Ka izvesnom

Porodica bistrih potoka

Autor: Božidar Mandić 

Nemam nameru da tekst Vladete Jerotića pod nazivom „Od patrijarhata prema neizvesnom“ negiram, jer je on zahvalan za dublju pažnju i analizu, nego da ga samo dogradim svojim skromnim opažanjima. Naime, nalazimo se u dobu o kojem je teško ne konstatovati aporiju i civilizacijski smog koji se rasprostranio od najobičnijih segmenata života, pa preko kulturoloških sve do religijskih. Nijednog trenutka nemam dilemu da svemu nedostaje – duhovnost! 

Svet se previše oslonio na činjenice i materijalnu potvrdnost koja kao i istorija, proročanstva i egzistencija, uvek, nude neizvesnost – zemno stanje uma nedovoljno da odredi ispravan put. Zato mi se uvećano čini važnim, kako je to rekao naš veliki slikar, da je nužno da pronađemo srebrni potok koji će nas odvesti do izvora. Pri tom izvor nije nikako prošlost, već inicijativa za obnovljivost sutrašnjeg dana. Moje poimanje Boga je, pre svega, ontološke prirode. Verujem u Boga stvoritelja i Boga stvaraoca i to je naše obličje, koje smo mnogo više napustili nego u bilo kojem veku pre.

Zato oprez Vladete Jerotića, da svi nešto očekujemo, a da li za to ima i opravdanja, smatram opravdanim, ali i predloškom za prikupljanjem nove hrabrosti za učinjenje. Ne mislim, pri tom, ni na povratak na matrijarhat niti patrijarhat, već decijarhat (doba deteta i umetnosti) ili na ujedinjenost svetog trojstva bića u kome bespolnost ne dobija primat. Potrebni su nam otac, majka i dete. Zar Džojs ne završava „Portret umetnika u mladosti“? Gde si, oče, stari majstore. Potreban nam je nebeski autoritet koji će inicirati izlazak iz ovog epohalnog brloga, potrebna nam je majka na zemlji i mirisi kuhinjske hrane i dete koje će se igrati i dvorištu livadskih zelenila. Zadesila nas je zahuktalost ljudskih ambicija skrojenih po tehnološkom i monetarnom kalupu. Izlaz iz njega znaju trave, srne, gliste… ali čovek (otimač) ne. Zato nam je potreban nežni patrijarhat, feministička lepota i dete slobode. Više nego ikad potrebno je da učinimo iskorak i posejemo seme, jer je u njemu izvesnost. Nisam ironičan kad velim da genetičko povrće to ne poseduje, nego prekid i smrt trajanja. Seme kad-tad iznikne. Štajner veli da na nebu postoji duhovna tabla koja sve pamti i naknadno, sazrevanjem vremena, realizuje. Zbog toga verujem u Jerotićev oprez jer je on odraz mudrosti iz našeg sveta, ali kako velik Karel Kosik – kao što je pri vrhu racionaliteta prva indicija iracionaliteta, možda je tako u vremenu jezgrovite neizvesnosti, baš prvi minut izvesnosti. 

Iz vizija proističe stvarnost. 

Osećam potrebu da predložim da nam je nužna umetnost preduzimanja i da je bolje da krenemo bilo gde, nego da ostanemo u mestu – kako kaže Ronald Leng. Važno je da shvatimo da je čovek neizmenjeno biće predodređeno za lični razvoj u etičkom i erotskom smislu. Više verujem u obnovu pesništva, nego u naučno-tehnološki lek. Utopistički rizik novo je ubrizgavanje otpora prema svetu koji je krenuo ka propasti, u kojoj apokalipsa – kaže Tarkovski – biva najveći dar. Treba se pobuniti protiv nerđajućosti vizija jer će i nevinost vrlo brzo početi da rđa.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/ka_izvesnom.26.html?news_id=155330

3 Responses to Ka izvesnom

  1. Varagić Nikola каже:

    Politika ekonomske propasti

    Imanuel Volerstin

    Svakog dana čitam zapise još jednog ekonomiste, novinara ili vladinog službenika, koji razmišlja kako da se najbolje postigne ekonomski oporavak u ovoj ili onoj zemlji. Suvišno je reći da ti lekoviti saveti svi protivreče jedni drugima. A skoro svi ovi učeni ljudi kao da dolaze iz zemlje fantazija. Jer, izgleda da stvarno veruju da će njihovi lekovi delovati u relativno kratkom roku.
    Činjenica je da je svet tek na početku depresije koja će potrajati dugo i koja će biti mnogo gora nego što je sada. Neposredan problem vlada nije kako problem lečiti već kako preživeti rastući bes naroda sa kojim će se svi, bez izuzetka, suočiti.
    Hajde da krenemo sa sadašnjom ekonomskom stvarnošću. Počev od toga da su svi na svetu – vlade, preduzeća, individue – živeli iznad svojih prihoda poslednjih 10-30 godina, uz pomoć pozajmica. Svet se ponašao lakomisleno, sa naduvanim prihodima i naduvanom potrošnjom. Baloni moraju da puknu. Ovaj sada mora da pukne (ili ih, u stvari, puca nekoliko). Nemogućnost nastavljanja ovim putem doprla je do svesti i, iznenada, svi su se uplašili života bez realnog novca – i vlade, i preduzeća, i pojedinci.
    Kada taj strah zavlada, ljudi prestaju da troše ili da pozajmljuju. A kada trošenje i pozajmljivanje značajno opadne preduzeća prestaju da proizvode ili usporavaju proizvodnju. Ona mogu i sasvim da se zatvore ili, barem, da otpuštaju radnike. Ovo je zao ciklus, jer zatvaranje preduzeća ili otpuštanje radnika vodi ka nižim realnim potrebama i izaziva dalji otpor trošenju ili pozajmljivanju. To se zove depresija i deflacija.
    Zasad, vlada SAD, koja je još u položaju da uzima zajmove i štampa novac, namerava da ubaci nešto novog novca u promet. Ovo bi moglo da uspe ukoliko bi vlada ubacila silan novac i ako bi to činila mudro. Ali, sasvim je verovatno da to neće učiniti mudro nego da će proizvesti novi balon. A tada dolar može stvarno da pada mnogo brže nego druge valute, razarajući poslednje važno uporište svetske ekonomije.
    U međuvremenu, sve je manje novca za svakovrsnu dnevnu potrošnju za 90% ljudi sa donje lestvice svetske populacije (a nije tako dobro ni za 10% onih na vrhu). Ljudi su uznemireni. Baš proteklog meseca, u sve većem broju zemalja, gledali smo proteste na ulicama zbog ekonomskih teškoća – u Grčkoj, Rusiji, Latviji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Islandu, Južnoj Koreji, Gvadalupeu, Madagaskaru, Meksiku – i, verovatno, u mnogo više zemalja, koje svetska štampa nije zabeležila. U stvari, sve je to zasad još relativno slabo, ali su vlade spremne.
    Šta da rade vlade kada su im prve brige njihovi unutrašnji nemiri? One, doista, imaju dva izbora – da pucaju u demonstrante ili da ih smiruju. Pucanje ima svoju meru. Jer, i snage reda bi i same morale biti dobro plaćene da bi na to pristale. A režimi, s ovakvim ekonomskim sunovratom, teško da to mogu.
    Tako da režimi počinju da smiruju svoje narode. Kako? Pre svega protekcionizmom. Svi počinju da se žale na protekcionizam drugih zemalja. Ali i sami praktikuju to isto. I činiće to još više. Svi ekonomisti, zastupnici slobodnog tržišta, govore nam da protekcionizam čini celokupnu ekonomsku situaciju još gorom. To je, verovatno, istina, ali je politički sasvim irelevantno kada ljudi na ulici žele posao – sada!
    Drugi način smirivanja nemira je uz pomoć socijaldemokratskih mera blagostanja. Ali, za to im je potreban novac. Pa one skupljaju novac porezima. Ekonomisti, zastupnici slobodnog tržišta, svi nam kažu da podizanje poreza (bilo koje vrste) za vreme ekonomske krize, čini ekonomsku situaciju još gorom. To je, možda, istina ali, na kratak rok, to je takođe irelevantno. Jer, u krizi, porezi leče pad. Vlade ne mogu da održavaju čak ni tekuće troškove, a da ne govorimo o povećanim troškovima. Tako da će oporezivati, ovako ili onako. Ili će štampati novac.
    Konačno, treći način smirivanja nereda je uz pomoć zdrave doze populizma. Stvarna provalija u prihodima između najbogatijih 1% i dna lestvice od 20%, i unutar zemalja i na svetskom planu, enormno je porasla poslednjih trideset godina. Ta provalija sada će biti svedena na »normalniju« razliku, kakva je postojala 1970-ih godina, koja je i dalje vrlo velika, ali unekoliko manje skandalozna. Otud sada imate vlade koje govore o »kapama nad prihodima« bankara, kao što je to slučaj u SAD i Francuskoj. Ili možete suditi zbog korupcije, kao što je to slučaj u Kini.
    To je kao da se nalazite na putu tornada. Najgore može da pogodi sasvim iznenada. Kada se to desi, vlade imaju samo minute da potraže utočište u svojim podrumima. Tornado tada prolazi, a ko ostane živ procenjuje štetu. Šteta će se pokazati kao vrlo velika. Da, neko može ponovo da gradi. Ali tada počinje stvarna rasprava o tome kako će ponovo graditi, koliku korist će imati od ponovne gradnje.
    Koliko dugo će vladati ova sumorna slika? Niko ne zna, niti može biti siguran, ali će to, verovatno, biti priličan broj godina. U međuvremenu, vlade će se suočavati sa izborima, a glasači neće biti ljubazni sa javnim činovnicima. Protekcionizam i socijaldemokratsko blagostanje služe vladama kao podrum za vreme tornada. Kvazinacionalizacija banaka je još jedan način da se to sklonište nađe.
    A šta mi, narod, ljudi, šta da mislimo i za šta da se spremamo kada izađemo iz podruma, kad god to bilo. Fundamentalno pitanje je kako ćemo ponovo graditi. To će biti stvarna politička borba. Slika će biti nepoznata. A sve naše stare priče sumnjive. Ključna stvar koju treba shvatiti je da ponovna izgradnja može da nas uvede u daleko bolji svet – ali može i u daleko gori. U oba slučaja, svet će se veoma razlikovati od poznatog.

    Komentar broj 251, 15. februar 2009.
    Prevela Borka Đurić

    http://www.republika.co.yu/448-449/02.html

  2. Varagić Nikola каже:

    НЕМА ЗНАКОВА ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ЗОНИ ЕВРА

    БРИСЕЛ – Не постоје сигнали да ће доћи до позитивног преокрета у дубокој рецесији која влада у зони евра и ризик слабљења привредног раста почиње да се материјализује, саопштили су синоћ званичници тог 16-очланог монетарног блока.

    „Сведоци смо приличног погоршања економске ситуације од нашег фебруарског састанка и ниједан сигнал нам не даје разлог да верујемо да ће се ситуација преокренути”, изјавио је председавајући министара финансија зоне евра и премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер.

    „Све расположиве прогнозе су изузетно суморне. Ово је дубока рецесија, дубља него она на почетку 90-их година прошлог века”, оценио је он у Бриселу, после месечног састанка министара финансија 16 земаља чланица Европске уније које су прихватиле заједничку валуту.

    Европска комисија је 19. јануара прогнозирала да ће привреда еврозоне ове године ослабити 1,9 одсто, док је Европска централна банка (ЕЦБ) прошлог четвртка тај пад пројектовала на минус 2,2 до минус 3,2 одсто.

    ЕЦБ је скресала своју кључну каматну стопу за 50 базних поена, на рекордно низак ниво од 1,5 одсто како би подстакла посусталу тражњу као последицу слабог инфлаторног притиска, подсетила је агенција Ројтерс.

    Комесар Европске уније за монетрана питања Хоакин Алмунија је рекао да су ризици смањења привредног раста после објављивања прогнозе од 19. јануара повећани и указао на проблеме настале услед веома лоше активности на кредитном тржишту и слабљења реалног сектора привреде зоне евра.

    Страна тражња је, по речима Алмуније, ослабила тако да ће опоравак трајати дуже него што се пре неколико месеци очекивало.

    Он је рекао да сада верује да ће до постепеног опоравка доћи тек 2010, а не крајем 2009, како се раније прогнозирало.

    Министри финансија зоне евра су одбацили позиве из САД да прошире фискалне стимулативне пакете који су већ одобрени у 27 чланица ЕУ, који сада достижу три до четири одсто бруто домаћег производа у том блоку.

    „Договорили смо се да позиви Вашингтона на додатне буџетске напоре не одговарају нашим интересима у том смислу, да чланице зоне евра нису спремне на проширење стабилизационих програма који се већ реализују. Не желимо да стварамо утисак да сада размишљамо о доношењу нових пакета помоћи”, рекао је Јункер.

    „ЕУ и зона евра су урадили што је требало да ураде. Сматрамо да у овом тренутку не треба да чинимо даље напоре. Остаје да видимо ефекте тих пакета за опоравак привреде који ће тек постепено излазити на видело”, указао је луксембуршки премијер.

    Танјуг
    http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.sr.html

  3. Varagić Nikola каже:

    Po stoti put ponavljam: Srbiji ne treba evro, treba da jača dinar. Da bi ojačala dinar, pored dolaska nove elite na vlast, potrebno je uspostaviti ekonomsku (tačnije monetarnu) saradnju sa najmanje deset država iz sveta (iz regiona Balkana, srednje Evrope, Azije i Južne Amerike)da bi se omogućila konvertibilnost srpskog dinara, koji može da izraste u regionalnu valutu (u trgovini i bankarstvu), i šire od regiona, kada dođe do kolapsa evra i dolara.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: