Предлог – радна верзија

Нови текстови:

• ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ
• БОГата Србија
• Да ли постоји трећи пут?
• ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

 

ЈАВНИ РАДОВИ ЗА ОПШТЕ ДОБРО

РОК ЗА ЗАВРШЕТАК: ДО КРАЈА 2011. ГОДИНЕ

– Реконструисати Народни музеј у Београду

– Завршити Храм Светог Саве

– Уложити најмање 20 милиона евра у научне институте који имају потенцијал у овом тренутку да најбрже помогну развој српске привреде (сектор пољопривреде, енергетике…)

– Развити економију међу Србима на Космету тако да они могу да живе од те економије

– Изградити (или да буду при крају радови за) два моста преко Саве и два моста преко Дунава у Београду

– Завршити Коридор 10 за друмска возила

– Изградити део трасе метроа у Београду

– Донети план за развој Железнице Србије, купити неколико модерних локомотива и композиција вагона (могу се произвести у Србији) за међународни путнички и робни транспорт, модернизовати пругу на коридору 10

– Изградити нову железничку станицу у Београду

– Проширити са новим тракама, где год је то могуће, Ибарску магистралу, изградити осветљење дуж целог пута и најмање пет нових петљи на Ибарској магистрали од Лазаревца до Ужица

– Убрзати реконструкцију клиничких центара у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу (обезбеђен кредит Европске инвестиционе банке од 200 милиона евра) и модернизовати сва породилишта и све дечје болнице у Србији

– Донети Закон о спорту и приватизовати спортске клубове

– Направити Универзитетски Град у Београду (на ненасељеном земљишту, можда на војвођанској страни, Трећем Београду) тако што ће се изместити сви факултети Универзитета у Београду, студентски град и сви студентски домови на територији Београда у новосаграђен Град, а већину зграда које се сада користити продати, неке задржати да функционишу као задужбине, неке претворити у музеје; тржишна вредност постојећих зграда сигурно надилази трошкове градње нових зграда па остаје новац и за модерно опремање – грађевинске радове да изводе само домаћа предузећа. Ако је могуће, слично урадити и са државним универзитетима у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу

– Оставити само Клинички центар и ВМА у Београду на постојећем месту, све остале болнице и здравствене институте у Београду, од Звездаре преко Карађорђевог парка до Дедиња изместити на ненасељено земљиште на коме би се изградиле савремене болнице (тржишна вредност постојећих зграда сигурно надилази трошкове градње нових зграда па остаје новац и за модерно опремање – грађевинске радове да изводе само домаћа предузећа)

– Завршавати Јужни ток и складиште гаса (инвестиција из Русије), нове блокове постојећих термоелектрана на Сави (расписан тендер) и ревитализацију хидроцентрале на Ђердапу (уговор са Русијом), започети градњу хидроцентрала на Дрини (уговор са Италијом), термоелектрана на гас у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Београду, донети стратегију развоја енергетике из обновљивих горива и дуплирати постојећу производњу такве енергије за домаће потребе у наредне две године (укључити приватне компаније и бизнисмене из дијаспоре)

– За 2010. и 2011. годину обезбедити по 50 милиона евра за start up кредите, које даје Фонд за развој, за покретање бизниса младим предузетницима, при том не умањити постојећи капитал Фонда у наредне две године (потребно је укупно 100 милиона евра за ове намене у наредне две године)

– За 2010. и 2011. годину обезбедити по 50 милиона евра Фонду за развој за више линија кредита у висини до 50% укупне вредности пројекта са грејс периодом од годину дана, уз годишњу камату од 3% и роком до десет година отплате. Те линије су: 1. ликвидност малих и средњих предузећа 2. инвестиције малих и средњих предузећа 3. за изградњу стакленика и производњу здраве хране 4. развој патената који су могу да нађу места на тржишту (посебно оних који смањују увоз) и производњу енергије из обновљивих извора (потребно је укупно 400 милиона евра доделити Фонду за ове намене у наредне две године; преговара се са Јапаном да Јапан да кредит до 200 милиона евра са вишегодишњим грејс периодом, каматом до 3% и роком отплате до 30 година; овакви кредити могу се добити и од неких других држава)

– Основати Фонд за промоцију страних улагања, унутар кога би се развијала стратешка привредна сарадња са дијаспором. Закон о дијаспори донети до краја 2009. године. За 2010. и 2011. годину обезбедити по 50 милиона евра Фонду за три линије кредита за финансирање у висини до 50% укупне вредности пројекта са грејс периодом од годину дана и уз годишњу камату од 3% и роком до пет година отплате. Те линије су: 1. гринфилд улагања у туризам, посебно у нове бање и нове хотеле у постојећим центрима 2. гринфилд инвестиције које чине производњу здраве хране за извоз 3. гринфилд инвестиције у индустрији одеће и обуће и производњу здраве хране за децу (потребно је укупно 300 милиона евра доделити Фонду за ове намене у наредне две године)

– Технолошки и финансијски ојачати ЕПС, Електромреже Србије, ЈАТ, Београдски аеродром, РТБ Бор, ПТТ и Телеком Србија и до краја 2011. године извршити докапитализацију тако да држава остане већински власник и управљач, спремити се за већа инвестирања и проширивање пословања у региону и свету (поставити успешне менаџере и стручњаке на директорска места)

– Створити стабилну монетарну политику, очувати динар и ставити га у функцију развоја привреде и раста извоза, реформисати банкарски сектор и снизити камате које плаћају грађани и привреда, формирати Српску банку за обнову и развој (извући највише што се може из највећих српских банака које су у стечају, почетни капитал банке не би смео да буде мањи од милијарду евра спремних да се уложе у развојне и профитабилне послове у Србији – нпр. обнова производње у рудницима и фабрикама које могу да пласирају робу на тржишту, најуспешније извознике, изградња система за рециклажу који доноси профит…). Српска банка за обнову и развој уз Фонд за развој, Фонд за промоцију страних улагања и Агенцију за промоцију извоза (ова агенција додељује 5 000 евра за сваког радника упосеног од стране инвеститора чија је производња намењена за извоз, задржати ову понуду још две године) – треба да чини мотор развоја српске економије, уз убрзање радова на најважнијим инфраструктурним и грађевинским пројектима

– Изградити 2 000 станова за припаднике војске и полиције, највише 5% станова да иде највишем официрском кадру, предност да имају млади официри, подофицири и професионалци који заснивају породице, ниједан стан да не буде мањи од 75 м2 (за ово је потребно најмање 50 милиона евра, станове продавати на кредит са каматом од 3% на годишњем нивоу и роком отплате до 30 година)

– Изградити 500 станова за младе научнике и 2 000 станова за младе брачне парове, социјално угрожене и избеглице, ниједан стан за научнике и младе брачне парове да не буде мањи од 75 м2 а за социјано угрожене и избеглице које живе као подстанари и плаћају кирије, да не буду мањи од 50 м2 (за ово је потребно најмање 50 милиона евра, станове продавати на кредит са грејс периодом од годину дана, каматом од 3% на годишњем нивоу и роком отплате до 30 година)

– До краја 2009. године припремити план продаје непотребне непокретне војне имовине и план улагања, после продаје коју треба извршити до краја 2010. године, у куповину модерног наоуружавања и система телекомуникација, тако да се максимално искористе капацитети домаће наменске индустрије. Војне касарне и војне објекте изместити из центра градова и насељених места, завршити војну базу на југу Србије, изградити нову зграду Генералштаба продајом постојећих зграда; ако преостане вишак новца од продаје војних зграда у центру Београда, уложити га у јачање Војне академије, ВБА и ВОА

– До краја 2011. донети нов Устав, донети велики број нових закона, прописа и уредби, усавршити постојеће законе – До краја 2011. реформисати пореску управу и донети нову пореску политику, која би довела у ред рад на црно и умањена плаћања доприноса на плате радника (пре свега) у приватном сектору и значајно смањила број незапослених (смањити за најмање 10% све доприносе и порезе на плате радника; дуг Фонду ПИО је преко 150 милијарди динара, сваки трећи радник уплаћује до 50% доприноса, српски буџет због лоше вођене економске политике, корумпиране бирократије и партократије губ најмање 2 милијарде евра сваке године, из истог разлога велики новац губе и буџети општина и градова)

– Спречити прање новца, велика изношења новца из Србије, укинути оф шор пословање и забранити учешће оф шор компанијама у приватизацији, додатно подржати рад и ојачати кадрове Државне ревизорске институције, Комисије за заштиту конкуренције и Агенције за борбу против корупције

– Извршити “гиљотину прописа“ реформом бирократије на државном и локалном нивоу; средити проблеме са легализацијом објеката и реституцијом; омогућити брже добијање грађевинских дозвола за градњу и учинити транспарентним рад локалних органа управе; реформисати трговинске судове и полицијску управу и сервис према грађанима

– Увести дигиталну телевизију, додатно развити домаће и међународне инетернет везе, увести електронску управу

– Створити услове да се изгради фабрика која производи аутомобиле са моторима који не загађују животну околину. Створити услове за привлачење инвеститора који имају довољно новца и потребну технологију (у овај посао укључити и привреду БиХ). У Србији постоји велики број напуштених фабрика које се могу реконструисати, радници се могу прекфалификовати и могу се запослити млади. Са две фабрике аутомобила значајно се смањује трговински дефицит.

– Наставити са подршком куповине домаћих трактора регистрованих пољопривредних произвођача и у 2010. години – под условом да се фабрике трактора и мотора прилагоде тржишним условима и произведу квалитетнији трактор и бољи мотор и продају по мало већој цени – то се може постићи кроз стратешко партнерство са неком фабриком из иностранства (потребно најмање 5 милиона евра за субвенције и пар милиона за реорганизацију, реконструкцију и социјални програм за вишак радника, остало ставити на терет инвеститора, који може да руши постојеће фабрике ако жели да ту гради пословно-стамбене објекте, али то све мора да буде вођено од стране београдских и републичких институција које треба да остану партнери у овом послу тако да Београд и Србија могу да добију нову фабрику квалитетнијих трактора и да добро зараде ако се на постојећим локацијама фабрика буду градили пословно-стамбени објекти – измећи случај “Лука“, “Ушће“ и слично)

– До средине 2010. године донети дугорочне стратегије за развој: туризма, пољопривреде, информатике, енергетике, културе, просвете и науке и моментално започети са реализацијом

– Расписати конкурс за најбољу инвестицију 21. века, конкурс да буде расписан до краја 2009. и да траје до краја 2010. године, циљ је да Србија створи компанију попут Финске која је стварањем Нокије направила велики економски напредак (мој предлог је да конкурс буде усмерен на секторе енергетике и пољопривреде). Обезбедити милион евра за промоцију и 20 милиона евра за наградни фонд (победник ће, наравно, имати и друге могућности за зараду)

– Увести систем рециклаже одпада и изградити погоне за рециклирање, очистити Србију од смећа, подићи свест грађана о значају екологије, изградити културно друштво – Укинути ПДВ за књиге, за дечју храну, одећу и обућу и увести строги мониторинг на марже које наплаћују трговци и произвођачи дечје хране, одеће и обуће – Спровести реформу цивилне одбране, организација и институција које се баве здравственом заштитом становништва и животиња у случају епидемија и катастрофа, максимално ојачати (кадровски и технолошки) институције које контролишу квалитет хране и воде (за ове намене је до краја 2011. потребно издвојити најмање 50 милиона евра ван постојећих издвајања)

– Организовати јубиларну Конференцију несврстаних 2011. у Београду

Како доћи до новца, потребног да се реализује овај краткорочни план за излазак из кризе, која води у колапс привреду Србије и која може довести до тоталног слома државе и распада њене територије до краја 2011. године?

Неки од начина су следећи:

1. Рационализацијом државне потрошње – може се обезбедити најмање милијарду евра у наредне две године

2. Смањивањем корупције у државним органима и јавним предузећима, добро вођеном приватизацијом и јавним набавкама – може се обезбедити преко милијарду евра у наредне две године

3. Наплатом имовине одузете кроз борбу против (класичног и привредног) организованог криминала, одређеном национализацијом лоше приватизованих предузећа и приватних компанија које су користиле политичку моћ, корупцију у правосуђу и финансијске махинације да би заузеле доминантну позицију на тржишту – може се обезбедити више од две милијарде евра у наредне две године

4. Бољом монетарном политиком, формирањем курса који највише погодује развоју привреде, реформом пореске политике и банкарског сектора и формирањем Банке за обнову и развој (која би пословала само са привредом) – може се обезбедити више од милијарду евра у наредне две године

5. Узети мање кредите попут кредита који даје Јапан са великим грејс периодом, дугим роком отплате и каматом до 3%; на тај начин се од (још) најмање 5 држава могу обезбедити кредити у вредности око милијарду евра

6. Ако се одмах озбиљно крене у реализацију једног оваквог плана, доћи ће до осетног раста привредне активности и стандарда грађана у 2010. години, што ће довести до веће јавне потрошње, развоја грађевинских компанија и свих пратећих делатности, веће запослености и нових отворених предузећа, више инвестиција из дијаспоре и света, мањег дефицита у спољнотрговинској размени, више прихода у буџету државе и локалних самоуправа – већ у 2011. години могуће је очекивати да ће бити довољно новца за реализацију стратешких инфраструктурних инвестиција, социјалну бригу о угроженима, развој науке и образовања и отплату кредита за ту годину

7. Од ММФ-а је затражено 3 милијарде долара за макроекономску стабилност, од Светске банке и банака ЕУ очекују се кредити за реализацију важних пројеката (коридор 10, мост преко Саве, обилазница око Београда, реконструкцију клиничких центара… нешто преко 2 милијарде евра). Србија има и доспеле обавезе за раније узете кредите, али је већи проблем задуженост привреде и грађана код страних банака него државни дуг. Учините све што је могуће да држава у будућности не узима више кредите од ових институција и заштити привреду и грађане од зеленаша.

8. Од Русије и Кине затражени су повољни комерцијални кредити (за реализацију послова попут изградње метроа у Београду), могуће је узети од још неких држава и банака повољне комерцијалне кредите које не прате политичка, економска и културна условљавања каква долазе са Запада

9. Спровести реституцију и денационализацију, решити све проблеме које имају људи у дијаспори и расејању са државним институцијама, и, ако се спроведу реформе које су већ помињане, попут искорењивања корупције, “гиљотине прописа“ и томе слично, уз бољу организацију дијаспоре, у наредне две године у партнерства са државом (попут Српске банке за обнову и развој), кроз донације (нпр. за Народни музеј), кроз улагања (нпр. куповином зграда БУ и болница у Београду) и већим улагањима у туризам (нпр. у етно села и бање) и мала и средња предузећа (нпр. преко фондова који доносе капитал, технологије, стручно знање и врхунски менаџмент, а преузимају део власништва над предузећем) може у буџет државе, локалних самоуправа и у привреду Србије да уђе више милијарди евра (без обзира на светску економску кризу)

ПЛАН: ШТА РАДИТИ ПОСЛЕ 2012. ГОДИНЕ

1. Бесплатно основно и средње образовање (укинути приватне школе за основно образовање) и студирање на државним универзитетима

2. Ослободити динар зависности од долара и евра, створити од динара регионалну и конвертибилну валуту, ако не буде могуће чувати девизне резерве у злату, смислити како да девизне резерве не буду у већини у евру или долару, са што више држава у трговини користити валуте тих држава и динар (нпр. плаћања према Русији, Кини, ако настану нове – регионалне и континенталне – валуте у свету)

3. Модернизовати пруге (прво, пругу за Бар) и Железнице Србије

4. Изградити системе за наводњавање и очистити канал Дунав-Тиса-Дунав

5. Изградити пловни пут: Дунав-Велика Морава-Јужна Морава-Вардар да би се стигло до Солуна и Егејског мора

6. Доградити Аеродром Никола Тесла за интерконтиненталне летове и кроз партнерство са приватним компанијама купити за ЈАТ авионе за интерконтиненталне летове, учинити Београд авио базом за овај регион за све оне који путују у (из) Јапан, Кину, Аустралију, Јужну и Средњу Америку, Северну Америку, Африку, Индију…

7. Изградити Еурополис у Савском амфитеатру и Трећи Београд, завршити унутрашњи прстен, метро и градњу (најмање) 4 моста у Београду

8. Увести нове технологије у производњи и транспорту енергије, завршити гасовод, подземно складиште, градње нових електрана

9. Изградити аутопутеве: према Румунији и од Републике Српске (од Сарајева?) преко Чачка до Крагујевца и Баточине (деоница од Баточине до Крагујевца се гради и биће завршена до 2011.); обновити магистралне путеве на Пештеру, у источној и јужној Србији, проширити са новим тракама пут од Краљева до Северне Митровице, обновити све локалне путеве и градити нове

10. Повећати број професионалних (обичних) војника на преко 50% од укупног броја војника (укупан број припадника војске не сме да буде мањи од броја који чини војску 2009. године)