Ispovest otpuštene asistentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Jasne Šakote Mimice

 

Zašto sam dobila otkaz

Autor: Nadežda Radović

Filozofski fakultet u Beogradu nema baš slavnu istoriju odnosa prema ženama. Prva žena koja je primljena na Filozofski fakultet, dr Ksenija Atanasijević, bukvalno je najurena pod lažnom optužbom za plagijat. Ono što Ksenija Atanasijević i ja imamo zajedničko, jeste žilava i otvorena borba protiv lažnih autoriteta – kaže u razgovoru za Danas dr Jasna Šakota Mimica, koja je uz dosta nedoumica u javnosti ovih dana dobila otkaz na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Već nekoliko nedelja mediji govore o „slučaju Šakota-Mimica“. Dosad o tome niste govorili u javnosti, da li biste sada mogli reći o čemu se radi?

– Pravljenje „slučaja Šakota-Mimica“ počelo je pre desetak godina kada sam izrazila sumnju u ispravnost odluke Odeljenja za filozofiju da se dr Leon Kojen bez konkursa primi za redovnog profesora na istoriju antičke filozofije 2003. godine suprotstavila sam se dovođenju jereja Vladana Perišića, bivšeg dekana Bogoslovskog fakulteta, na predmet na kojem sam bila asistentkinja. Kao i u slučaju Leona Kojena, ni Vladan Perišić nije imao nikakve kvalifikacije za zvanje vanrednog profesora i predavača na istoriji moderne filozofije. Takvo srozavanje studija filozofije kasnije se, kada su pravljeni novi studijski programi, pokazalo pogubnim, jer je na Odeljenju za filozofiju „Bolonja“ iskorišćena ne samo za obračun s „nepodobnim“ kolegama nego i za obračun s „nepodobnim“ nastavnim predmetima. Istorija filozofije, nekada fundamentalna disciplina na studiju filozofije, ostala je u programima samo po imenu, a sadržaj joj je ispunjen isključivo analitičkom filozofijom koja je samo jedna od struja savremene filozofije.

Sa vašim reizborom je bilo problema i pre ovog najnovijeg zapleta?

– Baš u to doba, kada sam javno izrazila svoje mišljenje o pomenutim nastavnicima, došao je i moj reizbor. Tada je dekan Filozofskog fakulteta bio vanredni profesor Živan Lazović, koji je na Filozofskom poznat po svojoj fantomskoj knjizi zbog koje instituti na tom Fakultetu godinu dana nisu primali novac od Ministarstva nauke. Za moj reizbor je napisan pozitivan referat, pre svega zato što sam Komisiji za pisanje referata predala rukopis doktorske teze. Uprkos tome, gospodin dekan, zajedno s Kojenom, Arsenijevićem i Perišićem, napisao je prigovor na taj referat, zbog čega je postupak za moj reizbor trajao više od pola godine. Usred te procedure, pozivajući se na rokove koji su Zakonom i Statutom predviđeni za reizbor, dekan Lazović mi je po kuriru uručio otkaz. Ni u jednom trenutku nije priznao da je upravo on odgovoran za prekoračenje predviđenog roka, jer je kao dekan i predsednik Veća prekidao sednice koje su se ticale mog reizbora i sazivao vanredne sednice koje je raspuštao. Srećom, u to vreme je Savet Fakulteta još uvek nekako funkcionisao, pa je ovo telo Lazovićev otkaz poništilo. Pritisnut neuspehom, dr Lazović je sazvao Veće koje me je ogromnom većinom glasova reizabralo.

Znači otkaz koji ste nedavno dobili nije vam prvi?

– Nije. Zlurad čovek bi još mogao pomisliti da sam navikla da ih primam, te da štetu od ovog poslednjeg i neću preterano osetiti. Možda u tome ima i neke istine, uzme li se u obzir da ni moj dolazak na Fakultet nije tekao glatko. I tada je jedna grupica napisala prigovor na pozitivan referat koji mi je bio napisan. Neki potpisnici su bili asistenti i nastavnici s Odeljenja, Lazović i Arsenijević, a drugi su bili u penziji, kao što je vanredna profesorka Svetlana Knjazev. Među potpisnicima su bili i neki akademici, Mihailo Marković, recimo. Kako sam se akademicima, koji mi nikada nisu predavali i sa kojima nikada nisam sarađivala, mogla zameriti – to ne znam.

Da li postoje bilo kakvi stručni razlozi zbog kojih od nedavno ne radite na Filozofskom fakultetu?

– Nema ih. Naprotiv, već godinama postoje stručni razlozi da budem docent, ali Odeljenje kojim rukovode Lazović, Arsenijević i Kojen nije smelo da prihvati predloge za moje unapređenje.

Priča se da vaša teza nije prihvaćena na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

– Taj ko to priča ne govori istinu. Ja sam tezu predala u doba mog reizbora. Tada su mi u Komisiju za ocenu teze, pored profesorke Radmile Šajković, koja je bila predmetni nastavnik, ušli – gle čuda! – Leon Kojen i Miloš Arsenijević. Njih dvojica su napisala negativan izveštaj, ali je profesorka Šajković odbila da ga potpiše i izašla iz Komisije. Tako je „propala“ Komisija, ali i Kojen-Arsenijevićev izveštaj koji je, kako piše u zvaničnom dopisu sekretara Fakulteta, Slobodana Ivaneže, pohranjen u fakultetskom sefu. Nema, dakle, nikakvog zvaničnog izveštaja na Filozofskom fakultetu: niti je „ocena“ Kojena i Arsenijevića ikada došla na Veće niti je moja teza odbijena na tom Fakultetu.

Doktorirali ste u Novom Sadu?

 – Da. Kada je Odeljenje za filozofiju počelo da odugovlači sa sastavljanjem nove Komisije za ocenu moje teze, povukla sam je i prijavila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ali ni tada me Kojen, Arsenijević i Lazović nisu ostavljali na miru. Ova trojka je više puta odlazila u Novi Sad zahtevajući da mi se ne odobri odbrana disertacije, pri tom nudeći kao prigovor onaj isti Kojen-Arsenijevićev izveštaj koji je dotad čučao u sefu.

Epilog je da ste dobili otkaz na Filozofskom fakultetu u Beogradu?

– Donedavni dekan Filozofskog fakulteta, profesor Aleksandar Kostić, godinu dana sprečavao je Veće, jedino merodavno telo za donošenje odluka o kadrovskim pitanjima, da odlučuje o mom unapređenju. Dekan Kostić je na svoju ruku doneo odluku da raspiše konkurs za asistenta. Na taj se konkurs nisam prijavila, ali sam dekana i Veće unapred obavestila da to neću učiniti, pre svega zato što moje stručne kvalifikacije prevazilaze takvo zvanje. Ne samo da sam doktor filozofskih nauka, nego iza sebe imam dve knjige i desetak obimnih studija, jednu objavljenu i u međunarodno priznatom časopisu koji je na AHCI listi. Bez lažne skromnosti, ja sam bila jedna od retkih na Filozofskom fakultetu koja je imala rad na listi humanističkih nauka koju u svojim Kriterijumima priznaje Univerzitet u Beogradu.

Na fakultetu postoji reakcija na otkaz koji vam je uručen, a nisu zanemarljive ni reakcije u javnosti.

– Postoji pismo profesora s različitih odeljenja Filozofskog fakulteta. Nastavnici su se potpisivali samo jedan dan, jer su kolege smatrale da treba reagovati brzo i eventualno omogućiti Fakultetu da ispravi grešku koju je učinila nova dekanica, profesorka Vesna Dimitrijević. Ona je, naime, sasvim neodgovorno, bez uvida u materijal koji me se tiče, potpisala otkaz koji su joj sastavili sekretar Ivaneža, bivši dekan Kostić, i neizbežni nastavnici s Odeljenja za filozofiju – Kojen i Lazović. Tako je ova nesrećna žena, koju je bivša uprava Fakulteta iskoristila za „kerberske poslove“, ispala egzekutor nad nepoznatom žrtvom. Silno se uvredila zbog pisma profesora u kojem se spominje i njena nepodobnost za mesto dekana, pa je odbila da ga prosledi članovima Veća. Time je samo potvrdila tekst pisma koje joj je upućeno.

Basarino objašnjenje

Moram priznati da je retko umeće da se u dve rečenice složi politička dimenzija slučaja Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao što je to u svojoj crtici učinio Svetislav Basara. Sasvim je tačno da je Boris Tadić politiku Beogradskog univerziteta prepustio Vojislavu Koštunici i njegovoj „ideologiji“, i to baš zato što za tako neprofitabilne državne institucije Demokratska stranka nema ni vremena ni interesa. Činjenica da zbog takvog Tadićevog nemara uskoro neće biti „intelektualne elite“, njega ne brine. On glasače danas traži na drugoj strani. U nekrštenim vernicima kakav je i sam.

Danas, Vikend, 12.12.2009.

4 Responses to Ispovest otpuštene asistentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Jasne Šakote Mimice

  1. Varagić Nikola каже:

    Otvoreno pismo povodom optužnice protiv anarhista
    Grupa građana
    11.12.2009.

    Javno tužilaštvo je 3. novembra 2009. navodno bacanje dve zapaljene pivske flaše na grčku ambasadu okarakterisalo optužbom iz grupe najtežih zločina, čime šest dokazanih antifašista tereti za, ni manje ni više – međunarodni terorizam!

    Policija je 3. i 4. septembra 2009. uhapsila Ivana Vulovića (24), Sanju Dojkić (19), Ivana Savića (25), Ratibora Trivunca (28), Tadeja Kurepu (24) i Nikolu Mitrovića (29) pod sumnjom da su izvršili krivično delo izazivanja opšte opasnosti bacanjem «Molotovljevih koktela» na zgradu grčke ambasade. U roku od 24 sata, Republičko tužilaštvo je izmenilo policijsku kvalifikaciju počinjenog dela izazivanja opšte opasnosti u krivično delo međunarodnog terorizma. Bojimo se da je došlo do arbitrarnog tumačenja Krivičnog zakonika i njegove zloupotrebe u dnevno-političke svrhe.

    Nužno je ukazati na društveni kontekst već uveliko normalizovanog istorijskog revizionizma i zakonske rehabilitacije saradnika nacista, koji su sa sobom doneli izjednačavanje levih i ultradesnih političkih ideja. Svedoci smo bili, samo ove godine, eskalacije nasilja (sa smrtnim ishodom stranog državljanina) i pretnji nasiljem od strane fašističkih grupa i mlake reakcije organa gonjenja, koji su na primer pretnje fizičkom likvidacijom gej populaciji pred neodržanu Povorku ponosa nazivali «polemičkim tonovima».

    Dovedena u situaciju neizbežnosti makar prividnog obračuna sa u sopstvenom okrilju odnegovanim, a sada već metastaziranim nasilničkim desničarskim grupama, država nalazi žrtvenu jagnjad na levici, čije drakonsko kažnjavanje treba da napravi kvazi balans i predstavi tu državu kao «pravednu» (kao «umerenu») između dva podjednako opasna ekstrema.

    Živimo u državi u kojoj nema garancije da će neko zbog širenja rasne, verske i nacionalne mržnje biti procesuiran. Pripadnici klerofašističke organizacije Obraz (koja nesmetano deluje od 1993. godine) i Srpskog narodnog pokreta 1389 (koji se domaćoj javnosti predstavlja kao «patriotski», dok održava bliske kontakte sa ruskim fašističkim organizacijama), nakon višemesečnih pretnji LGBT populaciji, kao i više napada i premlaćivanja njenih pripadnika tokom godina, nisu krivično odgovarali za svoja dela! Vođi nacističke organizacije «Nacionalni stroj» Goranu Davidoviću «Fireru» dopušteno je da izvrgne ruglu pravni sistem Republike Srbije kada mu je ukinuta presuda na osnovu žalbe da su dokumenta za suđenje pisana latinicom.

    Treba takođe podsetiti da je u Krivičnom zakoniku Republike Srbije delo međunarodnog terorizma svrstano zajedno sa genocidom, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, organizovanjem i podsticanjem na izvršenje genocida i ratnih zločina i agresivnim ratom. Živimo u državi u kojoj već decenijama vlada nacional-šovinistički diskurs i u kojoj se i dalje vode rasprave o tome da li se u Srebrenici uopšte dogodio genocid ili ne, kao i da li su na Kosovu vršeni masovni ratni zločini.

    Spremnost Tužilaštva da okarakteriše bacanje dve zapaljene pivske flaše na isti način kao najstrašnije zločine koje čovečanstvo poznaje predstavlja umanjivanje užasa ovih zločina kao i simptom duboko poremećenog vrednosnog sistema koji je do njih i doveo.

    U noći između 23. i 24. oktobra, u Vršcu su privedeni R.K. (17), N.H. (18) i I.F. (19) zbog lepljenja plakata na kojima je pisalo «sloboda uhapšenim anarhistima». Protiv ovih mladića je pokrenut krivični postupak koji ih tereti za «ometanje pravde» (po članu 336b KZ) sa zaprećenom kaznom do tri godine zatvora. Ponovo je na delu obračun sa levicom, iako je navodna namera donošenja ove zakonske dopune bila borba protiv desnog ekstremizma.

    Smatramo da se plodno tle za podizanje jedne ovakve političke optužnice u uticaju partijskih centara na zakonodavnu i sudsku vlast (na primer preko reizbora sudija koji obavlja Visoki savet pravosuđa, a čije članove bira parlament), a na šta je ukazala i Venecijanska komisija Saveta Evrope kao i Evropska komisija.

    Imajući u vidu član 10. Evropske povelje o ljudskim pravima, ne ustežemo se da iznesemo svoje mišljenje da sve ovo upućuje na zaključak da je proces protiv šestoro mladih ljudi po svojoj suštini politički proces. U skladu sa tim zahtevamo odbacivanje besmislene optužnice.

    Aleksej Kišjuhas

    Borka Pavićević

    Dragomir Olujić

    Goran Despotović

    Jovo Bakić

    Ljubiša Rajić

    Ljubomir Živkov

    Miroslav Samardžić

    Nebojša Spaić

    Pavel Domonji

    Sonja Biserko

    Sonja Drljević

    Srbijanka Turajlić

    Staša Zajović

    Svetlana Lukić

    Svetlana Vuković

    Todor Kuljić

    Vera Marković

    Vesna Rakić Vodinelić

    Vladimir Ilić

    Zagorka Golubović

    Zoran Petakov

    Želimir Žilnik

    Peščanik.net, 11.12.2009.

  2. […] да натерају оне који одбијају норме да их прихвате (Ispovest otpuštene asistentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Jasne Šakote Mimice). Овде на првом месту имам у виду друштвену елиту, чији […]

  3. […] Ispovest otpuštene asistentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Jasne Šakote Mimice […]

  4. […] [19] Видети: Ispovest otpuštene asistentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Jasne Šakote Mimice […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: