast), slabije upućen građanin bi logično morao da zaključi kako i nema k’o drugi da pronađe spas iz nevolje do čeljadi, koja je jedina uspješna u opštoj propasti.
    Skup je, sudeći po izvještajima, uspio u svemu ako se izuzmu dvije sitnice. Nije, naime, našao izlaz iz sadašnje situacije niti je označio krivce za propast što nas je snašla. Ali nije ni logično da oni što su uspjeli razmišljaju o propasti. Ne može, po liberalnoj definiciji, uspješan pojedinac biti kriv za kolektivnu nesreću.
    Mene, staro zakeralo, asocira ovaj sastanak na gori na jedno drugo davno okupljanje, čak iz godine 1971. o kojemu iscrpan izvještaj donosi časopis „Filosofija“ (br. 1/1971). Na skupu filozofa na Tari, prije ravnih 38 godina, raspravljalo je na temu „Liberalizam i socijalizam“ petnaestak najumnijih glava tadašnje Srbije (Lj. Tadić, M. Marković, D. Grlić, T. Inđić, Z. Pešić-Golubović, A. Krešić, D. Mićunović, B. Jakšić, M. Životić, N. Rot, K. Čavoški. D. Ćosić, R. Bojanović, V. Filipović, N. Popov i Z. Kučinar). Kao što vidimo, iako su oni za razliku od današnjih diskutanata uglavnom bili opozicija tadašnjem režimu, ni njihova rasprava nije donijela rezultat budući da je socijalizam propao, dok liberalizam, koji tone, napuštaju i posljednji pacovi.
    Nada (ona što umire zadnja) zna da je Kopaonik viši od Tare, a i da su političari i privrednici moćniji od filozofa i pisaca. Uporedimo samo sastave nekadašnje i današnje planinske sesije. Zašto bogati tajkun ne bi nešto smislio bolje od siromašnog profesora? Da je ovaj (drugi) bio pametan, ne bi bio siromašan. Zbog toga sam, uprkos svemu, ipak optimista, iako sam inače pesimista. Spas je, kažu, uvijek u planini, osobito ako je šumovita.

    http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=2960

  11. Varagić Nikola каже:

    Na čemu Srbija može da uštedi:
    Zaharije Trnavčević

    Koliko rada za tonu zrna

    Srbiju je zapljusnuo talas globalne ekonomske krize i – nastala je recesija.Uobičajen odgovor na ovo stanje je – štednja. Smanjuju se ulaganja, opada proizvodnja, kupovna moć, a sa njom opšta i lična potrošnja. Raste broj nezaposlenih…

    Veruje se da je štednja najbolji način da se preživi dok se ne završi nepovoljan ciklus i počne oporavak. Državnici i političari savetuju da se štedi „na svim nivoima”.

    Ima sektora (pre svega:javni!) u kojima je, i pre krize, trebalo „kresati” troškove, smanjiti broj zaposlenih i visinu često enormno visokih zarada.

    Ali štednja, posebno u ovom času, treba da bude razumna – da ne uspori privredni rast. Bilo bi pogubno ukoliko štednja u poljoprivredi dovede do pada ionako niskog nivoa agrotehnike, a sa njime i proizvodnje. A to će se, neminovno, dogoditi ako se ne kupi najbolje seme, dovoljno mineralnih đubriva, preparata za zaštitu bilja, koncentrata za domaće životinje.

    Zbog narušenih cenovnih odnosa, kupovna moć zemljoradnika u Srbijii pre krize bila je niska. Besparica godinama pritiska zemljoradnike i usporava rast proizvodnje. Ugašene su zadruge, sa njima i povoljne „kreditne linije”, a poslovne banke ne nude jeftine zajmove.

    U poređenju sa zemljama na zapadu Evropesrpski poljoprivrednici, iako imaju domaće hibride visokog rodnog kapaciteta, troše četiri puta manje đubriva i zatoimaju osrednji, jedva isplativ rod!

    Elem, „štednja” bi povećala naše zaostajanje za evropskim farmerima, smanjila izvoz,opala bi konkurentska sposobnost naših seljaka. A strateški, dugoročni cilj Srbijeje da se, pre i nego što postane punopravan član, približi Evropi, u pogledu produktivnosti.

    To je moguće. I to treba, stalno, imati na umu i ne napuštati trasu koja vodi napretku i blagostanju. Razumna štednja je, u svakom vremenu, poželjan odnos prema resursima koje nam je dala priroda i dobrima koje su stvorile i ostavile ranije generacije.

    Treba štedeti. Nije razumno da gubimo i rasipamo energiju jer nije obnovljiva. Ni vreme, koje se, kad jednom mine, nikad ne vraća!

    Cena energije u Srbiji najniža jeu Evropi. Ni vreme se ne ceni! Osnovni pokazatelj razvijenosti i bogatstva, bilo koje zemlje, meri se učinkom u protoku jedinice vremena.To isto važi i za poljoprivrednike: koliko hektara obradi jedan zemljoradnik?Koliko sati rada traktora i mašina utroši za tonu zrna? Koliko namuze litara mleka, dobije mesa?

    I pre, i u toku krize, i kasnije, treba razmišljati u tom smeru: kako da se „štedi” vreme da budemo produktivniji?

    Da bi se to promenilo nabolje – neophodno je da se,pre svega, promeni svest. Da građani shvate na čemu počiva i od čega zavisi i zašto je opala njihova kupovna moć. Zašto je niža od njihovih želja i potreba?

    Nije dobro što se širi strah od još težih posledica globalne ekonomske krize.Njen uticaj ne može potpuno da se neutrališe, još manje da sesasvim izbegne. Ali pravi odgovor i ponašanje male i siromašne zemlje Srbije nije –„štednja”–redukcija proizvodne potrošnje i aktivnosti! Naprotiv, pravi odgovor je preduzimljivost. Veća produktivnost!

    S otapanjem snega i dolaskom proleća počinje novi ciklus proizvodnje, pre svega setva. Godinu, koja je pred nama, treba iskoristiti da se radi bolje nego ranije. Da se dobije bogatija žetva, berba. Da svetu, koji je u krizi, ponudimo veće viškove zdrave, lepo upakovane, hrane. Jer, da bi opstao i preživeo krizu – taj svet mora da jede…

    *Novinar

    Zaharije Trnavčević
    http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Koliko-rada-za-tonu-zrna.lt.html

  12. Varagić Nikola каже:

    PRVA SOCIJALNA PRODAVNICA OTVARA SE 25. MARTA
    BEOGRAD

    Trgovinsko preduzeće „Jabuka” održaće konferenciju za novinare, povodom otvaranja prve “SOS prodavnice Jabuka“, 25. marta, u kojoj će se osnovni prehrambeni artikli prodavati po znantno nižim cenama, a kupovina će biti omogućena svim zainteresovanim potrošačima.

    Ideja „Jabuke” je da prodavnica bude namenjena samo siromašnijim slojevima stanovništva, ali za to sada ne postoje zakonske mogućnosti, pa je sa Ministarstvom trgovine dogovoreno da ona za sada bude otvorena za sve građane.

    U međuvremenu će stručni tim Vlade Srbije predložiti koncept funkcionisanja socijalnih prodavnica i kriterijume za utvrđivanje kategorija ugroženih potrošača koji će u takvim radnjama moći da kupuju, kao i načine sprečavanja potencijalnih zloupotreba.

    „Jabuka” se sa svojim dobavljačima dogovorila oko sniženja marži, što će omogućiti da cene za većinu proizvoda budu niže od 10 do 15 odsto od dosadašnjih najnižih cena tih proizvoda, dok će drugi biti jevtiniji za 30 do 40 odsto, a pojedini, kao što su luk i krompir, moći će da se nabave po cenama nižim do 50 odsto.

    Prva SOS Prodavnica biće otvorena u Bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu.

    Tanjug

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: