Srbija kao Somalija

 

Za godinu dana, sa vođenjem države od strane “elite“ kakvu imamo, Srbija će bankrotirati, a narod masovno gladovati. Somalija usred Šumadije, Somalija usred Vojvodine. Samo budale to sebi mogu da dozvole.

Svetska ekonomska kriza neće proći još nekoliko godina. Ceo svet je u tranziciji koja će potrajati. Ako se čeka da svetska privreda izađe iz recesije, od toga nema ništa, Dubai i Grčka su pred bankrotom, a domino efekat nije završen. Samo je pitanje ko je sledeći, pa opet isto pitanje… Šta će biti sa sve većim socijalnim i verskim napetostima u Evropi, kako će se razvijati događaji u svetskoj ekonomiji i politici posle vojnog poraza NATO alijanse u Avganistanu, u Iraku?

Šta će biti sa Srbijom?

Današnje vesti iz srpske privrede i politike (Press, Politika, Blic):

Građevinarstvo je pred krahom. Zakon o planiranju i izgradnji je dobar, ali mora što pre da se primeni, poručili su juče građevinski investitori na okruglom stolu u organizaciji Naleda na temu Zakona o planiranju i izgradnji.

U prilog tome, smatraju građevinci, govori i činjenica da su u drugom kvartalu ove godine izvršeni građevinski radovi pali za 15,8 odsto u odnosu na isti period 2008, a ugovoreni građevinski radovi za čak 47,5 odsto!

Domaća privreda u vreme svođenja bilansa na kraju godine neće izdržati drastično slabljenje dinara koje se događa ovih dana, kaže predsednik Privredne komore Srbije.

Nismo mi mala deca da poverujemo da je evro skočio zato što su građani zbog ukidanja viza kupovali devize, jer će mnogo da putuju – ljutito je juče kazao Dragoljub Vukadinović, inače predsednik gornjomilanovačkog „Metalca”. – Garantujem da će samo nekoliko procenata našeg stanovništva sada imati novca da putuje. Nemoguće je da evro toliko ojača u mesecu u kome je priliv deviza najveći. Sumnjam da je posredi nešto drugo i da NBS i banke pokušavaju da završe neke druge poslove – kaže Vukadinović, ali ne želi da precizira na šta je mislio.

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije potvrdilo je da je podnelo zahtev za poskupljenje struje za 10 odsto od 1. januara 2010. godine. Sa povećanjem cene od 10 odsto u januaru i 10 odsto u julu, prosečna cena kilovat sata EPS-a biće 5,3 evro centi.

Pšenica je u Srbiji zasejana na blizu 400.000 hektara, što predstavlja najmanju setvu u istoriji Srbije. To uz zalihe koje postoje u zemlji ipak obezbeđuje prehrambenu sigurnost zemlje. Međutim, brige tek nastaju sledećih godina ako seljaci nastave sa bojkotom setve zbog neadekvatnih odluka Vlade Srbije.

Direktor Fonda za žita Srbije Vukosav Saković navodi da ove godine imamo i problema sa kvalitetom pšenice, pa je ni ne možemo izvoziti jer nam to žito evropsko tržište priznaje samo kao stočnu hranu!

www.poljopartner.rs

Dakle, dragi građani Srbije, da li smo tolika stoka pa ćemo uskoro jesti i stočnu hranu?

13 Responses to Srbija kao Somalija

  1. rasenix каже:

    hvala Vara ga. dejan degaja gajic

  2. Varagić Nikola каже:

    Удружење за заштиту потрошача Војводине је у сарадњи са СП лабораторијом из Бечеја анализирало 55 узорака воћних сокова од осам произвођача са нашег тржишта и дошло до резултата да трећина узорака не одговара правилницима о квалитету, сазнаје „Политика”.

    Генерални инспекторат Министарства пољопривреде ће кренути у контролу свих произвођача чији сокови не одговарају правилницима или су неправилно декларисани, а Национална организација потрошача Србије ће тражити повлачење сокова са тржишта. Србија је донела нови закон о безбедности хране, а управо овај пропис обавезује произвођаче да они одговарају за квалитет и безбедност производа које пласирају на тржиште.

    Како Потрошач сазнаје, Удружење за заштиту потрошача Војводине – Нови Сад у септембру је ангажовало Институт за прехрамбену технологију – Нови Сад да изврши узорковање и упоредно испитивање квалитета неких од најзаступљенијих воћних сокова и нектара на тржишту Србије. Лабораторијско испитивање је обављено у СП лабораторији АД – Бечеј. Резултати анализе 55 узорака осам највећих произвођача у Србији показали су да трећина не одговара правилницима о квалитету.

  3. Varagić Nikola каже:

    Иако је Србија водећи произвођач малине у Европи и извози 95 одсто свог рода, предузећа из наше земље у првих девет месеци 2009. године увезла су чак 415.751 килограм овог воћа. За 178.212 килограма „роленда” (прве класе) продавцима из Чилеа, Бугарске, Француске, Црне горе, Суринама и Турске плаћено је 748.899 америчких долара, док је 170.545 килограма „оригинала” увезено из БиХ и Пољске по цени од 438.337 долара. За свих 415,7 тона дато је 1.353.913 долара.

  4. Varagić Nikola каже:

    „Blicova“ Potrošačka korpa za četvrti kvartal 2009.

    Dve prosečne plate ne pokrivaju osnovne troškove

    Autor: Marija Škrbić

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u oktobru u Srbiji je iznosila 31.734 dinara. Prema istraživanju koje je uradio „Blic“, prosečna četvoročlana porodica sa dva zaposlena i dva izdržavana člana sa tolikim primanjima ne može da podmiri ni najosnovnije životne troškove.

    „Blicovo“ istraživanje pokazuje da je u decembru ove godine za najosnovnije životne troškove prosečnoj četvoročlanoj porodici potrebno 81.666,20 dinara, dok dve prosečne plate ukupno iznose 63.468 dinara.

    U odnosu na septembar kada je „Blic“ uradio slično istraživanje, potrošačka korpa u decembru veća je za 1.830,20, a u odnosu na jun korpa je veća za 59,20 dinara.

    jun 2009. – 81.607
    septembar 2009. – 79.836
    decembar 2009. – 81.666,20

    VOĆE
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Jabuke 4 kg 319,60 315,60 199,60
    Banane 3 kg 314,70 299,70 269,70
    Pomorandže 4 kg 279,60 459,60 395,60
    Ukupno: 674,90

    POVRĆE
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Krompir 12 kg 574,80 370,80 298,80
    Pasulj 1 kg 225,90 249,90 249,90
    Crni luk 2,5 kg 124,75 74,75 82,25
    Šargarepa 2 kg 209,80 85,80 69,80
    Spanać 2,5 kg 400,00 399,50 319,75
    Boranija 2,5 kg 449,50 169,75 449,50
    Kupus 3,5 kg 101,50 70,00 87,15
    Grašak 2 kg 199,80 387,60 387,60
    Krastavac 4 kg 259,60 259,60 719,60
    Zelena salata 15 kom. 553,50 525,00 598,50
    Paprika 4 kg 959,60 279,60 859,60
    Ukupno: 4122,45

    PIĆE
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Kisela voda 15 l 449,00 410,00 410,00
    Vino 2 l 373,80 373,80 383,80
    Pivo 5 l 455,00 455,00 472,50
    Sok 4 l 311,60 315,60 311,60
    Ukupno: 1577,90

    MESO I SUHOMESNATI PROIZVODI
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Piletina 5 kg 1.149,50 1.149,50 1.149,50
    Junetina 5 kg 2.834,50 2.834,50 2.674,50
    Svinjetina 5 kg 2.275,50 2.274,50 2299,50
    Viršle 0,5 kg 235,45 205,80 215,45
    Parizer 0,5 kg 163,90 163,90 177,90
    Šunka 0,5 kg 333,95 333,95 327,95
    Pileća prsa 0,5 kg 316,45 316,45 316,45
    Slanina 0,5 kg 267,45 239,75 305,95
    Pastrmka 2 kg 597,80 645,80 645,80
    Sardine 0,5 kg 303,60 303,60 303,60
    Ukupno: 8.416,60

    SLATKIŠI
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Med 1 kg 405,90 405,90 405,90
    Džem 1 kg 216,90 216,90 212,90
    Plazma 1,5 kg 760,00 760,00 760,00
    Šećer 2 kg 119,80 119,80 119,80
    Čokolada 0,5 kg 474,50 424,50 424,50
    Bombone 0,25 kg 104,24 104,25 104,25
    Ukupno: 2.027,35

    ŽITO I PROIZVODI OD ŽITA
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Hleb 30 kg 2.280 2.280 2.280
    Brašno 5 kg 250,00 229,50 227,50
    Makaroni 2 kg 211,60 203,60 192,00
    Pirinač 1 kg 151,90 151,90 86,90
    Ukupno: 2.786,40

    PROIZVODI ZA HIGIJENU
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Sapun 5 kom. 264,50 274,90 284,50
    Pasta za zube 109,90 109,90 109,90
    Krema 100 g 266,90 266,90 266,90
    Prašak za veš 490,53 513,20 593,82
    Tečnost za sudove 103,90 103,90 113,90
    Toalet papir 15 kom. 283,62 283,62 272,25
    Ukupno: 1.641,27

    MLEKO I MLEČNI PROIZVODI
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Mleko 30 l 2.097,00 2.097,00 2.157
    Jogurt 20 l 1.578,00 1.578,00 1.598,00
    Maslac 0,25 kg 137,80 137,80 159,80
    Sir beli 4 kg 1.842,00 1.702,80 1.702,80
    Kačkavalj 0,6 kg 379,40 379,14 388,14
    Jaja 80 kom. 1.047,20 1.023,20 999,20
    Ukupno: 7.004,94

    OSTALI PROIZVODI
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Kafa 1 kg 729,00 627,80 723,80
    Ulje 4 l 439,60 343,60 351,60
    Mast 1 kg 312,90 284,90 284,90
    So 0,3 kg 7,47 7,47 7,47
    Sirće 0,2 l 10,07 10,70 11,70
    Aleva paprika 0,2 kg 217,90 217,90 217,90
    Senf 100 g 22,10 22,10 22,10
    Kečap 0,5 kg 87,90 87,90 87,90
    Majonez 200 g 57,20 50,20 49,90
    Začin 200 g 55,12 46,32 55,12
    Ukupno: 1.812,39

    OSTALO
    Proizvod Mart Jun Septembar
    Novine 30 kom. 750,00 750,00 750,00
    Školski pribor 600,00 600,00 600,00
    Cigarete 4.050,00 4.050,00 4.050,00
    Lekovi 600,00 600,00 1.000,00
    Garderoba 15.000,00 15.000,00 15.000,00
    Gorivo 6.042,60 6.163,20 6.354,00
    Kredit za mobilni 900,00 900,00 900,00
    Lična higijena 5.000,00 5.000,00 5.000,00
    Zabavni sadržaj 4.000.00 4.000,00 4.000,00
    Gradski prevoz 3.248,00 3.248,00 3.248,00
    Komunalno i struja 8.500,00 8.500,00 8.500,00
    Telefon 2.200,00 2.200,00 2.200,00
    Ukupno: 51.602

  5. Varagić Nikola каже:

    REPORTER GLASA OBIŠAO PRESTONICE NAŠIH SUSEDA I UVERIO SE DA SU KOD NAS HRANA, GARDEROBA I TEHNIČKA ROBA UBEDLJIVO NAJSKUPLJI U REGIONU

    Srbija pakao za potrošače

    Cene su niže čak i u Hrvatskoj i Sloveniji, gde je platežna moć građana dva-tri puta veća Ako žele da zadrže mušterije, naši trgovci će morati da snize marže koje su sada i 60 odsto, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača
    Da je srpska prestonica najskuplji grad u regionu, uverio se lično reporter Glasa, koji je ovih dana obišao glavne gradove naših prvih suseda. Po jeftinoći prednjači Mađarska, gde su hrana, garderoba i tehnička roba jeftiniji i po tri puta! To je bilo očigledno već u prvoj budimpeštanskoj samousluzi. Pečenica koja u beogradskim mesarama košta oko 900 i više dinara po kilogramu, ovde je svega 420 dinara. Ćureći bataci koštaju oko 190 dinara, dok se kod nas prodaju duplo skuplje. Trapist, preračunat u našu valutu, košta 320 dinara, dok u beogradskim hipermarketima cena bilo kog tvrdog sira premašuje 500 dinara. Kilogram plećke u našim mesarama je oko 380 dinara, buta oko 500 dinara, dok kod suseda košta 180 i 280 dinara.

    Može još jeftinije

    U slučaju da se zaputite u neku zemlju EU treba da znate da je maksimalna suma koju možete da unesete oko 10.000 evra. Vrednost kupljene robe nije precizirana, ali je bez plaćanja carine moguće uneti robu čija vrednost ne prelazi 100 evra. U Mađarskoj je neka roba oslobođena PDV, pa se na granici sa računom od 50.000 evra dobija nazad oko 190 evra, što je dodatna ušteda.

    Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, kaže za Glas da će ukidanje viza svakako dovesti do masovnijih „šverc tura“ i da će tako biti sve dok u Srbiji postoji trgovački i proizvođački monopol.
    – Našim trgovcima ne odgovaraju otvorene granice i verujem da će bezvizni režim dovesti do toga da će domaći potrošači kupovati tamo gde je jeftinije – objašnjava Papović. – Nedostatak konkurencije na domaćem tržištu doveo je do divljanja cena, naročito prehrambene robe, pa će, ako žele da zadrže mušterije, morati da snize marže koje sada iznose i više od 60 odsto.

    Veš-mašina koja u Beogradu košta 450 evra u Budimpešti se može kupiti za svega 300, a šporet za 170 evra. Usisivač nemačkog proizvođača košta 40 evra, a isti takav ovde se prodaje za 75. Frižider od 200 litara s komorom od 98 litara košta 320 evra, dok se kod nas takav model ne može naći ispod 490 evra. Devet kilograma deterdženta za pranje veša tamo se može kupiti za svega 12 evra.
    Niske cene garderobe već sada mame srpske kupce. Džemperi renomiranih proizvođača, preračunato u našu valutu, koštaju tek nešto više od 450 dinara, dok se kvalitetne zimske jakne mogu naći za 900 dinara. Pantalone koštaju oko 8,5, a zimske cipele svega 6,5 evra!

    Slično je i u eks-ju republikama: kilogram kačkavalja u Sarajevu košta oko 2,5 evra, a pilećih grudi 1,5 evra. Čak i u Zagrebu i LJubljani, gde su prosečne plate 750 i 950 evra, cene su takođe povoljnije nego kod nas, iako je naša prosečna plata oko 390 evra.

    http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-14-12-2009/srbija-pakao-za-potrosace

  6. Varagić Nikola каже:

    У ЈАПАНУ ДЕФЛАЦИЈА ПРОБЛЕМ БРОЈ ЈЕДАН

    ТОКИО – Јапанска централна банка је данас саопштила да је од кључног значаја за земљу да победи дефлацију и не прихвати наставак пада цена.

    „Критични изазов за јапанску привреду је да надвлада дефлацију и врати се на пут одрживог раста уз стабилност цена”, каже банка после дводневног састанка о монетарној политици.

    Једногласно је одлучено да се задржи кључна каматна стопа на рекордно ниских 0,1 одсто, што се очекивало, да би се јефтиним приступом новцу подржао опоравак друге највеће привреде света.

    Малопродајне цене у Јапану пале су готово рекордном стопом од 2,2 одсто у октобру у односу на исти месец прошле године, у осмом узастопном месецу пада.

    Дефлација прети економским кочењем јер смањује профите компанија, води умањењу плата и одлагању куповина у очекивању још нижих цена.

    Јапан је посебно осетљив на дефлацију после искуства из „изгубљене деценије” на крају прошлог века, када је пролазио кроз дуге периоде пада цена.

    Опоравак јапанске привреде – о коме се сад каже да је мање снажан него што се мислило – је суочен и са другим пререкама, пре свега скупим јеном који нарушава конкурентност великих извозика као што су Тојота и Сони.

    Бета-АП

  7. Varagić Nikola каже:

    Raste broj nezaposlenih u SAD

    Autor: FoNet

    Vašington – Sekretarijat za rad SAD objavio je podatak da je broj Amerikanaca koji su ostali bez posla dostigao 10 odsto

    Rezultati najnovije ankete koju su sproveli TV mreža ABC i list Vašington Post, jasno pokazuju vezu između ovih podataka i raspoloženja među prosečnim Amerikancima,javio je Glas Amerike. Za one bez posla, praznična sezona nije donela mnogo radosti. U taj broj spada 480.000 Amerikanaca koji su prošle nedelje podneli zahtev za nadoknadu za nezaposlene. Broj nezaposlenih je, prema najnovijim podacima Sekretarijata za rad, povećan drugu uzastopnu sedmicu. Briga za lično finansijsko stanje očito je uticala na opštu sliku koju Amerikanci imaju o stanju nacionalne ekonomije. Polovina ispitanika u najnovijem istraživanju javnog mnjenja, koje su sproveli TV mreža ABC i list Vašington Post, smatraju da je ekonomski oporavak počeo ali se gotovo isti broj, tačnije 49 odsto, sa tim ne slaže. Za razliku od ove grupacije, samo 13 odsto misli da je recesija završena dok 86 odsto tvrde da se „problemima još ne vidi kraj“. To je četiri odsto više pesimista u odnosu na istraživanje koje je obavljeno prošlog meseca. Nezaposlenost u Americi je sada dostigla 10 odsto a taj podatak je prokomentarisao i predsednik SAD Barak Obama rekavši da je njegov cilj da u naredne tri godine obezbedi ne samo ukupni ekonomski rast već i nova radna mesta koja će ljudima omogućiti da otplaćuju kredite za kuće i da šalju svoju decu na koledž. To je nešto čemu se mnogi nadaju. Predstavnički dom je ovih dana usvojio predlog za 154 milijardi dolara dodatne pomoći. Novac bi trebalo da se uloži u infrastrukturu kao i socijalno i zdravstveno osiguranje nezaposlene. Taj zakon, po svemu, sudeći neće stupiti na snagu pre iduće godine

  8. Varagić Nikola каже:

    ИЗМЕЋУ ЗЛА И ГОРЕГ

    Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила

    Сви пословни центри моћи захтевају стабилан динар. Иза овог наоко разумног захтева крије се притисак на Народну банку Србије (НБС) да настави са политиком прецењеног курса и предупреди пад динара. Истина, када би динар „нестабилно” почео да јача, таква нестабилност никоме не би сметала.

    Српска привреда, доминантно увозничка, јединствена је у својим захтевима за јаким динаром. С друге стране, фирме које извозе су или маргиналног политичког утицаја, или нису нето-извозници (извозе, али мање него што увозе), или су толико задужене да све што добију падом динара изгубе отплаћујући девизне кредите.

    Досадашња политика курса динара је уништила трговински биланс земље. Ту је жариште домаће финансијске кризе, и то не виде једино они који не желе. Будући да привреда тешко долази до кредита, финансирање дефицита може се наставити само додатним задуживањем државе, али је и ту простор све мањи.

    С нелагодом користим колоквијални језик, али измотавање мора престати и држава се мора суочити са чињеницом да је већ сада презадужена. Србија то може крити од себе, али не може сакрити од кредитора и светског финансијског тржишта са којег је избачена. Да није тако Србија не би узимала кредит од ММФ-а и прихватала условљавања, уз елементе психодраме приликом сваке њихове посете.

    Динар је поново под притиском упркос рецесији и уз изузетно низак ниво увоза који са рецесијом нужно иде. Излазак из рецесије (када год) мора бити праћен растом увоза и повећавањем дефицита трговинског биланса. То ће значити и раст тражње за евром, још јачи притисак на динар, нове интервенције на девизном тржишту, ново трошење девизних резерви и ново задуживање. (Само у јануару и фебруару 2009. године, НБС је за интервенције на девизном тржишту потрошила знатно више од прихода добијеног продајом НИС-а, на пример).

    Интервенције на домаћем девизном тржишту директно су субвенционисање дужника и увозника, иопорезивање извозника. Ефекат је исти као да држава из буџета уплаћује помоћ по критеријуму–што сте дужнији или више увозите, више и добијате.

    Фиксирање курса на ниском и нереалистичном нивоу jе галантна али не и довољна помоћ задуженој привреди – њој је потребан и раст инфлације. У таквом амбијенту приватни сектор наставио би даподиже цене и да вишковима динара купује јефтин евро којим ће се раздуживати. Помоћу инфлације и фиксног курса санација дужника се врши на терет потрошача.

    Нажалост, широкорука држава има дефицит буџета и своје субвенције даје из кредита које узима у иностранству. Како кредите ваља отплаћивати и буџет попуњавати, држава ће морати да повећава намете, да продаје имовину, да обара ниво трошења и инвестирања у инфраструктуру, у издвајање за пензије, здравство, школство итд. Овакав систем кажњава најсавеснији и најодговорнији део популације, онај који се простирао до губера. Преко њихових леђа и новчаника, дужници се санирају.

    Државаиздашно помаже и банке. Сав новац, који је непотребно унет у земљу и зато није комерцијално пласиран, пословне банке не износе из Србије, већ га пласирају код НБС. Овај новац (тренутно 1,7 милијарди евра) ван функције је и домаћа економија од њега нема користи ине добија ништа. За то „ништа”, банке добијају велику и сигурну камату и акумулирају приходе и резерве из којих покривају своје лоше пласмане. Уместо да буде „протеран” из земље, шпекулативни капитал је награђен. НБС на терет свог биланса врши невидљиву санацију банка.

    Кроз описане процесе долази до промене структуре спољног дуга, као и до његовог укупног раста. Приватни сектор се делом раздужује на терет државе. Још горе, деструкција платног биланса се наставља. Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви економски токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила. Поправни испит ће се полагати на вишем нивоу спољног дуга, биће тежи, скупљи и социјално драматичнији.

    Алтернатива оваквој политици је пад динара. Тиме би се преко кредита индексираних валутном клаузулом убрзала унутрашња дужничка криза. Велики број предузећа и добар део грађана нашао би се у тежој позицији од оне у којој је сада. Отворилаби се и банкарска криза и држава би морала да интервенише, да на себе преузме део дугова, и да санира банке. Ово је мрачан сценарио, али је зло ипак мање од претходно описаног, јасно је видљиво и мерљиво. Права тежина дугова привреде се више не би скривала, а консеквенце својих лоших одлука би морали да поделе сви – и банке и дужници и држава. Убрзавајући нужни расплет, присиљавајући све актере да поднесу свој део терета, држава би макар отворила пут ка изласку из кризе и ка промени привредне структуре. Ово није добро решење већ избор између зла и горег.

    Небојша Катић
    http://www.nkatic.wordpress.com
    финансијски консултант
    http://www.politika.rs/pogledi/Nebojsha-Katic/IZMECU-ZLA-I-GOREG.sr.html

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: