О СЛОБОДИ и ЛАЖНОЈ СЛОБОДИ

 

Аутор: Иван Брајковић,

дипломирани психолог, Врбас

Нема дана који ми желимо,

нит` блаженства за којим чезнемо.

Ко ће вјетар луди зауздати?

Ко лпучини забранит кипјети?

Ко л` границу жељи назначити!

Шта је чоек? - Ка слабо живинче,

Слабост`ма смо земљи привезани.

Ништавна је него тврда веза!

Ове дубоке мисли цетињског пророка о природи људске жеље указују на њену противуречност. За земаљски живот нас везују слабости, тј. задовољење наших прохтева, жеља и страсти а та везаност иако је ништавна иако нема никакву вредност, врло је јака.

Слобода воље, као највећи дар од Бога дат човеку, истовремено је, по речима Достојевског, и „највећи усуд“. 

У садашњем свету, у овој огромној машинерији и радионици жеља, где нам је све доступно и надохват руке, где смо свакодневно бомбардовани новим и новим дражима и могућностима у служби неограниченог задовољења чулних жеља, у тој готово наркоманској зависности од буке жеља у којој се копрцамо, можда негде и назиремо да то није „оно право“, истинско испуњење и задовољство али омамљени том непрестаном чулном еуфоријом постајемо као зависник навикнут на дрогу који види да све то није оно право а ипак га вуче, зна шта ће бити а ипак је узима.

Заборављамо свевремене и надвремене речи владике Николаја „Што више уживања, то мање сласти.“ И осећамо да нисмо слободни, да нисмо истински испуњени а у исти мах имамо привид слободе за коју мислимо да је у испољавању свих наших нагона, жеља и страсти, у чијем се ослобођењу, по Фројду – оснивачу психоанализе (чије је учење темељ тзв. СЕКСУАЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ), налази здравље, срећа и благостање, а што се ти нагони више гуше то је човек изнутра конфликтнији, склонији неурози,итд.

Пре него што видимо где се завршава та и таква „слобода“ ево речи Св. Теофана Затворника о слободи: „Ми погрешно схватамо реч СЛОБОДА. Схватамо је као слободно време, као ослобађање од контроле, као ничим ограничено удовољавање жељама. Испада да је наша слобода управо зависност од тих истих жеља, којих је тушта и тма а још се стално нове и нове појављују.

Вратимо се сада на Фројда и на његову дефиницију слободе=ослобођења нагона. Писано је „по плодовима њиховим познаћете их“. Који су то плодови фројдизма и ослобођености?
На првом месту – промискуитет и као његови изданци – полне болести, сида, абортуси, болести зависности, уништени животи.

Модерни гласноговрници и душебрижници, а у ствари душегубци, саветују младе људе – „Користите кондом када мењате партнере!“; „Забрињавајуће мали број девојака користи контрацептивна средства!“; „Користите стерилисан шприц када се дрогирате!“ А НИКО да каже „Имајте једног партнера и будите му верни!“; „Чувајте чедност као нешто највредније!“, „Не убијајте децу у утроби!

Нема никога да каже да се та слобода мењања партнера, коришћења контрацептивних средстава, чишћења (=детеубиства), коришћења стерилних шприцева претвара управо у своју негацију у ропство и пустош промискуитета, одложено самоубиство наркоманије, у убиство детета у утроби.

О СИДИ

Прича се о сиди као највећој пошасти новог доба, кажу „Најбоље превентивно средство је коришћење кондома!“ А полне болести -цветају! Клинике за полне болести су препуне младих! Па зар то није индиректно фаворизовање управо главног узрока болести -промискуитета!?

Ево шта о сиди каже В. Тростњиков, руски научник: „Сида је болест пропадања имуног система који је материјални символ покрова Божијег над човеком. Организам се, сам по себи, предаје свим могућим болестима, одбијајући да припада личности која је погазила закон Божији, одрекла се стварања и рађања деце и учешћа у Богом сазданој хармонији космоса.

О ПРОМИСКУИТЕТУ

Једна београдска мајка која не зна шта да ради са својом 18-огодишњом ћерком каже: „Дала сам јој слободу, пустила је да са друштвом иде у провод од 13.године. Остајала је докле хоће, имала пуно момака… а сад – ништа!… Све јој се згадило, и изласци и момци. Седи код куће и само ћути.“

Ова прича је само кап у мору безброј сличних прича о унесрећеним младим људима који су тражили слободу и смисао тамо где их нема међу лажним симулакрумима слободе и љубави кoји у ствари трасирају пут руинирању њихових младих душа.

Душа ове девојке је уморна од блуда (блуд= заблуда, лутање) и од страсти за које је мислила да су љубав. У 18.години ова девојка је постала старица. Како ће она сутра да буде супруга и мајка? Истраживања руских психолога су показала да су деца мајки које су имале много партнера у младости емоционално и социјално нестабилна,са несталним односима у свим сферама живота. Tаква деца имају мноштво другова а ниједног правог и сталног пријатеља а касније, у младости, такође мењају партнере без способности да оформе сталну и стабилну везу.

О АБОРТУСУ

Пре неких чињеница о абортусу треба најпре напоменути једну важну чињеницу о колевки абортуса, контрацепције и порнографије -нацистичкој Немачкој.

У оквиру Хитлерове политике контроле рађања, на окупираним словенским територијама разрађена је широка пропаганда под вођством нацистичких експерата у циљу ширења „сексуалног хаоса“.

Они су смишљено ширили порнографију по Источној Европи и почели широку кампању у корист контрацептивних средстава и абортуса преко средсава пропаганде штампе, радија, биоскопа, фељтона, брошура и предавања, сугеришући становништву да је штетно имати више деце, да то подразумева материјалне губитке, да то гуши СЛОБОДУ коју бисмо имали без деце, упозоравајући и на опасност по женино здравље када је рађање деце у питању.

На тај начин, желели су да разоре КУЛТУРНО, ПОЛИТИЧКИ И ДУХОВНО Источну Европу! Један православни духовник сведочи: „Исповедао сам једну жену која је имала рекордан број абортуса. Нисам могао да јој приђем од смрада. Толико је заударала на леш!“
Не чине ли исто што и нацисти данашње наше јавне институције здравства чији челни људи забринуто врте главом констатујући да су „Српкиње на више него забрињавајућем последњем месту у Европи по коришћењу контрацептивних средстава!

А сада о последицама абортуса.

После абортуса здравље жене се нарушава, нарушава се хормонска основа и постепено се почињу појављиваи болести, не само гинеколошке (цисте, миоми, патолошки климакс) већ и ендокрине (дијабетес, гушавост, нарушава се метаболизам). Последице абортуса увек утичу на здравље следеће рођене деце.

Јављају се хормонски недостаци, нарочито код девојчица, јавља се закаснели хормонски полни развој, неплодност и тумори.

Велики број ванматеричних трудноћа је последица претходних абортуса а само мали број су последица упалних процеса.

По правилу се јављају и психичке последице – живчана раздражљивост, психомоторни немир, преосетљивост, ирационални страхови, поремећена контрола афекта, осећање празнине и дубока депресија.

Чести су и конфликти са раније рођеном децом, доживљавање увреда и физичког малтретирања.

О ВЕРИ

Свети апостол Павле јасно назначава границу слободе речима:

Све ми је дозвољено али све не користи; све нам је дозвољено,али не дам да ишта овлада мноме. Не сме се, не бирајући, пуштати у свој живот све одреда.

И ту је закон духовнога живота! Истинске слободе! – У Борби!
Да бисмо се ослободили ропства жељама морамо се борити!

Сергеј Борисович, директор елитног руског кадетског корпуса каже: „Вера је изузетно важан чинилац у формирању личности младог човека, јер је он, у каснијем животу, под снажним утицајем морала и савести. Такође, вера му даје смисао и наду које су много битне у сусрету са тешкоћама и дилемама у животу.“

А зар данашње модерне болести нису болести изгубљеног смисла и жеђи за истинским смислом?

Бечки психијатар Виктор Емил Франкл у својој Логотерапији нагласак ставља управо на смисао живљења и у језик психопатологије уводи нову дијагнозу, тзв._ноогену неурозу_, у чијој клиничкој слици преовладава осећање досаде и губитак смисла постојања. Ако је систем смисла поремећен јавља се депресија, суицидални покушаји или, пак, самоубиство. У Сарајеву је постојала група младих људи који су били присталице Шопенхауеровог учења да је цео живот – вечито постајање, бескрајан ток; цео живот је испуњен трком од жеље до задовољења и од задовољења опет до жеље. Жеља је страдање због немања нечега, задовољење је страдање јер свако задовољење је разочарење. Једини излаз из тог зачараног круга је – самоубиство.

И заиста, ти млади људи су, један за другим, вршили самоубиства са једне стене зване Јекавац. Тадашња штампа је о томе много писала.

Тако су ти млади људи нашли смисао у негацији живота, у самоубиству.
А није ли и она несрећна девојка из Београда тражећи праву љубав и смисао нашла пустош промискуитета?

Шта рећи о скорашњем догађају, о девојчици из покрета ЕМУ који карактерише упадљив начин облачења и понашања а чији су основни постулати депресија, песимизам и немоћ, која се путем интернетa договорила са својим другом из Румуније да истовремено изврше самоубиство? Срећом, наша полиција је за то сазнала и спасила девојчици живот.

Без обзира да ли је у овом или неком другом случају мисао спроведена у дело и да ли је у питању самоубиство или покушај, или одложено самоубиство наркоманије или пропадање и умирање душе у метафизичкој студени рејв журки, у парковима и по ћошковима са иглом у руци, или бесомучно мењање партнера, лупање рецки, суштина је иста – погибао душе и развала карактера!

Изгубљеност у мору жеља, у том безобалном океану неостварених жеља, промашених жеља, наметнутих жеља, потиснутих жеља, јесте у ствари само бескрајна жеђ за смислом.

И управо морални закон, закон Божији, закон духовнога живота, закон љубави, вере и наде даје младом човеку храброст да се избори са варљивом слашћу чулнога живота, хедонизма и робовања жељама, даје му ширину и слободоумност и самосвест да не замени од Бога му даровану слободу са робовањем чулној еуфоријици која му пола сата или сат или највише пар сати лажно пуни жедну душу а у ствари је троши и исисава и на дугорочном плану доводи до телесног, духовног, моралног и душевног руинирања.

Али `тице те су најслабије,

лови свјетлост лисичијех очих!

П.П.Његош

Вера је снага која младом човеку као младом птићу очврсне крила да се уздигне изнад ропске сласти чулних жеља и очајања.

Да ли ћемо да будемо истински слободни или само слепи конзументи рецепата савремених надриусрећитеља који нам намећу бестидну ослобођеност? Да ли ћемо уистину бити слободни или, ослобођени од стида, од мозга и од образа као лика Божијег у човеку постати тице те су најслабије из Његошевих стихова, ухваћени у клопку бљештаве светлости неостварених жеља, вртлога испразних забава, гунгуле, јурњаве, страсти?

Бог нам је дао слободну вољу као највећи дар ,слободу да све сами бирамо а колико ћемо заиста бити слободни – избор је само наш!

 

http://www.dverisrpske.com/tekst/1753440

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: