KO JE OVDE NORMALAN

јун 27, 2009

NEMA HITA BEZ 120 BITA

Autor: Vudu Popaj

O, da li je to san ili ružna java, rock n roll u Srbiji i dalje spava?! Daleko je Indija, Kina i Havaji. Ma digni ruku, digni obadve, digni ruke od roka, nemaš kartu ni do Prištine. Ej da mi je biti morski pas, da od ovog mraka negde nađem spas, jer sve dok žive i imaju glas oni trovače nas.

A zašto oni mogu a ja ne?! Klinički mrtvo danas je sve, parada šunda, granda i kiča, u toku je naše discipline kičma. To izgleda tako bezočno, primitivno, licemerno, po umetnost porazno… i boli bre brate! Kič pevači na silu ploče prodaju, hteli bi sa čička smokvu da uberu.

Nema hita bez 120 bita! Televizija smara, repriza hara, glupost se multiplicira, inficira pesmama koje jako zrače, teraju te da se smeješ i da plačeš. Narod napada lakrdija, kvazi pevači se kao konji takmiče za najbolje grlo, jedni ujedaju druge, kao psi, na televiziji su čak i u anketama na pijaci gde se prodaje sir. Kakav neviđeni hir! Turbofolkeri su na vrhuncu svoje moći. Gutaju spid na splavu svake noći, šmrču koku. Juče u prevozu snimio sam jednog nagutanog adolescenta. I već po melodiji s mobilnog vidim da je turbo sajko

„Šote mori Šote, Tita za maršalaaa…“

– Svira tranzistor pored vozača.

A zašto malo nekad ne zasvira rok iz kafića i klubova, pekara i butika?! Samo trešte te nakazne, jednobrazno bezobrazne note u turbo dens ritmu. Lude reči iz ludih usta lude uši čuju, k’o sluša takvu pesmu slušaće oluju. Da li to grmi il’ se zemlja trese il’ su uvek iste na ekranu blese?! O kakva kazna za uši je to?! Treba nam živaca da istrpimo to zlo, sve neka loša deca dobrih muzičara, slažu se i vole sve, priča im je „što da ne“ njihov album ne ispriča ni pola moje pesme. Za titulama neki jure ko budale, pa se ističu i hvale kroz jeftine skandale. Na promocije nepozvani dolaze bez blama, za parama gladni ko mečka u jagodama. Nepismeni pozeri i estradni klan čije su pesme glupe i zbog toga skupe narodu na silu uvaljuju stihove. Obećavaju najbolje albume, spremni su da sve odglume zarad uspeha i slave. A ustvari blamovi su to za sitne pare, koje može da trpi samo onaj ko voli to da radi. Neka hvala, biću mali Buda a ne velika budala.

DANAS, Vikend, 27-28. jun 2009.

Advertisements

Ново значење речи частити

јун 27, 2009

Како против партијске корупције 

 

 Драгомир Антонић

 

 

Највећа опасност код страначке корупције јесте у томе што политичке странке нереалним или лажним обећањима подмићују бирачко тело – а оно према званичним подацима износи преко шест милиона пунолетних грађана – додворавајући му се и говорећи оно што бирачи желе да чују, а све да би они свој глас дали једној, а не другој политичкој странци.

Странке знају да обећања не могу испунити (шведски стандард, брзе пруге, „бели” шенген, европске перспективе, територијална целовитост, живот достојан човека, зелене салате, џаба хлеб, велике пензије, пола милиона радних места, бесплатне акције од хиљаду евра….), али свесно лажу.

Важно је прећи цензус или победити. После ћемо лако.

Ова превара је најопаснија, јер обухвата велики број особа које схвативши да су преварене почињу и саме да се понашају према јавно прокламованом обрасцу.

Одбацују традиционалне норме као застареле, а прихватају хохштаплерске као „савремене”.

„Кад могу политичари и политичке странке зашто не бих могао и ја”, чује се у свакодневном говору. Ту је почетак краја. Кад велика већина буде корумпирана или склона корупцији нестаће нас, државе Србије, а тиме и политичких странака.

Ово је, по мом мишљењу, много већи проблем него што су поједини чланови странака корумпирани или што чланови очекују од странке да им узврати договореним привилегијама кад буде у могућности или дође на власт. Уосталом и они су нешто учинили за странку. Лепили су плакате, агитовали, давали финансијске донације…

Да би се одбранили од корупције морамо знати њене узроке. Последице су нам свима знане.

Узрок корупције, томе нас учи традиција, увек је похлепа. Похлепа је индивидуална карактерна особина позната у свим људским заједницама, без обзира на њихову расну, верску и политичку припадност. Мито и подмићивање увек егзистирају, али постоје услови који погодују развијању мита и подмићивања.

На општем плану основни предуслов за развијање мита и подмићивања садржан је у једној речи: безакоње.

Кад држава и њене институције почну да слабе, а власт појединаца да се уздиже изнад ње, на сцену брзином светлости, ступа корупција. Највиши државни службеници су у прилици да први сагледају слабости државних институција, као и да процене да ли постоји жеља и могућност да се откривене слабости отклоне. Ако је њихова процена да се то не може или не жели урадити, дисциплина им попушта, страх од последица се смањује или у потпуности нестаје, што условљава и промену карактера самог појединца.

Изрека ,,не доводи ме у искушење” сликовито описује стање појединца пред могућношћу да убере нешто од забрањеног воћа. У таквом стању се помно гледа на понашање претпостављених и колега са циљем да се открију њихове реакције и поступци. Односи у систему почињу да функционишу по принципу спојених судова и то у негативном смислу. Слабости управе се откривају и почињу се злоупотребљавати. Остало је ствар технике, или српски речено – почиње отимачина.

То је у народној традицији јасно дефинисано, а изречено је једноставним речима „док једном не смркне, другом не сване” или „неком рат, неком брат”.

Корупција мења све. Од људске психе до моралних и обичајних норми. Мења чак и смисао речи, односно сам језик. Свакодневно се може чути „среди ми ово или оно па ћу те частити”. Реч частити, употребљена у оваквом контексту, представља еуфемизам за мито и има потпуно друго значење него што је имала у изворном облику. Реч част је увек означавала врлину.

Била синоним поштења.

Употребљена на овај начин постаје ознака за криминалну радњу. Временом, уколико се настави њена злоупотреба, створиће се ситуација у којој ће потомци говорити језиком предака, али ће смисао њихових речи бити у супротности са правим значењем.

Часне речи описиваће нечасне радње. Нечасне појаве биће описане часним појмовима. Нестаће часних речи, али остаће прљаве појаве. Изгубиће се реч. Остаће неподопштина. Реч част ће заменити реч мито. Корупција ће се сматрати чашћу, а частити биће синоним за подмићивање.

Лоповлук ће остати.

Етнолог

ПОЛИТИКА, 27.06.2009.


VOSTANI SERBIE

јун 4, 2009

Jato Do-Do ptica

Autor: Nataša B. Odalović

Demokrate tek za prsa vode ispred naprednjaka, a daleko iza sebe ostavili su sve ostale stranke, dočim Jovanović (LDP) na samom začelju ovog maratona upadljivo zaostaje za vlastitom strankom, koju na njenom devetom postotku popularnosti, jedva održavajući se u trci pokušava da dostigne ovaj rejtinški dvoprocentaš.

Tako bi CeSID-ova analiza stanja stranaka glasila u sportskom komentaru ove političke trke, kojoj fali samo ptica Do-Do, pa da bude „pljunuta“ luda trka iz luiskerolovskog sveta s onu stranu razuma.

Mada, ne može se isključiti da i sam CeSID u ovoj utakmici može predstavljati Do-Do, koja je, podsetimo, neka vrsta davno izumrle fantazmagorične ptice (L.Kerol: Alisa…). Godinama već, kada pročitam neka, obično predizborna predviđanja CeSIDA, a posebno obrazloženja koja ih prate, a koja su sve manje egzaktna a sve više deskriptivna i „pesnička“, ne mogu da s nostalgijom ne pomislim na autoritet, zdravu egzaktnost i logički entuzijazam koji je CeSID imao od 2000. do negde 2003. Tih nekoliko godina u kojima Srbija nije ličila na sebe, CeSID je bio institucija razložnosti, gotovo prvi vesnik i simbol drugačijeg lica Srbije. Ali nije ovde namera da se kritikuje CESID više nego bilo koja Do-Do ptica našeg društvenog predistorijskog jata, ili bilo ko od nas kakvi smo postali vraćajući se sa puta „demokratije u dolasku“ u pretpolitičko društvo u kome na javnoj sceni mi imamo deficit ličnosti i institucija koji mogu demokratski govoriti o demokratiji. Ili liberalno govoriti o liberalizmu. Ili, socijaldemokratski govoriti o socijaldemokratiji. A retki autentično kritički glasovi „vapijućih u pustinji“ na najperfidnije načine se guše, onako kako nije bilo ni pre 5. oktobra. Derida je pisao, dakako, pomirljivije i ne u „našem“ kontekstu, u „Odmetničkim državama“, o demokratiji u dolasku kao „nasleđu jednog obećanja“. Njen put po svetu danas, prolazi kroz aporije negativne teologije, ali kroz kakve pretpolitičke aporije prolazi u Srbiji? Nije ostalo ni tragova od obećanja demokratije kojima smo se hranili devedesetih, nije ostalo ničeg od ekonomskih resursa države kojom bi se građani pokorni bukvalno prehranili u cilju opstanka i produženja vrste. Pa šta je ostalo od demokratije koju jesmo za trenutak osvojili 2000? Eventualni prolaz kroz tu aporiju, tek krugu odabranih, koji onda komuniciraju sa svetom u naše ime, putuju umesto nas, dok nam obećavaju beli šengen, vodaju sebe po rolangarosovima, po kanskim festivalima, po kulturnim i nekulturnim dešavanjima u svetu, a nama ih prepričavaju post festum. Znači, od osvojene demokratije, vratili smo do „obećavajuće“ sasvim izvan političke simulacije. Srpsko društvo je antitoponim demokratskog mesta, poništavanje poznatih i izmišljanje novih atipičnih odrednica građanskog društva po meri predgrađanskih očeva nacije. Ništa nas više ne može uzrujati, samo nasmejati. Kao slika našeg predsednika koji uz sveće negde u toploj miločerskoj noći na obali mora večera (dakako, u interesu Srbije) sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem, onim istim Đukanovićem, od kojeg, zaboga, nismo mi, nego klika predsednikovih ljudi u Srbiji, napravili simulirani prototip kako izgleda sam đavo uživo. Stoga je bilo normalno oduševljenje izazvano proterivanjem Anke Vojvodić, pre samo nekoliko meseci, zato jer, ej brate, Crna Gora je priznala Kosovo, a mi nikad nećemo, po cenu da samo Jeremić i Tadić na kraju imaju pravo ne na šengen, nego na pasoš, bre!

Sarkozi, Bajden, Hilari Klinton, predstavljaju niz pozitivnih brojanja za Srbiju, kaže srpska vlast tumačeći poslednje izjave svetskih zvaničnika. U petak se možda, čak, i Bramercov izveštaj uklopi u ovaj trend nekih pozitivnijih strujanja iz „sveta“ . Naravno, možda s Bramercom i ne bude tako, ako je hapšenje Mladića i dalje uslov bez kojeg se ne može na haški „beli šengen“. Ali, nije to tema. Uklopio se Bramerc u pozitivniji trend ili ne; izborio se Jeremić ili ne za nešto u Hondurasu i kojekude, to će predstavljati tek novi alibi za SPS da potvrdi svoje „zadovoljstvo“ vladinom politikom prema Kosovu, i još više učvrstiti koaliciono jedinstvo sa DS i ostalima iz ZES, a u bitnome, ništa se neće promeniti u samoj Srbiji. Jer promene u Srbiji niti su ikada mogle, niti će ikada moći da se odigraju van Srbije. Da li se Srbija šminka u zemlji ili inostranstvu, nešto profesionalnijim mejkapom, to neće mnogo promeniti njenu fizionomiju. I leš se može šminkanjem ulepšati, ali ne i oživeti. A tu opažamo suštinsku razliku, zar ne?

Da li je LDP na 9 posto, a predsednik joj Čeda na 2, manje je važno od fakta da politiku LDP koja je i participirajuća i neparticipirajuća u vlasti više ne prepoznajemo kao drugačiju ponudu. Ako je to zbog Jovanovića, što ga ne smeni, navodno postojeća frakcija ove, kažu, transparentne i otvorene stranke? Ako nije zbog Jovanovića, o čemu se, konačno, tamo radi?

Emisija „Insajder“ izveštava CeSID, umanjila rejting DS, zbog afera, koje nam inače ranije behu nepoznate. Izvinite, ali moram da se smejem. Stvarno, tako nešto može „egzaktno“ da tvrdi samo ptica Do-Do.

DANAS, 05.06.2009.


Zapaljiva retorika nedopustiva u 21. veku

јун 2, 2009

Češka zabrinuta zbog izjava bivšeg mađarskog premijera

Autor: Beta

Prag – Šef diplomatije Češke Jan Kohout izrazio je juče zabrinutost zbog nacionalističkih tonova u kampanji mađarske opozicije pred izbore za Evropski parlament i oživljavanja ideje o mađarskoj Karpatskoj kotlini, odnosno Velikoj Mađarskoj, koja uključuje i oblasti u susednim zemljama. Kohout, čija zemlja do kraja juna predsedava Evropskoj uniji, juče se u Pragu sastao s ministrima inostranih poslova Slovačke Miroslavom Lajčakom i Nemačke Frankom Valterom Štajnmajerom.

Tom prilikom je Lajčak svoje kolege obavestio da Slovačka na izjave lidera Fidesa, bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana, da pripadnici mađarskih manjina u susednim zemljama koji budu izabrani u Evropski parlament treba da brane interese Karpatske kotline, gleda kao na praksu nedopustivu u 21. veku. „I mi smo uznemireni tim parolama koje se čuju i predlozima za rešenje raznih pitanja u tzv. Karpatskoj kotlini. Moraćemo time da se ozbiljno pozabavimo“, kazao je Kohout. „Smatramo da je to potencijalno opasno i da nepotrebno povećava tenzije, iako smo se nadali da će, upravo suprotno, takvi problemi biti potisnuti na margine zahvaljujući tome što smo svi u EU“, kazao je Kohout. „Obavestio sam partnere da se od lidera Fidesa u predizbornoj kampanji čuju izjave koje nemaju mesta u Evropi 21. veka i upozorio sam ih na opasnosti koje proizlaze iz takve politike“, kazao je Lajčak. Slovački parlament na inicijativu vladajuće koalicije sazvao je vanrednu sednicu na kojoj će se, najverovatnije sutra, pozabaviti isključivo Orbanovim izjavama. Slovački poslanici planiraju da usvoje rezoluciju koja će osuditi to, kako tvrdi vladajuća slovačka koalicija, vraćanje ideje Velike Mađarske na mala vrata.

Danas, 03.06.2009.


%d bloggers like this: