Одбрана и напад

Ванредно заседање Скупштине РС

БАЊАЛУКА – У Бањалуци ће бити одржана ванредна седница Скупштине Републике Српске, на којој ће се посланици изјаснити о најновијим одлукама високог представника у БиХ у вези функционисања „Електропреноса БиХ” и доношења сета закона за окончање супервизије у дистрикту Брчко. Ванредно скупштинско заседање одржава се на инцијативу владе РС, која је одбацила одлуке високог представника Валентина Инцка и дала налог „Службеном гласнику РС” да их не објави. Влада је утврдила више скупштинским закључака, чије потврђивање тражи у парламенту, у вези функционисања заједничке комапније „Електропренос БиХ”. Очекује се да ће се на овом скупштинском заседању посланицима обратити премијер РС Милорад Додик, а седници ће присуствовати и председник РС Рајко Кузмановић. Амбасадори земаља Савета за имплементацију мира у БиХ подржали су одлуке високог представника и затражили од парламента РС да не прихвати владине закључке у вези тога. У владиним закључцима се не прихватају Инцкове одлуке и најављује тужба против високих међународних представника у БиХ, који су, према мишљењу владе, доносили антидејтонске одлуке.

Танјуг

Политика

Трећа Србија

Атомизам и Холизам

Живот ће постојати на Земљи увек (док Бог не учини “да не буде“) и без обзира како на живот гледају појединци или колективи. Човек ће ходати Земљом без обзира на разлике између појединаца и колектива. Живот је Целина, Човек је Целина, појединци, народи, религије, идеологије, сексуалне оријентације – само су делови Целине. И Земља и Млечни пут делови су Целине.

У том смислу, и српски народ је Целина без обзира на своје делове. Али је део у односу на Целину – света, Људи, Човека, Живота, Бога. Један човек не зна Истину, сви људи удружени са својим знањима знају Истину. Зато појединац не сме да суди, зато Бог суди. Јер је Бог у сваком човеку, и сваки човек је у Богу. Неко је мање у Богу, неко више. Неко познаје Истину више, неко мање. Само Бог зна целу Истину. И открива је кроз Све Људе, Сву Природу и Цео Свемир. И кроз Смрт.

Сведок Истине је војник у служби Бога. Бог је Љубав. Служити Богу значи имати у себи искључиво Љубав. Љубав према свим људима и створењима, Природи и Свемиру. Љубав да се воли непријатељ, да се “окрене и други образ“. Љубав је Пети елемент – спаја различито и отвара путеве немогућем. Љубав је снага Вере и моћ Молитве.

У том смислу, досадашње поделе на левицу и десницу губе сваки значај. Какве везе имају планска и тржишна привреда са атеизмом и теизмом? Какав је значај односа према Богу или атеизму у случају одлучивања да ли је за државу и њене грађане боље да неко предузеће буде у приватном или друштвеном власништву? За неко предузеће и неке раднике боље је да власник буде приватник, за неко друго предузеће и неке друге раднике боље је да власник буде држава. И у планској и у тржишној привреди може да дође до злоупотреба које ће штетити држави, радницима и грађанима. Колико је атеиста међу капиталистима и заступницима тржишне економије а колико је верника међу радницима и заговорницима планске економије? И међу десничарима и међу левичарима било је аутократа.

Видимо да традиционални поглед на левицу и десницу нестаје. Да ли онда остају поделе на вернике и невернике? Не. Јер само Бог суди, јер су чудни путеви Господњи. Да ли треба да се делимо на оне који мисле да су сви хомосексуалци становници Содоме и Гоморе, и оне који немају ништа против да хомосексуалци усвајају децу, да транвестити усвајају децу? Не. Јер су оба става екстремни ставови, који воде у искључивост и партикуларност, далеко од Целине, далеко од Истине, далеко од демократске већине, далеко од “златног пресека“, далеко од Средишта, далеко од Христа.

Претпоставимо да у Србији живи 8 милиона православаца који сваке недеље иду на Литургију, који сваке среде и сваког петка посте, да у Србији има десет пута више православних храмова и свештеника, да је искорењене све што није дошло са Свете горе или из Москве, или што није створено из своје традиције и унутар својих етничких и верских граница – да ли би у Србији било мање хомосексуалаца, да ли би било мање сексуалних девијаната унутар Цркве? Наравно да не.

Да ли хомосексуална култура и хомосексуални лоби свесно разара природну породицу? Да. Да ли то ради сваки хомосексуалац? Не. Да ли је природна породица угрожена? Да. Али не само због деловања хомосексуалног лобија, најмање је угрожена због деловања тог лобија. Зато је смешно да се хомосексуални лобисти позивају на своја права истичући декадентност и девијанстност природних породица. То што је прељуба међу хетеросексуалцима постала врлина, а моногамија и верност нешто ретрогадно никакав је аргумент хомосексулних лобиста да је и хомосексуализам нешто нормално. Па се иде даље, па се и педофилија, зоофилија и транвеститизам проглашавају за нормалне појаве. Јер, ето, и међу хетеросексуалцима има педофила, међу хетеросексуалним брачним друговима има свингера и прељубника, и томе слично. Ако су Муслимани, Хрвати и Албанци клали и силовали – могу и Срби. То је тај став. Ако политичари и тајкуни краду – што да то не раде и обични грађани. И докле тако?

Свако истицање себе доводи у питање Другог. Свако истицање своје националности и идентитета доводи у питање Другог. Свако се бори за себе и своје. То је природно. Православно хришћанство и српско родољубље увек су бранили своје. Комунисти и српски родољуби увек су бранили своје. Православци не могу да прихвате комунисте као Другог, комунисти не могу да прихвате православце као Другог. Однос Ја – Они, Исто – Друго, Једно – Мноштво, старији је и од православља и од комунизма, и Човек се тим онтолошким, метафизичким и практичним односом бави миленијумима на Земљи и Небу, и тај однос је много комплекснији него однос између православаца и комуниста. Зато је немогуће направити “изоловано острво“, не може Србија да буде ван светских, историјских, еволуционих и есхатолошких процеса који се дешавају на Земљи.

Хришћанство је антинационални производ – “У Христу нема ни Јеврејина ни Грка“. “Не живим ја већ живи Христ у мени“ може рећи припадник било које нације у свету.  Христ разуме све језике света. И свако ко дође до Христа, без обзира којем народу припадао и који језик да говори – разуме Христа.

Нација је средство да би се универзалне људске и духовне вредности чувале и развијале кроз сопствену културу, језик и идентитет. Нација треба да буде заједница слободних људи који су својом вољом део те заједнице. Национализам није политичко питање (дискурс), већ философско и теолошко питање пре свега. Анационалисти су анационалисти свуда у свету. Прави верник, било које религије, истински је изнад сваке нације и сваког национализма. Нема искрене и истините духовности ако она није универзална. И идеологије, попут социјализма, имају племените идеале, залажу се за униварзалне људске вредности. Дакле, ако се залажемо за духовност и једнакост међу људима немогуће је тако нешто свести само на национално, национално не постоји као “ствар по себи“. Али, и постоји. И зато не може све да буде интернационално. Зато су национализам и интернационализам философска и теолошка питања (дискурси). Еволуционистичка. Есхатолошка. Увек ће постојати нације и различити језици и писма. Све до Судњег дана. Чак и за оног који не верује да ће доћи Судњи дан. Само једна Империја може да помири све народе и учини да сви људи (поново) причају истим језиком. Само је Божји народ – један и једини народ који ће опстати и победити.

Која је разлика између човека који је одрастао без родитеља, без родбине, без брата и сестре, у туђини, међу људима који нису истог порекла као његови биолошки родитељи, који су га напустили (трагично) само што је проговорио и проходао, а већ сада је међу странцима који причају други језик и међу којима не осећа топлину у емоцијама, и, између човека који је растао у топлом породичном дому, са родитељима и браћом и сестрама, окружен бројном родбином, упознајући се са животима старијих и причама које су утицале на породичне и друштвене околности које прате и његов живот? Како први може гледати на процес глобализације, а како други? Унутар друштва, нације, цивилизације, која се распада, унутар које је разбијена породица, где је велики број напуштене деце, развода, разврата, више умрлих него рођених, унутар које доминира хомосексуални лоби, не можемо очекивати исти морални и сваки други поредак као у друштвима, нацијама, цивилизацијама, где је породица здрави нуклеус из кога се и кроз који се развија читава заједница. Која нација и цивилизација може пре да преживи 21. век – она која има најмодернију технологију или она која је сачувала породичне вредности? Или она која има и једно и друго?

Србија је, дакле, део света, Срби су грађани света. “Све тече“ и све се стално мења. Тако се и Србија стално мења. Нема повратка у титоизам, нема повратка у немањићку традицију. Све вредности светосавља и социјализма дубоко су усађене у национално биће и колективно несвесно. И оне лоше навике и идеје. Њих се треба ослободити. Чега се још треба ослободити? Страха од непознатог, на пример.

“Корачајмо весело кроз простор у простор/ не прионимо ниједном као завичају/ дух света неће да нас окује и стесни/ ступањ по ступањ хоће да нас дигне, прошири…“ – записао је Херман Хесе у песми Ступњеви.

Већина грађана Србије који су православне вероисповести не може да прихвати православну идеологију “старовераца“. Истински религиозан човек који је победио животињско у себи не осећа потребу да испољава своју религиозност кроз ритуале и норме (Драгош Калајић). А још мање да улази у то која је Литургија “исправна“. Искрени левичар који се залаже за социјалну правду и демократију мора бити антититоиста и алтерглобалиста, иначе није искрени левичар. И може да буде религиозан.

Србија је спремна за – ново. То ново, наравно, има елемената старог. И пошто је Србија део света, немогуће је да то ново никне само унутар граница Србије, нити да само ту остане ако је то прво тло на коме се то ново примило и проклијало. Стари систем треба заменити новим системом, превазиђене вредности треба заменити новим вредностима, смисао стваралаштва треба поставити против сила нихилизма. На изворном грчком реч Апокалипса значи “крај старог и почетак новог“.

“Основно упориште тих предузећа насупрот струја анархије није у песништву, ни у философији strictu senso, нити у друштвеним или природним знаностима, већ између,на месту укрштања њихових перспектива, уз међусобне утицаје. Стога најбоље плодове таквог погледа на свет карактерише спрега песничке надахнутости ума, философске будности разума и знанствене обавештености.У политичком домену, следећи логику дуализма, обнове целовитости као основе за иступање истинског ауторитета ваља очекивати тамо где политичка мисао и делотворност теже крајњем превладавању процеса распадања, дакле ка обнови јединства. Ту обнову знатно олакшавају управо крајњи исходи процеса распадања, где и сама одређења друштвених те идеолошких посебности и супростављености – почевши од оних најкрупнијих, у знаку супротности између левице и деснице – губе свако поуздано упориште и начело, значење и значај. Растуће слабљење тих начела, пропадање значења и урушавања значаја идеолошких одредница левице и деснице у процесима глобалистичког нихилизма отклањају велике препреке противпокрету. Пред ударима последњег и највећег аватара демоније економије, званог глобализација, пређашња класна и идеолошка непријатељства губе сваки значај јер су сви делови или слојеви друштва угрожени, што омогућава појаву оне врсте солидарности која је својствена веродостојној заједници, односно нацији. Ако је веран идеалу целовитости, такав противпокрет мора да га постварује затомљењем сваке могућности грађанског рата између левице и деснице, уздизањем свог упоришта далеко изнад попришта деоба и непријатељства, покретањем синергијских сила, окупљањем оног што је расуто.“ – из књиге “Европска идеологија“ Драгоша Калајића.

Шта ово значи за нас Србе? То значи да Србин никада не може да буде неко други до Србин. То значи да Срби не одбацују свој хришћански идентитет, своју социјалистичку и антифашистичку традицију. То не значи да ће православни Срби да буду преведени у неку другу хришћанску религију. То ново мора да буде старо и за друге нације и религије.  Ново мора да настане из универзалних вредности. То је једини здрав и природан (психолошки) пут развоја Човека. Србији и српском народу је потребан покрет, дуго стоји у месту, чак и назадује. Нестаје.

“Бити покрет значи отелотворити једну општу визију људског живота, људских потреба, људских вредности, и људског смисла, и истовремено се борити за њихово пуно друштвено признање и остварење. То неопходно подразумева и једну општу визију људске заједнице. Бити покрет значи дефинисати себе у основи позитивно, према сопственим квалитетима, сопственим схватањима, сопственим животним стремљењима, а тек онда негативно, према „ономе што ми нисмо”. Покрет не тражи пуки животни простор у оквиру постојећег, већ га превазилази стварањем реалности у којој је то постојеће неадекватно, оголело, несавремено, једном речју — бесмислено.

Имајући ово у виду, није ни чудно да су најистакнутији покрети у историји – од рано хришћанског до пролетерског и антиглобалистичког – били управо највећи покрети за ослобођење. То је и показатељ да извор покрета није нешто „мистериозно”, већ објективан доживљај појединаца да је њихов живот суштински у раскораку са животом какав би реално могао и требало да буде. Потлачен човек је потлачен у готово свим сферама свог живота; његов живот је неслободан. Он је неслободан и као грађанин, и као радник, и као родитељ. Ропство га мори и у сновима. Зато и његов одговор мора бити његов животни одговор, одговор који израста из његовог самог друштвеног бића. Као директно отелотворење таквог одговора, покрет је најмање идеолошка друштвена творевина, тј. у највећој могућој мери заступа универзалне вредности.“ – Милош Петровић, докторант са Берклија(Политика, 17.05.2008.)

Да ли је Србија зрела да добије један овакав покрет?

…

видети још:

• ТРЕЋА СРБИЈА
• UDBA – ознака (не)квалитета

Žedni preko neplaćene vode

Boško Ćirković Škabo Beogradski sindikat

DA li se sećate kada su počele priče o reformi državne administracije? Da li ste učestvovali u prepisci sa zakonodavcima slanjem konstruktivnih predloga? Da li se sećate da je jedina konstantna komponenta postpetooktobarskih vlasti mahala spiskovima nepotrebnih formalnosti, obećavala centralizaciju državnih registara, ubrzavanje i pojeftinjenje procedura otvaranja firmi i još trista čuda. Mora da su bili u planu neki izbori tada. Svakako nije postojala SEK-a, perfektno univerzalno opravdanje.
Neutoljivu glad za novcem degenerično gojaznog i neaktivnog birokratskog aparata je pogoršala svest da je ostalo slabo šta vredno za proćerdati. Idealno rešenje za svakoga ko ne razmišlja o sutra je zaduživanje za tekuću neproduktivnu potrošnju. Problem je što niko neće da da bez garancije da će mu biti vraćeno. Pošto su uvideli da se srpski narod deli na: do koske oglodane siromahe na lekovima za smirenje, one koje rmbače 50 časovnu radnu nedelju da ušparaju za letovanje u Grčkoj i dva para najki godišnje i stranačke finansijere, rukovodioci su shvatili da jednima nema šta, a drugima ne sme više da se otme. Setili su se troškovne strane budžeta i probali da očaraju inoeksperte racionalizacijom administracije. Očigledno im deca nisu javila da predmet „sisanje vesala“ nije u programu prestižnih koledža. Naši su se vlastodršci suočili sa prekratkim rokom za izradu dugoročnog plana optimizacije. Zar nisu imali spreman onaj odranije? Iskusni demagozi, sada i suvereni medijski kontrolori, odlučili su da iskoriste i ovu situaciju za svoju promociju. Ponovo se energično priča stara priča. Maše se kaznama za inertne ministre, ocenjivanjem službenika, licitira se desetinama hiljada prekobrojnih i sl.
Da zanemarimo kompleksnost procedura, dok još imamo vremena a nemamo novca.

Da zanemarimo da administrativci često kao opravdanje za probijanje zakonskih rokova rešavanja papirnih problema navode nedovoljnu brojnost i prezauzetost. Da zanemarimo da se u eri interneta dokumenti o redovnim poslovnim aktivnostima nose na noge u fabrike papirologije. Pozabavimo se ekonomskom klimom koju nakaradna postavka proizvodi. Jako je dobro ilustruje informacija koja je nedavno procurila (nenamerna igra rečima) u javnost: država sama sebi duguje milion i kusur evra za vodu. Kako dođe do toga da se mesecima toleriše nepodmirivanje dugovanja dobavljačima i nesmanjena potrošnja njihove robe? Primaju li odgovorna lica neumanjene plate iz budžeta?
Od lošeg projektovanja potrošnje i neadekvatnog tretmana odgovornih za propuste je gore davanje primera ponašanja privatnim privrednim subjektima. Što veća i uticajnija firma, to plodnije tle za bezobrazluk!? U apsurdnom sistemu se fakture i njihovi osnovni elementi (iznos za uplatu, datum prometa, valuta plaćanja…) štampaju i overavaju bez razloga. Država svakako ne štiti njihovu primenu demonstriranim nepoštovanjem, još manje činjenicom da privredi duguje oko milijardu evra. Tradicionalnim neplatišama je na raspolaganju seljenje isplativih aktivnosti u novootvorenu firmu, bez preteranih posledica. Nagrađuje se neodgovornost, bahatost i nedisciplina, osim kada se za obračun sa jednim prestupnikom koristi atomska bomba (videti primer promena i dopuna ZOI).
Proizvod koji država prodaje za porez je upravo ambijent u kome živimo i radimo. Tek kada isporuči iole prihvatljiv kvalitet, može da revidira visinu cene, broj i plate zaposlenih. Dosta je bilo korumpiranog neefikasnog tranziciono-socijalističkog modela.

Dokle da plaćamo mnogo za bofl, dok hitamo žedni preko neplaćene vode za slatkorečivim evrovizionarima u „armanijima“?

Večernje novosti, 20.09.2009.

Ćutanje

Iako se u domaćoj javnosti povodom novog Zakona o informisanju diglo dosta prašine, simptomatično je to da su i njegovi branioci, isto kao i oni koji ga osporavaju, prećutno prihvatili tezu prema kojoj je najozbiljniji vid pritisaka na medije, označen terminom cenzura, shvaćen kao model zabrane ili gašenja nekog glasila.

Ali zabrana ili (velika?) novčana kazna predstavljaju tek naknadnu intervenciju nadležnih organa. Zabrani, međutim, prethodi kontrola društvene komunikacije, koja se obavlja suptilno, katkada i nevidljivo, porađajući poznate kulturne i društvene fenomene kao što su konformizam u mišljenju ili javnom istupanju, politika nezameranja, strategije ketmana, pojava vidljive spirale tišine ili pak indukovanje takozvanih udvoričkih kodova.

Za sve ove pojave karakteristično je odsustvo kritičkog rezonovanja u javnosti, što se vezuje za prokažene totalitarne režime u kojima se sofisticirano zastrašivanje operacionalizuje kao model društvene komunikacije. Poseban vid cenzure, osim preventivne kontrole i naknadne zabrane, predstavlja autocenzura, mehanizam u kojem autor sam sebe cenzuriše kako bi u datim okolnostima opstao kao (kakav-takav) autor.
I mada su ove kategorije već obrađene u teoriji, čini se da savremeni mediji porađaju još jednu mnogo suptilniju formu cenzure koja se može nazvati medijska tišina ili medijsko ćutanje. U istoj ravni sa fenomenima medijskog mraka (u kojem se favorizuje samo jedna kulturna ili politička opcija) ili medijske buke (u kojoj se permanentnom transformacijom informacija u događaje, skandale ili katastrofe, zapravo, onemogućava sagledavanje realnosti), medijsko ćutanje se pojavljuje kao sofisticirana strategija cenzure.

U strategiji ćutanja, koju je najteže detektovati, niko ne spori da se nešto dogodilo ili da je neko imao šta da kaže, već se izborom ignorisanja inkriminisani događaji ili ljudi simbolički lišavaju postojanja.
U epohi obeleženoj vladavinom medija ova tišina nimalo nije naivna.

Zorica Tomić

Blic, 19.09.2009

Мењати политичку елиту

Бошко Ковачевић

Партије су само алати који се користе док су употребљиви и проходни. Ако то више нису, мењају се страначке боје или фарбају нове

Свих ових година, деценија вишестраначја, партијска сцена је остала архаична, прегломазна, дифузна и клијентелистичка, са надасве скромним потенцијалима политичке имагинације, учинка и одговорности. У реторици првака и вођстава политичких странака не мањка демократије, људских слобода и права, егзистенцијалне сигурности и залагања за индивидуално и социјално достојанство грађана. Не мањкају обећања, али учинци деловања власти су веома скромни.

Политичка елита се код нас већином регрутовала из ешелона пристиглих са маргина друштва, са скромним капацитетима интелектуалне и делатне потке, са проблематичним ресурсима (не само) политичке културе и одговорности, са… Она је углавном излазила из шињела антикомунизма и национализма, те након свих пресвлачења остала у њима.

Политичка арена је за њих полигон у којем се може релативно лако, уз мале напоре и прилагођавања, послушност вођству, остварити афирмација и материјална корист. За њих је доминантно гесло да се они окористе и намире, јер ће тиме ваљда и осталим припадницима друштва бити добро. И док смо у првој деценији транзиције имали „искусне“ кадрове, који су преко ноћи, под плаштом национализма и „одбране Србије“, грабили за себе, у другој деценији им се придружују „јапијевски ешелони“ са скромном идејним и етичким утемељењем, али с развијеним осећајем за разна стицања и окориштавања. Партије су само алати који се користе док су употребљиви и проходни. Ако то више нису, мењају се страначке боје или фарбају нове. Тако се политички карусел врти до данас.

Још је давно М. Вебер писао да се политичка делатност базира на довођењу у исти ниво „етике убеђења“ и „етике одговорности“ и да је то неизоставан услов за бављење политиком. Нису дакле у питању лукавство и политикантство, фразеологија, политичке лажи и преваре, већ имагинација и мудрост, критички, одговорно понашање према сопственом политичком учинку…

Излазак из ових мрежа корупције, мита, намиривања и синекура, представља прворазредни задатак за исцељење друштва. Нема друштва данас у свету без ових социо и политичких патолошких одлика. Али се оне могу и морају свести на што нижи ниво, а не да господаре и да постану начин живота – као што је то данас на овим просторима. Очито је како ствари сада стоје, да нас чека спора и мукотрпна санација која би морала бити изведена на ниво артикулисаног пројекта, а не повременог обраћања политичара разним поводима и пригодама.

Није тачно да се не зна шта треба чинити да Србија буде, постане озбиљно, одговорно, уређено и просперитено друштво, у којој ће доминирати владавина права, децентрализована власт, компетентна, одговорна и сменљива државна апаратура, процедуре и стандарди, легализовани извори финансирања странака, увођење нестраначких личности у јавни и политички живот, скидање хипотека за придруживање ЕУ итд. Проблем је у извођачима и алатима, проблем је у њиховој имагинацији и одговорности, ефикасности и компетентности. Све друго што се нуди су маглине и димне завесе. Коме одговара да Србија остане „задимљена крчма“? Па етаблираној политичкој елити и њиховој интелектуалној сабраћи, лумпенбуржујима и разним мешетарима који су на осиромашењу грађана и ратовима стекли капитал и наводно углед. Сувише много је времена улудо потрошено да бисмо га и даље бацали под ноге и остали прокужени и понижени.

Политиколог, професор универзитета

Politika, 17.09.2009.

PREVARANT!

Beograd – Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić ocenio je u sredu da je reizbor Žoze Manuela Baroza za predsednika Evropske komisije pozitivan po Srbiju zato što se tako stabilizuju evropske institucije.

DANAS, 17.09.2009.

Europe Says No: No to Lisbon, Yes to Democracy:

http://www.europesaysno.org/

We are against the Lisbon Treaty because:

1. It is virtually identical to the EU Constitution which was rejected by French and Dutch voters in 2005
2. Voters in most EU countries have not been given a say – instead, the Treaty has been pushed through parliaments with almost no debate
3. It significantly reduces the control of national parliaments over EU legislation, as confirmed by the German Constitutional Court
4. It abolishes the national veto in more than 60 areas of policy
5. It reduces Ireland’s ability to block laws it disagrees with by more than 40%
6. It does nothing to address the EU’s serious problems with fraud, waste and lack of accountability

Respect the Irish Vote: Aftershock in European ParliamenT

http://www.youtube.com/watch?v=M6QmH-7fu68&feature=player_embedded

Nigel Farage exposes Sarkozy

http://www.youtube.com/watch?v=uXmidPjQaE8&feature=related

Nigel Farage on who’s who in the EU commission

http://www.youtube.com/watch?v=YWSYMpuCFaQ&NR=1

The clip the EU doesn’t want you to see

http://www.youtube.com/watch?v=qOcG2G_6uC0&feature=related

Nigel tells Merkel some home truths

http://www.youtube.com/watch?v=yq_6e1A7gzA&feature=related

An Interview with Nigel Farage

http://www.youtube.com/watch?v=MTPjK0fewuE&feature=related

Free Europe

http://www.youtube.com/watch?v=I8CoyLANcts&feature=related

Let the People Decide their own Future – Nigel Farage MEP

http://www.youtube.com/watch?v=cOlpUgKfe54&feature=related

Chicken Run in the EU Parliament (20.02.2008)

http://www.youtube.com/watch?v=pw7XwexR2ec&feature=player_embedded#t=18

Počelo je…

Barać – Vlast povlači pitanje poreza samo kada im se zamerite.

Rodić – Ovo je progon, hoće da nas spreče da izlazimo.
Dnevni list „Kurir“ u čiju je redakciju juče upala poreska policija i zapečatila prostorije u kojima se nalazi server, ipak, će se sutra naći na kioscima rekao je za „Borbu“ glavni i odgovorni urednik tog lista Rade Jerinić.

„Uprkos svim naporima poreske policije koja odbija da nam pokaže original naloga za pretres prostorija sutra ćemo biti na kioscima. Policija je upala u prostorije i sve vreme odbijala da pred okupljenim urednicima, novinarima i predstavnicima nekih političkih partija, koji su došli u redakciju, pokaže original naloga za pretres“, rekao je Jerinić, napominjući da će redakcija istrajati u nameri da proveri na osnovu čega tačno je policija došla.

Kako je saopšteno iz redakcije „Kurira“, posle više od 110 dana kontrole u prostorijama u Vlajkovićevoj ulici, deset poreskih policajaca je došlo u firmu Radisava Rodića i odgovornim licima dostavilo sudsku naredbu dežurnog istražnog sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu sa nalogom za pretres prostorija „Pravno ekonomskog instituta“, koji je u istoj zgradi. Redakcije su od nadležnih tražile da se serveri hitno otpečate jer nisu vlasništvo „Pravno ekonomskog instituta“ d.o.o. Beograd, niti pravnih lica pobrojanih u sudskoj naredbi kojom je naložena i odobrena zaplena imovine isključivo tih nabrojanih pravnih lica.

„Server baze podataka kao i glavni internet link koristi više od 20 preduzeća u objektu u Ulici Vlajkovićeva broj 8, a ona nisu predmet kontrole i zaplene imovine na osnovu naredbe Četvrtog opštinskog suda“, saopštila je redakcija.

Prema tvrdnjama rukovodećih ljudi u tom listu, ulaskom poreznika je „učinjen prvi korak da se zaustavi izlaženje ‘Kurira’ i pokazana je prava namera koja se prikriva fingiranim ‘utajama’ poreza“.

U saopštenju koje je dostavljeno medijima, list optužuje vlast i „ministra“ za koga tvrdi da je direktni „nalogodavac“, kako kažu, progona Radisava Rodića i njegovih preduzeća.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže za „Borbu“ da još nije potpuno jasno da li je ulazak poreznika i policije u „Kurir“ isključivo u vezi s eventualnim finansijskim proneverama osnivača lista ili je, pak, prvo postupanje u skladu sa novim Zakonom o informisanju.

„Šta se dešava sa ‘Kurirom’ još ne znamo. Ali, ono što znamo i što je svima jasno je da državni organi ne rade dobro svoj posao. Ne poštuju se zakoni, niti se redovno sprovode. Postupa se po partijskim nalozima“, rekla je Baraćeva za „Borbu“.

Ona je podsetila na neblagovremene reakcije poreskih organa u prošlosti i zapitala se kako je moguće da je država dopustila tolika poreska dugovanja. Ona je zaključila da vlast prelazi preko dugovanja sve dok ima interes.

„Postavlja se pitanje zašto država tako dugo dopušta da neko posluje uz finansijske malverzacije, kako to da država dopušta da neka velika preduzeća ne plaćaju porez. Takođe, kako to da vlasti svaki put kad im se neko ko ima novac i bilo kakav uticaj zameri povlače pitanje utaje poreza. Pa što redovno ne vode računa o tome ko plaća porez, pa to im je zakonska obaveza“, objašnjava Baraćeva.

Ona podseća na slučaj Karića.

„Niko uopšte nije kontrolisao poslovanje Karića sve dok se nisu zamerili nekima u vlasti“, navela je ona i dodala da je jasno vidljivo koliko „institucije u Srbiji nisu nezavisne“.v „Dovoljno je reći da budžetska inspekcija pravi svoj plan rada konsultujući se sa ministarstvom finansija i tako redom. O nezavisnosti rada kontrolnih organa u Srbiji nema ni govora. Sve kontrolne institucije se formiraju koalicionim dogovorima“, tvrdi Baraćeva.

——————-

Socijaldemokratska unija smatra da odluka Vrhovnog suda Srbije da se zabrani distribucija knjige „Slučaj službenika Aleksandra Tijanića – izvod“ i kazni izdavača JUKOM predstavlja opasan pravni presedan i grubo kršenje normi demokratskog društva.

„Odlučujući se da sudskom odlukom zabrani citiranje javnih izjava i tekstova, Vrhovni sud je u osnovi uveo cenzuru koja traži da sam autor odlučuje kako da bude navođen. Ovaj presedan u potpunosti će sprečiti javnu kritiku jer više niko neće biti u mogućnosti da navodi šta zamera nečijim javnim izjavama“, stoji u saopštenju unije.

U saopštenju se, takođe, kaže da je Tijanić dobio pravnu zaštitu koju ni najveći diktatori u dvadesetom veku nisu imali.

„Time je Aleksandar Tijanić dobio pravnu zaštitu koju ni najveći diktatori u dvadesetom veku nisu imali. Drugim rečima, od danas u Srbiji možete citirati dalaj lamu ili Severinu, ali ne i izjave direktora Radio-televizije Srbije“, navodi se u saopštenju.

Miljenko Dereta, predsednik Građanske inicijative, smatra da presuda Vrhovnog suda Srbije, osim što ugrožava slobodu mišljenja i govora, ugrožava i naučni rad.

„Da li to znači da ćemo sada za svaki citat da tražimo dozvolu autora“, pita se Dereta.

————————–

BORBA, 17.09.2009.

Demagogija

Vest iz BLIC-a, 14.09.2009. – 17:34 bliconline:

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da su trenutno u Srbiji u toku investicije u železnicu čija vrednost je veća od 500 miliona evra.

Generalni direktor Železnice Srbije Milovan Marković najavio je da će 15. novembra biti završena modernizacija pruge Batajnica-Golubinci na železničkom koridoru 10 u koju će biti uloženo 30 miliona evra.

Projekat modernizacije pruge finansira se iz kredita Evropske investicione banke, u ukupnom iznosu od 80 miliona evra. Iz tog kredita se, kako navode u Železnici Srbije, finansira i izgadnja 10 kilometara dvokolosečne pruge od Gilja do Paraćina i remont 58 kilometara na pruzi Niš-Dimitrovgrad.
Obilasku radova prisustvovali su i ministar za infrustrukturu Milutin Mrkonjić, potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić.

17.Jan.2008, Izvor: BLIC

Generalni direktor preduzeća „Železnice Srbije“ Milanko Šarančić izjavio je Tanjugu da će u srpsku železnicu ove godine biti investirano oko 180 miliona evra.

Sve afere Železnica Srbije

Nedelja, 13. septembar 2009.

U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije,od petka je navedeno da su uhapšeni bivši direktor preduzeća FŽV „Želvoz“ iz Smedereva Dragomir Čohadžić (58), predsednici reprezentativnog sindikata Fabrike železničkih vozova „Želvoz“ Slavoljub Trifunović (46) i Milan Đurić (40) i generalni i izvršni direktori preduzeća „Želturist“ iz Beograda Olgica Rudaković (50) i Marina Kuzmić-Kozić Marina (39).

Takođe su uhapšeni vlasnik i direktor preduzeća „Anisa“ i SUR KZ „Horizont“ iz Vrnjačke Banje Obrad Šarančić, (56), brat prethodnog direktora „Zeleznica Srbije“ Milanka Šarančića, zatim vlasnik i direktor preduzeća „Beli Bor“ iz Vrnjačke Banje Dragoje Radovanović (66), te vlasnik i direktor preduzeća „MG Marketing“ iz Beograda Ilić Zoran (57).

Još 2004. je generalnog direktora Fabrike železničkih vozila „Želvoz“ iz Smedereva Duška Tešanovića, Upravni odbor na zahtev sindikalno-radničkog pokreta, smenio zbog zloupotrebe položaja i protiv njega je već podneto šest krivičnih i jedna prekršajna prijava.

Mediji su 2005. pokrenuli aferu oko nabavke deset motornih vozova iz Švedske, tvrdeći da je posao sumnjiv, jer nije bilo odobrenja Ministarstva za kapitalne investicije i „nije išao“ preko javnih nabavki, a u kupovinu je bilo uključeno privatno preduzeće „Šinvoz“ iz Zrenjanina.

Ministarstvo za kapitalne investicije je tada saopštilo da „Železnice Srbije“ nisu imale obavezu da traže saglasnost i mišljenje Ministarstva za tu nabavku, vrednu 2,85 miliona evra.

Tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić rekao je tim povodom da je od policijskih organa dobio potvrdu da u „Železnici Srbije“ nije bilo kršenja Zakona u javnim nabavkama i ukazao da su sporne lokomotive nabavljene na lizing, koji „ne potpada pod taj propis“.

Finansijska policija je 2006, po drugi put, ušla u Sindikat železničara, gde je proveravala materijalno-finansijsko poslovanje tamošnjeg rukovodstva.

Utvrđeno je da je u štrajkačkom fondu bilo oko 100 miliona dinara, od kojih se 22 miliona nalazilo u Kreditno eksportnoj banci, koja je tada bila u stečaju.

Mediji su tada spekulisali da je novac štrajkačkog fonda dat „nekim sumnjivim firmama i zloupotrebljavan za nabavku kompjutera“ i da je predsednik sindikata železničara Vukašin Cvetković dobio stan na korišćenje u Beogradu, istovremeno trošeći velike sume novca na boravak u hotelu „Beograd“, što je on kasnije demantovao.

Tokom 2007. „Železnice Srbije“ ponovo su privukle pažnju javnosti zbog afere oko ugovora sa preduzećem „Končar Električne lokomotive“ iz Hrvatske, sklopljenim u septembru 2003, a koji se odnosio na popravku, modernizaciju i modifikaciju lokomotiva.

Policijski službenici UBPOK, Uprave kriminalističke policije i MUP proveravali su taj ugovor po zahtevu Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu i utvrdili da ne postoje elementi krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Naredne, 2008, bilo je aktuelno pitanje povoljnog otkupa stana od 108 kvadrata bivšeg direktora „Železnica Srbije“ Milanka Šarančića, koji su za njega, prema pisanju štampe, Železnice kupile tri godine ranije za 380.000 evra, a koji je on otplaćivao sa kamatom od jedan odsto godišnje.

Sa dolaskom novog direktora „Železnica Srbije“, zaustavljena je i nabavka 70 vozila ukupne vrednosti od dva milina evra, među kojima i dva luksuzna automobila, koju je Šarančić pokrenuo.

Mediji su naveli i da je za poslednji mesec rada u Železnicama, Šarančić sebi isplatio platu od 640.000 dinara.

Inače su Železnice u 2008. preko „Želtursa“ isplatile više od 70 miliona dinara za odmor radnika u hotelu na Goču, čiji je vlasnik Šarančićev sada uhapšeni brat Obrad.

U februaru ove godine iznenada je smenjen predsednik Uprave Hrvatskih železnica (HŽ) Davorin Kobak, što je štampa u susednoj državi povezala sa njegovim navodnim planom da sa, Milankom Šarančićem, proneveri oko tri miliona evra, u okviru vraćanja duga srpskih železnica HŽ-u.

Operacija je trebalo da bude izvršena tako što bi HŽ-u bio vraćen samo deo duga, dok je ostatak novca trebalo da završi na računu ofšor kompanije „Financial Angels LLC“ u američkoj saveznoj državi Delaver, pisala je hrvatska štampa.

Plan je propao, jer se hrvatska vlada, kao vlasnik HŽ-a, nije složila s načinom na koji je uprava hrvatskih železnica planirala da reši pitanje duga Železnica Srbije.

U tekstu „Jutarnjeg lista“ navedeno je da je srpski UBPOK utvrdio da je nesavesnim poslovanjem JP „Železnice Srbije“ oštećeno za oko 3,5 miliona evra.

Šarančić je navode negirao, tvrdeći da je sa međunarodnim udruženjem UIT u Francuskoj napravljen plan vracahanja duga, koji je podrazumevao otpis kamate i dug prema Hrvatskoj od 20 miliona evra bio bi prepolovljen.

Radnici „Želvoza“ su u julu ove godine optužili rukovodstvo, među kojima i uhapšenu predsednicu Upravnog odbora Olgu Rudaković, da su kreditnim karticama, koje su glasile na preduzeće, kupovali sebi garderobu i putovali po inostranstvu, dok plate radnicima kasne mesecima.

Radnici su optužili rukovodstvo i da je platilo koncert Željka Joksimovića na Mokroj Gori sa 30.000 evra, što je ovo dematovalo.

Za potkradanje imovine u Železnici optuženi su, osim rukovodećih kadrova, i radnici, koji su uhapšeni 9. jula ove godine zbog krađe bakarnih namotaja iz transfromatora na depou u Zemunu, čime su oštetili preduzeće za 57,6 miliona dinara.

(Tanjug)

http://www.mtsmondo.com