Anarchy in the EU, sa sve Srbijom

 

NIN broj 3035

 

Grčka pobuna – osveta života

 

Akis Gavrilidis, grčki politički pisac

 

Evo par citata iz njegovog teksta koji se bavi pobunom građana Grčke:

 

’’Ništa više neće biti isto u Grčkoj.

Novi subjekt je istovremeno ’nesubjekt’; on nije suveren, homogen entitet sa jedinstvenom voljom i svešću, već je nestabilan, promenljiv, višestruk, on je mnoštvo. Mnoštvo nije – i nikada neće postati – još jedna politička partija u parlamentarnom sistemu, nije nova socijalna klasa ili skup istih ljudi, nego logika artikulisanja borbi. To je oaza realnog u pustinji umrtvljenih simboličkih reprezentacija.

Objekt, i u isto vreme sredstvo njihove borbe, jeste život po sebi.

Protesti su bili alternativni način borbe protiv zločina, miran i izuzetno zreo način da građansko društvo zahteva – i preduzme, u istom činu – polaganje računa koje je država odbila.

Koordinacija srednjoškolaca kada su simultano napali oko 45 policijskih stanica u skoro svim glavnim grčkim gradovima bez ijednog centralnog tela koje ih vodi, bilo je izuzetno ispoljavanje organizacionih veština koje očajnički nedostaju akcijama najvećeg broja državnih agencija.’’

U Grčkoj je događa ono što će se dogoditi u Srbiji i u još nekoliko država Evrope ove godine, a Francusku, Nemačku, Italiju i Veliku Britaniju to, samo u mnogo gorem obliku, čeka sledeće, 2010. godine.

Šta se to događa u Evropi?

Pored ekonomske krize, razloge možemo tražiti u načinu u motivima koji su vodili tvorce Evropske unije i u načinima na koji se Unija danas stvara. Ti motivi i taj način doveli su, između ostalog, na korak do privrednog kolapsa celu Evropu.

U istom broju NINa objavljen je i govor predsednika Češke Vaclava Klausa koji je on održao u Evropskom parlamentu 19. februara 2009. Iz tog govora izdvajam par citata:

’’Ako sam rekao da za nas članstvo u EU nije imalo alternativu, reč je samo o polovini onoga što je trebalo reći. Druga polovina je sasvim logična tvrdnja da metodi i forme evropske integracije imaju, naprotiv, niz mogućih i legitimnih varijanti, isto kao što su ih imale u poslednjih pola veka.

U uobičajenom parlamentarnom sistemu postoji deo koji podržava vladu i deo koji pripada opoziciji, što u evropskom parlamentu nije slučaj. Ovde se sprovodi samo jedna od alternativa i ko razmišlja o drugoj, smatra se za protivnika evropske integracije.

Bojim se da pokušaj ubrzavanja i produbljivanja integracije i sve jačeg pomeranja odlučivanja o uslovima građana zemalja članica na evropsku ravan, mogu posledicama da ugroze sve pozitivno što je postignuto u Evropi za poslednjih pola veka.

Ne dopuštajmo situaciju u kojoj bi građani zemalja članica živeli sa osećanjem rezignacije da projekt EU nije njihov projekt i da se razvija drugačije nego što sami građani žele, te da su oni samo primorani da mu se podređuju.

Treba otvoreno reći da je današnji ekonomski sistem EU sistem potiskivanog tržišta i neprekidnog jačanja centralnog rukovođenja ekonomijom.’’

Zanimljivo je da je uredništvo NINa na naslovnu stranu stavilo sliku i objavilo intervju sa osnivačom Evropske banke za obnovu i razvoj i savetnikom bivšeg francuskog predsednika Miterana (u eri Regan-Tačer-Miteran uspostavljen je ekonomski sistem koji danas doživljava kolaps). U NINu se Žak Atali predstavlja kao ’’jedan od najuticajnijih intelektualaca današnjice’’. Evo kako ovaj gospodin predviđa budućnost:

’’Tržište nije suprostavljeno slobodi, već je jedan od njegovih oblika. Ono što će, dugoročno, biti teško pomirljivo su, zapravo, dve dimenzije organizovanja slobode: tržište i ekonomija – kada je reč o privatnim dobrima, i demokratija – kada je reč o kolektivnim dobrima; jer je tržište po svojoj prirodi globalno, dok je demokratija po svojoj prirodi lokalna. Jedno od njih, a to je tržište, upravo zato što je globalno – biće moćnije. Tako da čitav niz entiteta za koje će se smatrati da su demokratski suvereni, to u suštini neće biti.’’

Na kraju intervjua Žak Atali kaže:

’’Naravno da sam utopista, ali govorimo o projektu društva koji će nastupiti pre ili posle velikog sukoba, ili umesto njega – projektu u kome će svako postati svestan da mu je sreća drugih u interesu.’’

Meni sve ovo liči na pranje biografije. Nije mi jasno zašto je osnivač Evropske banke za obnovu i razvoj dobio naslovnu, a ne, recimo, predsednik Češke. Gledamo to u Srbiji svaki dan. Oni koji su doveli do ekonomske krize, umesto da podnesu ostavke, nude rešenja. Kakva rešenja? Zaista je smešno čitati intervju ovog Francuza u kome on prognozira da će se Slovačka i Češka podeliti. Neće se Češka i Slovačka podeliti, već će se Francuska nestati kao sila u sledećih nekoliko godina. Mnogi berzanski špekulatni govore kako su predvideli krizu, ali o čemu se radi – oni su samo uvideli da je deregulacija tržišta dovela do toga da svako može da radi ono što su samo oni do tada radili i da to neće moći da se kontroliše.

Dakle, zašto se uredništvo NINa odlučilo za ovakvu naslovnu? Odgovor daje čovek sa naslovne: ’’ tržište, upravo zato što je globalno – biće moćnije. Tako da čitav niz entiteta za koje će se smatrati da su demokratski suvereni, to u suštini neće biti.’’

Nemojte da zaboravite da Evropska banka za obnovu i razvoj poseduje skoro pola akcija jedine srpske banke Komercijalne banke a.d. Beograd, poseduju akcije i u nekim manjim srpskim bankama, ova banka dodeljuje i kredite srpskim preduzećima i lokalnim samoupravama (recimo, novcem EBRD planira se gradnja novog mosta preko Save u Beogradu).

Eto, to je to Srbijo. Nikakve misterije tu nema.

Na poslednoj strani NINa reklamira se monopolista Telekom Srbija. Direktor Telekoma kaže da je prošle godine zbog kursa dinara gubitak fiksne telefonije bio oko 3 milijarde dinara. Direktor je napredovao do mesta u GO DS. Reklame se uredno plaćaju. A preko 30 firmi koje izvode radove za Telekom na izgradnji fiksne telefonije čeka da oblak donese kišu sa Kopaonika.

Napadi

17.maj 2009.

22 Responses to Anarchy in the EU, sa sve Srbijom

  1. Varagić Nikola каже:

    Grupa francuskih političara dobila misteriozno pismo
    Pretnje smrću Sarkozijevom timu

    Autor: R. E. M.

    Pariz – Francuski predsednik Nikola Sarkozi i još sedmoro uglednih francuskih političara iz njegove stranke Ujedinjeni narodni pokret (UNP) dobili su pisma s pretnjama smrću u kojima se nalazio i metak, javili su mediji. Pripadnici antiterorističke policije pokrenuli su istragu o misterioznom pismu koje je puno pravopisnih grešaka i uvredljivih izraza. „Iako verujete da raspolažete našim životima, to nije tako, mi raspolažemo vašim i životima vaše porodice i prijatelja“, navodi se u pismu upućenom bivšem premijeru i aktuelnom gradonačelniku Bordoa Alenu Žipeu.

    Na kraju poruke navodi se da u budućnosti neće biti sličnih pisama. „Ovo pismo je poslednje, posle njega će biti tama, potpuna tišina“. Žipe je kazao da pretnje smrću neće uticati na njegov raspored. „Postoje rizici profesije, ovo nije ni prvi ni poslednji put da se dogodi tako nešto“, izjavio je gradonačelnik Bordoa. Isto pismo upućeno je, između ostalih, ministarki pravde Rašidi Dati, ministarki unutrašnjih poslova Mišel Alio-Mari, i ministarki kulture Kristin Albanel. Policija je saopštila da je poreklo pisma i dalje nepoznato, kao i motiv, ali da postoje pretpostavke da se radi o umno poremećenoj osobi. Svetski mediji javili su da se u poruci pominje misteriozna „Ćelija 34“, koja, navodno, ima 1.000 boraca, a primaoci pisma se opisuju kao zakonodavci koji „guše slobodu“ i nameću „fašističke zakone“.

    Sarkozi je nedavno bio žrtva prevare u vezi s kreditnim karticama, ali krivci su se ubrzo našli iza rešetaka. Francuski predsednik, koji se nedavno suočio s padom popularnosti, odlučio je da uposli nove članove ličnog obezbeđenja nakon što se proteklog meseca suočio s grupom ljutitih demonstranata prilikom obraćanja prosvetnim radnicima.

    http://www.danas.rs/vesti/svet/evropa/pretnje_smrcu_sarkozijevom_timu.52.html?news_id=155093

  2. Varagić Nikola каже:

    Rekordna nezaposlenost u Austriji

    Autor: V. V.

    Beč – Imajući u vidu broj ljudi koji su početkom ove godine u Austriji ostali bez posla, stiče se utisak da kriza pokazuje zube. U februaru je bez posla ostalo 359.678 Austrijanaca, odnosno 24 odsto više nego u istom mesecu 2008.

    To dodatno otežava situaciju, budući da se već godinama Austrija zajedno s Holandijom, Danskom, Norveškom i Švajcarskom, po broju zaposlenih nalazi na vrhu evropske tabele. Prema mišljenju eksperata iz instituta WIFO, u narednim mesecima treba očekivati dalje produbljavanje krize, što će značiti porast broja nezaposlenih. Broj onih koji su u potrazi za poslom porastao je u odnosu na februar 2008. za 58.000.

    http://www.danas.rs/vesti/svet/evropa/rekordna_nezaposlenost_u_austriji_.52.html?news_id=155090

  3. Varagić Nikola каже:

    Od Zabele do Kopaonika

    VOSTANI SERBIE

    Autor: Nataša B. Odalović

    Ministarka Malović smenila nadležne u „Zabeli“. Zašto? Zato što je Vrhovni sud, svojeručno, odlučio da izvesnog Milorada Bracanovića, bivšeg državnog službenika, pusti na uslovnu slobodu. Zbog čega je onda Zabela „pala“ na ovom slučaju? Ko to zna? U Beogradu u kojem, uzgred, danima ne funkcioniše Skupština grada, jednu devetogodišnju devojčicu, više meseci maltretiraju tri vršnjakinje iz razreda, i šta? Škola ne ume da reši problem. Učiteljica zato kaže roditeljima da je najbolje da svoje maltretirano dete smene, pardon, ispišu iz škole!! Ovim haiku pasusom mogla bih, zaista, i da završim tekst.

    Što se tiče Zabele i Malovićeve, pa, mi ne znamo ni kako je predmetna ministarka i dalje ministarka i to pravde, a kako da znamo što zbog Vrhovnog suda smenjuje Zabelu? A, cirkus u izvedbi MIP vrhunio je u spektakularnom gostovanju direktora te državne institucije, izvesnog Stefanovića, u, inače, ovog puta odličnom „Utisku nedelje“. Ništa nisam razumela, ali da je afera „Miladin&službena tajna“, zaslužila da bude okončana smenama u vrhu MIP, a ne traumiranjem nekih šrafčića po konzulatima, jasno je bez ostatka. Na sve to, predsednik Tadićsa Kopaonika kliče po ko zna koji put, da će, evo samo što nije, krenuti u odlučnu borbu protiv kriminala. Tu poruku predsednik šalje naciji u zaista živopisnom aranžmanu, sa Dodikom, Lukašenkom, Čankovim „dobrim i prepoštenim“ kumom Koletom i grupom ekonomista. Evo, pre neki dan je bio GO DS, pa je mogao tu poruku poslati i odatle. Efekat bi bio isti, ali bar bi bilo manje sarkastično.

    Zaista, kome da se obrate građani koji bi da zaštite svoju državu od vlasti? Pitam ozbiljno. Stvari su otišle predaleko. Postoje problemi i u drugim državama, ali nigde ne postoji „problem“ sa elementima državnosti, na šta se svela Srbija. Ovo, kako kaže narod, nema nigde. Više nijedna institucija ne funkcioniše. Republički parlament blokiran zbog opstrukcije. Skupština grada ne funkcioniše. Zbog opstrukcije. Gradonačelnik Đilas kaže da to nema smisla, ali je nemoćan da učini išta po tom pitanju. Opozicija kohabitira i traži sebi zanimaciju, tako što se sablažnjava nad izjavom Mrkonjića koji misli što i ranije, da je Miloševićheroj. Kada je pravljena koalicija sa SPS, na prste jedne ruke mogli smo se nabrojati mi „nerazumni“ koji smo smatrali da sa tom koalicijom nećemo daleko stići. Sada, odjednom, navijači te koalicije i uostalom participijenti u toj vlasti, prave višednevni performans sa Mrkonjićevom izjavom, kao da taj čovek hiljadu puta do sada nije rekao isto. Ima još. Jedino što radi je Sinod SPC, ujedno u funkciji v.d. Vlade Srbije. Sinod se, za razliku od Vlade i parlamenta, bavi zakonima, tako što ih odobrava, ne odobrava, vraća na razmatranje i slično. Šaljivo, zbilja.

    Škola, da se vratimo bazi, nije, dakle, sa učiteljima, pedagozima, direktorom, mogla da reši problem one devetogodišnje devojčice i sada se čeka da ga reši Ministarstvo prosvete. Otac devojčice kaže da njegova ćerka trpi gotovo svakodnevne napade. „Tu se prvenstveno radi o zabadanju olovke u glavu, dranju butine klupom i bili smo prinuđeni da se obratimo ministarstvu kaže, dete nam prebijaju svakog dana, tako da naše dete neće ići u školu dok se problem ne reši“, kaže otac. Još jednom da ponovimo. Devojčicu prebijaju tri devojčice od devet godina. Srbija je nemoćna pred takvom silom. Čujte, sa ili bez ulaska u EU, našoj deci je hitno potreban beli šengen. Učenje, putovanja, radost, druženje, svet. Hitno!

    Prema Godišnjem izvještaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, koji je uručen Kongresu, rezultati bosanskih vlasti u toj oblasti „ostaju siromašni“. Kritikuje se bosanska vlast, ali niko kao Mile. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik pominje se u izveštaju ravno 19 puta, u negativnom kontekstu. Nije vreme da se nadgornjavamo oko toga zašto je laktaški političar nekada odgovarao svetu, a sada ne, niti da u kvazi antiglobalističkom, a zapravo jalovom palanačkom običaju zaključujemo, „a ko je pa Amerika da piše izveštaje“. Srbija je, dame i gospodo, na najnižim granama u svojoj istoriji. Zato naša poruka svetu mora biti drugačija od kopaoničkog samita nepopularnih političara.

    http://www.danas.rs/vesti/dijalog/od_zabele_do_kopaonika.46.html?news_id=155119

  4. Varagić Nikola каже:

    Православни хришћани и друштвени активизам

    Аутор: др Андреј Фајгељ,

    Увод

    Шта је друштвени активизам спрам вечности? Ништа.

    Наша вера је препуна примера који ово доказују.

    Пре свега постоји обиље примера да се људско друштво само поставило против неба. Од Вавилонске куле до Христовог распећа, друштво је често убијало сведоке и пророке царства.

    На литургији када се на тајанствен начин придружујемо Херувимима, певамо „всјакое ниње житејское отложим попечение“. Сваку животну бригу сада оставимо.

    Животне бриге онемогућавају улазак у Царство божије. О томе говори Господ у причи о Сејачу: „А они посијани у трњу, јесу они који слушају ријеч, али бриге овога вијека и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше ријеч, и без рода остане“.

    Бригу за организацију је осудио Господ у причи о Марти и Марији: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно.“

    Јеврејски народ је уместо Божјег сина ослободио Вараву ( – бараба), који је био јеврејски бунтовник против Римске власти, дакле друштвени активиста сличан нашим хајдуцима или борцима за независно Косово.

    Ништавност овосветских размишљања показало се и у Петровим речима у тренутку Преображења: „А Петар одговарајући рече Исусу: Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији“.

    Да ли је дакле негативан став према друштвеном активизму знак побожности?

    Наша вера даје бројне примере и за супротно. Није ли проповед Христова и сама била друштвени активизам, који је решавао конкретне проблеме угрожених, пре свега болесних. Болницe су хришћански друштвени бренд, као и укидање ропства. Св. Петар Цетињски је био владар, политичар и војсковођа. Св. Јован Шангајски је водио сиротиште. Св. владика Николај је регрутовао добровољце за Први светски рат а касније основао Богомољачки покрет. Изнад свега Св. Сава је био и подвижник и друштвени активиста.

    Одсуство бриге за овај свет може да буде и последица неодговорности, лењости и равнодушности.

    Друштвени активизам дакле не спада у ствари које су саме по себи добре или лоше. И његово присуство и одсуство могу једнако да угрозе наше спасење. То ће зависити од врсте активизма, али и од конкретног тренутка. Ово предавање пре свега треба схватити тако, као везано за конкретно друштво, конкретну државу, конкретан тренутак.

    Савремене околности

    Какав је дакле садашњи друштвени тренутак?

    У познатом делу „Светосавска философија друштва“, св. ава Јустин је поредио друштво са људским организмом. Ако преузмемо то поређење да бисмо сликовито приказали тренутно стање нашег друштва, ми смо човек који је у шок соби. У тешкој несрећи, или болести, изгубили смо леву руку и десну ногу, повређено нам је срце, оштећени вид и слух, центар за равнотежу не функционише, имамо делимичну амнезију и кризу свести. Одбацујемо чврсту храну. Да бисмо одржавали животне функције потребна нам је инфузија. Још увек смо у животној опасности.

    Нама је данас друштвени активизам потребан да би лечио наше ране. Да би изградио установе. Да би однеговао елиту. Да би обновио идентитет и континуитет. Да би успоставио општи интерес. Да би рехабилитовао позитивне вредности. Да би развио привреду.

    Друштвени активизам је потребан да бисмо васпитавали своју децу, јер уз развој технологије и чињеницу да оба родитеља раде, васпитавање наше деце ћемо све више делити са медијима, школом и улицом. А на наше медије, улице и школе можемо утицати само друштвеним активизмом.

    Друштвена одговорност православних је трострука. Пре свега, ми чинимо већину грађана. Затим, Црква је установа од највећег поверења. Најзад, државу у којој живимо основала су два светитеља, везавши новостворену државу за православну цркву и хришћанство. Ово није пресудно, али није ни без значаја за идентитет и континуитет нашег друштва.

    Тренутно је друштвени активизам православних хришћана, и нашег народа уопште, на врло ниском нивоу. Невладине организације спадају у најнепопуларније установе. Политички активизам православних хришћана уопште не постоји. Демохришћанска странка је назив без значења. Сем тога, Православна црква задржава извесну дистанцу према социјалним питањима и друштвеном активизму.

    Ако се овакав тренд настави, највероватнија су два сценарија. Први, бољи, је да поменути велики задаци који се постављају пред наше друштво буду остварени без организованог учешћа православних. Постоји реална могућност да за двадесет година буде изграђен културни образац који ће направити оштар пресек са национално-хришћанским континуитетом српске државе и традиционалним вредностима. Наговештај овог покрета су изјаве перспективног младог политичара Чедомира Јовановића, попут “ми морамо да се определимо хоћемо ли у будућност ићи с кандилом или с компјутером”. Када се то догоди ми ћемо бити незадовољни и критични. Екстремни ће говорити о антихристу и заверама. А радиће се пре свега о нечијем раду и организованости и нашем нераду и неорганизованости.

    Ово је боља варјанта јер је боље да друштво преживи. Други сценарио је да задаци ни не буду остварени, и да излаз из кризе не нађемо. То значи да наш болесник неће ни устати из постеље, да му ране неће зацељивати, и да ће временом животне функције престати. У том случају ће се једног дане учити да је постојала српска држава у средњем веку, обновљена на кратко у периоду од 19-21 века, али се никад није учврстила, да би најзад сасвим нестала.

    Tрећи сценарио да се наш проблем реши без нас је у принципу могућ, али није вероватан.

    Проблем:
    1.Површност.
    Рекли смо да нема једноставног одговора на питање друштвеног активизма, већ је потребно зрело расуђивање и дубље познавање ствари. Склоност брзим и бескомпромисним одговорима по систему ваља/не ваља неизоставно води у грешку.

    2.Неискуство.
    Савремени православни хришћани су неискусни у друштвеном активизму. Током комунизма били смо осуђени на држање по страни. Континуитет са Немањићима, па чак и устаничком Србијом је у многоме прекинут.

    Сем тога, православна црква у целини има мало искуства у животу у модерном друштву. Већина православних земаља је прешла из система који је био најсличнији феудализму, право у постиндустријалистички комунизам, прескочивши важне етапе изградње тржиштне привреде и парламентаризма. Поређења ради, западне хришћанске конфесије имају двовековно искуство суочавања са модерним светом, који је раскинуо са феудално-религијским устројством друштва, понекад веома насилно, што је имало за последицу огроман пад улоге Цркве у друштву. Да би остали у контакту са верницима и одржали мисионарску улогу цркве, ове конфесије су пронашле многа нова решења, нарочито кроз хуманитарну делатност.

    3.Наслеђе и васпитање.
    Ми смо хришћани по крштењу и вери у Христа, а не по скупу особина. Како каже посланица Диогнету, хришћани по начину живота поштују локалне обичаје. Наше наслеђе и васпитање је дакле плод нашег друштва, пре него наше вере.

    Социолог Ирена Ристић је недавно изнела тезу да смо лењи јер смо православни. Да је наш однос према раду плод православља, Ирена би можда била у праву. Међутим, на формирање наших вредности и ставова већи утицај су извршили динарски индивидуализам и импулсивност, словенско занесењаштво, источњачки к’смет и јавашлик, партизанска бахатост, партијска негативна селекција и милошевићевска аутодеструктивност него Православље.

    Потреба
    1.Рад
    Потребно је да стичемо искуство. Не може се уопште говорити о ономе што се не зна. А познавање се стиче опитом – радом. Иначе, код нас је чест спој брзе критике и спорог рада.

    2.Разликовати

    Потребно је да стичемо зрелост. Као што смо већ рекли, и питање друштвеног активизма, и наш садашњи тренутак су компликовани и захтевни. Упрошћавање нас лако може одвести у заблуду. Ево неких примера.

    1. Марксизам и православље

    И ми хришћани често правимо грешку коју је направила Ирена Ристић. Овај проблем је толико необичан и распрострањен да се може назвати српским апсурдом. Комунизам је био изразито антиклерикалан и анационалан покрет, у тој мери да је ратовао против „националиста“, рушио цркве и прогањао свештенике. Ми смо данас дошли до тога да неке партизанске навике сматрамо знаком побожности и родољубља. Тако састанци хришћанских заједница најверније чувају успомену на партијске састанке, где сваки комуниста има своју говорницу, понавља по десет пута „и на крају“, вежбајући дрвени језик идеологије а да се у свему томе губи смисао, дијалог, па чак и дневни ред састанка.

    2. Духовно и друштвено:

    Потребно је разликовати сферу духовног и друштвеног. Покушаји да се Богу приђе пословно, разумом или из рачуна, по правилу заврше у фарисејству. Исто тако, насилно гурање духовног приступа у световне дужности води у поповање.

    Равнотежа ова два је лепо описана у четвртој заповести: шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.

    Наш народ је ову тему обрадио у легенди о Св. Сави и нерадној жени (забележио В. Ћоровић):

    Била једна лења жена. Мало је радила, а много спавала. Муж јој је често говорио: ”Преди, жено, рубље нам се поцепало, деца су нам оголела!” Жена одговарала: ”Предем ја, човече, како не предем! Али ово проклето клубе с пређом никако неће да порасте!”
    Када је Свети Сава дошао у село, жена га позове да чита молитву њеном клубету, не би ли постало веће. Виде светац шта је, па отворио књигу и почео говорити гласно: ”Јутром порани, жено па преди! Дању седи, жено па преди! Вечером одоцни, жено, па преди! Клубе ће ти порасти…” Понавља то Свети Сава као да чита из књиге, а жена сагла главу, па се крсти.
    Чујући да он само то говори, она га упита: ”Зар само то оче?” – ”Само то , снахо!” – одговори Свети Сава. ”Само ће ти од тога порасти клубе и ни од чега другог!” Сетила се нерадна жена шта значе те речи, застидела се, па кад је светац отишао, она је почела прести. Ујутру порани, па преде. Дању не испушта преслицу. Увече поседи мало више, па јој клубе брзо расте. Тако је благодарећи Светом Сави, од нерадне жене постала вредна.

    3. Суштинa и облик

    Облик без суштине је ништа. Али суштина не мрзи облик, и на овом свету увек иде са њим руку под руку.

    Често је плод незрелости раздвајање суштине и облика: инсистирање на једном уз занемаривање другог. Код православних хришћана најчешће се инсистира на суштини на уштрб облика. Овакав приступ у најтежим случајевима онемогућава човека да препозна љубав на делу и представља јерес, по којој се Бог креће само у свету идеја, док је појавни свет ђавољи.

    Занимљиво је при томе да се „суштинински“ аргументи и критике често своде на формализам, попут “Да ли пишу на ћирилици”.

    4. Страдање и мазохизам

    Постоји причица коју свештеници наводе у беседама, која каже да се Руси спасавају молитвом, Грци милостињом, а Срби страдањем. Да ли то значи да је интерес нашег друштва да страда? Онда је Милошевић био најбољи представник нашег интереса.

    Здраво за готово
    (Закључак потреба)

    У мери у којој се трудимо, стичемо искуство и схватамо да ствари не треба узимати здраво за готово. Без зрелог разликовања наведених парова, може да дође до опасних забуна. У најтежим случајевима забуне су толике да се појаве претварају у своју супротност: хришћани у марксисте, православни у јеретике а родољуби у штеточине.

    Први председник СРЈ и „отац нације“ Добрица Ћосић је 1992. године упитан „Ако Хрвати и Муслимани плаћају ПР агенцију Рудер и Фин да улепша њихову страну приче, зашто то не ради и Србија“. Ћосић је одговорио „Србији не треба маркетинг, за Србе ће се борити истина“. И заиста, ми нисмо водили медијски рат, и то је можда главни разлог зашто смо изгубили сваки рат, и постали међународно оличење насиља и примитивизма. Последице овога ће се осећати деценијама и угрожавати све активности нашег друштва, од дипломатије до економије. Ћосићева изјава је пример незрелости и мешања критеријума. Високи државни службеник, упитан о крајње конкретној активности која спада у његову надлежност одговара у моралним категоријама. Можда је за самог Ћосића то што је рекао имало смисла али за нас његова изјава значи „Ја се не мешам у свој посао“.

    Чувени пример за изјаву са супротним значењем је Пилатово „прање руку“, у тренутку док их прља Исусовом крвљу. Прање руку је у нормалним условима чин чистоте, али у конкретним околностима оно постаје симбол прљавштине.

    Значење неког чина зависи дакле од околности, од тренутка. Тренутак у потпуности обрће значење, јер није нормалан, већ кризни, преломни. Исто се догодило и са Ћосићем. Његова изјава не би била погрешна да је дата у нормалном контексту. Али тада смо се налазили у јеку медијске кампање која је Србе поистовећивала са нацистима. Било је потребно демантовати, спиновати, прелазити у против-напад. На крају крајева, испоштовати наше жртве и јавно осудити њихове убице. Уместо тога, добили смо мало поповања.

    Наше друштво се и сада налази у кризи и на прелому. У том смислу и ми треба да будемо врло обазриви.

    Споменули смо дистанцираност Цркве према друштвеном активизму. Од црквених великодостојника се могу чути изјаве попут: „Ми се не бавимо социјалним питањима, то је посао државе“, или још сликовитије „Социјална питања ће бити решена о другом Христовом доласку“. Суочени са друштвеним проблемима мирјани често понављају: „Бог ће се то побринути“.

    Треба двапут да промислимо када кажемо „Бог ће се то побринути“, јер није спорно за шта ће се побринути Свемогући Бог, већ за шта ћемо се побринути ми.

    Решење:
    Изградити консензус

    Оваква, дубока спорна питања потребно је претрести уз уважавање савремених околности, и затим успоставити консензуз, као најмањи заједнички садржалац појединих ставова.

    У том смислу можемо се угледати на позитивна искуства из нашег друштва и из света.

    Св. Петар Цетињски
    Св. Петар Цетињски је пример рада на стварању предуслова. Не услова, него предуслова за народно добро. Он нпр. никад није стигао до оснивања школа, закон и суд је дао само у основама. Али је зато непрестано и неуморно развијао основне вредности и стварао консензус и општи интерес. Захваљујући њему, реч „опште добро“ је ушло у гусларске песме а сам појам у српски народ у Црној Гору. Понављао је да нема среће у друштву где се „добри људи не почитују а зли не кастигају“, да нема напретка без вредновања добрих:

    И кад видиш поштена главара,
    Војеводу, суђу, ал сердара,
    Добра чојка, ал разумна кнеза,
    У народу јунака витеза,
    Или частна, мудра свештеника,
    Што је добро, то је општа дика.

    Св. Петар је врло јасно идентификовао приоритетне проблеме: „Ми смо Срби такви: који који више ради за добро општенародње, то се више завист против њега вооружава.“

    Што се тиче недоумице духовно-друштвено, у свом завештању је истакао да је чувао народ и сиротињу као своју душу.

    Било је много оних који нису имали зрелост св. Петра, па самим тим ни разумевања за његов друштвени активизам. Светитељ на бројним местима сведочи о дубини неспоразума и незахвалности:

    “да међу Турцима живим, не бих толики зулум трпио, колико трпим од Црногорацах”

    Немањићи
    Немањићи су такође познати по грађењу политичког континуитета и културног идентитета, толико чврстог да ће надживети не само њихову лозу, већ и пропаст српске државе. Овај културни образац заснивао се на српском националном идентитету, православној вери, и вештој мешавини истока и запада у култури, обичајима и дипломатији. Занимљиво је да је читав подухват по свој прилици осмислио, а у највећем делу и остварио већ Немања, док су остали само неговали његову школу.

    Српски устанак
    Ми изучавамо устанак из птичје перспективе, са становишта визије коју је остварио. Ослобођење изгледа као резултат битака и дипломатије. Највећа битка, и навећи успех остају скривени, а то је промена менталитета. Просто је невероватно како је тих дана почетком 19. века, као притиском на неки прекидач, од раје постао државотворни народ. Променили су се предуслови, променила су се подразумевања. Онај који је јуче подразумевао да Турчин може са женом да му спава, данас је подразумевао да Турчин не може ни харач да узме. Треба само замислити Вишњићеве пророчке стихове „друмови ће пожељет Турака а Турака више бити неће“, у чијем остварењу ми данас живимо, али су до тада били незамисливи. У овом буђењу свести огромну улогу су одиграле заиста јединствене околности, али је било и координисане акције, чак и између Карађорђа и Вишњића.

    Снељман и покрет Феномана
    Почетком 19-ог века, фински народ је био разједињен између запуштених сељака и одрођене елите, поробљен и разапет између Шведске и Русије, без изграђених установа, без државе, необразован и незбринут. Били су раширени пијанство, болести, смртност деце, неморал и свака врста тегоба.

    Феномани су били млади националисти (иако многи пореклом Швеђани), који су фински језик научили и подигли на ниво елите, народ упознали, образовали, неговали и подигли на ниво нације. Њихов покрет се пре свега састојао из промене менталитета, развоја вредности и општег интереса. Резултати су видљиви данас (Нокиа).

    Покренути активности

    Тек на основу консензуса око заједничких вредности и визије, може се прећи на активности које би одговориле на горуће потребе нашег друштва. И овде поседујемо позитивна искуства:
    Привредник

    Српско привредно друштво Привредник основао је 1897. године Владимир Матијевић. Учитељ и духовни отац овог успешног трговца и банкара био је свештеник Никола Беговић. Привредник је био најважнија хуманитарна организација између два светска рата, са циљем школовања сиромашне деце, а затим запошљавања тако одшколоване омладине. Дугорочни циљ је било формирање јаке средње класе као јемца стабилности друштва, о чему се академик Јован Цвијић изразио на следећи начин:

    „Варошку средњу класу, које никад није било ни за Немањића, и коју није могла да створи ни та династија, богата државничким талентима, изгледа да ће данас створити „Привредник“, и зато нам је та установа најпотребнија.“

    Збринувши, одшколовавши и запосливши око 40.000 питомаца, Привредник се приближио остварењу тог циља. Оваквим учинком може да се похвали ретко која организација на свету.

    Основа Привредниковог успеха била је изградња вредности. Питомци су васпитавани у духу начела „Рад, штедња, честитост“. Строги кућни ред предвиђао је наставу, не само из заната, већ и из „живота“ како су говорили питомци. Та предавања била су једноставна, односила се на основне ствари и често се понављала. Највише су се односила на вредност рада.

    Центар за савремену едукацију
    Ставови изнети у овом предавању су плод искустава стечених у раду ЦСЕ. Ово новосадско удружење грађана, основано 2006, посвећено је развоју вредности рада и стварању других предуслова за развој друштва. Радимо пре свега са младима, који су васпитавани у периоду највеће кризе вредности, и којима је у данашњем друштву доступнија дрога него сазнање да се до успеха може доћи радом. Уопште, лоши избори су широко доступни нашој омладини, док су позитивне вредности стидљиве и компромитоване. Горућа потреба је да се младима понуде добри избори, јер они бирају што им друштво понуди.

    Ми одговарамо на ову потребу, свесни општег интереса и бринући о друштву „као о својој души“.

    Наше искуство говори да данас за велике резултате у друштвеном активизму није потребно много. Проблем је што смо тренутно на таквом нивоу да је и то превише. Ниво је низак јер се нисмо изградили, већ смо стали на пола. Чим пређемо прву степеницу, нама је доста. Ја верујем, довољно је. Или ја радим, довољно је. Ја сам Србин, довољно је. Ја сам Европљанин, довољно је. Али није довољно. Бити човек значи бити цео човек, у свему.

    У периоду који је пред нама, ми православни хришћани треба што пре да се изградимо до оних стандарда који су наведени у позитивним искуствима. Потребно је да останемо православни, да останемо родољуби, али и да изградимо консензус и почнемо да остварујемо конкретне активности. Када достигнемо немањићке стандарде, постићи ћемо немањићке успехе.

    др Андреј Фајгељ,
    Центар за савремену едукацију

    Преузето са сајта: http://www.radnaetika.org
    http://www.dverisrpske.com/tekst/137764

  5. Varagić Nikola каже:

    Šta posle inicijative predsednika o razbijanju kriminalnih veza

    Tadić da kaže ko finansira DS

    Autor: T. N. Đaković, I. Radisavljević | 08.03.2009.

    Devet godina od demokratskih promena u Srbiji, predsednik Boris Tadić najavljuje brzu i efikasnu akciju suzbijanja organizovanog kriminala i eliminisanja sprege politike, privrede i kriminala. Tadić upozorava da Srbija bez toga nema šansu za opstanak. Da bi svoje reči sproveo u dela, predsednik mora odmah, smatraju sagovornici „Blica nedelje“, da naloži svojoj stranci da primeni u potpunosti Zakon o finansiranju stranaka.

    – Sam Tadić ne može ništa da uradi, ali može sa visoke pozicije da utiče na ponašanje ljudi iz svoje stranke. Za početak, da prikaže ko finansira DS, a da to potom zatraži i od ostalih stranaka koje učestvuju u vlasti – kaže za „Blic nedelje“ Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“.
    Sa njim se u potpunosti slaže i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
    – Upravo se u tajnosti finansiranja stranaka krije sprega politike, kriminala i pravosuđa – smatra Baraćeva.
    Svako ko zna kakva je Srbija danas reći će isto što i Tadić – da treba razvrgnuti spregu politike, kriminala i privrede jer je bez toga nemoguća vladavina zakona. Ako postoji takva sprega, besmisleno je donositi zakone i formirati institucije, jer one neće moći da garantuju sprovođenje tih zakona.
    – Dijagnoza koju sada iznosi Tadić nas je i dovela do 5. oktobra. Odgovornost je na strankama koje su poslednjih osam godina na vlasti, jer se ništa nije promenilo. Važno je pitanje odgovornosti onih koji vrše vlast, a ne samo davanje dijagnoza. To sve mora da počne od ličnog primera – Tadić je uz dijagnozu trebalo da kaže kako se finansira njegova stranka – smatra Verica Barać.
    Sumnja u obračun sa kriminalom javlja se zato što su u kriminal uveliko uključeni i političari. Kako će političari sami da se obračunavaju sa sobom, i da li je zapravo reč o čistoj demagogiji?
    – Ne verujem da će se političari sami sa sobom obračunavati, jedino rešenje je da institucije rade svoje posao, da postoji sistem u kojem svaka institucija radi ono što je u njenoj nadležnosti – kaže Nemanja Nenadić.
    Ipak, pitanje je da li ćemo ikada imati takav sistem. Za raskidanje sprege politike i kriminala, po mišljenju Nenadića, najvažnija je primena Zakona o finansiranju stranaka, jer bi to obezbedilo otkrivanje izvora prihoda, a samim tim i uticaja. To je prvi korak za razotkrivanje te sprege.
    Druga bitna stvar je po njemu izrada zakona o lobiranju koji je takođe važan za proces donošenja odluka kako u vladi, tako i u Skupštini. Bitno je obezbediti da taj proces bude javan i da se zna ko i preko koga pokušava da utiče na sadržaj odluka, kreiranje i usvajanje zakona, i na koji način to čini.
    Ukoliko neke stranke imaju volju da raskinu spregu kriminala i politike, moraju preko svojih predstavnika u ministarstvima i institucijama da obezbede procesuiranje slučajeva u kojima postoji sumnja o vezama nosilaca vlasti, privrednika i kriminalnih krugova.
    Miodrag Vuković, advokat i bivši pomoćnik načelnika UBPOK-a, podseća da je proces stvaranja sprege privrede, kriminala i vlasti u Srbiji započet početkom devedesetih, ali i da do danas nije uspostavljena kontrola vlasti i da stoga imamo sličnu situaciju, ali iz drugih razloga – zbog nedorečene zakonske regulative. Ključni problem su, kako smatra, neefikasne državne institucije, prevelika centralizacija institucija, a pre svega policije.
    – Očekivalo se 90-tih da će se centralizacijom policije postići bolja kontrola kriminala, ali postigli smo obrnut efekat. Uopšte nemamo kontrolu odnosa policije i lokalnih tajkuna – navodi Vuković.
    On dodaje da se u Srbiji zna samo za nekoliko tajkuna, ali da u delovanje mnogih u lokalnim sredinama jednostavno nema uvida. Problem je, kako objašnjava, i što su institucije u Srbiji i kadrovska politika u njima u potpunosti odraz političkih kompromisa.

    Kako nastaje sprega vlasti i kriminala
    Sve počinje kontaktom nekog lokalnog biznismena sa nekim iz državnog organa na nižoj funkciji. Kako biznismen izrasta u ozbiljnijeg, tako svog prijatelja gura na važnije funkcije, sve do političkih struktura koje donose odluke i zakone ili sprovode operativne aktivnosti. Tako postaje dobro informisan, imun na sve sankcije vlasti.

    Barać: Gde smo bili osam godina
    Da je do sada već nekoliko godina radila državna revizorska institucija, da je budžet javnih preduzeća, javne nabavke i finansiranje stranka imalo spoljnu kontrolu i da su u parlamentu predstavnici građana, a ne plaćenici sa blanko ostavkama u džepu čelnika stranke… da smo za ovih osam godina prošli neki put kakav je normalan za zemlje u tranziciji koje žele da uspostave vladavinu prava, ne bismo bili zemlja u kojoj predsednik priznaje da ta sprega postoji.
    Moramo da se zapitamo zašto se ne donose zakoni, zašto su i oni koje donesu nekvalitetni, zašto je republički javni tužilac vršilac dužnosti, zašto nije bilo kontrole porekla novca u privatizaciji, u građevini. I ko je za to odgovoran. Upravo oni koji i daju takve dijagnoze. Ova će Tadićeva izjava će i ostati samo dijagnoza, floskula, ukoliko se ne promeni sve što se za osam godina nije promenilo.

    Zašto Tadić ocenjuje ministre?
    – Ako predsednik ocenjuje ministre, šta radi onda premijer? Uostalom, opšte je poznato u kakvom je sukobu interesa premijer Cvetković bio dok je radio u Agenciji za privatizaciju.
    Pa RIK je i dobio toliki novac jer nije kontrolisao kako se finansiraju stranke, a to je bio njihov posao.
    Zato može ministarka pravde da krši zakon, jer se njena stranka tako ponaša, stranka čiji predsednik hoće upravo to da razvrgne – kaže Baraćeva.

    http://www.blic.rs/politika.php?id=82463

  6. Varagić Nikola каже:

    Braun: Zli i kukavički napad

    8. mart 2009. | 01:32 -> 21:55 |
    Izvor: FoNet, Tanjug

    Antrim, London, Belfast — Britanski premijer Gordon Braun oštro je osudio napad na britansku vojnu bazu u Severnoj Irskoj, u kojoj su dva vojnika ubijena, a četvoro ljudi ranjeno.

    Napadnuta kasarna (Beta)

    Braun je naveo da ovaj „zli i kukavički“ napad neće zaustaviti mirovni proces, koji ima podršku građana Severne Irske, preneo je BBC. Kako je za BBC izjavio Džefri Donaldson, predstavnik unionista , pokreta koji se zalaže za održavanje bliskih veza sa Velikom Britanijom, „naoružani ljudi su vozilom sa oznakama za isporuku pica ušli u kasarnu i otvorili vatru“.

    „Dve žrtve su, kako sam razumela, vojno osoblje“, rekla je portparolka policije, navodeći da su dvoje ranjenih takođe pripadnici vojske.

    Pemijer Severne Irske rekao je da ovaj incident predstvalja strašan podsetnik na nemile događaje iz prošlosti.

    Napad na bazu Masirin, na 16 km od Belfasta, predstavlja prvi napad na vojnike u ovoj britanskoj pokrajini za poslednjih 12 godina.

    Nijedna organizacija nije preuzela odgovornost, mada je u petak šef policije Severne Irske ser Hju Ord upozorio na visok rizik od nasilja republikanskih disidenata.

    Disidenti se protive vladi koja je formirana 2007. i u kojoj vlast dele protestanti i katolici.

    Većina protestanata želi da Severna Irska ostane u sastavu Britanije, dok se katolici zalažu za ujedinjenu Irsku.

    Napad u bazi Maserin blizu grada Antrim usledio je posle navoda da su se britanske specijalne snage vratile u Severnu Irsku da sakupljaju podatke o republikanskim disidentima.

    Mirovnim sporazumom iz 1998. okončan je 30-godišnji sukob u Severnoj Irskoj između Irske republikanske armije, koja je tražila sjedinjenje s Republikom Irskom i probritanskih protestanskih gerilskih grupa.

    Specijalne snage su bile prisutne u Severnoj Irskoj tokom tog sukoba u kojem je poginulo više od 3.000 ljudi.

    Prava IRA preuzela odgovornost za napad

    Prava IRA, formirana 1997. godine posle raskola u Irskoj republikanskoj armiji, preuzela je danas odgovornost za napad na britansku vojnu bazu u Severnoj Irskoj, u kom su sinoć poginula dva britanska vojnika, a četiri osobe teško povređene.

    Novinar „Sandej tribjuna“ Sjuzan Brin izjavila je „Skaj njuzu“ da je jedan muškarac pozvao taj list rekavši da je Prava IRA odgovorna za napad.

    „Rekao je da se ni on, kao ni Prava IRA ne izvinjavaju zbog napada na britanske vojnike koji, kako se izrazio, i dalje drže u okupaciji sever Irske“, rekla je Brin.

    Brin je navela da je muškarac koji je pozvao njen list rekao za dostavljače pice da „sarađuju sa britanskim vlastima“ jer su služili britanske vojnike.

    Glavno krilo Irske republikanske armije proglasilo je primirje sa britanskim vlastima na Veliki petak 1998. godine. Disidentsko krilo, Prava IRA, formirano je 1997. godine i ono se protivi proglašenom prekidu vatre.

    Za Pravu IRA čulo se 1998. godine, kada je preuzela odgovornost za podmetanje automobila-bombe u gradu Omag u Severnoj Irskoj, gde je nastradalo 29 osoba.

    Šin Fejn osuđuje napad

    Irska nacionalistička partija Šin Fejn osudila je danas napad na britansku vojnu bazu u Severnoj Irskoj, navodeći da Republikanci imaju dužnost da se suprotstave „pogrešnom i kontraproduktivnom“ činu.

    „Oni koji su odgovorni nemaju nikakvu podršku, nikakvu strategiju da ostvare ujedinjenu Irsku“, saopštio je lider Šin Fejna Geri Adams.

    „Njihova namera je da ponovo izvedu britanske vojnike na ulice. Oni žele da unište skorašnji napredak i ponovo gurnu Irsku u konflikt“, rekao je Adams.

    U sinoćnom oružanom napadu na britansku vojnu bazu Maserin u okrugu Antrim, dvadesetak kilometara severno od Belfasta, poginula su dva vojnika, dok su četiri osobe ranjene, od kojih dva vojna lica.

    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=08&nav_category=78&nav_id=348973

  7. Varagić Nikola каже:

    Чак Норис тражи сецесију Тексаса

    Држава Тексас ХЈУСТОН – Америчка звезда акционих филмова Чак Норис изјавио је да би Тексас могао да прогласи независност и да би он могао да се кандидује за његовог председника.

    „Америчком реџеру” се, наиме, нимало не допада скретање улево америчке владе након избора Барака Обаме ког је током изборне кампање и сам подржао.

    Он је у својој колумни, објављеној 9. марта на сајту Ворлд нет дејли, упозорио да ће се Тексас отцепити од САД ако се ствари наставе овим током.

    Цитирајући Џона Адамса, мајстор борилачких вештина је написао да Конгрес и председник „газе попут стампеда” Устав државе у корист „разних жеља, партијских политика и расипништва”.

    Нориса очигледно привлачи политика. Доказ тога је и његова књига „Црни покас патриотизма” (Black belt patriotism) у којој износи своја гледишта на 247 страница.

    Наслов првог од 10 поглавља, „Једна нација, подељена, без идеја”, довољно говори о садржини књиге.

    Танјуг

  8. Varagić Nikola каже:

    Milionski bonus za istorijski minus –
    „po zakonu“

    Firma koja je napravila najveći gubitak u istoriji SAD, menadžerima isplatila 165 miliona dolara nagrada, uprkos protivljenju predsednika Obame

    Ispred kancelarija AIG-a (Ameriken internešenel grup) – najvećeg svetskog osiguravajućeg društva – juče su stajali čuvari, dok su zaposleni dobijali pretnje smrću i gomilu elektronskih pisama sa besnim porukama. Gnevni Amerikanci, klijenti ove kompanije, nisu prestajali da okreću telefonske brojeve tražeći odgovornost šefova koji su u to vreme podnosili ostavke. Neki radnici uopšte se nisu pojavili na poslu, prenose američki mediji.

    A sve zbog toga što je AIG odlučio da svojim direktorima isplati nagrade u vrednosti od 165 miliona dolara, iako je ova firma napravila gubitak od nekoliko stotina milijardi dolara i bila jedan od uzročnika globalne ekonomske krize. Uz sve to, vlada u Vašingtonu izdvojila je 170 milijardi dolara iz budžeta da bi spasla propasti AIG, pa sada deo tog novca poreskih obveznika ide na izdašne bonuse odgovornima za najveći finansijski gubitak u istoriji SAD.

    Američki predsednik Barak Obama i njegovi saradnici „užasnuti su”, ali nisu uspeli da spreče isplatu nagrada za „dobar rad”. Predsednik je naredio ministru finansija Timotiju Gajtneru da zaustavi isplatu, iako je predstavnik države na vrhu AIG-a (kompanija je nacionalizovana sredstvima iz budžeta, pa država sada ima 80 odsto njenih akcija) rekao da po zakonu ne može da spreči plaćanje bonusa i da misli da milioni treba da budu dati „sposobnim direktorima koje treba da zadržimo da ne bi otišli u druge firme”.

    „Kako, molim vas, mogu da opravdaju ovaj bezobrazluk prema poreskim obveznicima koji spasavaju kompaniju?”, rekao je Obama, suočen sa besom javnosti zbog programa spasavanja propalih giganata, iako je taj plan usvojio još njegov prethodnik Džordž Buš.

    U Obaminoj administraciji sada razmišljaju da na još trideset milijardi dolara koje će dati kao pomoć AIG-u stave striktna ograničenja, kako se ova situacija ne bi ponovila. U Beloj kući znaju da moraju brzo da reaguju da javnost ne bi izgubila poverenje u novog predsednika, kome je popularnost pala za sedam odsto otkad je preuzeo dužnost (sa 68 na 61 odsto ispitanih).

    Na drugoj strani, tužilac države Njujork Endru Kuomo zapretio je da će naložiti hapšenja odgovornih ako mu se ne dostavi spisak direktora koji su dobili bonuse iako bi firma, koja je samo u poslednjem kvartalu prošle godine izgubila više od šezdeset milijardi dolara, propala da nije bilo državnog novca.

    U poverljivom izveštaju koji je AIG pripremio u februaru za Obaminu administraciju, spremajući se da traži još 30 milijardi dolara pomoći, navodi se da bi „nespremnost vlade da podrži AIG mogla da dovede do krize poverenja u druge velike finansijske institucije i kod kuće i u inostranstvu”. U ovom izveštaju, u koji je „Politika” imala uvid, objašnjava se da AIG posluje u više od 140 država u svetu i da bi gubitak poverenja bio naročito bolan u zemljama u koje američke kompanije dosta ulažu, što bi moglo da dovede do „smanjenja privlačnosti obveznica američke vlade i kasnijeg porasta troškova pozajmljivanja novca za američku vladu i druge američke institucije”. Kao posledica toga pala bi vrednost dolara, navodi se.

    V. Radomirović

    ———————————————————

    AIG planira širenje u Srbiji

    „Ovo je jedno od značajnijih stranih ulaganja u finansijski sistem Srbije”, saopštila je u avgustu prošle godine Narodna banka kad je dala dozvolu AIG-u da posluje u našoj zemlji. Kao i u svetu, ova američka kompanija se i u Srbiji usredsređuje na životno osiguranje, a s obzirom na to da je ovo tržište kod nas slabo razvijeno, AIG očekuje brz rast. Prema procenama, svega tri odsto građana Srbije ima životno osiguranje, dok je evropski standard oko dvadeset odsto.

    AIG je inače najveće strano osiguravajuće društvo u Japanu, u Kini, Južnoj Koreji i Tajlandu, a najveća je američka osiguravajuća kuća koja posluje u Evropi. Ima 74 miliona klijenata širom sveta, od čega čak 30 miliona u SAD, dok vrednost njihovih polisa iznosi gotovo dve hiljade milijardi dolara.

    ——————————————————–

    Senator poručuje direktorima da se ubiju

    Pritisak na Belu kuću pojačao je republikanski senator Ričard Šelbi iz Odbora za bankarstvo gornjeg doma Kongresa. On je izjavio da je sekretar Gajtner znao da će bonusi biti isplaćeni i nije uradio ništa da to spreči. „Ne znam da li on treba da podnese ostavku zbog ovoga. On radi za predsednika SAD, ali je ovo sigurno primer da on nije dorastao svom poslu”, objasnio je Šelbi. Još eksplicitniji bio je senator Čarls Gresli, koji je rekao da bi direktori AIG-a trebalo da primene japanski pristup: „Bolje bih mislio o njima da kao Japanci izađu pred američki narod da se poklone, izvine i da onda ili podnesu ostavke ili se ubiju.”

    http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Milionski-bonus-za-istorijski-minus-po-zakonu.lt.html

  9. Varagić Nikola каже:

    Protest ispred francuske ambasade u Atini

    Atina – Alijansa „Zaustavite rat” održala je juče protest ispred francuske ambasade u Atini, kao podršku antiratnim demonstracijama planiranim za subotu u grčkoj prestonici, kojima se obeležava desetogodišnjica bombardovanja Srbije i šest godina rata u Iraku.

    Demonstracije na atinskom trgu Sintagma deo su masovnijih demonstracija širom Evrope protiv samita NATO-a, planiranog za početak aprila u Strazburu, prenela je grčka agencija ANA.

    Organizatori jučerašnjeg protesta u Atini izjavili su da su izabrali baš francusku ambasadu za mesto svog okupljanja zbog informacije da francuski predsednik Nikola Sarkozi namerava da zabrani demonstracije u Strazburu, navela je grčka agencija.

    http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Policijske-patrole-u-centru-Atine.lt.html

  10. Varagić Nikola каже:

    U BRITANIJI VIŠE OD DVA MILIONA LJUDI BEZ POSLA

    LONDON – Nezaposlenost u Velikoj Britaniji popela se na 6,5 proceneta krajem januara, na najveći nivo u poslednjih 12 godina, saopštila je britanska vlada.

    Stopa nezaposlenosti uvećala se sa 6,3 odsto iz decembra i danas je u Britaniji više od dva miliona ljudi bez posla, navodi Biro za nacionalnu statistiku.

    Beta

  11. Varagić Nikola каже:

    U SLOVENIJI BEZ POSLA OKO 80.000 LJUDI

    LJUBLJANA – Broj nezaposlenih u Sloveniji u martu se popeo blizu 80.000, što znači da je u ovom mesecu bez posla ostalo novih 1.800 lica, saopštio je državni Zavod za zapošljavanje.

    U prva tri meseca ove godine broj nezaposlenih je porastao za oko 12.700 od čega većina u januaru, a registrovana nezaposlenost je narasla na 8,3 odsto.

    Po najnovijim podacima državnog Ureda za statistiku, broj radno aktivnih lica u januaru ove u poređenju sa decembrom prošle godine snizio se za oko 8.000, a broj registrovano nezaposlenih se povećao za 7.700, odnosno za oko 12 odsto.

    Stopa registrovane nezaposlenosti se u januaru povećala za 0,8 odsto i iznosila je 7,8 odsto.

    Beta

  12. Varagić Nikola каже:

    Све већа незапосленост у ЕУ
    ЛОНДОН – Економска рецесија се попут шумског пожара шири Европом, а једна од њених последица је и растућа незапосленост, која је у јануару у 27 чланица Европске уније достигла 7,6 одсто.

    Тај просек, међутим крије и неке истински забрињавајуће податке у појединачним земљама – на врху табеле је Шпанија, са стопом незапослености од 15 одсто, док је у Ирској број незапослених премашио 10 одсто радно способног становништва.

    У највећој европској економији, немачкој, број незапослених ускоро би могао да досегне осам одсто, док је у Британији, према најновијим подацима, 6,5 процената – број људи који траже социјалну помоћ премашио је два милиона, први пут у последњих 12 година.

    „Ситуација је врло тешка и мислим да и ови подаци потврђују да никоме тренутно није лако. Познато је да незапосленост сезонски порасте у јануару и фебруару, али без обзира на то ови подаци су доказ да је ситуација заиста суморна”, прокоментарисао је најновије цифре британски министар за запошљавање Тони Мекналти.

    Подаци британског државног статистичког бироа указјују да је више од 130.000 нових Британаца затражило од државе принадлежности за незапослене у фебруару, много више него што су аналитичари прогнозирали.

    У Немачкој се рецесија донедавно није у толикој мери осећала на тржишту рада, али то се сада променило, посебно у престоници, Берлину, где је стопа незапослености скоро двоструко већа од просечне и износи готово 15 процената.

    Намачка влада се нада да ће ускоро почети да се осећа позитиван ефекат недавно усвојеног пакета стимулативних мера, но редови на бироима за запошљавање у међувремену су све дужи.

    Једна од земаља које су посебно погођене актуелном кризом је Шпанија, у којој економске проблеме са којима се суочавају остале европске земље додатно компликује потпуни колапс тржишта некретнина – стопа незапослености је рекордних 15 одсто.

    Танјуг
    [објављено: 19/03/2009]
    http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Sve-veca-nezaposlenost-u-EU.sr.html

  13. Varagić Nikola каже:

    EBRD dokapitalizovala Viktorija grupu

    Autor: Beta

    Beograd – Viktorija grupa i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisale su danas ugovor o dokapitalizaciji te kompanije za 40 miliona evra, čime banka dobija udeo u kapitalu od 24 odsto.

    „Novac od dokapitalizacije će biti iskorišćen za povećanje obrtnih sredstava, stabilnost kompanije i razvoj novih tržišta“, rekao je nakon potpisivanja generalni direktor Viktorija grupe Nikola Vujačić.

    Viktorija grupu čini osam kompanija, „Soja protein“ iz Bečeja, „Viktorija oil“ iz Šida, „Veterinarski zavod“ iz Subotice, „Fertil“ iz Bačke Palanke, Luka Bačka Palanka, SP laboratorija u Bečeju, Viktorija logistik Novi Sad i Viktorija fosfat Bosilegrad.

    Viktorija grupa zapošljava 1.500 ljudi, a sa njom sarađuje oko 40.000 domaćinstava, preko 500 zadruga i kooperacija.

    http://www.danas.rs/vesti/iz_sata_u_sat/ebrd_dokapitalizovala_viktorija_grupu.83.html?news_id=6028

  14. Varagić Nikola каже:

    Бомбашки напади у Солуну
    14.04.2010.

    СОЛУН – Експлозивна направа, састављена од канистера са гасом, експлодирала је вечерас испред улаза у канцеларије посланика Христоса Протопапаса, члана владајуће грчке партије ПАСОК.

    У експлозији су оштећена врата канцеларије, а пожар је угасио један грађанин пре него што је стигла ватрогасна служба, пренела је грчка новинска агенција АНА.

    Раније данас изведена је серија напада запаљивим бомбама у којима су изазване само материјалне штете, а међу метама су биле канцеларије три посланика.

    Ручно израђене експлозивне направе оштетиле су канцеларије посланика Европског парламента Михалиса Тремопулоса и посланика грчког парламента Кирјакоса Велопулоса, из десничаске и хришћанске странке ЛАОС. Полиција је неактивиране запаљиве бомбе пронашла и испред канцеларије посланице опозициона Нове демократије (НД) Елене Рапти и пословне зграде бизнисмена Никоса Галиса, бившег репрезентативца Грчке у кошарци.

    У последње време, овакви напади су чести у Грчкој, пре свега у Атини и Солуну, а полиција сматра да су они дело анархистичких и екстремно левичарских група.

    Танјуг
    [објављено: 14/04/2010]

  15. Varagić Nikola каже:

    Intenziviran štrajk francuskih sindikata

    Prelomna sedmica za Nikolu Sarkozija

    Autor: Tanjug

    Pariz – Više od hiljadu benzinskih pumpi u Francuskoj ostalo je danas bez goriva, a više skladišta nafte blokirali su železničari i prevoznici koji protestuju zbog najvljene vladine reforme penzionog sistema. Za danas je najavljen novi dan mobilizacije širom Francuske, dan je pre zakazanog glasanja o novom zakonu u gornjem domu francuskog parlamenta, po kojemu se predviđa podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine.

    Sarkozijeva vlada tvrdi da infrastruktura neće biti blokirana uprkos višednevnom štrajku rafinerija, zbog kojeg je zatvoreno više stotina benzinskih stanica. U predgrađu Pariza radnike naftne industrije pokušavaju da rasteraju policajci. Razlog sukoba je plan koji se vezuje za predsednika Nikolu Sarkozija da se starosna granica za odlazak u penziju podigne. Francuski omladinci su u protestima stali u prve redove kako bi zaštitili starije sugrađane, a ujedno bili odgovorni prema svojoj budućnosti.

    – Sve je pod kontrolom. Neće biti blokirane ni kompanije, ni saobraćaj ni putevi – izjavio je ministar industrije Kristijan Estrozi.

    Radnici 12 francuskih rafinerija blokirali su pristup pojedinim skladištima goriva na jugu zemlje. Železnički saobraćaj, međutim, zbog štrajka zaposlenih već funkcioniše na minimalnom režimu. Francuski premijer Fransoa Fijon je upozorio da je blokada vitalnih infrastruktura nezakonita.

    Analitičari predviđaju da će ova sedmica biti prelomna za Sarkozijev plan reforme penzijskog sistema. Štrajkovi kamiondžija i železničara nadovezuju se na štrajkove zaposlenih u naftnoj industriji i očekuje se još masovniji izlazak Francuza na ulice u nameri da primoraju Sarkozija da povuče penzioni zakon pre odlučujućeg glasanja u Senatu, u sredu. Sarkozi nije proteklih meseci poklekao pred zahtevima da povuče zakon o reformi, ukazujući na „rupu“ u penzijskom fondu.

    Štrajkovi su počeli kada je vlada najavila uvođenje zakona o reformi penzijskog sistema kojom je predviđeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa sadašnjih 60 na 62 godine, kao i da isplata pune penzije počne tek kada penzioner napuni 67 godina. Više od milion ljudi protestovalo je u nekoliko francuskih gradova zbog najavljene reforme penzionog sistema.

    http://www.danas.rs/danasrs/svet/evropa/prelomna_sedmica_za_nikolu_sarkozija.52.html?news_id=201729

  16. Varagić Nikola каже:

    Бранко Драгаш: Данас се слобода брани у Грчкој

    Пример Грчке је поучан за све земље које су у кризи.

    Београд, 18.05.2011

    Преласком 2002 године на евро, Грчка је почела неконтролисано да се задужује тако да је спољи дуг достигао 142%БДП, док је буџетски дефицит нарастао на 12% БДП, што је три пута веће од дозвољеног правилом евро зоне. Сада се фокусирам на решавање проблема.

    Грчки кредит: корак у пропаст
    Грчка је прошле године била пред банкротом. Уместо да прогласи банкрот, уведе ванредне мере у државну управу и привреду, смањи све државне расходе за половину, смањи порезе, репрограмира дугове и направи визију и стратегију изласка из кризе, где ће највећи терет изласка из кризе понети најбогатији слојеви друштва, који су највише профитирали у задуживању државе, Влада Јоргоса Папандреуa је наставила да шири лажни оптимизам и грађане Грчке довела у нову заблуду.

    Свима нама је било јасно да Грчка неће моћи да враћа узети кредит од 110 милијарди евра, који је јој одобрен да би се затвориле обавезе према, првенствено, немачким и француским банкарима, да неће моћи да враћа камату на десетогодишње обвезнице у износу од 15%, нити камату од невероватних 23% на двогодишње државне обвезнице. Како ће банкротирана Грчка држава да враћа тако скупе кредите, када није могла да враћа на време кредите који су носили камату од 3,27%?

    На то питање није било одговора. Најважније је било да се хитно из ЕУ убаци свежих 110 милијарди евра, да се новац прошета до Грчке и да се врати у немачке и француске банке, које су већ биле неликвидне и које су могле, својом изненадном пропашћу, да доведу до слома евра.. Исте операције шетања новца од поверилаца према дужницима дешавале су се и у социјалистичком самоуправном систему, у време договорне економије, када су презадужена социјалистичка предузећа, одлуком комунистичких функционера, узимали још веће кредите да би банкама могли да врате доспеле кредите увећане за камату. Наравно, нови кредити су одобравани из примарне емисије. Свеж новац у оболели систем је убациван директно из штампарије или сивом емисијом (жирално) – преко рачуна банака. Народна банка је креирала фиктивни жирални новац и убацивала га у банкротирани финансијски систем. Куповало се тако време све до 1982, када је комунистичка држава упала у кризу дугова.

    ЕУ идеологија: тоталитаризам и лажни новац

    ЕУ и Грчком не управљају комунисти, али спроводе исти сценарио који је довео до распада социјалистичке Југославије. То је доказ да су умрле све идеологије и да данас доминира само једна идеологија – тоталитаризам. Кредит одобрен Грчкој није дошао из реалне економије ЕУ, него је дошао из штампарије ЕЦБ. Реална економија ЕУ и њен буџет од 150 милијарди евра нису могле да поднесу оволику финансијску интервенцију у случају Грчке, па су бриселске бирократе повукле омиљено решење Милошевића – штампарију папирног новца. Тако је створена илузија да се проблеми решевају лажним новцем.

    Али, то је само био привид. Данас Грчка тражи још више лажног новца, јер јој прети потпуни банкрот. Њена позиција је данас тежа него прошле године, јер новац истовремено тражи и Португал и Шпанија. Отвара се проблем, такође, у Италији. А питање је само месеца када ће на ред да дођу Француска и Немачка. Грчка је паралисана штрајковима и опште је незадовољство грађана, који не виде излаз из кризе. Политичари шире лажни национални оптимизам, потхрањујући национални понос празном причом да Грчка неће да клечи пред ЕУ због 110 милијарди евра. Али укупни званични дугови на крају 2010. износили су 325 милијарди евра, сматра се да су незванични дугови још толики, па је свака национална уображеност апсурдна пред чињеницом да је држава банкротирала и да грађани морају да плате цех велике непромишљености.

    И ту је суштина самога проблема. Политичари и грађани забадају главу у песак властитих плажа, праве се као да ће се новим задуживањем по зеленашким каматама решити сви њихови проблеми, а не виде шта им се преко воде ваља. Не виде да су упали у опасну замку, да им је омча навучена на врат и да имају још само мало времена да се спасе потпуног колапса. Уколико не повуку брзо потезе, Грчка ће комплетну имовину изгубити на отплату дугова и зеленашких камата повериоцима. То је суштина ове велике игре са намерно изазваном кризом од стране Фамилије, јер Фамилија продукује кризне ситуације да би преотела имовину дужника и да би тако проширила планетарну моћ. Ротшилди су говорили да су њихови највећи непријатељи они који не узимају њихове кредите, а Дејвид Рокфелер је признао да је потребна једна велика криза како би се успоставио Нови светски поредак.

    Грчка ће изгубити власништво и над острвима, електопривредом, инфраструктуром, путевима, аеродромима, телекомуникацијама, земљом и природним ресурсима. Сва национална имовина ће пречи у руке поверилаца. Грчка ће бити власништво Фамилије, док ће њоме управљати шефови њихових банкарских филијала. Грци ће живети у држави која неће бити њихова. Биће робови код банкара робовласника.

    И то је суштина ове намерно изазване кризе. То је сценарио за све презадужене земље.
    Грчка се прва приближила преузимању. Остало јој је само мало времена за спас. Штрајковима и обрачунима на улици се ништа не може постићи. Само се празни гнев заведеног и превареног народа.

    Реклама

    Једино решење

    Грчка елита мора да изађе пред своје грађане и да им саопшти праву истину. Када саопште праву истину грађанима то ће довести до брзог отрежњења. Тако се добија неопходно потребан психолошки набој за промене. То је врло важно да би се кренуло даље. Грађани схватају да више нема лажи и почињу да се боре за опстанак државе, нације, своје породице и својих наследика. Истовремено, Грчка елита предузима све мере да покаже своју историјску одговорност за извлачење државе и нације из разарајуће кризе. Грчка елита мора да ради у интересу Грчке и њених грађана, ако мисли да збаци набачену омчу око врата. Ако мисле да шпекулишу или да служе Фамилији и њеним бриселским егзекуторима, онда је Грчка изгубљен случај.

    Ако претпоставимо да ће врење у грчком друштву довести до тога да на историјску сцену ступе нове политичке снаге, које ће у потпуности разумети ово о чему сада пишем, онда можемо очекивати да ће те политичке снаге пристати да се жртвују за своју државу и свој народ. Када кажем да се жртвују, што је суштинска особина елите, не мислим да гину и губе животе, него да раде у интересу Грчке и грађана, да размишљају својом главом, да не краду и лажу, да не шпекулишу и да направе национални и економски програм за спас Грчке. То је задатак нових политичких снага у Грчкој. Они треба да створе атмосферу у друштву да грађани виде да сви подносе терет кризе и да нема привилегованих појединаца и слојева, богатији морају да сносе већи терет него сиромашнији, атмосферу која ће довести до социјалног дијалога и друштвеног договора свих групација у друштву: владе, послодаваца, синдиката, странака и невладиних организација. Друштвени договор у име друштвене заједнице, за добробит свих грађана Грчке.
    Тај друштвени договор је пресудан.

    Нови друштвени договор у Грчкој

    Ако се то постигне, онда све иде лакше. Грчка треба да примени, према моме мишљењу, следеће мере за излазак из несолвентности:
    Проглашавање банкротства државе;
    Увођење привремених мера у државну управу на годину дана;
    Увођење привремених мера у привреду на годину дана;
    Признавање свих страних дугова;
    Забрана даљег задуживања;
    Репрограм дугова са реалним тржишним каматама;
    Увођење драхме;
    Остављање евра као паралелне валуте;
    Смањивање свих пореза за привреду;
    Увођење екстра пореза за луксузну потрошњу;
    Уштеда јавних расхода до 50%;
    Увођење просечних плата из привреде за све у државним службана на годину дана;
    Компјутеризација државне управе и администрације;
    Финансирање извоза из примарне емисије у драхмама;
    Финансирање супституције из примарне емисије у дархмама;
    Ослобађање пореза на пет година свих нових производних инвестиција;
    Стварање оф-шор зоне;
    Едукација младих за ново доба;
    Едукација читаве нације;

    Навео сам само неке мере које би требало одмах предузети. На грчким политичарима и грађанима је да пронађу боље мере или да примене ове. Битно је само да се Грчка извуче из омче зеленаша и утеривача дугова Фамилије. Ако Грчка успе да се одбрани од непријатељског преузимања зликоваца послатих од Фамилије, онда сви ми, који чекамо у реду за дужничко вешање, имамо шансе да се спасимо. Улог у овој игри је велики: суверенитет државе, историја нације, слобода грађана и будућност заједнице.

    Наша слобода се брани у Грчкој

    Ако Грчка, упркос свему, не успе да се одупре, онда сви упадамо у велике проблеме. Почеће непријатељско преузимање и осталих земаља које су у дужничком ропству. Нови светски поредак ће завладати Европом. И онда, када се заокружи питање власништва у Европи, отпочиње рат са преосталим светом. Данас се наша слобода брани у Грчкој.

    Ко то не схвата сада, схватиће када га буду обесили због неисплаћених дугова. И док буде висио на дужничком конопцу, пожалиће што је био похлепан, раскалашан и што се наивно упецао на бачену удицу. Тада ће му слобода и властита држава бити дражи од свих достигнућа потрошачке цивилизације. И сиромаштво ће му бити мило. И неће га се стидети. Јер је његово. Трошиће колико буде зарађивао и штедеће. Неће узимати примамљиве кредите. И неће желети све да прогута одједном. Јер зна да се све не може прогутати. И да постоји мера. И сврха. И смисао. И вратиће се да изучава антику. И да тамо пронађе одговоре на питања која не може сам да реши.

    Биће то нови европски човек. Човек по мери заједнице.

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri/branko-dragas/branko-dragas-sloboda-se-brani-u-grckoj.php

  17. […] Anarchy in the EU, sa sve Srbijom […]

  18. […] догађаја у региону и свету у наредних 10 до 20 година (Anarchy in the EU, sa sve Srbijom, Средиште света, Цена злата и  1. св. рат + 2. св. рат = 3 св. […]

  19. Varagić Nikola каже:

    Aleksej Kišjuhas

    Tužan kao Grčka

    Reč policija vodi poreklo od reči za politeju, odnosno polis. Drugim rečima – grad. I u bizarnom obrtu etimološke sudbine, građani se već dve godine sukobljavaju s policijom u najveličanstvenijem polisu – Atini, gradu čijim trgovima svi mi dugujemo mnogo toga.

    Zaokupljeni sopstvenim telešopom, poznatijim kao predizborna kampanja, do nas dođu vesti o nekoj zapaljenoj zgradi, a mi, fini građani, krivimo te blesave Grke što sirote izloge i automobile ne ostave na miru. A priča u koju sa neoprostivom lakoćom poverujemo je ona o lenjim Grcima koji na pomen stezanja kaiša dobiju alergiju po debelom stomaku, pa posegnu za šejkerom za koktel nazvan po sovjetskom šefu diplomatije Vjačeslavu Mihajloviču Molotovu.

    A po nešto pažljivijoj pretrazi činjenica, dolazi se do sasvim drugačijih podataka. Kako svedoče posmatrači sa boljim osećajem za ekonomske brojke od ovog kolumniste, stvari su sasvim drugačije nego što to popularni stereotipi govore. Citirajmo. Grčka javna potrošnja (44,6 odsto BDP) je zapravo manja od evropskog proseka, i to manja čak od Nemačke, a posebno od Švedske (55 odsto BDP). Grci ne rade dovoljno? Prosečan broj radnih sati u nedelji u Grčkoj (43,1) veći je od onog u Nemačkoj (35,7), a broj prosečnih dana godišnjeg odmora manji (23 umesto 30). Okej, Grci rintaju, ali mora da su razmaženi, čim se na spomen štednje hvataju fekalnih motki? Greška. Komparativno, ogromna populacija Grčke živi ispod granice siromaštva, a preko 35 odsto mladih Grka jeste nezaposleno.

    Svi smo čuli o ukidanju trinaeste plate, na šta su Grci pobesneli poput Zevsa kad mu je Prometej ukrao vatru? A istina je u tome da, prvo, u pitanju nije nikakva trinaesta plata, već bonus koji se dobija za Božić i da u pitanju nije nikakav bonus. Naime, u Grčkoj se godišnja plata ne deli na dvanaest, već na trinaest delova, tako da se učini da za Božić kapne malo više. Ukidanje božićnog „bonusa“ zapravo je prostačko smanjivanje godišnje plate. Troškovi života u Grčkoj su ogromni, a samoubistva su se utrostručila. Krizu nisu stvorili lenji grčki radnici koji pre podne piju metaksu, u podne spavaju, a predveče razbijaju banke, već bogataši i špekulanti iz finansijskog sektora. U pitanju je ekonomska i humanitarna katastrofa pred vratima – za mnoge već u predsoblju ili u spavaćoj sobi.

    Ono što je zapanjujuće jeste lakoća s kojom se žrtve proglašavaju krivcima – od čega nisu imuni ni evropski komentatori. Umesto lova na grčke veštice i mitologije o protestantskoj etici i duhu kapitalizma u Nemačkoj, malo solidarnosti ne bi bilo na odmet. Ali i zdravog razuma. Zaista, zar iko pri čistoj svesti može da pretpostavi da hiljade građana razbijaju svoj grad, gutaju suzavac i bubrezima dočekuju pendreke – jer nisu dobili trinaestu platu? I bez ekonomskih analiza, svako lepo vaspitan osetio bi smrad jedne takve interpretacije. Dođavola, barem bi domaća javnost morala biti skeptična prema medijskim interpretacijama demonstranata kao „snaga haosa i bezumlja“. Stvar je bolno jednostavna: kada građani imaju dovoljno hrabrosti da izađu na ulice i da se pobune, uvek ih valja saslušati. Jer po pravilu su u pravu oni, a ne gazde protiv kojih ustaju, a mantra o „lenjom Grku“ i „vrednom Nemcu“ podvaljuje se da bi se prikrili strukturalni problemi nazvani – kapitalizam. Jer, nacionalistička trulež uvek je dobra maska za trulež kapitalizma.

    Naopaka logika koja vrišti kukavičlukom pomeriće simpatije javnosti na stranu raznih „anonimusa“ koji navlače maske iz stripa/filma i iz fotelje obaraju sajtove u borbi za „Megaupload“. Dok će grčki radnik i seljak u uličnoj borbi za život biti lenština i parazit ili varvar što razbija stvari unaokolo. Ogromni grčki dug, kažu kapitalističke birokrate?

    Institucija evropske skupštine koja demokratski raspravlja o tome šta raditi sa grčkom ekonomijom nastala je na trgovima iste te Atine. A i sama reč ekonomija je grčka i znači domaćinstvo. O nesputanosti, nezavisnosti i slobodi govora kao preduslovu slobode najbolje su pisali Atinjani. I svi koji bi demokratski da odstrane Atinu iz svog društva ili su cinični ili ne znaju ko ih je naučio ostrakizmu. I politici i filozofiji, ali i tragediji i drami.

    Atina nešto duguje Evropi? Biće da Evropa mnogo više duguje Atini.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/tuzan_kao_grcka.889.html?news_id=235487

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: