Da joj verujemo?

 

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac izrazila je uverenje u uspeh predstojeće reforme pravosudnog sistema u Srbiji i izjavila da svi tužioci u Srbiji mogu da očekuju njenu punu zaštitu ukoliko neko pokuša da vrši uticaj na njih.

Ona je dodala da se u dosadašnjoj praksi nije susretala sa pokušajima uticaja izvršne vlasti i ne očekuje da će se to promeniti.

Tužilac Zagorka Dolovac vodila je slučaj Miladina Kovačevića, ali je odbacila kritike da je ovaj slučaj vodila netransparentno.


 

Видети још:

Никола Варагић: “Правна свест“

 

 

Advertisements

17 Responses to Da joj verujemo?

  1. Varagić Nikola каже:

    Kompletiran dosije folk pevačice Svetlane Ražnatović
    Istraga pred okončanjem

    Stigla dokumentacija iz fudbalskog kluba Aris o transferu Miroslava Savića

    Autor: R. D.

    Beograd – Okružnom sudu u Beogradu dostavljena je kompletna dokumentacija u vezi sa istragom protiv folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović iz više stranih država putem međunarodne pravne pomoći, izjavila je juče agenciji Tanjug portparolka tog suda Ivana Ramić. Pre dva dana sudu je stigla dokumentacija iz Grčke, a ranije su dostavljeni neophodni pisani dokumenti iz Francuske, Bugarske, Turske, Austrije i Rusije, navela je Ramićeva.

    Prema njenim rečima, dokumentacija iz solunskog fudbalskog kluba Aris poslata je na prevođenje i tek po okončanju prevoda sud će uputiti spise predmeta Okružnom tužilaštvu na odluku o optužnici.

    Ramićeva je objasnila da je istražni sudija, postupajući po predlogu tužilaštva za dopunu istrage protiv Ražnatovićeve, u postupku međunarodne pravne pomoći zamolnim putem preko nadležnih ministarstava zatražio određenu pisanu dokumentaciju iz više zemalja.

    Dokumentacija iz Arisa tiče se transfera fudbalera Miroslava Savića iz Obilića, a njenim prevođenjem trebalo bi da se okonča istraga koju Okružni sud vodi protiv Ražnatovićeve više od šest godina. Tužilaštvo će po prijemu spisa predmeta odlučiti da li će podići optužnicu, zatražiti dopunu istrage ili će odustati od krivičnog gonjenja Ražnatovićeve i njene sestre Lidije Veličković koja se sumnjiči da joj je pomagala u sumnjivim transakcijama.

    Okružno tužilaštvo u Beogradu je prošle godine, posle šest meseci razmišljanja o podizanju optužnice protiv Svetlane Ražnatović, ponovo predložilo sudu da dopuni istragu protiv nje, odnosno pribavi dokumentaciju o prodaji pojedinih fudbalera Obilića stranim klubovima.

    Prisvajanje novca

    Istraga protiv protiv udovice Željka Ražnatovića Arkana, počela je posle njenog hapšenjem u akciji „Sablja“, 2003. godine. Posle dva meseca u pritvoru, Ražnatovićeva je puštena da se brani sa slobode od sumnji da je kao nekadašnja predsednica FK Obilić protivpravno prisvajala deo novca od transfera 15 fudbalera u strane klubove i na taj način protivpravno pribavila 22.529.000 maraka i 480.000 američkih dolara, (oko 11 miliona evra) za koliko je i oštetila klub sa Vračara.

    DANAS

  2. Varagić Nikola каже:

    JOŠ JEDNOM O HAPŠENJU NOVINARA: K. KAO KAČAREVIĆ

    utorak, 08 decembar 2009 12:00

    Željko CVIJANOVIĆ

    Slučajem Slavoljuba K. srpske vlasti mogle su da manipulišu po nikakvoj ceni, ali kada je on dobio svoje puno prezime, kada je postao personalizovan do te mere da su se neki ljudi identifikovali s njim, počinjao je više da ih košta nego što im donosi

    U rano popodne 27. oktobra zazvonio je telefon Slavoljuba Kačarevića, glavnog urednika malog srpskog onlajn portala Balkanmagazin. Javio se. Sa druge strane čuo je muški glas koji se predstavio kao čovek iz SBPOK, policijske formacije koja se bavi organizovanim kriminalom.

    Na ovom mestu vredi nakratko zastati zbog jedne psihološke igre koja nije bez značaja za nastavak priče. Naravno, policajac se javio sa broja koji Kačareviću nije bio poznat. Opet, uobičajeno je da svet sa velikim brojem kontakata u svojim telefonima, poput Kačarevića, bude pomalo ležeran prema pozivima sa nepoznatih brojeva. Jedni se na njih ne javljaju nikad, drugi u zavisnosti od vremena i raspoloženja. Kačarević se javio bez razmišljanja. Teško da je od svakog poziva sa nepoznatog broja očekivao da bude iz policije, ali ljudi ponekad budu dovedeni u psihološke situacije kada moraju da se javljaju na sve. Po pravilu, to rade kada imaju neku zlu najavu, pritisak, situaciju koja im sužava prostor slobode. (I to je ona blaga prednost sa kojom startuje svaki sistem kada reši da se sruči na glavu bilo kom pojedinačnom dvonošcu.)

    Kačarević je već nedeljama živeo pod nekom vrstom pritiska iako nije verovao da bi mogao biti uhapšen. Samo glup čovek ne bi zaključio da je javna kampanja koja je trajala nekoliko meseci protiv njegovog rođaka i bivšeg poslodavca Radisava Rodića, vlasnika listova „Glas javnosti“ i „Kurir“, bila priprema za Rodićevo hapšenje i brisanje njegovih novina iz medijskog prostora. Protiv Rodića su po novinama i televizijama otvarane afere, kriminalna i poreska policija proveravali su njegovo poslovanje i sve je ukazivalo na to da za tog čoveka više nema mesta u prostoru za koji je vlast u Srbiji toliko zainteresovana. Rodićevi žilavost i odolevanje u toj borbi samo su naivne mogle da ubede da bi on iz toga mogao da izađe kao pobednik. Oni sa nešto životnog i političkog iskustva znali su da će njegovom otporu biti srazmeran i odgovor vlasti, brutalniji što otpor bude veći.

    DAN U POLICIJI Iako uljudan, glas policajca je bez dugačkog uvoda saopštio telefonom Kačareviću da se odmah javi u policiju. „Ne može odmah, može li za dva sata?“ Naravno, odmah, pa još kada dolazi iz policije, pomalo je ponižavajući rok za ozbiljnog čoveka. „Ne može, mora odmah“. Da bi bio uverljiviji, policajac je Kačareviću dao do znanja da zna gde se trenutno nalazi i koliko mu vremena treba da dođe u policiju. Onda odmah. (Na tom mestu prednost sistema već postaje ozbiljna, čovek počinje da fizički doživljava dužinu njegove ruke i prvi put se suočava sa vlastitim slabostima.)

    U policijskoj stanici Kačarevića očekuje novo iznenađenje. Kako je, u vreme pada Miloševića, proveo nekoliko godina kao direktor Rodićeve kompanije „Manami“, očekivao je da ga pitaju o njenom poslovanju. Uostalom, već je o tome dao gomilu uizjava, samo dve poreskoj policiji za poslednjih mesec dana, a pre toga finansijskoj policiji i policiji za privredni kriminal. Ali ovaj put policajci mu otvaraju temu o kojoj nikada pre nije bilo ni reči: čitaju mu nekakav zahtev za kredit Komercijalnoj banci, koji je potpisao kao direktor „Manamija“. Policajac mu je dao do znanja da kredit nikad nije vraćen banci. Kačarević, kaže, ne može odmah da se seti o čemu se radi, bilo je to pre osam godina. Iznenađenje je bilo utoliko veće što je policija do tada protiv Rodića potezala razne stvari, najčešće utaju poreza, o kojoj se pisalo i u novinama, ali ovo sa kreditom bilo je nešto do tada novo. Kačareviću je bilo čudno, čak i da je sve bilo tako, zašto se policija bavi nevraćenim kreditima. Ili je u Srbiji između banaka i privrede kao obezbeđenje kredita počela da se pojavljuje policija?

    Ipak, kaže, posle prvog iznenađenja nije bio mnogo nemiran. Ni u jednom trenutku nije mu izgledalo drugačije nego da se radi o gluposti i da policajci nemaju ništa konkretno, već da, suočeni sa nedvosmislenim političkim nalogom, u mraku pipkaju protiv Rodića i pokušavaju da napipaju bilo šta. Posle par sati razgovora, Kačarević i njegov advokat napuštaju policiju i razilaze se ne razbistrivši sasvim nedoumicu šta je policija zapravo htela. Kačarević odlazi kući da se odmori, ali iste večeri javljaju mu da je Rodić uhapšen u jednom restoranu na Autokomandi.

    POĐITE S NAMA Te večeri Kačarević zna da je čovek koji mora da se javlja na sve telefonske pozive sa svešću da njegov sagovornik u svakom momentu zna gde se on nalazi. U tu neravnopravnu bitku zakoračio je sledećeg jutra iz svoje zgrade verujući da ide na posao. Ali ispred zgrade u kojoj živi čekala su ga dvojica policajaca. „Pođite s nama“, glasilo je naređenje. Nije mu palo na pamet da pita može li za dva sata. (Tolika je bila prednost koju je sistem ležernom igrom stekao dan ranije.)

    Policijskim automobilom Kačarevića odvoze ponovo u sedište SBPOK, gde je proveo prethodno popodne. Isti ljudi pitaju ga isto što i prethodnog dana, on odgovara isto što i prethodnog dana. Jedina razlika je što saslušanju prisustvuje jedna žena za koju će se kasnije ispostaviti da je pomoćnik okružnog tužioca. Tu mu rade sve ono što su propustili prethodnog dana: određuju mu policijski pritvor od 48 sati i oko podne ga dovoze u Centralnu zatvor. A tamo po kućnom redu: daj sve stvari, skidaj pertle, samica.

    Dan kasnije izvode ga iz zatvora i odvoze u jednu podrumsku ćeliju u beogradskoj Palati pravde. Kako je red i da država uvek galantnije raspolaže vremenom od uhapšenog, tamo će ga držati desetak sati, kada će ga saslušati istražni sudija. Taj ponor od vremena, kažu oni kojima su se događale slične stvari, trenutak je kada u uhapšenom čoveku kulminira osećaj poniženja. Nešto kao prva kriza. Koliko god da u tom momentu veruje kako je to hapšenje svinjarija, Kačarević, naravno, ne upada u pritvorenički kliše pomišljajući da se radi o nekoj grešci, koja će izaći na videlo čim se pojavi istražni sudija. Kaže da je u tom trenutku u njemu rastao revolt i da je u sebi slagao jedan veliki govor za istražnog sudiju, u koji je, pored besa i osećanja poniženosti koji su ga hvatali, stao samo delić njegove odbrane. Doduše nije mu još uvek ni bilo jasno od čega se brani.

    Ali sistem uvek ima način da te iznenadi i prosto je neverovatno koliko je proteklih decenija tehnologiji pošlo za rukom da izmeni suštinu komunikacije i svih mogućih odnosa, da bi relacija između represivne države i njene dvonožne žtve ostao netaknut i arhaičan, kao u vreme Monte Krista. Tako je raspoloženje u kome je Kačarević istražnom sudiji imao svašta da kaže trajalo samo dok se pred njim nije pojavila ta produžena ruka države. Čim ga je video, odmah mu je bio jasno da ovaj činovnik nije tu ni da bi ga slušao ni da bi ga saslušao, već samo da bi i pravnom okviru držao nečiju političku volju da se Kačarević nađe iza rešetaka.

    Zato se sve završilo veoma brzo: istražni sudija određuje mu pritvor do 30 dana, i nazad u Centralni zatvor u Bačvanskoj. Promena je očigledna, sada je već pravi pritvorenik: prvi put ga vezuju lisicama, za jednu ruku, a nekog drugog zatvorenika za drugu. U Bačvansku ga voze pravom maricom, do tada imao je povlasticu da ga voze policijskim pežoom.

    Tamo ga ponovo smeštaju u onu mračnu prijemnu prostoriju koju zovu samicom (iako je u njoj bio sa još jednim pritvorenikom), verovatno zbog toga što u nju ne dopire dnevno svetlo. Da je napolju dan, zna po tome što je upaljena jedna sijalica, koja se uveče gasi. „Najgore mi je bilo što ne mogu da znam koliko je sati“, priča Kačarević, svestan da čoveku koji se nalazi u pritvoru i nije najvažnije da u svakom trenutku zna tačno vreme. Ali to su one male stvari koje zapravo čine ljudskost i bez kojih poniženje kome je bio izložen postaje zapravo kompletno.

    Jedno će ostati nejasno: ako je Kačareviću dodeljen pritvor sa obrazloženjem da ne bi uticao na svedoke, zašto nije uhapšen još onda kada ga je policija pozvala na saslušanje sa rokom odmah. Posle razgovora, pustili su ga da ode kući i omogućili mu da celu noć utiče na svedoke. Ali ti mali šlamperaji nisu neuobičajeni u velikim aparatima, u kojima informacija putuje od policije do političke volje, koja opet izdaje naloge tužiocima, i tako redom. Nekako će najbliže biti da je i politička volja morala malo da razmisli, što je Kačarevića darovalo još jednom noći u sopstvenom krevetu.

    DVA PROCESA Pošto je, po isteku 48 sati i policijskog pritvora, Kačareviću istražni sudija dodelio pritvor do 30 dana, za njega počinju dva odvojena procesa: jedan unutar zidina zatvora i jedan napolju. Kada mu je istraga konačno dozvolila da sazna za šta ga terete i omogućila mu uvid u dokumente, cela stvar je, po svoj prilici, doživela fijasko. Pokazalo se da Kačarević u dva navrata jeste u ime Rodićevog „Manamija“ poslao zahtev za dodeljivanje kredita Komercijalnoj banci, ali da je ona odbila te zahteve. Tako se ispostavilo da ne samo da Kačarević nije umešan u krivično delo, već da krivično delo ne postoji. Ili, kako bi policajci rekli, uhvatili su ubicu, ali nema ubistva. Zašto je to bilo tako teško proveriti pre nego što je čovek otišao u Centralni zatvor? Ne treba grešiti dušu, ali tu stvari vrlo često izgledaju ovako – ona politička volja pozove banku i kaže: „Pa zar je moguće da ne možete ništa da mu nađete“. Kako ovi koji za svoj udobni život imaju da zahvale toj istoj politčkoj volji ne bi da je razočaraju, a i znaju da je svako za nešto kriv i da svi oni koji slobodno hodaju zemljom imaju da zahvale tome što im se ništa nije našlo, oni traže. I obično nađu. A sad što se ponekad ispostavi da su to gluposti, bar su političkoj volji dali da znanja da su dali sve od sebe.

    Ali Kačarević shvata, još one večeri kada mu je istražni sudija dodelio pritvor, da to što nema ni dela ni krivca nije stvar bez značaja, ali i da nije u neposrednoj vezi sa trajanjem njegovog boravka u pritvoru. Shvata i to da pritvor nije stvar koja se odbrojava unazad i da čovek mora biti spreman na maraton čije trajanje ne može da odredi, pa i da samim tim snagu neophodnu za boravak iza rešetaka ne sme da oročava prema nekom zamišljenom datumu. Formano, pritvor mu je produžen da ne bi uticao na svedoke pre nego što budu saslušani. Ali ni to ga nije činilo spokojnijim: ko sve i za koliko vremena može da nađe i uzme izjave svedoka na okolnosti krivičnog dela koje se nije dogodilo.

    Sa druge strane, napolju, srpski mediji ne blistaju pišući o hapšenju Rodića i Kačarevića. Rodić nikada nije bio deo nekad manje nekad više homogene medijske čaršije, već njen remetilački faktor, koji je redovno išao šumom kad su svi drugi išli drumom. Osim toga, gotovo sve od njegovog „Kurira“ jeste bilo novinsko đubre, s tim što sve od novinskog đubreta nije bilo „Kurur“, što je u medijskoj čaršiji bio samo razlog više za odijum na Rodića. Otuda su, instruirani iz tužilaštva, mediji, neki sa posebnim zadovoljstvom, započeli kampanju. Neki elektronski mediji objavljuju da je uhapšen zbog zloupotrebe položaja već onog prepodneva kad ga je policija pokupila ispred stana i kada mu još policijski pritvor još nije bio određen. Novine su kasnije dopunile priču pišući kako su Rodić i Kačarević uhapšeni zbog zloupotrebe službenog položaja i od toga protivpravno stečene koristi. To bi imalo da znači kako su njih dvojica uzeli taj kredit od banke kojom je – ni to nije bez značaja – kasnije sa svojim ljudima ovladao Mlađan Dinkić, strpali pare u džepove, a onda je došla policija i prekinula ih kada im je bilo najlepše.

    Svi urednici i novinski opinion makeri znali su da, iako Rodić nije cvećka, on i Kačarević sede u pritvoru po političkom nalogu, gde bi eventualna krivica, ako im se nađe i dokaže, samo bila u službi pravnog pokrića tog naloga. Svi su znali da je Rodićevu glavu zahtevao Dinkić – da li je zbog toga stvar protiv njega krenula iz Komercijane banke? – svima je bilo jasno da je Boris Tadić pristao na to da bi zadržao stabilnost vlade, da bi zapečatio svoj novi savez sa medijima i da bi učinio Rodićevoj konkurenciji i tako obezbedio njenu podršku; svi su znali da se ta akcija ni malo ne dopada Ivici Dačiću, ali da je njegov resor, koliko god nevoljko, morao da povuče prvi korak. Svi su znali i niko nije otvorio pitanje zašto Kačarević i Rodić sede u pritvoru, dok se njihova krivica naknadno traži.

    NOVINARI U SLOBODNO VREME Koliko god bio darovit i izuzetan, nijedan dvonožac nema nikakvih šansi protiv države, čak ni one najneorganizovanije. Ali ima trenutaka kada u sistemu stvari počnu da izmiču kontroli. Izgledalo je kako je hapšenje Kačarevića događaj koji pažnju javnosti neće držati duže od jednog dana, tim pre što mediji nisu pokazivali ni biklo kakav senzibilitet prema tom slučaju ni solidarnost prema njemu. Ali ono što nije smeo da razume medijski kartel, razumeli su novinari.

    Dva dana posle hapšenja Udruženje novinara Srbije postavilo je na svoj sajt peticiju kojom se zahtevala Kačarevićeva odbrana sa slobode. Ni od toga se nije mnogo očekivalo. Ali za samo nekoliko dana više od petsto novinara potpisalo je peticiju. U toj iznenadnoj provali podrške nije bilo najvažnije što su među potpisnicima bili uglavnom svi koji u toj profesiji još nešto znače. Važnije je bilo to što su među potpisinicima bili ljudi, čak i neki glavni urednici, medija koji su prethodnih dana protiv Kačarevića i Rodića započeli kampanju. Uz malo ironije, moglo bi se reći da su novinari ono što nisu uspeli da urade na svom poslu i u svojim medijima, uradili u slobodno vreme.

    Mogla bi se istraživati motivacija tolikog broja novinara da traži slobodu za Kačarevića, tek reklo bi se da njihov lični odnos prema uhapšenom kolegi i njegov ugled koji je uživao nisu bili sve, možda čak ni presudni. Bila je to neka vrsta protesta unutar profesije koja knjiži svoje najgore dane za poslednjih pola veka, koja je ponižena krizom, niskim i neredovnim platama, sramnim zakonom o informisanju, političkom i tajkunskom cenzurom.

    I tu se stvar nekako prelomila: svet koji je izdao politički nalog da Rodić i Kačarević budu uhapšeni, na trenutak je shvatio da može da urade sve što hoće, ali ne sve, i ne zauvek. Jasno je, dakle, da su ova dvojica uhapšeni po političko nalogu, jedan zato da bi bio eliminisan, drugi po svoj prilici kao kolateralna šteta ili da bi se navukao dovoljan broj optuženih kako bi Rodić prešao u nadležnost specijalnog suda kao šef organizovane kriminalne grupe. A takve grupe ne čini jedan čovek, tako da se valja pobrinuti i za ostale. Kao, na primer, za Kačarevića. Mediji lojalni vladi, što će reći skoro svi, pokušali su da na njih dvojicu zalepe onaj obavezni komad blata, koji sledi u takvim situacijama. Ali blato se nije zalepilo, posebno ne za Kačarevića. Razlog: iluzorno je očekivati da će čitaoci poverovati u ono u šta nisu poverovali sami novinari i uredniici koji su učestvovali u tom lepljenju blata.

    UVEK MOGU DA TE UHAPSE Trinaest dana posle hapšenja, Kačarević je oslobođen. Pitanje je, naravno, da li je vlastima toliko vremena bilo potrebno da shvate da je on nevin? Malo je verovatno, budući da ta priča još od onog Kačarevićevog odlaska u policiju (odmah!) nije obećavala da se tu stvari vagaju između krivice i nevinosti. Zašto su ga onda oslobodili, pomalo nabrzinu u jednom od onih dana kada su advokati štrajkovali i kada se u sudovima ništa nije dalo završiti. Pre će biti da im je 13 dana trebalo da shvate kako im je Kačarević i mali motiv i mala satisfakcija da bi pravili talase na ovom nikad mrtvijom moru srpskog žurnalizma kojim tako bezočno manipulišu. Slučajem Slavoljuba K. srpske vlasti mogle su da manipulišu po nikakvoj ceni, ali kada je on dobio svoje puno prezime, kada je postao personalizovan do te mere da su se neki ljudi identifikovali s njim, počinjao je više da ih košta nego što im donosi.

    Nedelju dana pošto je izašao na slobodu, Kačarević kaže da ne veruje kako će protiv njega biti podignuta optužnica, tim pre što tužilac nije utvrdio ni krivično delo, a kamoli krivce. Ali na pitanje da li veruje da će morati opet u zatvor, kaže da ne zna odgovor: „Uvek mogu da te pošalju u zatvor, to nije nikakav problem“. Čovek koji, poput Kačarevića, doživi takvo poniženje uvek može da nauči dve stvari: da se ono nikad ne događa greškom, i da uvek može da se dogodi ponovo.

    Izvor Republika

  3. Varagić Nikola каже:

    Samo ime i prezime

    U skladu sa članom 75. st. 3. i 4. i čl. 85. i 86. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), članom 13. al. 3. i 4. Zakona o Državnom veću tužilaca („Službeni glasnik RS”, broj 116/08) i članom 21. stav 1. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca („Službeni glasnik RS”, broj 55/09), Državno veće tužilaca na sednici održanoj dana 15.12.2009. godine donelo je

    Odluku o izboru zamenika javnog tužioca

    I

    Za zamenike javnog tužioca u Republičkom javnom tužilaštvu biraju se:

    1. Milan Bojković, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    2. Goran Ilić, javni tužilac u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    3. Gordana Janićijević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    4. Snežana Marković, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    5. Olgica Miloradović, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    6. Tamara Mirović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu,

    7. Ljubomir Prelić, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    8. Jovan Prijić, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    9. Slobodan Radovanović, v.d. Republičkog javnog tužioca,

    10. Danijela Slijepčević, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    11. Zorica Stojšić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu

    12. Đorđe Ostojić, zamenik Republičkog javnog tužioca;

    Za zamenike javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal biraju se:

    1. Velimir Golubović, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu,

    2. Branislav Živković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

    3. Vojislav Isailović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    4. Jovica Jovanović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    5. Saša Ivanić, zamenik okružnog tužioca u Beogradu

    Za zamenike javnog tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine biraju se:

    1. Bruno Vekarić, savetnik u Tužilaštvu za ratne zločine,

    2. Mioljub Vitorović, zamenik Tužioca za ratne zločine,

    3. Dušan Knežević, zamenik Tužioca za ratne zločine,

    4. Nebojša Marković, zamenik Tužioca za ratne zločine,

    5. Veselin Mrdak, zamenik Tužioca za ratne zločine,

    6. Milan Petrović, zamenik Tužioca za ratne zločine,

    7. Dragoljub Stanković, zamenik Tužioca za ratne zločine;

    Za zamenike javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu biraju se:

    1. Bojan Bojić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Požarevcu,

    2. Miroslav Vlajić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    3. Dubravka Dmitrović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    4. Mirjana Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    5. Ružica Janić, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    6. Branimir Janković, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    7. Gordana Jekić Bradajić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    8. Jasmina Kiurski, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    9. Lidija Komlen Nikolić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    10. Milenko Mandić, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Užicu,

    11. Dragoslav Marković, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Smederevu,

    12. Milija Milovanović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    13. Ljiljana Nikolić, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    14. Milan Radivojević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Valjevu,

    15. Zorica Ristović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    16. Maja Stefanović, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    17. Gordana Stojanović Milošević, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    18. Dragan Tešić, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Ljuboviji,

    19. Živorad Urošević, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Mladenovcu,

    20. Dragan Često, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    21. Snežana Šekularac, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru,

    22. Ljubiša Dragašević, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novoj Varoši;

    Za zamenike javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu biraju se:

    1. Goran Busarčević, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Jagodini,

    2. Zoran Vidaković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Užicu,

    3. Milijana Dončić, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Peći,

    4. Milan Draškić, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    5. Aleksandar Nestorović, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Prijepolju,

    6. Goran Petrović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu,

    7. Darko Polojac, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

    8. Željko Radibratović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Užicu;

    Za zamenike javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu biraju se:

    1. Nebojša Blagojević, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vlasotincu,

    2. Radojka Vlahović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu,

    3. Jelica Vučković Janković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu,

    4. Đorđe Mihailović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu,

    5. Aleksandar Petković, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    6. Saša Radenković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Pirotu,

    7. Dragan Rajković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Zaječaru,

    8. Mića Stamenković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu,

    9. Dejan Stevanović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kruševcu,

    10. Nebojša Tasić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu;

    Za zamenike javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu biraju se:

    1. Zoran Babić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    2. Emilija Bruner Bala, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    3. Vesna Vučićević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    4. Zoran Vucelja, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu,

    5. Branislava Vučković, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    6. Dušan Divjak, advokat, Advokatska komora Vojvodine,

    7. Slobodan Dimitrijević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Somboru,

    8. Branislava Inić Jašarević, advokat, Advokatska komora Vojvodine,

    9. Radovan Lazić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bačkoj Topoli,

    10. Dimitrije Popić, zamenik Republičkog javnog tužioca,

    11. Edita Tatić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu,

    12. Milan Tkalac, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vršcu;

    13. Ivana Letica Pavić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu biraju se:

    1. Stojanka Alfirević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    2. Ljubica Veselinović, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    3. Tanja Vukićević, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    4. Aleksandra Grbović, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    5. Dušanka Dadić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    6. Nataša Dubak, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    7. Zoran Đošić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    8. Snežana Đukić, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    9. Snežana Žikić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    10. Mirjana Jakovljević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    11. Biljana Jakšić, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    12. Mirjana Jovanović, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    13. Željko Jočić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    14. Jelena Katić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    15. Zoran Kreća, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    16. Nataša Krivokapić Čitaković, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    17. Nevenka Manojlović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    18. Goran Marjanović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    19. Gordana Miajlović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    20. Jasmina Milanović Ganić, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    21. Emilija Milosavljević, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    22. Aleksandar Momčilović, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    23. Slobodan Nešović, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    24. Jasmina Paunović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    25. Snežana Radojičić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    26. Saša Radulović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    27. Goran Rašić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    28. Srđan Ružojčić, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    29. Tatijana Sekulić, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    30. Vera Stanić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    31. Gordana Stojanović, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    32. Nataša Trninić, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    33. Vojislav Šoškić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Valjevu biraju se:

    1. Miroslav Milaković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Valjevu,

    2. Mila Maksimović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Valjevu,

    3. Zlatko Šulović, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Valjevu,

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Vranju biraju se:

    1. Trajan Dimić, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Gnjilanu,

    2. Gordana Nedeljković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vranju,

    3. Danijela Trajković, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Surdulici,

    4. Slobodan Trajković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Vranju;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru biraju se:

    1. Ivan Marković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zaječaru,

    2. Sonja Milićević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Boru,

    3. Svetlana Simeonović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zaječaru;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu biraju se:

    1. Dušanka Đorđević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu,

    2. Jovan Jovanov, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu,

    3. Branislav Tatić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Jagodini biraju se:

    1. Miomir Vasić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Jagodini,

    2. Jovanka Đurđević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Jagodini,

    3. Olivera Jevremović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Ćupriji;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici biraju se:

    1. Zoran Jevremović, zamenik javnog tužioca u opštinskom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici,

    2. Jagodinka Nikolić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici,

    3. Nenad Trifunović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici,

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu biraju se:

    1. Dušan Zubović, zamenik javnog tužiocau Opštinskom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu,

    2. Nenad Jovanović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

    3. Dušan Milosavljević, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

    4. Danica Radović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu;

    5. Nebojša Ćirjaković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu biraju se:

    1. Dragan Belčević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu,

    2. Jelena Perić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu,

    3. Irina Radulović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu biraju se:

    1. Srđan Živić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kruševcu,

    2. Dušica Jelić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu,

    3. Milovan Simić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu biraju se:

    1. Vesna Dimkić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Prizrenu,

    2. Biljana Savić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Leskovcu,

    3. Đura Stanić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Leskovcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Negotinu biraju se:

    1. Ksenija Branković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Negotinu,

    2. Radoslav Nedeljković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Negotinu,

    3. Vojislav Trokić, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Negotinu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu biraju se:

    1. Mirjana Velimirović Dimitrijević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    2. Mirjana Ilić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu,

    3. Aleksandra Jovanović Šošević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    4. Aleksandar Kaličanin, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu,

    5. Ljiljana Marinković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    6. Borica Mitić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    7. Vladimir Pavlović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    8. Ivan Stanojević, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Aleksincu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru biraju se:

    1. Miloš Miljković, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru,

    2. Nurija Rožajac, advokat, Advokatska komora Čačak;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu biraju se:

    1. Aleksandar Amidžić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vrbasu,

    2. Jelena Banić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu,

    3. Marica Burić, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bečeju,

    4. Veronika Vencel, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    5. Vidak Daković, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vrbasu,

    6. Slobodanka Jovičić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    7. Aleksandra Lučić, zamenik javnog tužioca u Okružnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    8. Ljiljana Tomić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom tužilaštvu u Inđiji,

    9. Joakim Hrubenja, zamenik javnog tužioca u Okružnom tužilaštvu u Novom Sadu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu biraju se:

    1. Aleksandar Jančić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    2. Ana Kurai, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    3. Olivera Sekulić Šošdean, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Pančevu;

    Za zamenika javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu bira se:

    1. Sonja Nešić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pirotu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu biraju se:

    1. Miroslav Vojinović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Požarevcu,

    2. Slobodan Kovačević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Požarevcu,

    3. Dragan Rupar, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Požarevcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Prokuplju biraju se:

    1. Mikica Milenković, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Prokuplju,

    2. Vera Milutinović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Prokuplju;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu biraju se:

    1. Branislav Lazović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Smederevu,

    2. Vesna Nikolić Mladenović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Smederevu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Somboru biraju se:

    1. Ljubica Jelačić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Somboru,

    2. Dušan Nikčević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Somboru,

    3. Branislava Pašajlić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Somboru;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici biraju se:

    1. Draginja Lukić Ćirić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici,

    2. Boško Milić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici,

    3. Aleksandar Cvetinčanin, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Subotici biraju se:

    1. Tinde Kolar Orsak, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Subotici,

    2. Mladenka Manojlović Gajin, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici,

    3. Svetlana Medić, v.d. javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Užicu biraju se:

    1. Lidija Ignjatić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Užicu,

    2. Veljko Lazić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Užicu,

    3. Jasminka Popović Penezić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Užicu;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Čačku biraju se:

    1. Dragan Kalaba, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku,

    2. Milena Pećinar, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku,

    3. Zoran Pešić, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku;

    Za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu biraju se:

    1. Rade Dragojević, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu,

    2. Jelica Đurić Živković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Šapcu,

    3. Milan Milutinović, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu biraju se:

    1. Jasna Banašević Simić, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    2. Snežana Bilalović, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    3. Irena Bjeloš, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    4. Saša Bošković, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    5. Leposava Vujanović Porubović, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    6. Dušica Vujović Đurđević, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    7. Olivera Davidović, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    8. Dragan Danilović, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    9. Ivana Dvornik Mihajlović, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    10. Saša Drecun, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    11. Ognjen Đukić, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    12. Aleksandra Đurić Lulić,zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    13. Nebojša Živković, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    14. Siniša Zorić, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    15. Danijela Janković, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    16. Radmila Jovanović, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    17. Gordana Jovanović, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    18. Ružica Josipović, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    19. Ljiljana Komnenović, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    20. Ivana Kostić, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    21. Brankica Marić, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    22. Slobodan Milivojević, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    23. Slobodan Milosavljević, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    24. Gordana Mihajlović Polovina, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    25. Gordana Nedić Isailović, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    26. Snežana Nenezić, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    27. Aleksandar Nikolić, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    28. Nebojša Obradović, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    29. Snežana Pavlović Pejić, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    30. Jelena Pančić, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    31. Vladimir Paunović, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    32. Sofija Radak, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    33. Tatjana Radivojević, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    34. Dejan Rakonić, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    35. Suzana Ristić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Prištini,

    36. Slavica Ružojčić, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    37. Jasmina Stanković, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    38. Zorana Ćurčić, zamenik javnog tužioca u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    39. Miroslav Filipović, zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    40. Jasmina Crnišanin, zamenik javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    41. Lidija Čađenović Filipović, zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu;

    Za zamenike javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu biraju se:

    1. Miško Veličković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Obrenovcu,

    2. Željko Vuković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Lazarevcu,

    3. Milorad Gajić, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Lazarevcu,

    4. Ljiljana Dedić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Prištini,

    5. Jasmina Krštenić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Lazarevcu,

    6. Sonja Nikolić Vingert, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Lazarevcu,

    7. Zoran Pavlović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Mladenovcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru biraju se:

    1. Ljubinka Kljajević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Boru,

    2. Slavica Lukić Staletović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Boru,

    3. Marina Ćirić, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Boru;

    Za zamenike javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu biraju se:

    1. Ljilja Grujičić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Ljigu,

    2. Aleksandar Živković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Valjevu,

    3. Mihailo Lučić, zamenik javnog tužioca uOpštinskomjavnom tužilaštvu u Valjevu,

    4. Dragana Marković, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Mionici,

    5. Mile Nikolić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u u Lajkovcu,

    6. Indira Šulović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Valjevu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju biraju se:

    1. Ferati Ajše, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Preševu,

    2. Lidija Atanasović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vranju,

    3. Zoran Kitanović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Surdulici,

    4. Miodrag Mitić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu,

    5. Trajko Naumović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Preševu,

    6. Nasip Redžepi, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bujanovcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu biraju se:

    1. Đan Jonel, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vršcu,

    2. Zorica Grujin, javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vršcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru biraju se:

    1. Dragan Božinović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Majdanpeku,

    2. Dragana Kamenović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zaječaru,

    3. Nebojša Prvulović, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Boljevcu,

    4. Dragana Sibinović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Knjaževcu,

    5. Dejan Stojanović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Boljevcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu biraju se:

    1. Izabela Bajić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu,

    2. Slobodan Josimović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu,

    3. Vesna Marković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Jagodini biraju se:

    1. Prvoslav Antić, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Despotovcu,

    2. Marina Vučićević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Despotovcu,

    3. Dejan Đorđević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Jagodini,

    4. Goran Filipović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Jagodini;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi biraju se:

    1. Katarina Bobić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kikindi,

    2. Smiljka Radlović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kikindi;

    Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici biraju se:

    1. Zorica Garić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici,

    2. Stojanka Kasalović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici,

    3. Nataša Tanić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici,

    4. Jovo Radović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu biraju se:

    1. Jasmina Aleksić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Topoli,

    2. Dragana Dragojević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

    3. Zoran Ivanović, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu,

    4. Gordana Milenković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

    5. Zorica Nedeljković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu,

    6. Zoran Nikolov, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Rači,

    7. Slobodanka Raković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

    8. Vesna Perović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

    9. Tatjana Ćunković Stojković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu biraju se:

    1. Jelena Belopavlović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu,

    2. Živan Đorđević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu,

    3. Majda Rakić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu,

    4. Sanja Protić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu biraju se:

    1. Milutin Biserčić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Brusu,

    2. Violeta Vukmirović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Trsteniku,

    3. Tanja Isailović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu,

    4. Dragan Jovanović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu,

    5. Miroslav Milutinović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Varvarinu,

    6. Branislav Pavlović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Varvarinu,

    7. Novka Ristović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Aleksandrovcu,

    8. Dragana Užarević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu biraju se:

    1. Jovica Ivković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Lebanu,

    2. Desimir Anđelković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Lebanu,

    3. Milica Lazarević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Leskovcu,

    4. Zlatko Milošević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vlasotincu,

    5. Gordana Nikolić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Leskovcu,

    6. Stanislav Stanković, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Lebanu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici biraju se:

    1. Olivera Jovanović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Loznici,

    2. Mladenka Manojlović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Loznici,

    3. Dragoljub Radosavljević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Loznici;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu biraju se:

    1. Dragan Pejkić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Negotinu,

    2. Jelena Prstić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Negotinu,

    3. Nenad Srzentić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Negotinu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu biraju se:

    1. Saša Đokić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    2. Jasmina Jovančić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    3. Ljubiša Kostić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    4. Ivan Simonović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Aleksincu,

    5. Saša Stojanović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Aleksincu,

    6. Jova Tasić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu,

    7. Milena Cvetković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru biraju se:

    1. Hazbija Alibašić, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Tutinu,

    2. Radenko Lojanica, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Sjenici,

    3. Jovan Milanović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru,

    4. Relja Petrović, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Sjenici,

    5. Mira Puzović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Tutinu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu biraju se:

    1. Suzana Babić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Peći,

    2. Ksenija Bašić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    3. Rada Bekut, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    4. Svetlana Benišek Suvajdžić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    5. Mirjana Vujičić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    6. Mirjana Vukoje, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    7. Nataša Grujić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    8. Milica Đogić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bačkoj Palanci,

    9. Goran Jović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    10. Slavko Manojlović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bačkoj Palanci,

    11. Jadranka Milić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    12. Milena Kojić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Uroševcu,

    13. Mihalj Pakai, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bečeju,

    14. Mirjana Peković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    15. Gordana Popović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    16. Gordana Rainović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    17. Tomislav Runić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bečeju,

    18. Dragana Tadić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    19. Ružica Tatomirović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu,

    20. Vladana Todorić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu biraju se:

    1. Aleksandar Dedaucić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    2. Jasmina Žujović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    3. Mišo Zahorec, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    4. Ljiljana Knežević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    5. Svetlana Milić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kovinu,

    6. Jon Munćan, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pančevu,

    7. Gabor Nađ, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kovinu,

    8. Lidija Spišjak Kočar, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pančevu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu biraju se:

    1. Olivera Jović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Paraćinu,

    2. Marina Makariev, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Ćupriji;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu biraju se:

    1. Ivan Ivanov, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Pirotu,

    2. Dejan Ristić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Babušnici;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu biraju se:

    1. Jelena Banković Simić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Požarevcu,

    2. Ljubiša Vasić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Požarevcu,

    3. Jasmina Živković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Velikom Gradištu,

    4. Radomir Janaćković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Petrovcu,

    5. Dragana Kostić, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Požarevcu,

    6. Saša Milojković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Velikom Gradištu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požegi biraju se:

    1. Dragmila Glavinić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Ivanjici,

    2. Stevan Milićević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Ivanjici,

    3. Radoljub Nešković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Ivanjici;

    4. Slađana Škrbić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Požegi;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju biraju se:

    1. Ljubo Vukašinović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Prijepolju,

    2. Petko Pucarević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novoj Varoši,

    3. Jasminka Bošković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Priboju;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju biraju se:

    1. Ljubomir Veljović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kuršumliji,

    2. Ranko Maksimović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kuršumliji,

    3. Sonja Paunović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Prokuplju;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu biraju se:

    1. Ivka Damnjanović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Smederevu,

    2. Predrag Zdravković, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani;

    3. Milorad Kuzmanović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Smederevskoj Palanci,

    4. Dragana Milošević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Smederevu,

    5. Anđela Pekić Radišić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Smederevskoj Palanci,

    6. Dragana Popović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Smederevu,

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru biraju se:

    1. Dragan Babić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kuli,

    2. Snežana Bogić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Apatinu,

    3. Jadranka Dedić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Somboru,

    4. Svetlana Zemunović Ćirić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Odžacima,

    5. Jelena Ivetić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Somboru,

    6. Branimir Plavšić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Odžacima,

    7. Vladimir Šakić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Somboru;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici biraju se:

    1. Sofija Vitomirović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Rumi,

    2. Zlatimir Gadžurić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici,

    3. Svetlana Đukić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici,

    4. Gordana Erak, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici,

    5. Slobodanka Nešković Bratuša, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi,

    6. Marija Panić Zorić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici,

    7. Nada Radmanović Grozdanić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici,

    8. Anđelka Savić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Inđiji,

    9. Milena Crnobarac, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Rumi,

    10. Vladimir Šarac, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Rumi;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici biraju se:

    1. Milka Belančić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici,

    2. Valentina Brdar, zamenik javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Subotici,

    3. Đerđi Vilagoš, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici,

    4. Slavica Dobrić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bačkoj Topoli,

    5. Zoltan Krebs, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Senti,

    6. Marija Nađ Vert, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici,

    7. Lidija Panić Miletić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici,

    8. Katarina Segedinski, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Senti,

    9. Ferenc Hegediš, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Senti;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu biraju se:

    1. Srđan Božović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Užicu,

    2. Marija Gačić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Užicu,

    3. Pavle Markićević, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Užici,

    4. Saša Nešović, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Užicu;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku biraju se:

    1. Anka Bradić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Čačku,

    2. Milena Veljović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu,

    3. Danilo Vujičić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Guči,

    4. Dejan Vujović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Guči,

    5. Ivan Zarić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu,

    6. Mirjana Tomašević Đondrić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Čačku,

    7. Jelena Ćurčić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Čačku;

    Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu biraju se:

    1. Milena Avramović, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Koceljevu,

    2. Radenka Anđelić, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Šapcu,

    3. Zoran Gavrilović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Šapcu,

    4. Slobodanka Milutinović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Šapcu,

    5. Zoran Nestorović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Krupnju,

    6. Mirjana Obradović, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vladimircima,

    7. Agnesa Poč, javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vladimircima;

    II

    Zamenik javnog tužioca stupa na funkciju na svečanoj sednici koja će se održati najkasnije do 31. decembra 2009. godine u javnom tužilaštvu za koje je izabran.

    Smatra se da zamenik javnog tužioca nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju, o čemu odluku donosi Republički javni tužilac.

    III

    Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

    Predsednik Državnog veća tužilaca

    Slobodan Radovanović

    B92.net, 16.12.2009.

  4. Varagić Nikola каже:

    SLOBODAN RELJIĆ:

    PRAZNA SLAMA TUŽIOCA VUKČEVIĆA

    Ne predaje se čovek koji je svojevremeno slavodobitno objasnio zašto on pripada „soju ljudi sa kojima je najteže bilo medijski manipulisati”. Jer se on, naš tužilac za ratne zločine, „o događajima u Bosni i Hrvatskoj informisao isključivo preko radija Slobodna Evropa i preko inostranih stanica

    Vladimiru Vukčeviću bi, izgleda, dobro došao jedan novi mali regionalni rat. Jer, ovo s novinarima mu baš ne ide. On to, doduše, i ne krije: „Obimna građa, koja je do sada prikupljena u predmetu ‘Mediji’ (započeto pre deset meseci, prim. aut.), prema našoj proceni za sada ne pruža podatke potrebne za konačnu ocenu navoda krivične prijave”. Ali, ne predaje se čovek koji je svojevremeno slavodobitno objasnio zašto on pripada „soju ljudi sa kojima je najteže bilo medijski manipulisati”. Jer se on, naš tužilac za ratne zločine, „o događajima u Bosni i Hrvatskoj informisao isključivo preko radija Slobodna Evropa i preko inostranih stanica”. Ako mislite da je ovo citat nekog od onih „viceva bez veze”, varate se. Ova duboka misao objavljena je u magazinu „Vreme” 12. janura 2006. godine, kao izjava „ličnosti godine”, što je bio tužilac Vukčević.

    Čudno je da se zamenik okružnog javnog tužioca, iz tužilaštva nadležnog za ratne zločine, informiše „isključivo” iz jedne vrste izvora. Još je čudnije da Vladimir Vukčević, intelektualac i čovek visoko obrazovan, očekuje da mu istinu o komplikovanim, dalekosežnim i međunarodno spornim događajima dostavljaju „sredstva propagande”. Jer, s pravom je prigovarano srpskom načinu informisanja devedesetih. S ocenom ondašnjeg okružnog tužioca da je bilo „strahovite medijske kampanje i manipulacije koje su sve to pratile” i da su „posebno čuveni TV-dnevnici u pola osam, u kojima su se prikazivale samo srpske žrtve” – mnogi bi se mogli složiti. Ali ta RTS, sa svim manama i natruhama propagande i iskrivljivanja činjenica, još uvek je po definiciji sredstvo informisanja. „Radio Slobodna Evropa”, bez obzira što ima tako zanosno ime, dragi naš tužioče, po definiciji je sredstvo propagande jedne velike države i instrumentarij za ostvarenje decidno određenog cilja – interpretacije događanja i kretanja u tom regionu i svetu onako kako to izvršna vlast SAD smatra najispravnijim i za sebe najkorisnijim. Jer, za čije bi stavove inače bilo dozvoljeno da se troše pare američkih poreskih obveznika.

    To nije nikakva tajna misija američka država. Kao što se i ti programi ni u kom slučaju ne preporučuju kao izvor informisanja za američke građane. Američki građani se informišu iz svojih nezavisnih sredstava informisanja, koja na propagandne poruke gledaju kao na manje ili više uspešno pakovane laži. A kad bi ugledali američkog tužioca koji se hvališe kako istinu o ratu u kome učestvuje njegova zemlja saznaje „isključivo” iz „slobodnih propagandnih inostranih stanica” („Glasa Rusije” ili „Kineskog radija internacional”, na primer) ljudi bi mislili da ih je neko dovukao u „skrivenu kameru”.

    Čudno je da naš državni tužilac predano radi na razvoju demokratije u svojoj voljenoj zemlji, a misli da Srbi ne bi trebalo da se informišu kao Amerikanci, na primer. Ako smo u nekom zaostatku što se „slobodnih medija” tiče, to je još uvek mnogo manji problem nego da nam propaganda bude osnov informacionog sistema. Demokratija se na propagandi podići ne može, pa čak kad propaganda dolazi iz vodeće zemlje u demokratskom svetu. To posredno priznaju i kreatori programa „Slobodne Evrope”, pa kad se koja zemlja priključi „porodici demokratskih”, tako se ukidaju ti programi za njene građane.

    Naš tužilac je očigledno odabrao pogrešnu tačku oslonca. Mogao je, recimo, da svako jutro čita „Njujork tajms” na internetu i da tako, iz ozbiljnih sredstava informisanja saznaje šta se „stvarno zbiva u Bosni”. A čak i prosečno obrazovan građanin zna da se i takvi „nezavisni izvori” ukrštaju da bi se istina sagledala u što više dimenzija. Ali ne bi tužilac Vukčević da kvari „jasnu sliku” koja mu se ukazala. Taman posla, pa da više ne ostane u izuzetnoj kategoriji „soja ljudi sa kojima je najteže bilo medijski manipulisati”. I u pravu je. A kreatori „Slobodne Evrope” mogu biti ponosni na svojih mozgova delo. „Slučaj tužioca Vukčevića” izučavaće se na propagandističkim kursevima. Tako se to radi, deco!

    Verovatno zbog toga, gospodin Vukčević se, iako plaćen i zadužen da zna više o događanjima u ratovima devedesetih na teritoriji bivše države Južnih Slovena, rado služi banalnim frazama i o istorijski neraščišćenim činjenicama govori bez imalo i službenog opreza. Priča tako on, kako je pre njegovog imenovanja za tužioca za ratne zločine, u julu 2003. godine: „bilo otpora u javnosti, još uvek je javno mnjenje smatralo da su Srbi bili napadnuti i da smo mi vodili jedan odbrambeni rat i da su svi koji su u njemu učestvovali patriote.” Ali gosn. Vukčević je istinu o ratovima odlučno „postavio na noge”: „Slika koju Srbi imaju o sebi jeste da su viteški narod i većina ljudi nije mogla da pretpostavi da se u njihovo ime bori masa kriminalaca koje je režim organizovao da ubijaju i pljačkaju.” Ova misao izvanredna ne ostavlja mogućnost za raspravu.

    Ma, da li je moguće da to „čista srca” govori čovek koji je bio jedan sasvim pristojan šraf u „tom režimu” koji organizovaše „ubijanja” i „pljačke”! Ne, neće se ovim reći da zamenik okružnog javnog tužioca direktno radiše s „masama kriminalaca”, ali taj hrabri čovek se nije ni na koji javni način distancirao od tog „zločina” – dok za to nije došao trenutak. Blago vlasti kad ima Vladimira Vukčevića, ali biće da se ne piše dobro državi koja gaji takve činovnike.

    Da je tužioca Vukčevića stvarno zanimalo „ispitivanje ratnohuškačke uloge medija” on bi, posle slušanja propagandnih radio stanica, odvojio neko vreme i obavestio se o ratnom izveštavanju u svetu, pa bi lepo mogao da poredi, meri, razume. Recimo, baš dobro štivo za uvid u tu vrstu činjenica je poznato delo Filipa Najtlija „Prva žrtva”, prevedeno i kod nas još 1977. godine. Najtli je za moto svoje knjige uzeo izreku senatora Hirama Džonsona iz 1917. godine: „Kad izbije rat, prva žrtva je istina.” Podnaslov knjige: „Ratni dopisnik kao heroj, propagandist i stvaralac motiva od krimskog do vijetnamskog rata”.

    Tu bi se tužilac poreklom iz „viteškog naroda”, a koji prezire „patriote”, vrlo iznenadio da su na sličnim iskušenjima kao njegovi nesuđeni pacijenti bili veliki reporteri iz medija poput „Tajmsa”, „Njujork tajmsa”, Bi-Bi-Sija ili „Njuzvika”. Optužnica tim povodima, uglavnom, nije bivalo mada su neki „eksperti” u jednom trenu iskopali Julijusa Štrajhera, nacističkog izdavača i novinara, kome je Nirnberški sud presudio smrt. Uloga dobrog čoveka Vukčevića, ipak, nije uporediva s tužiocima u Nirnbergu, jer oni su bili izvršioci pravde pobednika, a čak ni haški tužioci, bića iz nadpravnog sistema, iako su rado govorili o huškanju nisu ulazili u živo blato dokazivanja „da li je neko ‘pisaćom mašinom’ počinio krivično delo”.

    Vladimir Vukčević, ipak, još nije spreman da digne ruke od velike šanse da „bude zapisan u istoriju”. Javljaju novine da će on primiti delegaciju NUNS (novinarskog udruženja koje je svoj identitet podiglo na časnom antiratnom stavu; i sam autor ovih redova je bio član tog udruženja). Ali, gospodin tužilac od toga očigledno ne očekuje mnogo. Rat današnjeg NUNS-a protiv N.N lica više je nastavak stare kampanja istim sredstvima, nego rezervoar relevantnih činjenica za sudski proces. U nekoj javnoj raspravi takva argumentacija može i imati smisla: kao opomena da svako dobro sredstvo može postati i oružje u sivim zonama ljudskog ponašanja i vanrednim vremenima u kojima se društva s vremena na vreme nađu. Međutim, logika suda je drugačija. Rigidnija. Ali moć nezavisnog suda i jeste u proceduri, odmerenosti, isključivanju voluntarizma u najvećoj mogućoj meri.

    Pomalo umoran od „mlaćenja prazne slame” tužilac Vukčević izgleda traži „častan izlaz” iz ćorsokaka u koga ga je njegova ambicija i „podrška” određenih političkih mislilaca dovela. Nedavno je oglasio kako su mu „otkazali poslušnost” neki sumnjivi mediji i ono oklevetano udruženje. Ne „dostavljaju dokaze”, iako ih je on lepo zamolio. „U predmetu o ulozi medija tokom ratova devedesetih pristup arhivama uskraćuju nam upravo oni mediji koji su tih nesrećnih devedesetih projektovali negativnu propagandnu sliku, sliku mračne Srbije”, rekao je pravednik Vukčević i upro prstom na jedne novine, jednu televiziju i ono udruženje novinara.

    Kad laik ovako sluša gosn. Vladimira pomislio bi da mediji, te kuće zla, imaju nekakve arhive kao tajne službe ili državni organi, po podrumima i na tavanima. „Zamislite moje zamenike i saradnike kako nepozvani ulaze u dragocene arhive vašeg lista”, govori novinaru prozvanih „Novosti”, ozbiljni tužilac Vukčević. Da li je moguće da se naš tužilac nije obavestio da mediji nemaju tajne arhive. I da je logika medija potpuno suprotna od logike čuvanja tajni. Naprotiv, ono što dobiju oni objavljuju što pre. Često i „brže od života”. A tzv. arhive, na koje uljudni tužilac ne bi da nasrće, nalaze se u javnim bibliotekama ili dokumentacijama. Nije poznato da se na takvim mestima čuvaju Top Secrets.

    Šta to očekuje tužilac za koga je logika medija, očigledno, terra incognita? Verovatno se nada da će odnekud ispasti neki „dobri ljudi” koji će „sve reći” o „prikrivenim zločincima novinarima”. Da će se njemu odazvati neki „pravdoljubivi čuvari tajni” i doneti mu baš „krucijalne dokaze”: neke tajne diskove, požutele listove, iskrzane fotografije. Jer, Srbi su toj zavereničkoj dostavi skloni. Tako su se, pričalo se po kafanama kad je Vukčević bio mlad pripravnik, mnogih tajni dokopali i nemački okupatori i komunistički islednici posle njih. Sada to ne bi moglo ni da podseti na „nedemokratske metodologije”, jer se za te poslove odavno više ne koristi olinjala reč „doušnik”, već elegantni engleski pojam „insajder”.

    Ali, naš tužilac „čeka voz što doći neće, pa da putem sreće krene te”… I mogao bi se istaknuti, tek ako bude nekakvog novog „malog balkanskog rata”, a on se kao „insajder” opet nađe u režimu koji radi sa „masom kriminalaca” za koje neuki narod misli da su patrioti. Ali, ovo je samo stilska figura. U stvarnosti to sve ide drugačijim tokovima.

    Izvor Fond Slobodan Jovanović, Beograd
    http://www.slobodanjovanovic.org/2010/04/21/slobodan-reljic-tuzilac-koji-ceka-voz-sto-doci-nece/

  5. Varagić Nikola каже:

    објављено: 09/10/2010

    Загорка Доловац, републички јавни тужилац

    Преиспитује се приватизација „Луке Београд”

    Неке индиције упућују на то да у овом процесу постоје елементи кривичног дела

    Постоје индиције да у процесу приватизације „Луке Београд” има елемената кривичног дела, открива у интервјуу за „Политику” Загорка Доловац, републички јавни тужилац. На овакав закључак, према њеним речима, указују подаци прикупљени по подношењу кривичне пријаве против одговорних за својинску трансформацију овог предузећа.

    Поред „Луке Београд”, Загорка Доловац говори и о спекулацијама у вези са смрћу новинарке Даде Вујасиновић, судије Небојше Симеуновића, двојице гардиста у топчидерској касарни, о подизању оптужнице против Светлане Ражнатовић, али и о томе колико је задовољна радом српских тужилаштава.

    Сазнања „Политике” указују да је тужилаштво од полиције тражило прикупљање додатних информација у вези са приватизацијом „Луке Београд”?

    Тачно је. Одмах по пријему кривичне пријаве затражили смо прикупљање потребних информација и обавештења и заиста смо одлучни да се цео овај случај испита до краја. Неке индиције упућују на то да у конкретном предмету постоје елементи кривичног дела.

    Прошло је десет година од отмице и страдања судије Небојше Симеуновића који је одбио да потпише налог за хапшење лидера тадашње опозиције Небојше Човића и Бориса Тадића. Много је спекулација у вези са његовом смрћу. Сматрате ли да, с обзиром на то да је од судијине смрти прошла деценија, нема довољно убедљивих аргумената да је реч о убиству?

    Неприхватљиво је што још постоје недоумице у вези са смрћу једног таквог носиоца правосудне функције. Случај судије Симеуновића је у фази преткривичног поступка. Јавност треба да буде свесна да је, у време када је судија настрадао, било пропуста када су истражне радње у питању, али и чињенице да су рад на овом случају опструирали остаци режима Слободана Милошевића који су, према индицијама које постоје, на разне начине стопирали расветљавање случаја. Нажалост, после десет година тешко је доћи до квалитетних доказа.

    У јавности се стиче утисак да тужилаштво одуговлачи са доношењем одлуке у вези са подизањем оптужнице против Светлане Ражнатовић, осумњичене за злоупотребу службеног положаја приликом продаје фудбалера?

    Слажем се да поступак траје предуго, али би било неозбиљно и некоректно према јавности да иступам са паушалним оценама. Не смемо да заборавимо да је суд годинама прикупљао документацију из иностранства која је неопходна како би тужилаштво могло да оцени има ли елемената за подизање оптужнице против Ражнатовићеве. Одлука ће убрзо уследити.

    Постоје ли политички притисци када је реч о конкретном предмету?

    Притисци какви год да постоје или су постојали неће ме поколебати, што је и до сада био случај.

    Како Ви као тужилац који је, по свему судећи, одлучан да осетљиве случајеве истера до краја, оцењујете чињеницу да неки поступци попут случаја новинарке Даде Вујасиновић трају готово петнаест година?

    На захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду саслушани су вештаци који су радили на откривању околности у вези са смрћу Даде Вујасиновић. Такође, у току су саслушања лица која су у својству сведока већ давала изјаве, а у наредном периоду ће исказ дати и неки нови сведоци за које се у међувремену сазнало да имају информације о овом догађају. Сви они би требало да помогну у откривању мотива убиства новинарке. Тужилаштво, на основу података које је до сада добило, интензивно ради на идентификацији још неких особа које би својим сведочењем могле да помогну у расветљавању овог злочина.

    Како оцењујете чињеницу да се извештаји вештака често доводе у питање?

    Слажем се у потпуности са том констатацијом, тим пре што су спорна и вештачења у конкретном случају. Да су она урађена тако да не остављају простора за додатна питања, смрт новинарке би одавно била решена.

    Како се осећате када особе које су биле симбол прошлог режима са Мирјаном Марковић на челу и Марком Милошевићем избегавају одговорност пред домаћим судом јер им је Руска Федерација доделила статус избеглица?

    Поражавајуће. Тужилаштво је урадило свој део посла. Да будем прецизна, подигнута је оптужница против Мирјане Марковић. Ако ме питате за конкретан случај, става сам да свако треба да одговара уколико се утврди да је починио кривично дело.

    Пре неколико дана обележена је шестогодишњица од страдања двојице гардиста у касарни „Топчидер”. Да ли ће тај случај коначно добити епилог?

    У датим околностима при изузетно великим пропустима у вршењу увиђаја, фиксирању материјалних доказа, чинимо све што је у нашој моћи да се открију починиоци. Смрт двојице гардиста тужилаштво је оквалификовало као убиство и спровођење појединих истражних радњи иде у смеру да се открије извршилац убиства и приведе пред лице правде.

    Колико сте задовољни радом тужилаца у Србији?

    Извесних тешкоћа има, али се оне решавају у ходу. Морам да истакнем да упркос свим проблемима са којима се суочавамо, откада је извршен општи избор тужилаца број решених предмета до 1. септембра ове године је повећан за 32 одсто. То, наравно, не значи да је на тај начин стављена тачка на реформу правосуђа. Она је живи процес и, између осталог, изискује и апсолутну посвећеност и сталну ангажованост тужиоца, и то је нешто на чему инсистирам. На основу прелиминарних извештаја о резултатима рада који се још анализирају дошли смо до закључка да је тужилаштво у текућој години много квалитетније и ажурније него у истом периоду лане.

    Мирослава Дерикоњић

    објављено: 09/10/2010

    http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Preispituje-se-privatizacija-Luke-Beograd.sr.html

  6. Varagić Nikola каже:

    Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, govori za Danas o aktuelnim slučajevima

    Slični propusti u istragama ubistva Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije

    RAZGOVOR

    Autor: Ivana Pejčić

    Beograd – Očekujem da ove nedelje dobijemo krivičnu prijavu iz policije po kojoj ćemo mi prioritetno postupiti. Postoje ozbiljne indicije da su u slučaju Kolubara izvršene velike zloupotrebe i da ima elemenata krivičnog dela, kaže za Danas Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, na pitanje da li se može očekivati neki pomak u istrazi o zloupotrebama u RB Kolubara, koja je počela još 2008. Ona dodaje da na ovakav zaključak ukazuju dosad prikupljeni podaci u pretkrivičnom postupku.

    – Podsetiću da je Tužilaštvo od avgusta 2008. godine u više navrata tražilo od policije prikupljanje potrebnih informacija i obaveštenja u cilju prikupljanja dokaza. Tvrdim da će svi za koje se utvrdi da su učestvovali u malverzacijama u Kolubari biti procesuirani i krivično gonjeni, navodi Dolovac.

    Ima li indicija da je Državna bezbednost učestvovala u ubistvu novinarke Duge Radislave Dade Vujasinović? Da li postoje indicije da je iza njenog ubistva stajala država? Da li očekujete skori završetak istrage?

    – Biću veoma precizna. Ponovo smo otvorili istragu i Tužilaštvo je tada okvalifikovalo samoubistvo kao ubistvo. Svi veštaci iz tog predmeta su saslušani. U toku je i saslušanje novih svedoka kao i onih koji su već saslušani. Svi oni bi trebalo da pomognu u otkrivanju okolnosti ubistva novinarke i tu očekujem pomake. Nezahvalno je sa moje pozicije govoriti ima li indicija da je to uradila tadašnja Državna bezbednost. Međutim, način na koji je rađen uviđaj u slučaju Ćuruvija ukazuje na sličnosti u propustima koji su načinjeni u slučajevima Dade i Ćuruvije. Napomenuću da je teško doći do kvalitetnih dokaza nakon 16 godina.

    Da li će i kada optužnica protiv folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović biti podignuta? Zašto istraga toliko dugo traje? Da li je bilo političkog uticaja u ovom slučaju?

    – Istraga u tom predmetu je krajem prošle godine proširena na bivše visoke funkcionere FK Obilića Jovana Dimitrijevića i Dragišu Binića. Oni su tokom istražnog postupka saslušavani kao svedoci, da bi nakon prikupljanja određenih dokaza o poslovanju FK Obilića postali osumnjičeni. Proširenje istrage bilo je neophodno u cilju kompletiranja i zaokruživanja postupka protiv Svetlane Ražnatović, zbog toga što je reč o istom događaju. U vezi sa tim proširenjem Dimitrijević i Binić saslušani su pred istražnim sudijom. Preostalo je da se saslušaju još neki svedoci i izvrši suočenje okrivljene Svetlane Ražnatović sa ostalim okrivljenima imajući u vidu da im se iskazi razlikuju. Čim istražni sudija okonča istragu tužilaštvo će brzo doneti odluku u tom predmetu. Odluka tužilaštva biće zasnovana isključivo na zakonu i dokazima i nikakva vrsta pritiska neće uticati na rad tužilaštva, niti će me pokolebati. Možda se stekao utisak da postoji pritisak na mene, ali ljudi koji su me predložili na ovo mesto znaju da ni na kakve kompromise nisam spremna.

    Rekli ste da u privatizaciji Luke Beograd ima elemenata krivičnog dela. Da li se uskoro može očekivati pokretanje istrage i da li ste dobili obaveštenja od policije o ovoj privatizaciji?

    – Još uvek čekamo obaveštenja iz policije koja smo zatražili još prošle godine. Tvrdim da je Tužilaštvo odlučno da se ceo ovaj slučaj ispita do kraja, jer postoje osnovi sumnje da je u konkretnom predmetu počinjeno krivično delo.

    Nedavno ste naredili reviziju slučaja istražnog sudije Nebojše Simeunovića. Da li ima indicija da je reč o ubistvu i na koji način?

    – Nadležni tužilac uveliko radi na predmetu i očekujem da ćemo ubrzo imati konkretne rezultate. Javnost treba da bude svesna da je u vreme kada je sudija nastradao i tu bilo propusta u istražnim radnjama. Činjenica je i da su rad na ovom slučaju opstruirali ostaci prethodnog režima koji su na razne načine stopirali rasvetljavanje slučaja.

    Da li se i kada može očekivati konačni epilog u slučaju ubistva gardista na Topčideru?

    – Zbog izuzetno velikih propusta prilikom obavljanja uviđaja, fiksiranju materijalnih dokaza činimo sve što je u našoj moći da se otkriju počinioci. Smrt gardista na Topčideru tužilaštvo je okvalifikovalo kao ubistvo i sprovođenje pojedinih istražnih radnji ide u smeru da se otkriju izvršioci tih ubistava.

    Po kom principu će biti biran stalni savet DVT i kada će se slučajevi neizabranih tužilaca i zamenika tužilaca naći na dnevnom redu DVT? Koliko očekujete tužilaca da bude vraćeno?

    – Izborne radnje za stalni sastav DVT već su počele i očekujem da će on biti formiran do marta, kako bi postupak preispitivanja odluka donetih u decembru mogao da otpočne već u aprilu. Svaki neizabrani tužilac i zamenik biće pozvan pred komisiju DVT, a čitav postupak biće otvoren i transparentan. Cilj nam je da imamo tužilaštvo po evropskim standardima i stoga sve korake koje preduzimamo radimo u saradnji sa Evropskom komisijom i drugim relevantnim međunarodnim institucijama. Svakako, kao i do sada u tom postupku, biće konsultovana i strukovna udruženja, koja su naš partner, kako bi preispitivanje odluka bilo obavljeno što transparentnije i kvalitetnije. Jedno od bitnih stavki u postupku izbora stalnog sastava, koja je uvedena poslednjim izmenama seta pravosudnih zakona, jeste i mogućnost da pored kolegijuma tužilaštva, kandidate za stalni sastav može predložiti i 15 tužilaca i zamenika.

    Ne mogu da licitiram, ali lično ne očekujem da se vrati veliki broj.

    Da li će nakon otvaranja njihovih slučajeva ovog puta neizabrani tužioci dobiti pojedinačna objašnjenja od DVT zbog eventualnog neizbora?

    – Naravno. Čitav postupak preispitivanja biće transparentan i neizabrani kandidati biće pozvani na razgovor pred stalnim sastavom DVT, koje će i mediji moći da prate. Tako će se tokom tog postupka jasno videti koje je razloge imao prvi saziv DVT kada je odlučivao o izboru tužilaca i zamenika, ali takođe i druga strana moći će da iznese svoje argumente.

    Budžet Tužilaštva dosta manji od oduzete imovine

    Koliko zahteva je prosleđeno policiji za oduzimanje nezakonito stečene imovine? Na koliko se procenjuje vrednost privremeno ili trajno oduzete imovine?

    – Podneto je više desetina zahteva, ali je mnogo bitnija vrednost oduzete imovine koja se procenjuje na oko 300 miliona evra. Vrednost oduzete imovine koju su kriminalci stekli na nezakonit način daleko je veća od troškova svih tužilaštava u Srbiji. Primera radi iz budžeta Republike Srbije na sva tužilaštva u toku prethodne godine potrošeno je oko 25 miliona evra, što je višestruko manje od imovine koja je za sada privremeno ili trajno oduzeta.

    Potvrda poverenja američkog i srpskog pravosuđa

    Da li ste dogovorili saradnju u nekom slučaju prilikom nedavnog susreta sa predstavnicima Stejt departmeta i Ministarstva pravde SAD?

    – Naravno da smo razgovarali o konkretnim predmetima, koji su od zajedničkog interesa, a posebno uključuju borbu protiv organizovanog kriminala, ratnih zločina, korupcije i sajber terorizma. Ne mogu da govorim o kojim je konkretno predmetima reč. Ova poseta je potvrda i nastavak saradnje i poverenja koje američki pravosudni organi imaju u srpsko tužilaštvo.

    http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/slicni_propusti_u_istragama_ubistva_dade_vujasinovic_i_slavka_curuvije_.55.html?news_id=209158

  7. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 10. 02. 2011

    PRESS

    Prelević:

    Presuda za „Kofer“ vređa zdrav razum

    Bivši koministar policije i advokat Božo Prelević kaže da je oslobađajuća presuda akterima afere „Kofer“ koju je izrekao Apelacioni sud u Beogradu vređanje zdravog razuma.

    Prelević naglašava da on nije zatečen ovakvom odlukom, jer je, kako kaže, „ovo ipak reformisano sudstvo“.

    – Ono što jedino ne može da bude u aferi „Kofer“ to je da niko nije kriv, a za takvu odluku zaslužno je samo reformisano pravosuđe.

    Ako već optuženi nisu krivi jer nisu primili mito, onda su krivi oni koji su ga dali. Primanje mita je krivično delo, isto kao i davanje.

    A zbog toga što je tužilaštvo selektivno, ti koji su ga dali nisu optuženi.

    I šta ima tu više da se komentariše izuzev da se naglasi da je i ova presuda samo jedna u nizu serije sličnih, koja malo vređa i zdrav razum i inteligenciju – ističe Prelević.

    Republičko javno tužilaštvo, iako zatečeno presudom, neće je zvanično komentarisati sve dok ne dobiju pismenu otpravku i razloge za njeno izricanje.

    Prema rečima Dušice Ristić, portparola Višeg suda u Beogradu, iz te institucije u utorak, 8. februara, odluka Apelacionog suda poštom je poslata strankama u postupku.

    – Odluka je prosleđena braniocima i okrivljenima, a između ostalog i Republičkom javnom tužilaštvu i trebalo bi da im stigne svakog trenutka – ističe Ristić.

    U toj odluci Apelacioni sud navodi da je Viši sud u Beogradu „pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno zaključio da nije dokazano da su tadašnji viceguverner NBS Dejan Simić i funkcioner SPS-a Vladan Zagrađanin izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret“.

    Da podsetimo, Simić je uhapšen 11. januara 2006. zbog sumnje da je u svom stanu u Beogradu primio mito od 100.000 evra. Novac se nalazio u koferu, zbog čega je slučaj i nazvan afera „Kofer“. Sa Simićem je uhapšen i Zagrađanin, koji se teretio za pomaganje u davanju tog mita.

  8. Varagić Nikola каже:

    12. 02. 2011

    PRESS

    komentar dana – rajko nedić

    Dan mrmota

    „Velika afera u Lazarevcu – Kolubara opljačkana za milione evra!“, „Obračun sa kriminalnom u Lazarevcu!“ – „Ojadio Kolubaru za 53 miliona dinara“, „Hapšenja u Kolubari“… Ovo nisu novinski naslovi iz februara 2011. ili ekskluzivna otkrića iz TV emisije „Insajder“

    Ovo su naslovne strane Pressa iz jula i avgusta 2009. godine! Verovali ili ne, ali iako smo pre skoro dve godine prvi objavili priču o pljački stoleća u Kolubari, ništa se u međuvremenu nije desilo u istrazi o mahinacijama u ovom rudarskom basenu!

    Listam već požuteli Press iz 2009. i novine objavljene poslednjih dana i čini mi se kao da je vreme stalo. Ili smo u nekom vremenskom vrtlogu, ili smo upali u crnu rupu u svemiru, ili se ovde radi o „Danu mrmota“ – čuvenom filmu u kojem je svaki dan isti. Zvuči neverovatno, ali priča o prevarama u Kolubari bila je „zamrznuta“ dve godine. Mahinacije prilikom iznajmljivanja mehanizacije privatnicima koji su isisavali milione evra iz Kolubare, rentiranje već čuvene rashodovane „lade“ za 1.000 evra, ugalj koji je prodavan odabranim firmama bez tendera i ispod cene. Pa demanti bivšeg rukovodstva i već ofucana priča da se radi o političkoj hajci. Tu je i obećanje nadležnih da će istraga utvrditi šta se dogodilo. Vodite računa… I dalje smo u 2009!

    Već početkom avgusta iste godine najavljena su prva hapšenja, policija je obećala detaljno „češljanje“ poslovanja jer su, kako smo saznali, „postojale indicije da su u lopovluke umešani i neki političari“. Dobili smo tada čvrsto obećanje da će „ko god da je krao biti uhapšen, da nema izuzetaka i nema veze iz koje je stranke“! Ostalo je zapisano tog leta i da će istraga u Kolubari biti prioritet srpske policije!

    Šta nam se u međuvremenu desilo? Šta bi sa aferom „Kolubara“? Kolektivna amnezija? Šta se čekalo do sada? U tužilaštvu saznajemo da su se čak pet puta obraćali policiji sa molbom da se intenzivira istraga. Međutim, dve godine ama baš ništa se nije dogodilo. Da li je moguće da se čekao novi serijal „Insajdera“, pa da priča iz Kolubare ponovo bude „iskopana“?

    Gledam izmešane stare brojeve Pressa, novine iz januara i februara 2011. Na televiziji u isto vreme udarne vesti i slike sa kopova Kolubare. Plašim se da pogledam u datum. Ko zna u kojoj sam dimenziji. Dan mrmota.

  9. Varagić Nikola каже:

    Због „Колубаре” 30 људи на провери

    Преткривичним поступком руководи Специјално тужилаштво којем је достављено 30.000 страница документације

    Преткривичним поступком који је покренут због сумње да је у пословању Рударског басена „Колубара” било злоупотреба обухваћено је више од 30 људи. Поступком, како нам је потврђено, руководи Тужилаштво за организовани криминал којем је достављена документација која броји чак 30.000 страница.

    – На провери документације ангажован је тим тужилаца на челу са тужиоцем за организовани криминал Миљком Радисављевићем – открива за „Политику” Зага Доловац, републички јавни тужилац.

    „Ако се утврди одговорност особа које су учествовале у овим криминалним радњама, а има много индиција да ће управо тако бити, уследиће одлучна акција тужилаштва и полиције”, истакла је Доловац.

    Према њеним речима, сви за које се утврди да су учествовали у малверзацијама у „Колубари” биће процесуирани и кривично гоњени. Доловац је, такође, најавила да ће тужилаштво утврдити да ли има и да ли је било злоупотреба приликом набавки у државним предузећима и институцијама, јер је према истраживањима еминентних институција, Србија у овим поступцима изгубила 603 милиона евра.

    „Доста је било „Колубара” и других афера које су пољуљале поверење грађана у институције ове земље”, поручила је она.

    Проверава се целокупно пословање, па и закуп механизације која је радила на рударским коповима – свако поље у „Колубари”, свака машина која је била закупљена, од кога и за колико новца, као и колико је времена била коришћена и ко је њоме управљао. Полиција проверава и колико су радници били ангажовани и плаћени. Такође, треба тачно установити ко је доносио одлуке о закупу, каква је улога генералног директора, а каква Управног одбора и скупштине, ко су људи који су били у њима.

    Највеће злоупотребе откривене су баш у документацији о закупу механизације. Тако је забележено да је од 2005. до 2009. године у „Колубари” радила механизација више од 200 приватних фирми, под изговором да сама „Колубара” и ћерке фирме, иначе државна предузећа, немају довољно својих машина. За те четири године, како су медији објавили, „Колубара” је на закуп механизације потрошила око 130 милиона евра.

    Најскупљи булдожер од 40 тона на тржишту Србије кошта 450.000 евра, док је закуп те машине „Колубара” плаћала око 100 евра по сату, што значи да је за само један месец за булдожер који је радио без престанка платила 74.400 евра.

    М. Дерикоњић
    http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Zbog-Kolubare-30-ljudi-na-proveri.sr.html

  10. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 09. 03. 2011

    PRESS

    Krivična prijava
    Gradnja po Zlatiboru

    Direktori „Zlatibor turista „ i „Kolinga“ osumnjičeni da su prisvojili 106,4 miliona dinara

    Užička policija podnela je krivičnu prijavu protiv Ratka Jeremića (68), direktora Preduzeća „Zlatibor turista“ na Zlatiboru, kao i protiv Milana Zukanovića i Jovana Jovanovića, vlasnika kompanije „Koling“ iz Beograda, zbog sumnje da su zloupotrebom položaja i falsifikovanjem službene isprave stekli protivpravnu imovinsku korist od 106,4 miliona dinara!

    Kako saznajemo, istraga protiv osumnjičenih, koji posle saslušanja u policiji nisu zadržani u pritvoru, povezana je sa istragom protiv Miomira Ostojića, zvanog Miša Omega, s obzirom na to da je njegova supruga Zorana od akcijskog fonda otkupila akcije „Zlatibor turista“. Međutim, do formalne registracije u Agenciji za privredne registre nije došlo.
    Ratko Jeremić, osumnjičeni direktor „Zlatibor turista“, još u avgustu 2000. godine zaključio je i potpisao aneks ugovora o suinvestiranju. On se tereti da je na nezakonit način ustupio suvlasnicima „Kolinga“ neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini.

    – Kompanija „Koling“ je izgradila tri apartmana i šest garaža, čime je nezakonito pribavila imovinsku korist od 80.217.614 dinara. Te promene nisu registrovane u poslovnoj dokumentaciji – navode u policiji.

    Na isti, nelegalan način su zaključili ugovor o zajedničkom investiranju sa preduzećem „Neimar B“ iz Beograda i izgradili apartmanske objekte koje su prodali privatnim kupcima i tako nezakonito zaradili 26.194.140 dinara.

    – Sva trojica osumnjičenih su saslušani juče, ali nisu zadržani, već će biti u redovnom postupku, i to pred Višim sudom u Užicu – zaključuju u policiji.

    Inače, preduzeće „Zlatibor turist“ se već više od godinu dana nalazi pod proverama policije i tužilaštva kao jedna u nizu sumnjivih privatizacija i transakcija vezanih za Mišu Omegu. Naime, Zorana Joksimović je u septembru 2008. godine kupila 44 odsto firme „Zlatibor turist“, u čijem vlasništvu se nalaze 23 luksuzna apartmana „Kraljevi konaci“, kao i restoran na zlatiborskom jezeru i 4.000 kvadrata poslovnog prostora. Apartmani i prostor na najboljim lokacijama na Zlatiboru kupljeni su za iznos daleko manji od tržišnog, pa se istražuje ko je to omogućio Joksimovićima. U isto vreme proveravaju se i nekretnine koje poseduju Sreten Jocić i Darko Šarić, takođe „kraljevi“ Zlatibora, kao i da li je bilo saradnje sa Joksimovićem u ovim transakcijama. Šariću su, inače, nedavno oduzeti apartman od 60 kvadrata na Zlatiboru i zemljište na području opštine Čajetina.

    Milan Zukanović, vlasnik „Kolinga“, izjavio je za Press da ne zna o čemu se radi.

    – Verujte mi, nisam gledao vesti i ne znam ništa o krivičnoj prijavi – rekao je Zukanović.

    Na pitanje da li je saslušan u policiji i da li su osnovani navodi krivične prijave koja ga tereti da je sa Jeremićem i Jovanovićem stekao protivpravnu imovinsku korist od 106,4 miliona dinara, Zukanović je ponovio da ne zna o čemu se radi.

    E. P.

  11. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 28. 03. 2011

    Tanjug

    Podignuta optužnica protiv Cece Ražnatović

    Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Svetlane Cece Ražnatović zbog sumnje da je sa saradnicima protivpravno prisvojila oko četiri miliona nemačkih maraka i više od tri miliona dolara od transfera fudbalera FK „Obilić“ u inostrane klubove, rečeno je večeras Tanjugu u Tužilaštvu

    Posle osam godina istrage, koja je više puta proširivana osim Ražnatovićeve optužnicom su obuhvaćeni njena sestra Lidija Veličković zbog nezakonite prodaje 10 fudbalera i nekadašnji rukovodioci FK „Obilića“ Dragiša Binić i Jovan Dimitrijević zbog prodaje jednog igrača.

    Binić i Dimitrijević se terete da su umešani u nezakonitu prodaju fudbalera Milana Obradovića moskovskoj „Lokomotivi“ za tri miliona dolara, a da ništa od tih sredstava nije uplaćeno na račun kluba.

    Sumnja se da su tako postupali po nalozima vlasnice FK „Obilić“ Ražnatovićeve, te da su kao odgovorna lica u klubu zaključili ugovor 2. jula 2001. u Moskvi sa predstavnicima moskovskog kluba o prodaji Obradovića.

    Milion dolara je, prema sumnjama Tužilaštva, uplaćeno na račun privatnog preduzeća u Bijeljini a zatim je novac predat vlasnici kluba na ruke.

    Ostatak je išao preko više privatnih računa u Belgiji – u Briselu, Letoniji – u Rigi, Španiji – u Marbelji i Palma de Majorki, Švajcarskoj – u Ženevi i Luganu i u SAD – u Njujorku.

    Ražnatovićeva i njena sestra sumnjiče se za nezakonitu prodaju deset fudbalera, među kojima je i Obradović.

    Sestre se terete da su zlopotrebom položaja, prilikom prodaje ovih igrača, stekle 235.507.689 dinara (4,1 milion nemačkih maraka i 3.480.000 dolara), odnosno 11 miliona evra.

    Beogradska štampa je krajem prošle godine prenela da je protiv njih napisana optužnica koja nije podneta sudu (podignuta), a tužilaštvo sa zahtevom za proširenje istrage protiv Binića i Dimitrijevića izašlo 2. decembra.

    Istraga protiv Ražnatovićeve pokrenuta je još u aprilu 2003. godine zbog nedozvoljenog držanja oružja, pošto je bila uhapšena u akciji „Sablja“, a u vili u kojoj je živela pronađeno je više komada vatrenog oružja.

    Tužilaštvo je potom, zbog sumnji u nelegalno obavljene transfere fudbalera, zahtevalo više proširenja i dopuna istrage, koja je okončana u junu prošle godine.

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/hronika/story/155997/Podignuta+optu%C5%BEnica+protiv+Cece+Ra%C5%BEnatovi%C4%87.html

  12. Varagić Nikola каже:

    Svetislav Basara

    A peticija za Cecu?

    Čim počnu informativni razgovori, apšenja, podizanja optužnica i proče akcije „pravne države“, znajte, cenjeni publikume, da nam se bliže izbori. Što se danas pokazalo kao tačno. Iz Prezidencijalnog Saraja je procurila vest da će prevremeni izbori biti održani 18. decembra ove godine. Samo nekoliko dana nakon što Srbija dobije (ako ga dobije) status kandidata za ulazak u EU. Čista koincidencija.

    Elem, ovih dana je Više tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Cece Ražnatović zbog nekog davnašnjeg dilovanja fudbalera i nedozvoljenog posedovanja oružja. Očekivao sam da će se promptno organizovati potpisivanje peticije protiv državnog zuluma nad neistomišljenicima. Niko, međutim, ni mukajet. Pa, nije li većina potpisnika ONE peticije cupkala u ritmu Cecine muzike za ples na onoj novogodišnjoj kalakurnici pred Skupštinom. Zakazala solidarnost. Zavladalo malodušje. Kuda to ide memorandumska Srbija? Jer pazite: ono što je Vagner za nemački romantizam, to je Ceca za srpski populizam. Ali tako to biva, umetnici uvek ograišu kad se uhvate u kolo sa političarima.

    Popečiteljka Malović je ponosno obznanila srpskom Narodu i Senatu, da su sudovi i ministarstvo hrabro odoleli mnogim i opetovanim „pritiscima iz raznih kabineta“ i da je pravda, iako spora, dokazala da je dostižna. U to ni ja nisam sumnjao, nego me kopkaju pritisci. Pa da mi to istražimo. Evo, uzmimo to ovako, pukne meni film, pa se nezadovoljan podizanjem neke optužnice, mašim telefona, pozovem gospa Snežu, predstavim se i počnem da vršim pritisak. Popečiteljka mi zalupi slušalicu. Ali ja ne odustajem. Zovem i zovem i opet zovem, čvrsto rešen da moj štićenik ne dospe na sud.

    Šta mislite, cenjeni publikume, koliko bi trebalo narodnoj miliciji da mi uđe u trag i da me strpa u maricu? Sat, dva, tri? Ne više. Da ne bude zabune: i popečiteljka i milicija bi bili u pravu. Ne sme se vršiti pritisak na državne organe i institucije. Zabranjeno. A verovatno i kažnjivo. Ne znam. Nisam pogledao u KZ.

    Voleo bih da popečiteljka Malović u nekom sledećem obraćanju javnosti objasni zbog čega nije postupila kao što bi postupila da sam zvao ja.

    Ili bilo ko drugi. Ništa lično.

    Čisto sumnjam da su ljudi „iz kabineta“ vršili pritisak anonimno, ne predstavljajući se. Zašto je zatajila transparentnost? Zbog čega gospa Malović nije saopštila imena pritiskača, pa posle neka organi gonjenja rade svoj posao?

    E, kažite mi, da vam kažem.

    Ovako, u javnosti ostaju dva utiska: ili su vršioci pritiska toliko moćni da Snežana neće da se kači s njima, ili će vršioci pritiska možda zatrebati posle 18. decembra.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/a_peticija_za_cecu.881.html?news_id=212709

  13. Varagić Nikola каже:

    Rodoljub Šabić otkrio aferu u vojvođanskoj vladi

    Milionski posao dali firmi koja nije postojala

    Ž. Jevtić | 27. 04. 2011. – 13:31h |

    NOVI SAD – Vojvođanski sekretarijat za obrazovanje obezbedio je sumnjivim konkursom stranoj firmi „WDW Soft“ višemilionski vredan posao. Ova firma dobila je pravo da raspolaže i kontroliše školsku bazu podataka o učenicima, roditeljima i nastavnom osoblju, što joj omogućava da, primera radi, roditeljima putem SMS-a pruža informacije o učenicima i da sve to naplaćuje.
    Mesečna zarada od baze podataka skoro 120.000 evra: Rodoljub Šabić

    Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić doneo je rešenje kojim je zabranio dalju obradu podataka o ličnosti u ovoj takozvanoj Centralizovanoj školskoj bazi podataka. Sada je na potezu tužilaštvo jer ima osnova i za podizanje krivične prijave protiv nadležnih u državnim institucijama.

    Poverenik je naložio Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i firmi „WDV Soft“ da odmah zatvore sve pristupe bazi podataka iz lokalnih i spoljnih mreža, a da u roku od 10 dana brišu iz navedene baze podataka podatke o ličnosti za ukupno 200.271 lice (učenika, roditelja, nastavnog i vannastavnog osoblja).

    Sekretar nije upoznat
    Pokrajinski sekretar za obrazovanje Andre Deli kaže za “Blic” da preduzeće “WDW Soft d.o.o.” dobilo posao sa školskom bazom podataka na javnom konkursu koji je ovo ministarstvo raspisalo prošlog leta. Deli kaže da je reč o firmi koja je iz Vojvodine, koja “ima neke delove u inostrastvu”, ali nije znao u kojem mestu se preduzeće nalazi. „Nisam upoznat sa takvim detaljima, jer nisam bio na čelu ministarstva u to vreme. Međutim, znam da reč o test-projektu i da podacima imaju pristup inspektori i određeni krug ljudi iz ministarstva“, kaže Deli. On napominje da zvanično još nije dobio rešenje od poverenika o ukidanju baze podataka, kao i da će, svakako, ispuniti njegov zahtev kad tačno prouči na šta se odnose njegove zamerke a u vezi sa kršenjem zakona. Kako kaže, u pitanju je pravljenje baze podataka o ocenama učenika, poput E-dnevnika, koje je imalo za cilj da roditelji mogu da se obaveštavaju o njihovom uspehu. M. M.

    Kako „Blic“ saznaje, firma „WDW Soft“ pobedila je na konkursu iako u to vreme uopšte nije ni postojala, niti je bila registrovana u Srbiji. Takozvani pozivni konkurs bio je juna prošle godine, a ova firma registrovana je tek naknadno, pošto je dobila posao.

    Školska baza podataka za koju Poverenik kaže da je od nacionalnog značaja na taj način data je pod punu administrativnu kontrolu privatnoj firmi, koja je u većinskom vlasništvu jednog stranog preduzeća i manjinskom vlasništvu četvorice stranih državljana, a u značajnoj meri stavljena je u funkciju realizacije njihovih komercijalnih interesa. Inače, i kompletna baza podataka, umesto na serverima Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, smeštena je na serverima privatne firme iako Služba za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa raspolaže kvalitetnijim resursima. Kako saznajemo, činjenice o aferi u vojvođanskoj vladi upućene su državnom tužiocu Zagorki Dolovac.

    Tužilaštvo bi trebalo da otkloni sumnje da li je reč o nameštanju javnog konkursa jer su inspektori Poverenika u svojoj istrazi utvrdili činjenice koje bi mogle dobiti krivično-pravni epilog.

    Poverenik Rodoljub Šabić za „Blic” kaže da se prošle nedelje sreo u Novom Sadu s predsednikom vojvođanske vlade Bojanom Pajtićem, koga je obavestio o utvrđenim činjenicama i merama koje će preduzeti. Šabić dodaje da je Pajtić „bio sasvim saglasan da treba preduzeti sve što je potrebno da bi se obezbedilo poštovanje zakona”.

    U bazi podataka od 200.271 lica kako saznajemo, nalaze se informacije o 75.000 učenika i 93.000 roditelja. Primera radi neka svaki od upisanih roditelja makar jednom nedeljno ‘pusti’ sms da vidi ocene svog deteta to je 372.000 sms poruka mesečno. Ukoliko ova poruka košta minimalno – oko tri dinara, koliko inače koštaju ‘obične’ poruke, najmanja zarada može biti milion i 116 hiljada dinara mesečno.

    Baza ličnih podataka nema zakonski osnov
    U ovoj aferi nije reč samo o mogućem krivičnom delu već i činjenici da je pravljenje ovakve osetljive baze ličnih podataka je u neskladu sa domaćim zakonima i Ustavom. „Nakon nadzora koji je sproveden po službenoj dužnosti utvrđeno je da je navedena baza podataka uspostavljena i da funkcioniše na način koji je u potpunoj suprotnosti sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ustav Srbije utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom, međutim, nijednom odredbom nijednog zakona nije utvrđen osnov za uspostavljanje i funkcionisanje ovakve zbirke podataka. Dakle, ovu veliku bazu podataka pokrajinski sekretarijat je u saradnji sa WDW Soft d.o.o. uspostavio suprotno Ustavom utvrđenom uslovu, uz pozivanje na neke od zaključaka Skupštine i Vlade AP Vojvodine“, ističe Rodoljub Šabić.

    http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/250480/Milionski-posao-dali-firmi-koja-nije-postojala

  14. Suada каже:

    Pitanje za Republičkog javnog tuzioca Zagorku Dolovac: da li zna za ortodoksnu zloupotrebu polozaja javnog tuzioca Hazbije Alibašića, koji već godinama unazad krši sva načela zakletve počev od Ustava preko zaštite ljudskih prava i osnova sloboda?Trenutno hara po Novom Pazaru zbog čega su gradjani izgubili veru u ovdašnje sudstvo! Ja sam jedan od svedoka koja sam na svojoj koži osetila kako izgleda kada jedan javni tuzilac, od koga se očekuje da profesionalno postupa u predmetu nasilja, ali jepomenuti Alibašić zloupotrebio sva svoja ovlašćenja i branio optuženog, koji je njegov dobar prijatelj. O tome svedoče dokazi! A da li zna Dolovac da je javni tuzilac u Novom Pazaru, Hazbija Alibašić takodje zloupetrebio službeni položaj i smestio prljavu igru dvojici novinara iz Tutina, tokom obavljanja iste dužnosti u toj opštini, zbog čega je snosio kosekvence i bukvalno proteran otud? O čemu takodje svedoči dokumenti. Dokle će se to tolerisati i birati tuzioci sa manje bodova i ogromnim mrljama u radnoj biografiji?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: