Нови текстови:
ЈАВНИ РАДОВИ ЗА ОПШТЕ ДОБРО
РОК ЗА ЗАВРШЕТАК: ДО КРАЈА 2011. ГОДИНЕ
– Реконструисати Народни музеј у Београду
– Завршити Храм Светог Саве
– Уложити најмање 20 милиона евра у научне институте који имају потенцијал у овом тренутку да најбрже помогну развој српске привреде (сектор пољопривреде, енергетике…)
– Развити економију међу Србима на Космету тако да они могу да живе од те економије
– Изградити (или да буду при крају радови за) два моста преко Саве и два моста преко Дунава у Београду
– Завршити Коридор 10 за друмска возила
– Изградити део трасе метроа у Београду
– Донети план за развој Железнице Србије, купити неколико модерних локомотива и композиција вагона (могу се произвести у Србији) за међународни путнички и робни транспорт, модернизовати пругу на коридору 10
– Изградити нову железничку станицу у Београду
– Проширити са новим тракама, где год је то могуће, Ибарску магистралу, изградити осветљење дуж целог пута и најмање пет нових петљи на Ибарској магистрали од Лазаревца до Ужица
– Убрзати реконструкцију клиничких центара у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу (обезбеђен кредит Европске инвестиционе банке од 200 милиона евра) и модернизовати сва породилишта и све дечје болнице у Србији
– Донети Закон о спорту и приватизовати спортске клубове
– Направити Универзитетски Град у Београду (на ненасељеном земљишту, можда на војвођанској страни, Трећем Београду) тако што ће се изместити сви факултети Универзитета у Београду, студентски град и сви студентски домови на територији Београда у новосаграђен Град, а већину зграда које се сада користити продати, неке задржати да функционишу као задужбине, неке претворити у музеје; тржишна вредност постојећих зграда сигурно надилази трошкове градње нових зграда па остаје новац и за модерно опремање – грађевинске радове да изводе само домаћа предузећа. Ако је могуће, слично урадити и са државним универзитетима у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу
– Оставити само Клинички центар и ВМА у Београду на постојећем месту, све остале болнице и здравствене институте у Београду, од Звездаре преко Карађорђевог парка до Дедиња изместити на ненасељено земљиште на коме би се изградиле савремене болнице (тржишна вредност постојећих зграда сигурно надилази трошкове градње нових зграда па остаје новац и за модерно опремање – грађевинске радове да изводе само домаћа предузећа)
– Завршавати Јужни ток и складиште гаса (инвестиција из Русије), нове блокове постојећих термоелектрана на Сави (расписан тендер) и ревитализацију хидроцентрале на Ђердапу (уговор са Русијом), започети градњу хидроцентрала на Дрини (уговор са Италијом), термоелектрана на гас у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Београду, донети стратегију развоја енергетике из обновљивих горива и дуплирати постојећу производњу такве енергије за домаће потребе у наредне две године (укључити приватне компаније и бизнисмене из дијаспоре)
– За 2010. и 2011. годину обезбедити по 50 милиона евра за start up кредите, које даје Фонд за развој, за покретање бизниса младим предузетницима, при том не умањити постојећи капитал Фонда у наредне две године (потребно је укупно 100 милиона евра за ове намене у наредне две године)
– За 2010. и 2011. годину обезбедити по 50 милиона евра Фонду за развој за више линија кредита у висини до 50% укупне вредности пројекта са грејс периодом од годину дана, уз годишњу камату од 3% и роком до десет година отплате. Те линије су: 1. ликвидност малих и средњих предузећа 2. инвестиције малих и средњих предузећа 3. за изградњу стакленика и производњу здраве хране 4. развој патената који су могу да нађу места на тржишту (посебно оних који смањују увоз) и производњу енергије из обновљивих извора (потребно је укупно 400 милиона евра доделити Фонду за ове намене у наредне две године; преговара се са Јапаном да Јапан да кредит до 200 милиона евра са вишегодишњим грејс периодом, каматом до 3% и роком отплате до 30 година; овакви кредити могу се добити и од неких других држава)
– Основати Фонд за промоцију страних улагања, унутар кога би се развијала стратешка привредна сарадња са дијаспором. Закон о дијаспори донети до краја 2009. године. За 2010. и 2011. годину обезбедити по 50 милиона евра Фонду за три линије кредита за финансирање у висини до 50% укупне вредности пројекта са грејс периодом од годину дана и уз годишњу камату од 3% и роком до пет година отплате. Те линије су: 1. гринфилд улагања у туризам, посебно у нове бање и нове хотеле у постојећим центрима 2. гринфилд инвестиције које чине производњу здраве хране за извоз 3. гринфилд инвестиције у индустрији одеће и обуће и производњу здраве хране за децу (потребно је укупно 300 милиона евра доделити Фонду за ове намене у наредне две године)
– Технолошки и финансијски ојачати ЕПС, Електромреже Србије, ЈАТ, Београдски аеродром, РТБ Бор, ПТТ и Телеком Србија и до краја 2011. године извршити докапитализацију тако да држава остане већински власник и управљач, спремити се за већа инвестирања и проширивање пословања у региону и свету (поставити успешне менаџере и стручњаке на директорска места)
– Створити стабилну монетарну политику, очувати динар и ставити га у функцију развоја привреде и раста извоза, реформисати банкарски сектор и снизити камате које плаћају грађани и привреда, формирати Српску банку за обнову и развој (извући највише што се може из највећих српских банака које су у стечају, почетни капитал банке не би смео да буде мањи од милијарду евра спремних да се уложе у развојне и профитабилне послове у Србији – нпр. обнова производње у рудницима и фабрикама које могу да пласирају робу на тржишту, најуспешније извознике, изградња система за рециклажу који доноси профит…). Српска банка за обнову и развој уз Фонд за развој, Фонд за промоцију страних улагања и Агенцију за промоцију извоза (ова агенција додељује 5 000 евра за сваког радника упосеног од стране инвеститора чија је производња намењена за извоз, задржати ову понуду још две године) – треба да чини мотор развоја српске економије, уз убрзање радова на најважнијим инфраструктурним и грађевинским пројектима
– Изградити 2 000 станова за припаднике војске и полиције, највише 5% станова да иде највишем официрском кадру, предност да имају млади официри, подофицири и професионалци који заснивају породице, ниједан стан да не буде мањи од 75 м2 (за ово је потребно најмање 50 милиона евра, станове продавати на кредит са каматом од 3% на годишњем нивоу и роком отплате до 30 година)
– Изградити 500 станова за младе научнике и 2 000 станова за младе брачне парове, социјално угрожене и избеглице, ниједан стан за научнике и младе брачне парове да не буде мањи од 75 м2 а за социјано угрожене и избеглице које живе као подстанари и плаћају кирије, да не буду мањи од 50 м2 (за ово је потребно најмање 50 милиона евра, станове продавати на кредит са грејс периодом од годину дана, каматом од 3% на годишњем нивоу и роком отплате до 30 година)
– До краја 2009. године припремити план продаје непотребне непокретне војне имовине и план улагања, после продаје коју треба извршити до краја 2010. године, у куповину модерног наоуружавања и система телекомуникација, тако да се максимално искористе капацитети домаће наменске индустрије. Војне касарне и војне објекте изместити из центра градова и насељених места, завршити војну базу на југу Србије, изградити нову зграду Генералштаба продајом постојећих зграда; ако преостане вишак новца од продаје војних зграда у центру Београда, уложити га у јачање Војне академије, ВБА и ВОА
– До краја 2011. донети нов Устав, донети велики број нових закона, прописа и уредби, усавршити постојеће законе – До краја 2011. реформисати пореску управу и донети нову пореску политику, која би довела у ред рад на црно и умањена плаћања доприноса на плате радника (пре свега) у приватном сектору и значајно смањила број незапослених (смањити за најмање 10% све доприносе и порезе на плате радника; дуг Фонду ПИО је преко 150 милијарди динара, сваки трећи радник уплаћује до 50% доприноса, српски буџет због лоше вођене економске политике, корумпиране бирократије и партократије губ најмање 2 милијарде евра сваке године, из истог разлога велики новац губе и буџети општина и градова)
– Спречити прање новца, велика изношења новца из Србије, укинути оф шор пословање и забранити учешће оф шор компанијама у приватизацији, додатно подржати рад и ојачати кадрове Државне ревизорске институције, Комисије за заштиту конкуренције и Агенције за борбу против корупције
– Извршити “гиљотину прописа“ реформом бирократије на државном и локалном нивоу; средити проблеме са легализацијом објеката и реституцијом; омогућити брже добијање грађевинских дозвола за градњу и учинити транспарентним рад локалних органа управе; реформисати трговинске судове и полицијску управу и сервис према грађанима
– Увести дигиталну телевизију, додатно развити домаће и међународне инетернет везе, увести електронску управу
– Створити услове да се изгради фабрика која производи аутомобиле са моторима који не загађују животну околину. Створити услове за привлачење инвеститора који имају довољно новца и потребну технологију (у овај посао укључити и привреду БиХ). У Србији постоји велики број напуштених фабрика које се могу реконструисати, радници се могу прекфалификовати и могу се запослити млади. Са две фабрике аутомобила значајно се смањује трговински дефицит.
– Наставити са подршком куповине домаћих трактора регистрованих пољопривредних произвођача и у 2010. години – под условом да се фабрике трактора и мотора прилагоде тржишним условима и произведу квалитетнији трактор и бољи мотор и продају по мало већој цени – то се може постићи кроз стратешко партнерство са неком фабриком из иностранства (потребно најмање 5 милиона евра за субвенције и пар милиона за реорганизацију, реконструкцију и социјални програм за вишак радника, остало ставити на терет инвеститора, који може да руши постојеће фабрике ако жели да ту гради пословно-стамбене објекте, али то све мора да буде вођено од стране београдских и републичких институција које треба да остану партнери у овом послу тако да Београд и Србија могу да добију нову фабрику квалитетнијих трактора и да добро зараде ако се на постојећим локацијама фабрика буду градили пословно-стамбени објекти – измећи случај “Лука“, “Ушће“ и слично)
– До средине 2010. године донети дугорочне стратегије за развој: туризма, пољопривреде, информатике, енергетике, културе, просвете и науке и моментално започети са реализацијом
– Расписати конкурс за најбољу инвестицију 21. века, конкурс да буде расписан до краја 2009. и да траје до краја 2010. године, циљ је да Србија створи компанију попут Финске која је стварањем Нокије направила велики економски напредак (мој предлог је да конкурс буде усмерен на секторе енергетике и пољопривреде). Обезбедити милион евра за промоцију и 20 милиона евра за наградни фонд (победник ће, наравно, имати и друге могућности за зараду)
– Увести систем рециклаже одпада и изградити погоне за рециклирање, очистити Србију од смећа, подићи свест грађана о значају екологије, изградити културно друштво – Укинути ПДВ за књиге, за дечју храну, одећу и обућу и увести строги мониторинг на марже које наплаћују трговци и произвођачи дечје хране, одеће и обуће – Спровести реформу цивилне одбране, организација и институција које се баве здравственом заштитом становништва и животиња у случају епидемија и катастрофа, максимално ојачати (кадровски и технолошки) институције које контролишу квалитет хране и воде (за ове намене је до краја 2011. потребно издвојити најмање 50 милиона евра ван постојећих издвајања)
– Организовати јубиларну Конференцију несврстаних 2011. у Београду
Како доћи до новца, потребног да се реализује овај краткорочни план за излазак из кризе, која води у колапс привреду Србије и која може довести до тоталног слома државе и распада њене територије до краја 2011. године?
Неки од начина су следећи:
1. Рационализацијом државне потрошње – може се обезбедити најмање милијарду евра у наредне две године
2. Смањивањем корупције у државним органима и јавним предузећима, добро вођеном приватизацијом и јавним набавкама – може се обезбедити преко милијарду евра у наредне две године
3. Наплатом имовине одузете кроз борбу против (класичног и привредног) организованог криминала, одређеном национализацијом лоше приватизованих предузећа и приватних компанија које су користиле политичку моћ, корупцију у правосуђу и финансијске махинације да би заузеле доминантну позицију на тржишту – може се обезбедити више од две милијарде евра у наредне две године
4. Бољом монетарном политиком, формирањем курса који највише погодује развоју привреде, реформом пореске политике и банкарског сектора и формирањем Банке за обнову и развој (која би пословала само са привредом) – може се обезбедити више од милијарду евра у наредне две године
5. Узети мање кредите попут кредита који даје Јапан са великим грејс периодом, дугим роком отплате и каматом до 3%; на тај начин се од (још) најмање 5 држава могу обезбедити кредити у вредности око милијарду евра
6. Ако се одмах озбиљно крене у реализацију једног оваквог плана, доћи ће до осетног раста привредне активности и стандарда грађана у 2010. години, што ће довести до веће јавне потрошње, развоја грађевинских компанија и свих пратећих делатности, веће запослености и нових отворених предузећа, више инвестиција из дијаспоре и света, мањег дефицита у спољнотрговинској размени, више прихода у буџету државе и локалних самоуправа – већ у 2011. години могуће је очекивати да ће бити довољно новца за реализацију стратешких инфраструктурних инвестиција, социјалну бригу о угроженима, развој науке и образовања и отплату кредита за ту годину
7. Од ММФ-а је затражено 3 милијарде долара за макроекономску стабилност, од Светске банке и банака ЕУ очекују се кредити за реализацију важних пројеката (коридор 10, мост преко Саве, обилазница око Београда, реконструкцију клиничких центара… нешто преко 2 милијарде евра). Србија има и доспеле обавезе за раније узете кредите, али је већи проблем задуженост привреде и грађана код страних банака него државни дуг. Учините све што је могуће да држава у будућности не узима више кредите од ових институција и заштити привреду и грађане од зеленаша.
8. Од Русије и Кине затражени су повољни комерцијални кредити (за реализацију послова попут изградње метроа у Београду), могуће је узети од још неких држава и банака повољне комерцијалне кредите које не прате политичка, економска и културна условљавања каква долазе са Запада
9. Спровести реституцију и денационализацију, решити све проблеме које имају људи у дијаспори и расејању са државним институцијама, и, ако се спроведу реформе које су већ помињане, попут искорењивања корупције, “гиљотине прописа“ и томе слично, уз бољу организацију дијаспоре, у наредне две године у партнерства са државом (попут Српске банке за обнову и развој), кроз донације (нпр. за Народни музеј), кроз улагања (нпр. куповином зграда БУ и болница у Београду) и већим улагањима у туризам (нпр. у етно села и бање) и мала и средња предузећа (нпр. преко фондова који доносе капитал, технологије, стручно знање и врхунски менаџмент, а преузимају део власништва над предузећем) може у буџет државе, локалних самоуправа и у привреду Србије да уђе више милијарди евра (без обзира на светску економску кризу)
ПЛАН: ШТА РАДИТИ ПОСЛЕ 2012. ГОДИНЕ
1. Бесплатно основно и средње образовање (укинути приватне школе за основно образовање) и студирање на државним универзитетима
2. Ослободити динар зависности од долара и евра, створити од динара регионалну и конвертибилну валуту, ако не буде могуће чувати девизне резерве у злату, смислити како да девизне резерве не буду у већини у евру или долару, са што више држава у трговини користити валуте тих држава и динар (нпр. плаћања према Русији, Кини, ако настану нове – регионалне и континенталне – валуте у свету)
3. Модернизовати пруге (прво, пругу за Бар) и Железнице Србије
4. Изградити системе за наводњавање и очистити канал Дунав-Тиса-Дунав
5. Изградити пловни пут: Дунав-Велика Морава-Јужна Морава-Вардар да би се стигло до Солуна и Егејског мора
6. Доградити Аеродром Никола Тесла за интерконтиненталне летове и кроз партнерство са приватним компанијама купити за ЈАТ авионе за интерконтиненталне летове, учинити Београд авио базом за овај регион за све оне који путују у (из) Јапан, Кину, Аустралију, Јужну и Средњу Америку, Северну Америку, Африку, Индију…
7. Изградити Еурополис у Савском амфитеатру и Трећи Београд, завршити унутрашњи прстен, метро и градњу (најмање) 4 моста у Београду
8. Увести нове технологије у производњи и транспорту енергије, завршити гасовод, подземно складиште, градње нових електрана
9. Изградити аутопутеве: према Румунији и од Републике Српске (од Сарајева?) преко Чачка до Крагујевца и Баточине (деоница од Баточине до Крагујевца се гради и биће завршена до 2011.); обновити магистралне путеве на Пештеру, у источној и јужној Србији, проширити са новим тракама пут од Краљева до Северне Митровице, обновити све локалне путеве и градити нове
10. Повећати број професионалних (обичних) војника на преко 50% од укупног броја војника (укупан број припадника војске не сме да буде мањи од броја који чини војску 2009. године)
Зер гуд ставлю 5 балов.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže za „Borbu“ da nova Tadićeva izjava o obračunu s korupcijom nije od velikog značaja, jer javnost još nije videla rezultate prošle „objave rata korupciji“.
„Državne institucije još ne rade na način propisan zakonom, čak ni one koje bi trebalo da se bave pitanjem korupcije, jer ih vladini zvaničnici ignorišu kad obelodane specifičan koruptivni slučaj. Ceo sistem je uspostavljen tako da političari stalno mogu da daju obećanja od kojih nikad ne vidimo konkretne rezultate, pošto nema nadležnih koji bi zatražili zvaničan izveštaj o eventualnim pozitivnim rezultatima takvog obećanja“, objašnjava Baraćeva.
Prema njenim rečima, Srbiji nisu potrebne najave novih hapšenja, već sprovođenje reformi koje će postepeno izmeniti politički sistem koji dozvoljava koruptivno ponašanje, jer, kako kaže, problem korupcije nije samo krivično-pravni, već i sistemski.
„Nije važno koliko su državni zvaničnici odlučni u borbi protiv korupcije, jer naopako kreću u taj obračun. Ne može predsednik Republike da najavljuje hapšenja u demokratskoj državi, pa makar to bili i ljudi iz njegove stranke. Nedavno smo imali primer da je ministarka pravde dala ostavku na članstvo u RIK-u, navodno iz moralnih razloga, iako je bila u sukobu interesa i uzela više od dva miliona dinara. Ona je i nakon toga ostala ministarka, pre svega zahvaljujući Tadiću koji, eto, ponovo najavljuje borbu protiv korupcije“, podseća Baraćeva.
Ona ocenjuje da je glavni problem sistemske korupcije, kakva je u Srbiji, činjenica da izvršna vlast kontroliše parlament, umesto da bude obrnuto.
„Vidimo da su sva mesta u krucijalnim državnim odborima, u stvari partijska nameštenja. Tako je strankama omogućeno da same sebe kontrolišu i finansiraju. Kako možete da najavite odlučnu borbu protiv samog sebe“, pita Baraćeva.
http://www.borba.rs/content/view/6184/92/
Hronologija izjava predsednika Srbije o korupciji
06. 09. 2008. Predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić izjavio je na sednici Glavnog odbora stranke da neće čuvati funkcionere DS-a ako se pokaže da su korumpirani. Na aplauz članova GO, Tadić je dodao da „nije siguran da bi svi trebalo da se raduju ovoj njegovoj rečenici jer su stranke izvor korupcije“. Mesec dana nakon toga, uhapšen je gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević zbog sumnje u malverzacije s građevinskim zemljištem.
11. 02. 2009. Boris Tadić je izjavio da je poslednji trenutak da država učini iskorak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kako bi državne institucije bile stabilizovane, a građanima omogućena sigurnost imovine i budućnost njihovih porodica. Nakon završetka pokazne veže pripadnika MUP-a Srbije „Rasina 2009″, na Goču, Tadić je rekao da će država i nadalje pokazivati da je spremna da na organizovan način pruži otpor i uključi sve resurse u borbi protiv organizovanog kriminala.
02. 03. 2009. „DS mora da bude stub borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije“, rekao je Tadić na sednici GO DS, nakon čega je sa govornice pozvao članove da u Skupštini iniciraju novi zakon o finansiranju političkih stranaka.
04. 03. 2009. Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je dalji odlučan obračun države s kriminalom i korupcijom, ističući da je reč o nacionalnom poslu od najvećeg mogućeg značaja. „Moja poruka svetu kriminala je da država neće odustati od svojih obaveza boreći se protiv kriminala na svakom mestu. To je nacionalni posao od najvišeg mogućeg značaja“, izjavio je predsednik Srbije na Kopaoniku u pauzi Biznis foruma. Tadić je ukazao da svaki napor policije, istražnih organa i tužilaštva nedvosmisleno svedoči da još od devedesetih godina postoje snažni uticaji i veze u tom „četvorouglu“.
22. 04. 2009. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Novom Sadu da će biti ispitano eventualno postojanje tajnih finansijskih fondova političkih stranaka i naveo da niko ko je kršio zakon u Srbiji neće biti oslobođen odgovornosti. On, ipak, nije želeo da komentariše navode bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića, koji se nalazi u pritvoru zbog optužbi za korupciju, da se upravo DS finansirala iz donacija koje su stizale van javnih fondova.
http://www.borba.rs/content/view/6184/92/
NEUSPEO POKUŠAJ BIVŠEG RUKOVODSTVA NIS DA SAKRIJE OGROMAN GUBITAK
Frizirani bilans maska za lopovluk
Uklanjanje dokumentacije i prekrajanje izveštaja imalo je za cilj da se unište dokazi o malverzacijama tokom nabavki sirovina preko posrednika
BEOGRAD – Bivše rukovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) „friziranjem“ godišnjeg finansijskog izveštaja za prošlu godinu i uništavanjem dokumentacije pokušalo je da ne obelodani ogromne gubitke tog preduzeća prilikom javnih nabavki sirovina preko posrednika, saznaju Glas javnosti i Kurir!
Naime, kako tvrdi naš dobro obavešten izvor, za to su najodgovorniji
bivši direktor NIS Miloš Saramandić i Biserka Jeftimijević-Drinjaković, nekadašnji predsednik UO NIS.
Gubitak od 8,5 milijardi dinara, ili oko 100 miliona evra, otkrila je revizorska grupa KPMG. Sadašnji srpski predstavnici UO NIS, međutim, traže da se angažuje nova revizorska kuća koja bi sačinila novi izveštaj.
– Ključ svega jeste odluka bivšeg rukovodstva NIS da se usvoji dokument kojim se skraćuje vreme čuvanja dokumenata, kao i pokušaj da se godišnji finansijski izveštaj lažira i prikažu prihodi, a ne ogromni gubici. Dokumentom o skraćivanju vremena čuvanja dokumentacije, koji je potpisala predsednik UO NIS Biserka Jeftimijević-Drinjaković, glavna je poluga u nameri da se sve sakrije. Ipak, nisu uspeli na vreme, pa je svetska revizorska kuća KPMG došla do podatka o gubitku od oko 8,5 milijardi dinara – objašnjava naš izvor, koji je insistirao na anonimnosti. Naš sagovornik dodaje da je „glavni i najveći kriminal bio u javnim nabavkama sirovina preko posrednika“.
– Velike malverzacije desile su se tokom nabavki sirove nafte, ulja i drugih sirovina preko posrednika. To se sve radilo uz nenormalno visoke marže. Na taj način poslovalo se sa pojedinim srpskim tajkunima, između ostalih, sa Vojinom Lazarevićem, velikim energetskim biznismenom, Vukom Hamovićem, pa vlasnikom beogradskog preduzeća „Trizon grup“ Zoranom Trifunovićem. Informacije o svim ovim malverzacijama došle su čak i do vrha Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije krajem prošle godine, ali one nikada nisu procesuirane – tvrdi naš izvor.
Danica Drašković, član UO NIS, u izjavi za Glas i Kurir kaže da se na sednici tog tela odlučilo da se angažuje nova revizorska kuća koja će napraviti još jedan finansijski izveštaj.
– To smo tražili mi, srpski predstavnici u UO NIS, i naš zahtev je jednoglasno prihvaćen. Sada se čeka nova revizorska kuća koja će da napravi novi izveštaj o finansijskom stanju u NIS, pa ćemo da vidimo da li je stanje onakvo kakvo je prikazano ili ne. Ništa osim toga nismo dogovorili – tvrdi Draškovićeva.
„MK komerc“ Miodraga Kostića Koleta, povodom našeg pisanja o ovim malverzacijma i otpisivanju duga toj firmi, oglasio se saopštenjem u kojem tvrdi da ništa od toga nije tačno.
– Navodi po kojima je „MK komerc“ otpisan dug od strane NIS apsolutno su netačni i zlonamerni, i kao takvi nanose veliku štetu poslovnom ugledu kompanije. Istina je da „MK komerc“ uspešno sarađuje sa NIS više od 15 godina, kao jedan od najvećih kupaca, i da našoj kompaniji nije otpisan nijedan dinar duga.
Nekadašnji predsednik UO NIS Biserka Jeftimijević-Drinjaković već treći dan odbija da se javi na naše pozive.
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-01-06-2009/frizirani-bilans-maska-za-lopovluk
PS: Ona je pre ovoga bila savetnik predsednika Republike i on je nju postavio na mesto predsednika UO NISa
Криза поделила Билдерберг
Убрзана сатницу окупљања глобалних моћника: након мајског самита у Атини, тајно друштво овога месеца путује у Израел
Копнено-поморска блокада луксузног хотела „Нафсика Астир Палас” код Атине средином маја, и дискретно признање кабинета грчког премијера Костаса Караманлиса да се „бројни светски званичници налазе у егејској престоници”, једине су две чињенице које потврђују да се на крајњем југу Балкана недавно десило „нешто велико”.
„Без много сакривања, глобална елита окупила се у Атини”, описао је тих дана амерички „Вол стрит џорнал” потврђујући да је неформална групација „Билдерберг” изабрала главни град Грчке за редован годишњи састанак организације основане 1954. године. Размере глобалне економске кризе – и њен даљи профил, били су главна тема мајског окупљања билдербергера, сазнаје се ових дана.
Детаљи са атинског самита организације, која званично не постоји, нема седиште, ни јавну листу чланова, а камоли објављени програм рада или циљеве удруживања, ових дана волшебно доспевају у међународну штампу.
Нагрижена лавином извештаја о урушавању модерног финансијско-економског поретка, светска штампа има посебан апетит за свако могуће окупљање утицајних које би „можда ” могло имати пресудни утицај на судбине милијарди обичних смртника. Утолико је атински самит групације стотинак веома утицајних и богатих мушкараца и жена западног света – под клупским бојама „Билдерберга” – ових дана медијски неочекивано разголићен.
Да ли је истина да је криза поделила билдербегере (међу којима су и Хенри Кисинџер, Дејвид Рокфелер, холандска краљица Беатрикс, шпанска краљица Софија, министар иностраних послова Шведске Карл Билт…)?
„Стара гарда билдербергера заговара да криза буде краћа и оштрија, млађе крило нагиње дужем расплету, и једни и други забринути су да би хаотично урушавање поретка могло да се истргне њиховој контроли…” тврди Џејмс Такер, уредник агенције АФП позивајући се на неименоване изворе унутар групације.
Профил кризе, судбина америчког долара, сатница будућег уласка САД у Међународни кривични суд у Хагу, стварање глобалног министарства финансија, светског министарства здравља, нови глобални правни поредак… неке су од тема о којима је можда било речи прошлог месеца иза затворених капија хотела Нафсика, 25 километара јужно од Атине.
Притисак на Ирску да се на предстојећем референдуму приклони евро-интеграцијама и Лисабонском споразуму, јачање интеграција Латинске и Северне Америке по моделу ЕУ… спомињу се као теме о којима су билдербергери разговарали у Атини, наводи Такер.
Детронизација америчког долара као светске резервне валуте, будућност отплате спољњег дуга САД, нова улога ММФ-а у глобалним финансијама као и увођење „специјалних права вучења” као нове глобалне валуте… наводно су, према стенограмима атинског самита билдербергера, на које се позива Џејмс Такер, нашироко разматрани. Стенограми тајног удружења билдербергера воде се тако, што се пише шта је речено, али не и ко је шта рекао!
Захуктала глобална криза и гласине о озбиљној подели међу билдербергерима, краћа и разорнија криза од три до пет година или дужа и „блажа” од најмање једне деценије… нагнала је групацију да већ идуће седмице од 8. до 11. јуна закаже самит надлежних финансијских експерата у Израелу. Љубитељи глобалних теорија завере могу да уживају: најтежа економско-финансијска криза подгрева уверења да „неко од негде” тајно управља светом…
Т. Вујић
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kriza-podelila-Bilderberg.sr.html
Stojiljković: treba samo politička volja
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković smatra da samo od političke volje zavisi koliko je Srbija spremna da se do kraja suprotstavi bezakonju.
– Verujem u najavu ministra policije da se sprema hapšenje nekih predsednika opština i direktora firmi. Sigurno je da za tako opsežnu najavu hapšenja ima pokriće. Podsećam da je Boris Tadić prošle godine najavio obračun sa kriminalom u svojim redovima, a da je ubrzo potom uhapšen i bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević. Posle se pričalo da je Knežević bio „sitna riba“, ali se ja ne bih složio. On je bio ključni pokrajinski kadar DS – kaže Stojiljković.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=67401§ionId=37
Posle najave ministra policije Ivice Dačića da će narednih dana zbog korupcije biti uhapšeni neki od predsednika opština iz vladajućih stranaka, otvorena je „kladionica“ o tome ko će prvi u zatvor! Prema nezvaničnim informacijama iz krugova bliskih vlasti, prvi na ovoj „listi“ je predsednik opštine Inđije Goran Ješić, član Demokratske stranke!
Ješić za Press kaže da nije iznenađen pričama da mu se sprema hapšenje i da je ministar Ivica Dačić mislio baš na njega jer je, kako kaže, više od sedam meseci pod istragom policije. I pored toga, prvi čovek Inđije kaže da „mirno spava“.
Politička hajka
– Naravno da sam i ja čuo za priču da mi se sprema hapšenje. Ta priča je krenula odmah posle hapšenja gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića u novembru prošle godine. Tada su ovi iz SBPOK-a došli u opštinu i pokupili skoru svu dokumentaciju! I sve što su uzeli i danas se nalazi kod njih ili u tužilaštvu. Međutim, niko od nadležnih do sada nije reagovao, tako da mirno spavam – kaže Ješić.
Na pitanje Pressa da li se plaši i kako bi reagovao kada bi sutra kod njega upali maskirani policajci, predsednik opštine Inđija kaže:
– Prvo moraju da imaju nalog, jer bez toga nisam spreman da ih primim. Procedura mora da se poštuje, ne može niko ovde da upadne i vršlja kako mu se prohte. Niko ne može da dođe i usmeno zatraži od mene dokumentaciju, red mora da se zna. Otkako sam postao prvi čovek Inđije, politički neistomišljenici podnosili su protiv mene razne prijave i očigledno je da se i dalje protiv mene vodi politička hajka! A ko?! Vi novinari znate to bolje od mene. Protiv mene se trenutno vodi samo jedan postupak i to zbog psovanja fudbalskog sudije! I jesam ga psovao – kaže Ješić.
Prvi čovek Jagodine Dragan Marković Palma podržava odluku ministra policije da se Srbija do kraja obračuna sa korupcijom i kriminalom.
– Ne može neko samo od politike da ima kuće, bazene… Meni je savest čista. Nisam neiživljen, privrednik sam 28 godina. Poštujem zakon – kaže Palma.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=67401§ionId=37
Utvrđene nepravilnosti u 44 odsto kontrola
Autor: Beta
Beograd – Poreska uprava Srbije danas je saopštila da u državi vlada velika fiskalna nedisciplina i da je kontrola pokazala da skoro svaki drugi poreski obveznik krši propise o izdavanju fiskalnih računa.
U saopštenju se navodi da je kontrolom bilo obuhvaćeno 689 obveznika, a da su utvrđene nepravilnosti u čak 44 odsto slučajava.
„Pored pokretanja prekršajnog postupka, u 31 odsto slučajeva izrečena je mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 30 dana“, navela je Poreska uprava.
U Poreskoj upravi Beti je rečeno da je do sada u Srbiji uvedeno 245.000 fiskalnih kasa, od čega je 210.000 u upotrebi.
Uredbom Vlade Srbije od danas je obavezno izdavanje fiskalnih računa i u zdravstvu, ali samo za preglede koji nisu u sistemu zdravstvenog osiguranja koje se naplaćuje, kao i u veterini, turizmu, proizvodnji i popravci odeće.
http://www.danas.rs/vesti/iz_sata_u_sat/utvrdjene_nepravilnosti_u_44_odsto_kontrola.83.html?news_id=6832
O kršenju zakona o planiranju u izgradnji (VIDEO)
Autor: InfoBiro
Beograd – (VIDEO)
Mile Antić, koordinator ‘Mreže za Restituciju’ u Srbiji, o kršenju zakona o planiranju i izgradnji, 1.deo
Mile Antić, koordinator ‘Mreže za Restituciju’ u Srbiji, o kršenju zakona o planiranju i izgradnji, 2.deo
Konferencija za novinare Mreže za Restituciju u Srbiji
http://www.danas.rs/vesti/iz_sata_u_sat/o_krsenju_zakona_o_planiranju_u_izgradnji_video.83.html?news_id=6831
Mišković je monopolista, nikako nije smeo da bude na večeri sa Bajdenom
01.06.2009.
kaže Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije
Član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković kaže da predsednik Srbije Boris Tadić nije dosledan u svojim izjavama. Tadić je, u vezi sa slučajem Luka Beograd, izjavio da nije njegov posao da se bavi slučajevima preduzeća i atraktivnih lokacija u Beogradu do kojih su ona došla van licitacije.
„Ako u istom trenutku Tadić kaže da nije njegov posao da se bavi i da komentariše nelegalno dodeljene lokacije u Beogradu i istovremeno navodi da su mediji preterali kada su procenili visinu gubitka u gradskom budžetu, to svakako predstavlja komentar. Predsednikov posao je da se postara da sve državne institucije otkriju i pokažu istinu, da rade svoj posao i da, ukoliko je potrebno, procesuiraju krivce. Građani Srbije moraju da saznaju istinu i tačan iznos gubitka koji su pretrpeli“, objašnjava Šuković.
Predsednik Tadić nije propustio da kaže da je lično intervenisao kod ministarstava finansija i policije da do detalja ispitaju slučajeve i učinio je to odmah nakon informacija o tome koliko je budžet glavnog grada oštećen, jer nije bilo licitacija za dodelu lokacija. Predsednik je ipak, iako, kako kaže, to nije u njegovoj nadležnosti, komentarisao vest o iznosu minusa u budžetu za koji su mediji procenili da je oko 1,9 miliona evra. On je rekao da cifra nije precizna i da je izgubljena vrednost manja, te da su je novinari procenili na osnovu podataka pre svetske ekonomske krize.
Predsednik, koji je građanima Srbije obećao borbu protiv korupcije na svim nivoima, pa i u sopstvenoj partiji, podseća Šuković, na važne državne događaje, kakav je bio i nedavni prijem u Predsedništvu organizovan u čast američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, pozvao je nekoliko viđenijih biznismena iz Srbije među kojima je bio i Miroslav Mišković.
„Nikako nije dobro što je Tadić na večeru sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država pozvao Miroslava Miškovića čije se poslovanje vrlo ozbiljno u javnosti dovodi u pitanje. On nije trebalo da bude gost na prijemu tako visokog ranga. Zašto se tamo Mišković našao znaju predsednik i njegov protokol. Mišković je monopolista i zbog toga mu nikako nije bilo mesto u Predsedništvu“, zaključuje Šuković.
Ekipa Borbe
Како то ради Путин:
Зашто је тешко отпустити човека
Аутор: Владимир Путин
Криза је добар повод и право време да се отвори разговор о кадровима. Разговор о томе како радити са људима, о томе кога и зашто треба отпуштати, а кога и зашто ни у ком случају не треба. Разговор о томе зашто отпустити човека се понекад не завршава како би хтели.
Да би се неко отпустио, може се наћи много повода и узрока. Већина руководилаца се за отпуштање сарадника са задовољством користи конфликтом, као незамењивим поводом.
Конфликти у колективу, нарочито великом, стално искрсавају. То се дешава сваке минуте, сваке секунде – из простог разлога што међу људима стално долази до сукоба, пре свега сукоба интереса. И овде се јавља главно питање. Имају ли учесници у конфликту довољно разума, васпитања и стрпљења, како би из конфликта, из проблематичних ситуација излазили на корист, и посла, и људи?
Одговор и није једнозначан. Често све зависи од узрока, од природе конфликта, од његовог унутрашњег садржаја.
На пример, очигледно је да се сваки нормалан човек бори за реализацију оних задатака, који су њему поверени. И ако се тај човек сусреће са неразумевањем, са нечијим покушајем да се међусобно изгладе често огромни напори, уложени у решавање овог или оног задатка, тада то, наравно, доводи до конфликта. При томе, учесник у сукобу има своју истину. Он је, као и противник, убеђен да се сукобљава ради посла, ради ефективног резултата.
Лично сам имао примере таквих ситуација. Снаћи се у њима је изузетно тешко, али је то, као што је сасвим очигледно, неопходно. На то одлази време, много времена, али другог излаза једноставно нема.
У принципу, нема ничег страшног у конфликту као таквом. Он једноставно мора довести до израде оптималног решења. И ако се успе искористити конфликт како би се ситуација учинила лакшом за управљање, како би административна решења била уравнотеженијим, промишљенијим и прорачунатијим, онда је то добро. А ако, када се подвуче црта, конфликт води ка свађи и разарању система, то значи да људи нису имали довољно разума, искуства и карактера. При чему су овде сва три састојка отприлике подједнако важна.
Мени понекад говоре како, ето, да није било вашег мешања, до тога-и-тога не би дошло. А ја искрено могу рећи да, када сам био на положају председника, да се нисам умешао у неким ситуацијама, Русија одавно већ не би имала владу.
Такво, из унутрашњих конфликта проистекло, „брауновско кретање“ захтева обавезну пажњу, а на учеснике таквог кретања је потребно утицати, и то понекад крајње оштро.
Много додатних проблема проистиче из журбе и сујете, којима су склони неки руководиоци. Сећате се чувене фразе из Криловљеве басне: „А ви, друштво, где год седели, музичарима нећете постати“? Ако људи не знају да свирају, премештати их са инструмента на инструмент је једноставно бесмислено.
Дубоко сам убеђен да стална премештања не помажу. Ни послу, ни људима. Они које преместимо, увек ће говорити: „Ето, сад нам треба неких пола годинице да се снађемо…“
Што је најважније: ја разговетно схватам да ће други, који дођу на место отпуштених, бити исти такви као и њихови претходници: неко ће суштину проблема знати боље, неко лошије, неко се уопште ни у шта неће разумети. Као резултат, добиће се исто што је већ било, ако не и горе.
Наравно, након ових речи, неко ме може оптужити да сам фаталиста. Међутим, то није фатализам. Фатализам је, напротив, у журби. А журба је неопходна, знамо, само код требљења бува. При томе, убеђен сам да у тако сложеној држави, каква је наша, сујета још није довела ни до чега осим штете, нити ће.
Мени је апсолутно очигледно да, ако се из жеље да се демонстрира лична власт изнова и изнова растерују и сакупљају људи, ништа добро из тога неће изаћи. Људи ће се сакупљати, размештати, затим обучавати послу… А онда, одједном, треба састављати другу екипу. И то ће се настављати у бесконачност.
Теже је изградити услове за рад. А још теже је натерати људе да раде. За то је потребно умеће. И ако сте изградили те услове за рад, ако сте мотивисали људе да раде, а они се прихватили посла, тада пустите људе да посао доведу до краја.
У ситуацији унутрашњег конфликта и спора у колективу, руководиоцу најтеже пада неопходност да се определи: или се развикати о томе како се пред тобом све руши и како више једноставно не можеш да радиш са тим људима, или себе натерати да се ради даље, а тиме подстаћи и друге.
Али једно је савршено јасно: довољно је само једном се опустити, и одмах почиње: дође један – јадикује, дође други – сузе рони, дође трећи – каже овако је немогуће. Колико је пута то већ било! И све је то у реду, осим једног. Ништа не сме бити „немогуће“. Ако је „немогуће“, е онда заиста следи „довиђења“.
А ако је могуће – седите и радите.
Отпустити човека представља најозбиљније питање. Понекад се са стране чини да човека једноставно треба гонити метлом. Ја вас уверавам да то није увек тако. Ни у ком случају се човек не сме оцрњивати иза леђа, не сме се отпустити и избацити напоље само зато што је ти је неко рекао нешто за тог човека. Превише ми је добро познато, како је у таквим случајевима на делу сложена политичка борба. Некоме се, можда, чини да, на кога год прстом укаже, може за њега доказати шта хоће… А затим погледаш – реалног материјала нема. А ако га нема, значи, човек је невин. А ако је човек невин, нека он и прави грешке, то не значи да га треба отерати и жигосати.
Уосталом, ако се дође до отпуштања, то треба чинити, пре свега, коректно.
Ја, за разлику од некадашњих совјетских руководилаца, увек то радим лично. Раније људи најчешће нису ни знали за своје отпуштање и добијали су информацију да са њима ствари лоше стоје – преко телевизије.
Ја човека обично позовем у кабинет и очи у очи му кажем: „Постоје конкретне оптужбе – такве и такве. Ако сматрате да то није тако, да то не одговара стварности, молим Вас, можете се борити против њих и оспоравати их.“
То се тиче, како престоничких, тако и регионалних чиновника. За објективну оцену изузетно су важни непосредни контакти: телефонирање, редовни сусрети. Тада је знатно јасније ко где стоји. Када седиш у Москви, многе се ствари баш и не осете.
Уопште, рад са људима, и то пре свега лични рад, лични контакт – то су ствари које нису потребне само због отпуштања. Без личног контакта систем неће радити, он ће једноставно бити мртав. Чак иако сам заузет, ако улазим у кабинет и видим папирић где, на пример, пише да ме је неко тражио преко телефона, чак и ако имам само пет минута, обавезно га зовем. Тако ме стално обавештавају коме је, и када, рођендан. Била је тако једном „директна веза“ и многи су се затим чудили како ја знам да је једном гувернеру тај дан рођендан и просто нису веровали да сам се тога сетио. А ја нисам могао да о томе не знам – та ми је информација од јутра лежала на столу.
Може се рећи да ја једноставно имам такав стил рада са људима, то се годинама изградило. Знам да окренути телефоном и честитати рођендан човеку, када је он у кругу породице – то значи у његовој души оставити траг.
У сваком случају, оно најважније, што увек мора да има на уму руководилац на било ком нивоу: он сноси одговорност коју не може ни на кога да пребаци и опусти се. Никада се не смеју затварати очи пред решењима проблема, сакривати се иза незнања и мислити да ће драги Бог зажмурити на једно око.
Текст је објављен у часопису „Русский пионер“, бр. 9, превео с руског Никола Танасић
Крај Србије
Аутор: Др Миша Ђурковић,
Великаши, проклете им душе,
На комате раздробише царство…
Његош
Кад год српски политичари направе неки лош, опасан, неразуман и по државу штетан потез, човек мора да покуша да нађе рационално објашњење који су узроци тог чина. Постоји низ таквих могућих објашњења: а) не разуме о чему се ради па му је неко то прогурао испод стола, б) неспособан је, а жељан власти па у изнудици мора да даје концесије како би сачувао положај, в) уцењен је нечим, г) окружен је страним шпијунима, д) не мисли добро овој држави.
Суштина закључка који би сваки утилитариста с правом понудио јесте: потпуно је небитно. У крајњем случају, резултат његових чинова је лош: без обзира на мотиве, он ради по државу штетне ствари.
Ево последњег примера. Тек две и по године након последњих уставних промена, владајућа странка поново хоће да мења Устав Србије. Нема везе што привреда пропада, што је економски систем потпуно неодржив, а друштво се навукло на кредите и задуживање као на доп. Председник Тадић некако мисли да је сад најважније да он промени устав и низ системских закона како би тиме територијално преуредио државу и читав партијски систем.
У оквиру тог ингениозног пакета повампирила се једна изузетно опасна идеја. Ако сте приметили како председник замишља будућу Србију (у којој се по тим пројекцијама Космет наравно и не помиње), схватили сте да се помињу неких шест до седам „региона”, како би се тиме наводно спречила „асиметрична децентрализација Србије”. Што ће рећи да Тадић, покушавајући да спречи статурано одвајање Војводине, хоће да омогући да се сви у будућности понашају као Чанак и Пајтић. Односно, да се не би Војводина одвајала, треба растурити оно од чега би могла да се одвоји – целу Србију. Како? Па тако што се овде не ради о регионализацији него о класичној, постепеној федрализацији Србије, која ће на крају да доведе до њеног распада као одрживе целине.
Идеју регионализације код нас је разрадио и заступао академик Миодраг Јовичић. Његова идеја изнета у књизи Регионална држава (1996), била је да се стварањем тринаест региона реше како етнички, тако и административно развојни проблеми. Он је предвиђао да Црна Гора буде један регион, да се Космет подели у два, Војводина у три природне целине (Срем, Бачку, Банат) итд. Очувало би се јединство власти и уставно-правног поретка, а администрирање конкретних ствари у складу са европским начелом супсидијарности пренело на ниже ниво, посебно на регионе, замишљене по италијанском и шпанском моделу. Ову идеју деведесетих је подржавао тада доследни, али не претерано утицајни ДСС. Ствари се међутим мењају након 2000.
Година након промена обележена је широким расправама о будућем уставном преуређењеу СРЈ и посебно Србије. Тада смо се надали да ће ДОС у складу са ранијим обећањима комплетне реформе започети као што је и ред новим уставом. У том циљу своје предлоге изнели су Београдски центар за људска права, професор Павле Николић, форум Јурис итд. Занимљиво је да су готово сви ови предлози доносили неку врсту веома радикалне регионализације. Иначе, две године касније ЦЛДС је објавио веома занимљиву студију о регионализацији у Србији (Симић, Радовић, Мијатовић, Вацић).
Крајње занимљив је предлог устава Србије који је изнео Београдски центар за људска права (Баста-Флајнер, Ђерић, Поповић, Самарџић и Радовић). Овде се осим општина, округа, и области уводе аутономне покрајине и то њих шест: Београд, Војводина, Југозападна Србија, Југоисточна Србија, Косово и Метохија и Шумадија и подунавље. За све АП предвиђа се веома широк степен аутономије укључујући и доношење „конститутивног акта”. У складу са овим је и увођење дводомне скупштине где би други дом био Сенат који чине представници АП, области и округа.
Не сме се заборавити да је у то време још увек Космет доживљаван као тренутно одвојени део Србије и да је већина ових решења настојала да обезбеди механизам преко кога би се Космет могао реинтегрисати у уставно-правни систем Србије. У том смислу би се и нека радикалнија решења могле сматрати уступком намењеним Албанцима са Космета. Ову концепцију са мањим бројем региона, као и предлог о одређењу државе као грађанске усваја и ДСС и тиме Јовичићев предлог нажалост одлази у заборав.
На брзину склепано уставно решење из 2006 у члану 182 наводи АП Војводину и АП Космет и оставља могућност да се нанадно оснивају друге. Будући да се питање Космета оставља за касније, само се за Војводину дају прецизније одредбе укључујући и став 4 члана 184 који одређује да јој буџет мора изностити најмање 7% од буџета државе.
Ново покретање идеје о регионализацији појављује се у значајно измењеним околностима. Нема више Црне Горе а изгледа да нико више у Србији ни не помишља на било какву реинтеграцију Космета. Будући министар иностраних послова је недавно у Паризу објаснио да у погледу Косова у Србији влада меко приземљење или адаптација на његову независност.
Председник Тадић ово питање покреће за преуређење онога што је од Србије засад преостало. Како су медији пренели, он настоји да подели Србију на шест или седам региона, да сваки од њих добије своју скупштину и да се на нивоу републике формира други дом који би био дом таквих региона. Ово је по мени директан увод у даљи и коначни распад Србије. Дакле предложена решења лепо показују да се не ради као у Италији о административној регионализацији, већ о федерализацији и стварању шест нових квази или протодржава на територији Србије.
Док он прича, стварна власт у овој земљи (онај ко држи касу), Г17, ради. Ови су почели да скупљају локалне субаше и да их охрабрују да што више моћи траже за себе. Тако да имате вечитог Стевановића у Крагујевцу, Угљанина у Новом Пазару, Бошка Ничића у Зајечару итд. Треба видети чиме се бави перспективан нво Миленијум из Ниша, или локална Реформска странка, са чиме се све више слажу и локални ДС лидери попут Бошка Ристића итд.
Е, сад замислите како ће у Србији, коју сви около иначе третирају као лешину, изгледати регионални парламенти кад ове паше зајашу у својим нахијама, а како ће тек изгледати законодавни систем са Домом региона у коме ће бити њихови људи. Да и не подсећам на то шта у доба све већег задуживања значе трошкови за још пет регионалних скупштина.
Занимљиво, такве идеје о будућности Србије процуреле су и са недавног састанка једне утицајне глобалне невладине организације која се назива Билдерберг група где је Џозеф Бајден свратио по инструкције пре посете Балкану. И они сматрају да је за нас најбоља нека врста радикалне регионализације или федерализације, где би на пример један регион добио изразити ромски карактер, други муслимански, трећи румунски итд.
А за Србе? Које Србе? То је ионако врста пред изумирањем. Овде ће бити грађани и грађанке који ће полако прелазити у неке друге народе (као што се то већ дешавало и дешава у околним земљама), а о једној таквој нацији ће остати сведочанства у неким књигама. Јесте читали Хазарски речник? Не верујете?
У Тутину Мустафа Церић, у Ловћенцу Филип Вујановић, у Крајини румунска православна црква која неканонски, супротно начелу помесности хоће да преузима цркве и да румунизује Влахе, у Нишу булевар добија име Шабана Бајрамовића (а не сећам се да је нпр. Тома Здравковић негде добио своју улицу)… И све то уз директну подршку наших власти. Алал вера председниче.
НИН 3048, 28.05.2009.
Mitrović slavio 42. rođendan
Žurka do zore
Autor: V. Đ. Đura | 02.06.2009. – 05:00
Na velikoj zabavi koju je u bašti svoje kuće na Senjaku priredio vlasnik kompanije „Pink internešenel” Željko Mitrović povodom svog četrdeset i drugog rođendana, slavilo se do ranih jutarnjih časova.
Na balkonu kuće svirao je bend predvođen gitaristom Acom Metinijem, a raspoloženi domaćin i njegova ćerka iz prvog braka Sandra dočekivali su brojne zvanice. Supruga Milica bavila se devojčicama Andreom i Kristinom koje su veselo igrale u ritmu muzike i jurile između gostiju.
Među zvanicama bili su brojni urednici, voditelji, producenti i direktori „Pinka”, poput Svete Milićevića, Baneta Stojanovića, Boška Jakovljevića, Tanje Vojtehovski, Tanje Jordović…
Slavljenik se šetao od stola do stola i veselio se sa prijateljima biznismenima
Draganom Đilasom, Srđanom Šaperom, Brankom Radujkom (direktor Telekom Srbija i bivši savetnik Tadića), Markom Miškovićem…
Među poznatima bili su glumci Sergej Trifunović, Marija Karan, Mirka Vasiljević, Leontina, Miki Perić, Toma „Blek panters” i, naravno, Džej.
Džej je kao poklon slavljeniku otpevao uživo tri balade od kojih je „Šta to beše ljubav” izazvala oduševljenje.
Vrhunac večeri bilo je pevanje rođendanske pesme koju su izvele Kristina i Andrea. One su otpevale „Happy birthday… dear tata”. Nedugo potom Željko je praćen pirotehničkim efektima isekao tortu, a sitna kiša koja je sve vreme padala nije pokvarila zabavu.
http://www.blic.rs/zabava.php?id=95281
Za revizije 1,3 miliona evra
Autor: FoNet
Beograd – Da Vlada Srbije nije pobrkala redosled poteza, već da je sačekala da revizor KPMG
kaže da je NIS imao gubitak, danas država ne bi ponovo morala da kontroliše revizora koga je sama angažovala, a ni da dva puta plaća za isti posao!
Vlada kao da nije htela da razume signal Upravnog odbora NIS-a sa Biserkom Jeftimijević-Drinjaković na čelu da ne prihvata završni račun za 2008. godinu koji joj je dostavio tadašnji menadžment, a prema kome je ova kompanija poslovala s dobiti od 2,3 milijarde dinara, zbog čega je i predloženo angažovanje nezavisnog revizora. Država je, po kratkom postupku, uzela sebi dobit, a tek potom angažovala revizorsku kuću KPMG zatraživši dodatnu proveru; kojom je potvrđeno da zarade, zapravo, nema, piše beogradska štampa. Dakle, kada se sve sabere, Srbija je za procenu vrednosti i reviziju završnog računa NIS-a do sada ukupno platila 1,3 miliona evra i to najvećim delom parama poreskih obveznika. Ali, ni tu nije kraj, jer predstoji izdatak za još jednu proveru revizije završnog računa za 2008. Nikola Martinović, član Upravnog odbora NIS-a, potvrđuje da završni račun za 2008. godinu koji pokazuje dobit ove kompanije nije usvojen na sednici UO, već da je zatraženo angažovanje nezavisnog revizora, s čim se složio i Gaspromnjeft. Priče o tome da je gubitak NIS-a od osam milijardi dinara, kako je procenio KPMG, posledica toga što je usvojen dokument kojim se skraćuje vreme čuvanja podataka neistina, kategoričan je on. „Očekujem da će novi revizor uraditi završni račun, poštujući Zakon o računovodstvu i popis imovine u kompaniji. Ako se tako postupi, gubitaka od osam milijardi dinara, siguran sam, neće biti“, tvrdi Martinović. Kako se nezvanično saznaje, angažovanje KPMG je koštalo oko 100.000 evra i taj trošak biće pokriven parama kompanije. „Angažovanje novog revizora mogla bi da plati država parama poreskih obveznika, ili NIS-a, odnosno dva vlasnika, ukoliko se tako dogovore“, kaže Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju. Upitan da li očekuje da će novi izveštaj biti drugačiji od nalaza KPMG-a i da li renomirana revizorska kuća može da napravi grešku u obračunu, Pavlović kaže da ne očekuje velika iznenađenja i da bi bilo zapanjujuće kada bi novi revizor dao potpuno drugačiji izveštaj.
http://www.danas.rs/vesti/iz_sata_u_sat/za_revizije_13_miliona_evra.83.html?news_id=6840
REAGOVANJA NA FRIZIRANJE BILANSA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE
Tužilac na potezu
Opozicija zahteva da se protiv odgovornih pokrene postupak zbog pokušaja da se prikrije pljačka teška 100 miliona evra
BEOGRAD – Friziranje prošlogodišnjeg finansijskog izveštaja Naftne industrije Srbije (NIS) i usvajanje dokumenta kojim je skraćeno vreme čuvanja dokumentacije dovoljan je dokaz za reakciju Republičkog javnog tužilaštva, tvrde opozicioni političari: Naime, izveštajem svetske revizorske kuće KPMG otkriven je gubitak NIS od 8,5 milijardi dinara ili oko 100 miliona evra, iako je u finansijskom izveštaju NIS za 2008. godinu prikazan prihod od 2,3 milijarde dinara, što za naše sagovornike „dovoljno govori o velikom kriminalu“.
Potpredsednik SRS Dragan Todorović ocenjuje da Tužilaštvo „mora da reaguje“.
– Ne da bi trebalo, ta institucija mora da reaguje povodom ovakvog kriminala. Koliko je samo trebalo vremena da se saznaju plate čelnika u NIS, čak su proglašene za službenu tajnu. Strašno je to što rade. Ovaj slučaj je već davno zreo da dospe u ruke javnog tužioca. Nadalje, ne bi trebalo da nas čudi što je NIS frizirao završni račun za prošlu godinu jer to rade i druga javna preduzeća. Ne postoji, međutim, ozbiljna kontrola koja bi to na vreme otkrila – smatra Todorović.
Lider NS Velimir Ilić tvrdi da se i „danas izveštaji friziraju“.
– Ne postoji adekvatna kontrola, a na kraju se oni koji su odgovorni za to jednostavno sklone i nikad ne odgovaraju za ono što su učinili. Naravno da država, odnosno Tužilaštvo, mora da reaguje jer je potrebno već jednom da raščistimo neke stvari. Ovamo predsednik Srbije priča o borbi protiv korupcije, a vidimo šta se dešava. Pa, sve su to njegovi ljudi i saradnici – naglašava Ilić.
I zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić kaže da je potrebna reakcija države.
– Tužilaštvo bi trebalo da reaguje pod hitno! Ovo je toliko velika razlika u novcu, da je jednostavno nemoguće ćutati o tome – ističe Vučić.
Bivši ministar pravde i lider DHSS Vladan Batić kaže da se nada da je predsednik Tadić u izjavi o borbi protiv korupcije upravo mislio na ljude u NIS.
– Nadam se da je na njih mislio, jer su to isti ljudi koji nisu hteli da obelodane svoje plate. Očigledno da je reč o nečemu mnogo dubljem nego što su plate. U svakom slučaju, ovo je posao za tužioca – zaključuje Batić.
Podsetimo, za nelegalne radnje odgovorni su bivši direktor NIS i nekadašnji predsednik UO tog javnog preduzeća Miloš Saramandić i Biserka Jevtimijević-Drinjaković, koji su pokušali da unište dokaze o kriminalu prilikom poslovanja sa srpskim biznismenima Vojinom Lazarevićem i Zoranom Trifunovićem Trizonom. U tome su učestvovali i bivši ministar energetike Goran Novaković, a političku zaštitu pružao je Aleksandar Nikitović, nekadašnji šef kabineta Vojislava Koštunice. Srpski predstavnici u UO NIS, međutim, traže da se angažuje druga revizorska kuća kako bi napravila novi finansijski izveštaj.
BEZ KOMENTARA
Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić na pitanje da li će ta institucija pokrenuti postupak protiv odgovornih kaže da trenutno ne može ništa da komentariše.
– Takve informacije ne mogu trenutno da dajem, zato što je naše pravilo da ne govorimo o budućim aktivnostima Tužilaštva. Trenutno ne postoji nikakav postupak. Kao portparol, mogu samo da komentarišem tekuće postupke jer je ne odlučujem da li će neki postupak biti pokrenut – odgovara Zorić.
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-02-06-2009/tuzilac-na-potezu
U borbi protiv korupcije ne biraju se sredstva nego protivnici.
Ilija Marković
Na reci ćuprija
No longer and not yet
Autor: Borka Pavićević
Kako kaže narod, što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. I obrnuto. Ali da bi se ta naplata sprovela u delo, potreban je i most i ćuprija.
Baš zbog razmene, jer ovako naplata je jednosmerna i mi, građani, plaćamo, a odande, „odozgo“, kako je to davno govorio „građanin pokorni“ ne dolazi ništa, samo jeka nekih reči, samo buka nekih iskaza, samo neka tako opšta mesta, neka zakasnela „otkrića“, neka „topla voda“. Jer, mosta nema. A ako nema mosta, nema ni razmene.
Predsednik Boris Tadić i gradonačelnik Dragan Đilas najaviše mostove. Tokom zasedanja odbora svoje partije i prilikom obilaska radova na Adi Ciganliji.
„Potrebno je graditi mostove“.
Potrebno je.
Beše jedna priča odmah posle rušenja Žeželjevog mosta, u toku Bombardovanja, kod Novog Sada, priča o tome kako u fabrici „Končar“ postoji kopija mosta, kako je svojevremeno, kada i pravi most, rađena i njegova kopija, koja onoga časa kada bude potrebno, može da bude instalirana.
Zgodna priča, jedna od onih koje se jave kada svetu treba nešto vere i nešto snage, onda počne identifikacija sa onim što je veliko nekad bilo, kao što je to priča o mostu.
Dajte više taj most preko Ade Huje, most kod Vinče, „Bilo bi fantastično da imamo četiri mosta.“
Bilo bi.
Bilo bi i zbog toga što bi zidanje mosta značilo i određenu konsolidaciju ove sredine, koja se već sasvim ozbiljno raspada u nedostatku poduhvata koji bi označavali da postroji ideja opšteg i zajedničkog dobra. Taj nedostatak je daleko banalniji, ali ja, zaista, ne bih o tome. Ne bih o tim nesrećnim preuzimanjima „svega postojećeg“, i o korupciji, takvo činodejstvovanje i govor o njemu već postaju nepodnošljivi. Zato što je mučno i glupo, zato što, u stvari, svi sve znamo, ne zato što raspolažemo informacijama, već zato što se rad samo u ime sopstvenog i partijskog dobra golim okom vidi. „Ama, ne interesuje ih“, tako građani objašnjavaju ono što im se događa.
Dakle, nadam se da je jasno šta sve treba preduzeti da bi se zidali mostovi, da bi ih bilo četiri. U Beogradu. Za jedan tako konstitutivni čin, za zidanje četiri mosta, za to je nužna promena politike i, da prostite, potrebno je da stvarno zažive „vrednosni sistemi“, ili „vrednosna vertikala“.
Za sve one koji su odgovorni u gradu Beogradu važno je da ili mosta bude, ili, da svima njima zanavek bude zabranjeno upotrebljavanje i spočitavanje moralnih sudova i pozivanje na nužnost postojanja „vrednosnog sistema“.
Most je stvarno ono preko čega će ovo vreme i oni koji ga označavaju proći ili neće proći.
Most je, kao što je to oduvek u istoriji bio, znak epohe, slika i prilika „duha vremena“.
Jednostavno, ne mogu da verujem da će prvi ljudi ove zemlje odoleti izazovu stvarne veličine, i da neće podići most. Ne mogu „da verujem“, to je termin koji oni upotrebljavaju, da će odoleti da ne budu prepoznati po zidanju mosta, da ne ostanu u istoriji kao graditelji, jer ih to može učiniti premostiteljima „rđave beskonačnosti“.
Za ovu vlast više od bilo kakve predizborne kampanje, više od balona i parola, više od svega, a i jeftinije, bilo bi zidanje mosta. Teško bi bilo razumeti da to svima nije jasno. Posle toliko privatnog, posle toliko partikularnog, posle toliko partijskog, posle tolike uzurpacije, mora doći jedan most. I to je ili ili. Skoro „biti ili ne biti“.
Most je mera, „izlazak na crtu“, most je, uostalom, pitanje lepote u odnosu na kumulaciju ružnoće proizvedene ratom i nastavkom rata drugim sredstvima, most je ujedinitelj, ne kralj, ne bog, ne „vođa“, nego most. Ako se želi ista povezati od svega ovoga oko nas, pa i u nama, ako se ipak mora tražiti nekakva logika i nekakva harmonija, i nekakva pravda, i nekakav minimum zajedničkog interesa, minimum nekog mentalnog i materijalnog reda, znaćemo to htenje po zidanju mosta, prepoznaćemo odmah, kada ugledamo most, onoga ko je hteo, voleo i znao da dela „u ime naroda“.
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/na_reci_cuprija.46.html?news_id=162874
Građani sve manje veruju u najave suzbijanja korupcije
Autor: Tanjug | 03.06.2009. – 12:53
Predsednik nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ Vladimir Goati ocenio je danas da građani sve manje veruju u najave suzbijanja korupcije u Srbiji.
Komentarišući izjave ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, kojima je najavio odlučan obračun policije sa korupcijom, Goati je izrazio nadu da će uskoro biti i stvarnog pomaka u borbi države sa tim društvenim zlom.
„Mi smo se naslušali najava sa najviših mesta i meni se čini da najave postaju monotone“, rekao je Goati na predstavljanju rezultata istraživanja agencije Medium Galup o korupciji, koji pokazuju da je 55 odsto građana prošle godine smatralo da je vlada neefikasna u borbi protiv korupcije.
Goati je kazao da će građani poverovati u akcije borbe sa kriminalom tek kada se napravi značajan zaokret u toj oblasti, i dodao da najave, što se više ponavljaju, postaju sve manje relevantne.
http://www.blic.rs/politika.php?id=95540
ШАБИЋ:
У СРБИЈИ СТАГНИРА БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
БЕОГРАД – Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић оценио је данас да Глобални барометар корупције Транспаренси интернешенела (ТИ) указује на стагнацију у борби против корупције у Србији.
„Чињеница да и перцепција наших грађана и перцепција међународног окружења говори о стагнацији у борби против корупције захтева предузимање свих расположивих, посебно оних превентивних, антикорупцијских мера”, навео је Шабић у саопштењу.
Према његовим речима, у последње време у Србији је доста урађено на усвајању докумената који треба да представљају нормативни основ за антикорупцијско деловање, али „тежиште борбе против корупције мора бити у реалном а не у нормативном свету”.
„Треба подићи на ниво принципа и учинити потпуно неспорном обавезу да се јавности стављају на располагање информације које се тичу располагањима јавним новцем и јавним ресурсима. То је, ако постоји политичка воља, релативно лако применљив, ни мало скуп, а врло ефикасан лек против корупције”, додао је повереник.
Било би добро, навео је Шабић, да и органи гоњења убудуће више пажње посвећују случајевима незаконитог ускраћивања информација од јавног значаја, као индикативним у контексту борбе против корупције.
Наводећи да се суочио са много примера – ЈП „Путеви Србије”, друмска мафија, набавка шарених вагона и сада пословање НИС, он је нагласио да се „по правилу иза проблема у комуникацији са јавношћу крију или бар могу крити озбиљнији проблеми”, укључујући злоупотребе или корупцију.
Према налазима данас представљеног Барометра сачињеног на основу истраживања Галуп Интернационала и Транспаренси Интернационала спроведеног у 69 земаља, готово сваки пети грађанин Србије дао је током прошле године мито, што је највише у региону.
Мито се највише даје у здравству и образовању, саопштио је данас Транспаренси интернешенел (Трансперенси Интернатионал – ТИ). У годишњем извештају о перцепцији корупције те невладине организације, наводи се и да свега шест одсто грађана верује да је влада ефикасна у борби против корупције.
Према резултатима истраживања ТИ, 18 одсто испитаника потврдно је одговорило на питање да ли су они или неко из њиховог домаћинства у протеклих 12 месеци дали миту у било ком облику.
Бета
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.sr.html
Političke partije najkorumpiranija kategorija
Autor: Beta
Beograd – Političke partije su po mišljenju 69 odsto građana Srbije najkorumpiranija kategorija, a većina ispitanika smatra da je Vlada veoma ili delimično neefikasna u borbi protiv korupcije, rezultati su Globalnog barometra korupcije za 2009.
Odmah iza političkih partija, po mišljenju 65 odsto ispitanika, najkorumpiranije su javne i civilne službe, zatim slede sudstvo (63 odsto) i poslovni i privatni sektor (62 odsto).
Najmanje izloženi korupciji su po mišljenju 57 odsto anketiranih građana skupština i mediji (53 odsto).
Većina građana (55 odsto) smatra da je vlada Srbije veoma ili delimično neefikasna u borbi protiv korupcije, nešto manje od trećine da je efikasna, dok je 13 odsto ispitanih neodlučno.
http://www.danas.rs/vesti/iz_sata_u_sat/politicke_partije_najkorumpiranija_kategorija.83.html?news_id=6890
СПАВАЧИ
Када би то било могуће, сигурно би занимљиво било колико је десетина, па можда и стотина, килограма папира провучено кроз секаче од главног одбора Демократске странке у суботу до данас, a до чега је довела констатација председника Тадића да се корупција налази у свим порама друштва, али опет некако са акцентом на локалну самоуправу, чему је допринело и касније надовезивање Ивице Дачића да се планира велика акција хапшења разних председника општина. Занимљиво је било колико се људи препознало у овој најављеној акцији па је, опет по речима Дачића, дошло до епидемије несанице јер због тога што је „погрешно интерпретиран, стотине људи не спава мирно”. Шарл де Гол је једном изјавио да „пошто политичар никад не верује у оно што каже и сам ће се изненадити када му поверују”. Нити су погрешно пренесене Дачићеве речи, нити би сви ти људи у некој пристојнијој држави могли спавати мирно. Могућност нормализовања стања у Србији за „стотине људи” представља као што видимо ноћну мору.
Међутим, требало би бити потпуно искрен – поменути „неспавачи” не представљају баш неки отуђени део народа, попут неких окупатора који имају потпуно друге навике и систем вредности од грађана којим управљају. Они, нажалост, више представљају узорак популације који има неку шачицу или две власти и понаша се на исти начин како би се понашао већи преостали део популације када би имао такву могућност. Овакав културни образац створио се тако што је свима јасно да су државне институције, урушене у деведесетим, током транзиције ушле у приватизацију где је свима постало јасно да је све на продају. Тужно је што је председник Тадић у праву када каже да је цело друштво у канџама корупције, али ако иза тога не буде следио адекватан одговор (а не мислим на неки нови „случај Кнежевић”) онда је то једнако званичном признању немоћи.
Је л’ се сећа неко Горана Милошевића? Он је био радник „Путева Србије” који је указао на „друмску мафију” и који је као награду добио отказ док би опет негде другде добио захвалност целе земље и вероватно унапређење. Када сви виде такав пример онда је сасвим нормално да се размишља да је систем већи од њих самих и да не могу да га промене. Зато су свесни да на крају могу бити или његов део или његова жртва. Многи људи који, рецимо, раде да би омогућили егзистенцију својим породицама, сматрају да је онда неодговорно бити поштен и принципијелан јер би своја начела плаћали судбинама ближњих. Уосталом, можемо лако претпоставити да је после добијеног отказа Горан Милошевић сам себи пребацивао где је баш он нашао да исправља криве Дрине и да изиграва хероја. Ко би га могао кривити ако после свега жали што је указао на пљачку свих нас.
Да ли се неко сећа још aфере „Индекс” и шта је ово друштво урадило поводом ње? Какву смо поруку послали младима коју ће водити ову државу за десет година. Сви ти исти подмићени професори који заслужују најгори могући презир због продаје испита и диплома, дан-данас неометано предају право студентима и у Београду и у Крагујевцу учећи их (не)примени закона. И да иронија буде већа, такви људи сада стоје опет на бранику заштите аутономије универзитета коју замишљају као академску слободу да деру своје студенте кадгод им се то прохте. Онда стварно не смемо бити изненађени било чиме што нам се свакодневно дешава, а дешавају се заиста страшне ствари.
Овде је правна држава и даље једна врста експеримента који траје и свако онај који жели да осигура нека своја права не може потпуно да се ослони на званичан механизам па се зато ослања на коверту или кутију вискија. А с друге стране имамо оне који седе на неком мањем или већем пиједесталу, било да је то у министарству, општини, болници, судству, факултету или у кућици на обичној наплатној рампи и схватају свој посао као својих пет минута где „зимницу” треба напунити што више јер ће сутрадан и они морати некога да подмазују ковертом за себе или неког свог ближњег. Да ли би већина људи из ових разлога чинила исто као они који сада не спавају мирно из некаквог наопаког схватања одговорности према рецимо својој породици? Уколико је одговор потврдан, у нормалном систему вредности Србија би се делила на две групе – оне који не могу да спавају због муке и бриге како да преживе и на оне који се боје казне за своја недела.
Ех, али онда долази до проналаска чудотворног лека који умирује савест свима, а то је потпуна промена система вредности – поштење постаје мана, превара постаје добар посао, а највећи грех је покушај борбе против система. Таквог „хероја” ће припадници његове професије означити као несолидарног и нелојалног јер не прихвата правило да се „сви морамо држати заједно” због кога још дуго нећемо имати нормално судство и здравство. Корупција се на тај начин раширила по целој структури друштва чинећи све нас, чак и оне које примају мито, заробљеницима зачараног круга.
Говоре о борби против корупције треба забранити, само дела се могу рачунати. У супротном, лаку ноћ свима.
уредник „Српске правне ревије”
Владимир Тодорић
http://www.politika.rs/pogledi/Vladimir-Todoric/SPAVACHI.sr.html
Šeici
Još od 2000. NIS godišnje kupuje milion tona sirove sirijske nafte, koju u računima predstavlja kao najkvalitetniju libijsku
BEOGRAD – Direktori i predsednici NIS od 2000. do kraja prošle godine imali su lični „profit“ od minumum 12 miliona dolara godišnje! Samo na malverzacijama sa sirijskom sirovom naftom čelni ljudi naftne industrije privatno su inkasirali milione, varajući državu i građane i uništavajući nacionalnu kompaniju. Konkretno, kupovali su sirijsku sirovu (repko) naftu, koja je u odnosu na sibirsku ili libijsku jeftinija za 30 odsto. U računima su je predstavljali najkvalitetniju naftu na tržištu, a profit delili između sebe i političkih stranaka koje su ih postavile.
Miloš Saramandić i Biserka Jevtimijević-Drinjaković, kako tvrde izvori Kurira u NIS, samo su nastavili praksu svojih prethodnika, ministara Gorana Novakovića, Kori Udovički, Radomira Naumova i Aleksandra Popovića. U NIS su bezobzirno, preko posrednika, kupovali najjeftiniju i najnekvalitetniju naftu na tržištu. Sirijska nafta ima više od 30 odsto sumpora i prosto je razarala naše rafinerije. Istovremeno, uvozili su i kazahstansku naftu i predstavljali je u računima kao sibirsku, koja je daleko boljeg kvaliteta. Ako se uzme u obzir prosta računica da se godišnje uvozilo oko milion tona sirove nafte, a da je „profit“ čelnika NIS oko 30 odsto, godišnje su zarađivali minimum 12 miliona evra! – tvrdi naš sagovornik.
On objašnjava da je nafta u NIS stizala preko posrednika, firmi „Trizon“ Zorana Trifunovića i „Vitol“ Arijela Levija.
Svi koji su 2005, kad se prvi put u javnosti pojavila afera „sirijska nafta“, pominjali detalje o uvozu, ostali su bez funkcija. Pored Zorana Drakulića, koji je medijima prvi otkrio aferu, smenjeni su tadašnji pomoćnik ministra energetike Saša Stojanović i član UO NIS Zoran Petrović. Nikada nije utvrđeno u čemu je greh ljudi koji su tada tvrdili da je interventni uvoz sirijske nafte iz 2004. loš posao na kome su država i NIS izgubili oko 1,3 miliona dolara? I to za „samo“ 80.000 tona, što je u odnosu na milion tona, koliko je uvoženo ispod žita, kap u moru – podseća naš izvor.
Iako je NIS vlasnik 30 odsto akcija jugoslovenskog naftovoda JONAF, Hrvati su svojevremeno, znajući kakvu naftu NIS nabavlja, odbili da dopuste da sirijska nafta prođe kroz naftovod. Hrvati su u Rijeci zabranili upumpavanje nafte, uz obrazloženje da bi sirijska nafta zbog izuzetno lošeg kvaliteta upropastila naftovod. Kada je afera otkrivena, 2004. iz hrvatske vlade tražili su smenu direktora NIS Željka Popovića, ali je sve ubrzo zataškano.
Iz izveštaja Sektora za internu reviziju NIS iz 2005, a prema nalazu „Kroacija inspekta“, vidi se da je sirijska nafta sadržala nedozvoljeno visok procenat sumpora (od 2,14 do 2,18, umesto do dva odsto, koliko je dozvoljeno).
http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-04-06-2009/seici
[…] smo mi kao ljudi znali da je naš novac u stvari obezvređeni novac iz igre Monopola, možda i ne bismo bili u finansijskom haosu u kojem […]
Zid ćutanja za srpski agrar
LIČNI STAV
Autor: Prof. dr Miladin M. Ševarlić
Članovi Društva agrarnih ekonomista srbije (daes) godinama ukazuju na to da strategija razvoja poljoprivrede ne može da se bazira na ekonomiji relativno malog i nestabilnog obima naše proizvodnje i ponude eventualnih tržišnih viškova na inotržištu, a strategija razvoja ruralnih područja na konceptu dominacije procesa metropolizacije ili razvoja nekoliko urbanih centara i društveno-ekonomskog višedecenijskog zapostavljanja 85 odsto teritorije na kojoj živi 55 odsto stanovništva Srbije.
Suprotno našem uobičajenom samohvalisanju, Srbija je mala zemlja sa relativno skromnim učešćem u raspoloživim resursima i ostvarenoj poljoprivrednoj proizvodnji u svetskim razmerama (tačnije učestvujemo sa promilima: 0,11 odsto stanovništva, 0,24 odsto obradivog zemljišta, 0,27 odsto proizvodnje žitarica i 0,18 odsto proizvodnje mesa).
U takvim okolnostima, strategiju razvoja poljoprivrede Srbije treba bazirati na konkurentnosti našeg agroznanja uloženog u reprocelinu poljoprivredne proizvodnje, prerade agrarnih sirovina i plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda – naročito u obezbeđenje vrhunskog kvaliteta naših proizvoda namenjenih ne samo izvozu i visoko platežnim ciljnim grupama potrošača nego i za domaće tržište koje u uslovima liberalizacije postaje sve konkurentnije i predstavlja „čistilište“ za naše proizvođače koji planiraju nastup na inotržištu.
Takođe, i laici bi konačno trebalo da shvate da održivi razvoj ruralnih područja u Srbiji, kao i drugim zemljama u svetu, ne mogu da obezbede sami poljoprivrednici u već prilično demografski devastiranim selima, već sadejstvo dugoročne politike ravnomernijeg regionalnog razvoja, značajno većih subvencija svim poljoprivrednim proizvođačima i, naročito, ekonomski svestraniji podsticaji razvoju neagrarnih delatnosti i rešavanju decenijama zapostavljenih infrastrukturnih problema u ruralnim područjima.
Nažalost, inicijative DAES-a, a i drugih naučno-stručnih i poslovnih asocijacija prema resornim državnim institucijama od lokalne samouprave do nacionalnog nivoa najčešće su nailazile na „zid ćutanja“ i nespremnost da se adekvatnijim merama ekonomske politike i drugim akcijama podstakne razvoj poljoprivrede i sela.
Zato DAES, po ko zna koji put, obznanjuje i traži podršku javnosti za sledeće inicijative:
* Agronom u svakoj poljoprivrednoj zadruzi – da bi veći deo od 2.055 zemljoradničkih zadruga konačno dobio i fakultetski obrazovane stručnjake, čime bi sa evidencije nacionalne službe za zapošljavanje tokom naredne dve godine oko 3.000 nezaposlenih agronoma imalo mogućnost da primeni svoja znanja i stekne nova iskustva unapređujući kooperativni biznis;
* Agroekonomista u svakoj poljoprivrednoj savetodavnoj službi i u svakom regionalnom centru ruralnog razvoja – da bi podstakli kvalifikovanije rešavanje prilično zapostavljenih ekonomsko-organizacionih pitanja u oblasti poljoprivrede i brže harmonizovali naše službe sa agricultural extension services u EU i drugim tržišno i agrarno razvijenijim zemljama, kao i da bi se sa aspekta agroekonomske struke blagovremeno i kvalitetnije pripremili za korišćenje sredstava pretpristupnih fondova EU namenjenih ruralnom razvoju lokalnih zajednica;
* Organizaciju agrobiznis foruma na sledećem 77. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, radi obnove poslovnih veza sa bivšim studentima iz nesvrstanih zemalja koji su diplomirali na našim poljoprivrednim, veterinarskim i ekonomskim fakultetima, a sada su renomirani agrobiznismeni ili visoki državni poslenici u brojnoj grupaciji nesvrstanih zemalja; i
* Aplikaciju za organizaciju prve svetske naučne konferencije o liberalizaciji trgovine poljoprivredno -prehrambenim proizvodima (2011. godine), na kojoj očekujemo preko 350 agrarnih ekonomista iz svih zemalja sveta – što je u fokusu pregovora nastavka doha runde i uključenja Srbije u WTO.
Autor je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/zid_cutanja_za_srpski_agrar.46.html?news_id=167912
Mahmud Bušatlija, arhitekta i konsultant za investicije
Zemljišni fondovi rešenje za restituciju
Autor: A. Milošević
Beograd – Dva najveća problema koja moraju da se reše reformom javnog sektora u Srbiji su transferi iz budžeta za isplatu penzija i restitucija nacionalizovane imovine, koju država mora da sprovede, ali za koju nema ni blizu dovoljno raspoloživih sredstava.
Ekonomski institut pre dva dana predstavio je predlog za rešenje oba problema, koji se zasniva na uspostavljanju posebnih zemljišnih fondova u koje bi ušlo gradsko i građevinsko zemljište i čijim bi se iznajmljivanjem finansirala i restitucija i socijalni fondovi.
Kako bi u praksi funkcionisali zemljišni fondovi?
– Predvideli smo da se reformiše upravljanje gradskim i građevinskim zemljištem korporativizacijom, kojom bi se stvorila akcionarska društva u koja bi država unela svoju imovinu, odnosno zemljište, a zatim bi se akcije tih društava podelile najvećim delom Fondu PIO, a zatim i vlasnicima oduzete imovine, kao i drugim korisnicima. Tim fondovima bi morala da upravljaju nezavisna regulatorna tela. Takav sistem nigde nije primenjivan do sada, ali je naišao na dobar prijem u evropskim organizacijama, kojima smo poslali naš predlog. Restitucionari bi akcije mogli da prodaju, polože kao garanciju za kredit ili da ubiru dividende. Svaki restitucionar bi dobio akcije ekvivalentne imovini koja mu je nacionalizovana i imao bi apsolutnu sigurnost – kaže u razgovoru za Danas arhitekta Mahmud Bušatlija, jedan od autora predloga.
Koliko bi novca bilo potrebno da se izvrši restitucija?
– Teško je reći koliko će tačno biti potrebno novca, mada udruženja za restituciju pominju cifru od čak stotinak milijardi evra. Sigurno je da će biti potrebno više od četiri milijarde, koliko je svojevremeno predvideo bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, naročito pošto je sada stupio na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji je praktično ukinuo naturalnu restitituciju jer je omogućio prodaju nacionalizovanog zemljišta. Što se tiče PIO fonda, to je najveći potrošač u državi, za kojeg moraju da se nađu novi izvori prihoda. Najizdašniji izvor za to je gradsko zemljište.
Kako bi u praksi funkcionisali zemljišni fondovi?
– Zemljišni fondovi ne bi se prodavali, već iznajmljivali zemljište za izgradnju investitorima, koji bi za njegovo korišćenje plaćali rentu. Ta naknada bi se plaćala redovno tokom eksploatacije prostora, ali bi znatno smanjila troškove za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, koje investitori sada plaćaju, što bi trebalo da dovede i do pada cene kvadratnog metra prostora. To je sistem koji postoji svugde u razvijenom svetu, tako da nije tačno da strani investitori ne dolaze zato što nemaju mogućnost kupovine zemljišta.
Koliko bi renta opteretila građane?
– Sigurno je da bi ih opteretila, ali država mora da prestane da subvencioniše sve komunalne troškove. U slučaju stambenih objekata, njihovi vlasnici, odnosno građani, plaćali bi udeo u renti u skladu sa veličinom stana, ali smo zato predvideli period prilagođavanja od pet godina tokom kojih bi se cena postepeno povećavala, sve dok ne dostigne ekonomski iznos, koji je deset puta viši od početnog. S druge strane, u različitim zonama grada bi i cena rente bila drugačija, tako da bi stanovanje dalje od centra bilo znatno jeftinije. Upravo bi razlika u visini rente doprinela tome da se smanji pritisak na izgradnju u Beogradu, pošto bi niže rente stimulisale razvoj nekretnina u unutrašnjosti.
Predstavljanju predloga prisustvovala je i ministarka finansija Diana Dragutinović u čijoj je nadležnosti donošenje zakona o denacionalizaciji, ali nije delovala naročito zainteresovano?
– Sumnjam da je bogznašta i shvatila, a nisam ni očekivao da će razumeti. To je pogotovo teško ako niste prijemčivi ni za šta drugo osim za fiskalna rešenja, a ona je i sama rekla da se bavi samo fiskalnim sektorom. Uostalom, sama činjenica da je dozvolila da se usvoji ovakav zakon o izgradnji, koji će onemogućiti restituciju, dovoljno govori o tome. Ministarka nije čak ni tražila da vidi integralnu verziju plana.
Jeftiniji kvadrati
Kako bi uvođenje rente uticalo na cenu nekretnina?
– Pošto bi visoki početni troškovi uređenja gradskog građevinskog zemljišta na ovaj način bili eliminisani, kvadratni metar bi trebalo da pojeftini. Ali, sve dok država bude subvencionisala kupovinu stanova, do toga neće doći, bez obzira na pad troškova izgradnje, jer Vlada na taj način zapravo prodavcima obezbeđuje siguran priliv kupaca, zbog čega oni neće imati interes da spuštaju cene.
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/zemljisni_fondovi_resenje_za_restituciju.4.html?news_id=172044
[…] Предлог – радна верзија […]