Сада или никада! Ако ово прође, готово је са Србијом…

 

Радован ‘запалио’

Драган Ј. Вучићевић

Оставка Радована Јелашића потпуно је демаскирала колективни српски лажни морал. Исти они који су до уторка жестоко, са пуно конкретних аргумената критиковали гувернера, сада наједном за њега имају само речи хвале?!

Нико више не поставља питање за кога је Јелашић радио све ове године и ко је то од његовог руковођења Народном банком имао највише користи. Нико више неће да јавно каже да је Јелашић био гувернер скројен тачно по мери лихварских, страних банака. Нико да каже да је управо Радован најзаслужнији за то што су паре у Србији данас скупље него икада, пошто се банкарима више исплати да препродају државне хартије од вредности, него да кредитирају српску привреду.

Коначно, нико да јавно постави питање зашто Јелашић подноси оставку баш сада? Шта он то зна што ми не знамо, па је преконоћ одлучио да „запали“? И шта, молим вас, значи формулација „оставка из личних разлога“?! У озбиљној земљи то би био разлог за озбиљне јавне критике. Па, није држава фудбалски клуб да се оставка подноси тек тако, без било каквог конкретног објашњења. Ево, сетите се само како су Хрвати медијски рашчеречили премијера Иву Санадера кад је прошле године поднео оставку из такође необјашњеног „личног разлога“…

 Проста је то ствар, људи моји, јавност има пуно право да зна зашто тачно високи државни функционер подноси оставку. Нема ту и не сме бити никаквог скривања и фолирања. Овако, Јелашићеви „лични разлози“ остављају свима нама сасвим довољно разлога да сумњамо и страхујемо. А то никако није добро. Ни за курс, ни за привреду, ни за државу. И још нешто, да ли оставка значи и тоталну амнестију за Радована Јелашића?

Да ли ова оставка забрањује истрагу о начину на који је гувернер 2004. дошао до оне чувене виле на Дедињу? Што, је л’ то сада забрањено да се утврди да ли је Јелашић, кад је куповао ту вилу, може бити, избегао плаћање пореза или, далеко било, учествовао у прању новца?! Је л’ забрањено да се истражи да ли је гувернер фалсификовао документацију да би приказао мању цену дедињске виле? Молим лепо, шта сад има да нам каже Цоле Хуа Хуа Хомен?

Има ли и у овом случају „сасвим довољно индиција за покретање истраге“ као што рече да их има у афери „Мањо-ВАЦ-Цане-Новости“?! Принцип је ту, ваљда, исти…

Или, ипак, није. Или ће ова несрећна земља заувек остати заробљена у канџама васколиких корумпираних скотова?

http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/108657/Radovan+%27zapalio%27.html

————-

Ако бивши гувернер прође некажњен, ако немачки Телеком купи српски Телеком, живот за Србе у Србији и на Балкану уопште, више неће бити могућ. Ако ово прође, време је за сеобу, време је да признамо да смо кукавице, незналице, да смо изневерили и себе и претке и будуће генерације…

————-

Full Circle: NATO Completes Takeover Of Former Yugoslavia
 
by Rick Rozoff
 

In 1991 the North Atlantic Treaty Organization was a nominally defensive military bloc with sixteen members that, as the cliche ran, had never fired a shot.

In 1991 the Socialist Federal Republic of Yugoslavia was the only simultaneously multiethnic and multiconfessional nation (entirely) in Europe, consisting of six federated republics with diverse constituencies.

By 2009 NATO had grown to 28 full members and at least that many military partners throughout Europe and in Africa, the Caucasus, the Middle East, Asia and the South Pacific. Next month NATO is to hold a summit in Estonia to be attended by the foreign ministers of 56 nations. Last month a meeting of NATO’s Military Committee in Brussels included the armed forces chiefs of 63 nations, almost a third of the world’s 192 countries.

By 2008 the former Yugoslavia has been fragmented into six recognized nations (the former federal republics of Bosnia, Croatia, Macedonia, Montenegro, Serbia and Slovenia) and a semi-recognized province of Serbia, Kosovo.

Until the end of the Cold War and the dissolution of the Warsaw Pact and the Union of Soviet Socialist Republics in 1991, NATO had never staged operations outside the territory of its member states.

In 2004 it ran eight operations in four continents, including a training mission in Iraq and combat deployments in Afghanistan. The first former Yugoslav republic, Slovenia, was inducted into NATO in that year along with six other Eastern European nations in the bloc’s largest-ever expansion.

The Alliance’s first three military operations, however, all occurred in the former Yugoslavia. In 1995 NATO launched Operation Deliberate Force against the Republika Srpska with 400 aircraft and over 3,500 sorties and stationed troops in Bosnia afterward.

In 1999 it unleashed the relentless 78-day Operation Allied Force air war against Yugoslavia and in June of that year deployed 50,000 troops to Kosovo.

Two years later it sent troops to and initiated the first of several operations in Macedonia following an armed conflict in that country.

The three interventions preceded September 11, 2001.

After NATO invoked its Article 5 collective military assistance clause following the latter date, NATO Partnership for Peace affiliates as well as full member states started to deploy troops to Afghanistan.

After the U.S. and British invasion of Iraq two years following that, soldiers from Bosnia, Croatia, Macedonia and Slovenia were deployed to the war zone in that nation to prove their loyalty as NATO candidate countries. Montenegro did not gain its Western-backed independence until 2006, but has already been levied for troops for the Afghan war. Croatia was rewarded with full membership in 2009 and Macedonia would have accompanied it into the ranks of the world’s only military axis except for the lingering name dispute with Greece.

In December of 2008 the complete transfer of contributing states’ troops from Iraq to Afghanistan began and there are now military personnel from five of the six former Yugoslav republics – Bosnia, Croatia, Macedonia, Montenegro and Slovenia – committed to NATO in the world’s longest active and deadliest war theater.

In the post-Cold War epoch the former Yugoslavia has been the laboratory for global NATO, its testing ground and battleground, the prototype for the disintegration of nations and for their transformation into economically nonviable monoethnic statelets and Western military colonies.

The NATO military command in charge of the Balkans, Allied Joint Force Command Naples formed in 2004, oversees the eleven-year NATO military operation in Kosovo, Kosovo Force (KFOR), and has a headquarters in Bosnia and in Macedonia and a new military liaison office in Serbia. (Croatia and Slovenia are now full members.)

In addition to the Adriatic Charter initiative launched by the United States in 2003, which successfully prepared Albania and Croatia for NATO membership and is currently doing the same for Macedonia, Bosnia and Montenegro with Serbia and Kosovo to follow, the Allied Joint Force Command Naples is the major mechanism for recruiting troops from former Yugoslav republics for wars abroad. Particularly for that in Afghanistan, but the Naples command also operates the NATO Training Mission – Iraq in Baghdad.

Considered by many observers as a major architect of the breakup of Yugoslavia, Richard Holbrooke, now U.S. Special Representative for Afghanistan and Pakistan, delivered an address in the Persian Gulf state of Qatar last month in which he „drew parallels between the Bosnian war and
the onslaught against the Taliban in Afghanistan,“ and said:

„The U.S. has led and won similar wars in Kosovo and Bosnia with the support of the international community. And we are very optimistic about Afghanistan too.“ [1] 

In the same month the parliament of the Republika Srpska passed a law allowing for a referendum on its current status within Bosnia – two years after the U.S. and almost all its NATO allies supported and recognized the secession of Kosovo from Serbia – and U.S. Secretary of State Hillary Clinton reacted by stating that the Barack Obama administration does „not want to see any moves to break up Bosnia,“ and to insure the integrity of Bosnia (and breakaway Kosovo also) she „reiterated Washington’s support for EU and NATO integration of Western Balkans countries, Serbia included.“

„But the NATO piece of it, I’m watching very closely because…we want Bosnia-Herzegovina to feel like they’re welcome.“ [2]

Also in February, U.S. Assistant Secretary of State for European and
Eurasian Affairs Philip Gordon sounded the same theme while speaking at the Harvard Kennedy School. In a presentation called The Obama
Administration’s Vision for Southeastern Europe, Gordon said „To fully achieve European and therefore American security, we believe that peace and stability should not only extend across northern and central Europe, but also southeastern Europe,“ with special emphasis on „Serbia, Bosnia and Herzegovina, and Turkey.“ [3]

In completing the incorporation of all of Southeastern Europe into the U.S.-dominated military bloc, the current American administration would put the capstone on „the historic project of trying to bring democracy to the whole of Europe.“

In particular, „the Obama administration will seek to position Bosnia for future membership in the European Union and NATO,“ and in reference to Serbia, „The door to NATO membership is open“.“ 

According to Harvard’s daily student newspaper, Gordon noted in his speech that „yesterday marked the second anniversary of Kosovo’s independence: a sign that progress has been made.“ [4]

Earlier this month former NATO secretary general George Robertson joined the chorus pushing the Alliance’s absorption of the Balkans: „Serbia can offer a lot….I believe it wants to become a part of [the] European mainstream rather than to stay on the margins. All the neighbors of Serbia will be members of the EU and NATO. I am convinced that all the Western Balkan countries will be part of the Alliance in ten years.“ [5]
 
Serbia, by far the most populous of all former Yugoslav states with more than 7 million citizens, is receiving the most attention from NATO at the moment.

Mary Warlick, newly appointed U.S. ambassador to the nation, recently „announced that the door of NATO membership is open to Serbia“ and  said „the United States fully supports the European and Euro-Atlantic aspirations of Serbia and is doing all it can to facilitate Belgrade’s efforts in this direction.“ [6]

Her comments were reiterated by NATO’s Supreme Allied Commander Europe, the U.S.’s Admiral James Stavridis, who in early February visited Serbia’s capital „to establish personal relationships and strengthen cooperation and partnership“ and meet with the nation’s president, defense minister and chief of staff of the armed forces. (NATO opened a military liaison office in Belgrade in December of 2006 when Serbia joined the bloc’s Partnership for Peace program.)

Stavridis’ NATO delegation was briefed „on the progress and continued
efforts to professionalize the Serb military“ and „participated in the annual National and Armed Forces Day reception.“ [7]

Last year the pro-Western government of President Boris Tadic signed an Individual Partnership Program with NATO.

Recently the public affairs chief of the Serbian Ministry of Defense announced that a „Serbian mission [to] NATO will be officially opened by the beginning of June, which is in accordance with participation in the program Partnership for Peace,“ and will be staffed by six officers. [8]

On the same day, and to provide a blunt indication of what further NATO integration means, a Serbian news source disclosed that troops from the nation are being readied for peacekeeping deployments in Uganda, Lebanon and a third nation as yet unidentified.

Whereas „the participation of the Serbian Army in international peace operations has until now been limited to sending observers and medical experts,“ the country’s armed forces have „organized courses [for] which Serbian experts will be enabled to participate in infantry units and mine clearing units.“

Moreover, military analyst Aleksandar Radic said „NATO and the EU follow the participation of countries in peacekeeping missions very closely. The countries in our region have understood that and started participating in these missions in order to gain a reference for joining international organizations.” [9]

Serbian soldiers are inching ever closer to the Afghan war theater.

But not with the support of their countrymen.

Last month the results of a TNS Medium Gallup poll in Serbia showed that „only 20 percent of Serbian citizens would support NATO accession, which is four percent less than last year.“ [10]

In tandem with moves to drag Serbia deeper into the NATO nexus despite widespread popular opposition, Brussels and Washington are consolidating their hold on the other three former Yugoslav republics not yet full NATO members: Bosnia, Macedonia and Montenegro.

NATO Secretary General Anders Fogh Rasmussen and a delegation of the permanent representatives of all 28 member states arrived in Bosnia on March 23 to consult with leaders of the nation on a Membership Action Plan, „an essential stepping stone on the road toward alliance membership.“

A senior official in Bosnia’s Foreign Ministry announced that „We expect that Bosnia will be invited to join [the] MAP in Tallinn,“ [11] a reference to the NATO foreign ministers meeting in Estonia on April 10.

Earlier this month the chairman of the Council of Ministers of Bosnia and Herzegovina, Nikola Spiric, visited NATO headquarters in Brussels to meet with Rasmussen and to address the North Atlantic Council.

„NATO Allies thanked Mr. Spiric for the invitation extended to the North Atlantic Council to visit Bosnia and Herzegovina later this month and looked forward to the next meeting of NATO Foreign Ministers in April, when the Membership Action Plan for the country will be discussed.“ [12]

A week earlier a high-level NATO delegation headed by Admiral Mark Fitzgerald, commander of Allied Joint Force Command Naples, arrived in the Macedonian capital of Skopje to meet with Prime Minister Nikola Gruevski, Defense Minister Zoran Konjanovski and chief of the Army General Staff Miroslav Stojanovski and discuss the Army of the Republic of Macedonia’s „contribution to the ISAF mission in Afghanistan, the achievements of the Republic of Macedonia in the implementation of reforms and the participation in the command structure of the Alliance as well as ARM’s progress in the application of the NATO operation skills concept.“

The delegation also inspected a military base in Krivolak where Fitzgerald and his colleagues were „introduced to the new training capacities and the project of its development into a regional center.“ [13]

On February 22nd Boro Vucinic, Montenegro’s defense minister, visited NATO headquarters and met with Deputy Secretary General Claudio Bisogniero. The latter „reaffirmed NATO’s willingness to continue providing relevant assistance and expertise to Montenegrin authorities“ and „expressed satisfaction with Montenegro’s decision to become a contributor to the ISAF mission in Afghanistan.“ [14]

In mid-March Admiral Fitzgerald was in Montenegro and at a press conference expressed his satisfaction at his host nation’s movement toward the North Atlantic bloc, stating „he had witnessed a significant improvement in the past two years,“ and said „Montenegro had demonstrated it was a ‘responsible and reliable partner’ in the membership process.“

Speaker of the Parliament of Montenegro Ranko Krivokapic said that NATO membership was a „national priority“ and that for the Alliance „it is also strategically important to have this part of the Adriatic coast integrated into the NATO structure.“ [15]

On March 22 NATO’s KFOR launched five days of exercises throughout Kosovo in conjunction with the European Union’s EULEX (European Union Rule of Law Mission in Kosovo) and the separatist Kosovo Police Service (KPS).

The drills are headed by NATO commander Markus Bentler.

In an allusion to Kosovo’s ethnic Serb minority that KFOR, EULEX and the KPS are training to subjugate in common, a KFOR statement on the exercises said:

„KFOR will handle its force in Kosovo very flexibly and determinedly. The aim of these operations is to strengthen the capacities of KFOR, EULEX and the Kosovo police so that they could respond to any scenario that brings security into question.“ [16]

The putative president of the Republic of Kosovo, Fatmir Sejdiu, recently returned from NATO headquarters and a meeting of the bloc’s North Atlantic Council – usually reserved for the ambassadors of full member states – where he had updated those envoys on the „general evolution in Kosovo, Kosovo’s objective [of making] further progress and, especially, its ambition to become a member of NATO.“

Sedjiu had also „thanked the North Atlantic Council ambassadors for all the support that NATO has [provided] and is providing to Kosovo and has expressed the commitment of our institutions to an active partnership and close cooperation with NATO.“

At a press conference in Pristina after his return, he spoke of his offer to make members of the Kosovo Security Force, a NATO-trained national army in embryo, available for „NATO peacekeeping operations.“ [17]

….

In 1991 the Socialist Federal Republic of Yugoslavia, and from the following year onward the Federal Republic of Yugoslavia, presented an obstacle to NATO’s drive to the east – the former Soviet Union and Asia – and to the south – the Middle East and Africa.

In the story of Aesop’s a bundle of sticks tied together could not be broken but, once separated, each could be easily snapped in two.

In completing the fragmentation of Yugoslavia NATO removed a crucial impediment to its expansion into a global military force. In its place it has acquired seven new members and candidates and as many potential sites for training camps, air and naval bases, and transit points for moving troops and weapons to new war zones on three continents and in the Middle East.

1) Tanjug News Agency, February 17, 2010
2) Tanjug News Agency, February 26, 2010
3) Harvard Crimson, February 16, 2010
4) Ibid
5) Tanjug News Agency, March 11, 2010
6) Radio Serbia, February 5, 2010
7) NATO Public Affairs, February 16, 2010
8) Radio Serbia, March 22, 2010
9) Blic, March 22, 2010
10) Tanjug News Agency, February 11, 2010
11) BalkanInsight, March 23, 2010
12) North Atlantic Treaty Organization, March 3, 2010
13) Makfax, March 16, 2010
14) North Atlantic Treaty Organization, February 22, 2010
15) Xinhua News Agency, March 18, 2010
16) Tanjug News Agency, March 22, 2010
17) President of the Republic of Kosovo, March 22, 2010

http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=18318

5 Responses to Сада или никада! Ако ово прође, готово је са Србијом…

  1. Varagić Nikola каже:

    Истина о Европској Унији о којој се шути у Хрватској и ћути у Србији

    У наставку доносимо бриљантну анализу некритичког уласка Хрватске у ЕУ која потиче из хрватских извора, а може се без икакве измене применити на српске прилике.

    ИСТИНА О КОЈОЈ СЕ У ХРВАТСКОЈ ШУТИ

    Возач камиона из Словеније је негдје на ТВ-у рекао како ради дневно по 16-18 сати за голу плаћу, без плаћених прековремених сати, без плаћеног топлог оброка. Кад би се побунио, каже, то његов газда једва чека, јер би га послао на бурзу и узео Румуња који би му возио у пола цијене, али газда истовремено прича како је у ЕУ супер, јер сваки мјесец купи нови камион.

    Бугарин (пословни партнер) прича како је Бугарска живјела од извоза воћа и поврћа, а сада све увозе из ЕУ, док се држава све више задужује.

    Мађари причају како су постали најамни радници у (до јучер својим) виноградима, јер су их Французи најприје уништили с ниским (дампиншким) цијенама, да би, када Мађари нису више могли враћати банци кредите, од банака купили за ситан новац готово све винограде. Тако се сада најпознатији Мађарски виногради (Токајац) налазе у власништву Енглеза.

    У Чешкој је ЕУ присилила власнике шећерана да затворе творнице, док су радници завршили на бурзи, а све зато јер ЕУ има превише шећера, а превише шећера има зато јер га ЕУ увози из Кубе и на њему је пуно већа зарада.

    Њемачка је због прекораћења квоте дозвољеног загађивања, према споразуму из Кyота, велики дио прљаве индустрије пребацила у Чешку.

    Једини човјек који је збројио два и два је чешки предсједник Клаус који тврди да је улазак Републике Чешке у ЕУ чисти промашај и у знак протеста не дозвољава да се застава ЕУ извјеси на његову резиденцију.

    Прошле године у вељачи сам једне недјеље у вијестима на радију у осам сати чуо у шпици крајње узнемирујућу вијест – У Мађарској грађани незадовољни с ЕУ изишли су на улице и кренули према парламенту, полиција направила барикаде, очекује се оно најгоре. Укључио сам радио да чујем вијести, међутим Мађарска се није више спомињала. Навечер сам с нестрпљењем чекао дневник на ТВ, о споменутом догађају ни ријечи.

    Значи да је саборска комисија за информирање већ реагирала. Након пар дана стјецајем околности срео сам се с неким Мађарима па сам упитао што је то било. Најприје нису схваћали на што мислим, а када сам им објаснио што је било на вијестима, одмахнули су руком и рекли ‘Ма код нас су стално неке демонстрације против ЕУ’. Е па сада се питам гдје је демокрација, гдје је слобода штампе, којом се толико бусамо у прса.

    Тврдим да је то зато јер би против ЕУ било не 50% грађана РХ, већ 90%да овакве вијести прикажу на нашој телевизији. Бојим се да на крају грађани неће нити гласовати о уласку у ЕУ, већ ће до тог времена Сабор промијенити Устав, па ће Сабор мјесто нас донијети најбоље рјешење, а то

    је улазак у ЕУ, јер знају да су им изгледи да народ гласа за ЕУ веома мали.

    Тако је било у Низоземској и Словенији, када су кроз испитивање јавног мијења схватили да ће народ бити против уласка у ЕУ. Када се пук побунио што се није изишло на референдум, одговор је био:” Ви сте гласали за нашу странку, која је у свом програму имала улазак у ЕУ и ми сада само извршавамо оно што смо вам у предизборној кампањи обећавали”.

    Надаље, зашто Устав ЕУ није прошао у Француској и Низоземској, зашто су прибјегли Лисабонском споразуму, зашто Лисабонски споразум прихваћају парламенти, зашто га не дају на референдум?

    Зато јер би прошли као у Ирској, а у Ирској знамо нису прошли.

    Да ли су наши политичари свјесни тога што чине овом народу? Да ли су свјесни тога да ће уласком у ЕУ у врло кратком року сва добра пријећи у власништво бјелосвјетске мафије и да ће наш народ бити најамна радна снага, боље речено робови. Они нису свјесни да када власник плати порез на добит, остатак добити завршава ван граница РХ Само ако је власник Хрват та добит се опет инвестира у РХ.

    Знам добро о чему причам, јер сам донедавно радио у страној твртци и знам колико новца је сваке године власник односио из РХ.

    Што је то потакло све наше странке да у својим програмима готово сви (осим неких малих странака) имају улазак у ЕУ. Као једини логични одговор намеће ми се мисао да су купљени, јер богатој ЕУ (с великим осјећајем за проналажење златног рудника) није проблем подијелити нашим политичарима стотињак милијуна еура да би ови направили све што се од њих тражи. Њима инвестирати тај новац је као мени дати просјаку 5 куна.

    Зар нитко не види да су водеће чланице ЕУ (Енглеска, Француска, Низоземска, Португал, Шпањолска и Њемачка), све од реда биле колонијалне

    силе, да су колоније освојили ратом, да су у тим ратовима поубијали милијуне људи иопљачкали све што се опљачкати могло. Али све што су оружјем добили, оружјем су и изгубили. Сада имају музеје пуне умјетнина, злата, бјелокости и драгуља, али имају и издајнике (оне који су за њих ратовали у властитој домовини против властитог народа), који су им сада проблем (У Француској: Мароканци, Тунижани, Алжирци, Маури и.т.д.

    Лондон има преко 50% обојеног становништва, а да не причамо о томе на што личи Низоземска) и извор су криминала. Сада имају и једно велико искуство, па су поучени Аљаском, коју су САД купиле од Рускога цара дошле до закључка: што се отме оружјем, оружјем се може вратити, али што се купи, може се само купњом вратити, па су сада кренули освојити свијет на нови начин: глобализацијом.

    Прочитајте малу плаву књижицу ЕУ-а, која се зове Устав ЕУ-а, у којој све пише…

    И сада су те земље лансирале причу о глобализацији. Што се то крије иза глобализације? Глобализација је колонизација без испаљеног метка.

    И ми насједамо тим хохштаперима, који нас уче што је то демокрација, што је добро, а што је зло, а до јучер су сијали смрт широм свијета.

    Истријебили су цијеле цивилизације. Највећи демократи на овоме свијету, САД, донедавно су имали робове, а до јучер се нису возили у истим аутобусима са црнцима, док је Дубровачка република 1642. Године донијела закон о укидању ропства, дакле у вријеме када је Сјеверна Америка још била енглеска колонија и није постојала као држава (САД су оформљене као држава 1776. године).

    И сада им је тактика да жртву најприје баце на кољена (најчешће кроз финанцијска задужења), а онда долазе с ковчезима новца, одвјетницима и уговорима, па све вриједно кроз кратко вријеме промијени власника, наравно за ситан новац, јер и краљ у пустињи, када умире од жеђи, даје краљевство за кап воде.

    Ја јесам за ЕУ, али не ЕУ с оваквом политиком, политиком коју воде капиталисти, а не политичари.

    Каква је то политика када су капиталисти због своје грамзљивости, похлепе и непресушне жеље за што већим богатством свој капитал ради веће зараде пребацили у Кину (гдје радник ради за 1 $ дневно), а раднике уз чију помоћ су стекли тај исти капитал шаљу на бурзу, да би робу произведену у њиховим творницама у Кини допремили у ЕУ да је продају својим дојучерашњим радницима, који сада живе од социјалне помоћи.

    Тако су до сада уништили текстилну индустрију у ЕУ, обућарску индустрију, начели дрвно- прерађивачку индустрију, аутомобилску индустрију и.т.д.

    Тврдим да оваква политика ЕУ није добра, да се базира само на капиталу, а за човјека више нитко не брине. Сада више није довољно радити радним даном што би рекли Загорци од ве до ве, већ је потребно радити и суботом и недјељом, али то само код нас, док ти исти центри у својим матичним државама недјељом не раде (Аустрија и Њемачка).

    Но, та политика је политика резање гране на којој се сједи, јер када 50% радника у ЕУ заврши на бурзи, а друга половица више не буде могла плаћати социјалу радницима на бурзи, поново ће потећи крв потоцима. Да ли ће се то крвопролиће звати Октобарска или Француска револуција није битно, али то је с оваквом политиком ЕУ неминовно.

    Богаташе у ЕУ код нас највише занима Славонска равница, извори питке воде и наша обала заједно с отоцима. Индустрија их не занима, то имају код себе у Кореји, Кини, Вијетнаму, Турској и Индији.

    Њих наша индустрија која им конкурира смета. Њу треба уништити. Погледајте само какав притисак раде на нашу владу у вези бродоградилишта. Наша бродоградилишта им сметају јер конкурирају Корејскима, која су у њиховом власништву. То оправдавају слободним тржиштем и заштитом тржишног натјецања.

    Кад смо већ код слободног тржишта, да кажем и то да је њихова теорија да све што није профитабилно, дакле што не може на тржишту опстати, треба пропасти.

    Али то правило важи само за неке, иако тврде да смо сви једнаки (све свиње су једнаке, само су неке једнакије, Орwелл), па питам се зашто онда сада у овој кризи нису пустили да пропадну све банке у ЕУ и САД-у, јер су по тој логици требале пропасти, зашто су аутомобилској индустрији дали финанцијску ињекцију, зашто је само Америка, да спаси своје господарство, жртвовала преко тисућупетсто милијарди УСД?

    Зар ми дотацијама не спашавамо своје господарство? Зар није боље да им помогнемо са два три милијуна УСД, него да ти радници заврше на бурзи, гдје ће коштати прорачун десетак пута више?

    Дакле ми све слијепо вјерујемо тим бјелосвјетским лажовима. Можда ћете рећи да сам прегруб у изношењу својих оцјена. Не нисам прегруб, ја сам очајан, могу ово писмо послати и у новине али оне га неће објавити.

    Гоеббелс, Хитлеров шеф пропаганде је за ове данашње манагере пропаганде био дјечји вртић. Ови данас су ученици Америчког агресивног маркетинга рођеног у потрошачком друштву (Маркетинг, што је то уствари?

    Једна дефиниција каже да је потрошачко друштво изградило маркетинг, који је способан човјека увјерити да купи нешто што му не треба, за новац који нема-картицу). То пак значи да човјека треба наговорити да се што више задужи, јер је онда с њиме лакше владати.

    Ако човјек никоме ништа не дугује, тада си може пуно тога допустити, али ако дугује, за ауто, за кућу или стан, довољно му је припријетити отказом и човјек шути, јер ако остане без посла, остат ће без свега, а нитко не жели остати без егзистенције и добара која је стјецао мукотрпним радом, поготово када иза себе има обитељ, која је сваком раднику светиња.

    Колико су лажљиви, сјетит ћете се и сами, када Вас подсјетим на обећања страних банака. Док нису имали приступ у РХ, онда су нас увјеравали да ако им отворимо врата, да ћемо имати камату исту као и у њиховим матичним државама (код њих је сада камата 3%, а код нас 13%). Када су ушли обећавали су тврткама, које пређу к њима из тадашњег СДК, да ће им платни промет радити бесплатно. Но наше твртке на то нису насједале, па су онда др. Шошић и др. Ђодан јавно попљували СДК, назвавши СДК комунистичким мастодонтом, који треба укинути (јер такво што не постоји нигдје у свијету), а пословне субјекте пребацити у пословне банке. Напокон су донијели закон који је твртке присилио да рачуне и новац пребаце у пословне банке, али тог часа више ниједној банци није пало на памет одржати обећање о бесплатном платном промету, штовише цијена платног промета је поскупјела отприлике пет пута.

    У тим истим банкама данас можете добити кредит за ауто, камион или било што друго произведено на западу у року пар сати до пар дана, док за рецимо фарму крава кредит ће наш сељак гањати пар година.

    Наша власт је по мени учинила највећи пропуст 1992. године, када је у претприступним уговорима с ЕУ потписала да ће отворити наше тржиште еуропским производима и да ће продати банке. Тим потезом смо уништили домаћу индустрију, пољопривреду и тржиште новца – или речено шаховском терминологијом, поклонили смо противнику краљицу и топове.

    Да наставим са шаховском терминологијом: наша влада игра шах с ЕУ, а има знање почетника, који зна само како се вуку фигуре, док противник зна десетак потеза унапријед и унапријед зна гдје ће нас навући на танки лед и матирати, односно постићи све оно што су наумили.

    За улазак у ЕУ најприје су нам увјетовали сурадњу с Хашким судом. Затим смо морали изручити генерала Готовину, па смо морали прихватити ЗЕРП, сада ћемо морати дати Словенцима 90% онога што траже и тако мало по мало, наједном ћемо се наћи на кољенима без хлача.

    Ако се само мало супротставимо, извући ће аса из рукава, а то је да ће преко ноћи затражити поврат свих дугова, што је овога часа око 50 милијарди УСД. И што мислите што нас онда чека?

    Чека нас једино могуће, а то је увођење максималних пореза на све могуће и немогуће, од пореза на рогату стоку за сељаке, порез на вишак стамбеног простора, порез на викендице, ауте (неке од тих пореза већ имамо, али ће сада бити неколико пута већи), порез на порез – и до чега ће то довести?

    Довест ће до драстичног пада цијена некретнина и до опћег колапса у здравству, школству и трговини.

    И сада је јасно зашто ЕУ инзистира на брзом сређивању грунтовнице и земљишних књига.

    Прошле године, наш бивши премијер је рекао да је Хрватска једна велика обитељ, с чиме се ја у потпуности слажем, само се питам да ли је у његову малу обитељ долазила полиција и центар за социјални рад радити реда или је тај ред радио сам, па се питам зашто му у великој обитељи ЕУ треба радити реда?

    Надаље, многи бесплатни програми ЕУ су измишљени за то да припреме терен за дан Д. Нпр. програм по којем емисари ЕУ уче наше лумене како господарити друштвеном имовином, а за то им требамо дати попис друштвене имовине с процјеном вриједности. Да ли Вам то што говори?

    ( текст хрватског стручњака за господарство Н.Н. одбијен у хрватским медијима)

    http://www.dverisrpske.com/tekst/1793735

  2. Varagić Nikola каже:

    Kontra:

    Srbosaurusi

    Boško Ćirković Škabo

    02.04.2010

    Još samo par javnih preduzeća deli Srbiju od potpune integracije u novi svetski poredak. Kakvo crno članstvo u EU?! Dakle, uprkos spontanim i sponzorisanim negodovanjima, pripadnici smo „civilizovanog sveta“, i kao takve nas muče iste bolesti. Neke manje, neke i više od „proseka“. Tako po stadijumu širenja bele kuge prednjačimo. Iako po aktuelnoj, ispitivanjima dokazanoj, logici, po kojoj siromašni i neobrazovani imaju najmanji problem sa dostizanjem visokog nivoa prirodnog priraštaja, po smanjenju broja stanovnika ne bi trebalo da zauzimamo „lidersku poziciju u regionu“, a kamoli šire. Da li je prežvakana floskula, da su naša komparativna prednost jeftini visoko obrazovani kadrovi, istina, iako nam značajno manje od 10 odsto sunarodnika ima visoku stručnu spremu?

    Ponekad na fenomen bele kuge gledam kao na sofisticirani odbrambeni mehanizam planete koju naseljavamo i koju nemilice sakatimo. Isti naši mozgovi, zahvaljujući kojima smo toliko skrenuli sa puta da razvijemo potrebu da pogubimo živo biće, asfaltiramo stratište i preko parkiramo novi auto na lizing, nas su, u istim brzim automobilima, odveli u poteru za nedostajućim sredstvima za rate za još brža zadovoljstva. Kilometrima i satima daleko od porodičnog ognjišta. Tako su prostorno-vremenski ograničili uspeh naše misije prenošenja genetskog materijala na novu generaciju štetočina. Istresirani sopstvenom postavkom stvari, započeli su izjednačavanje devijantnog sa plodotvornim odnosom i još više doprineli odumiranju agresora prirode.

    Ovde ne želimo da se pomirimo sa faktom da smo klasična sirotinja pa smo skloni praćenju modnih trendova, uprkos nemaštini. Uprkos nemogućnosti (ili pak nevoljnosti) da se oslobodimo dominantno palančkog mentaliteta (najbolje ilustrovanog brojem ponavljanja fraze „Beograd je selo“ u raznovrsnim situacijama). Beograd sebe naziva „balkanski Njujork“, ranije „London istočne Evrope“, Novi Sad sebi tepa „srpska Atina“… Uvek je poređenje i obrađivanje već postojećeg delovalo jednostavnije od rada na sopstvenoj originalnosti. Pa šta ako sarma nije izvorno srpski kulinarski specijalitet? Zar je planetarno prihvaćeni „bigmek“ toliko orignalan izum? Zato nam i jesu eks-SFRJ komšije patentirale ajvar i šljivovicu.

    Pomenuto geto-modiranje objašnjava visok dostignuti i još viši željeni stepen savremenog hedonizma (bez adekvatnog materijalng pokrića) u srpskoj prestonici. Pridev „savremeni“ je nužan da razdvoji zaboravljena faraonska ležerna splavarenja Nilom, u hladu palminih listova iz ruku robinja, od glisiranja transokeanskim jahtama, u „spidu“ kokainskih linija sa grudi anoreksičnih šetačica pistama. I uživanja su se ubrzala, iako današnji moćnici žive i trostruko duže od većine starovremenskih „bogova na zemlji“.
    Prirodno podizanje potomstva tako „civilizovan čovek“ vidi kao prepreku dostizanju svojih cenjenih instant uspeha i užitaka. Kao takvo je podložno odlaganju u nedogled, pod izgovorom nedostatka vremena i/ili sredstava. To nije ekskluzivna karakteristika bogatih ili siromašnih, svi smo potpuno obuzeti sobom. Samo je pitanje nivoa trošenja, koje život mutiranom liberalnom kapitalizmu znači.

    Zašto bismo dozvolili ikome da nas ometa u konzumiranju hortikulturno-farmaceutskih dostignuća sa juga, vožnji italo-srpskim grinfildmobilima i baškarenju u precenjenim stanovima diskutabilnog kvaliteta gradnje, isfinansiranih monopolskim ekstraprofitom, sve zajedno na preskup kredit banke, koja porezom na ostvarenu dobit centrale sutra može da isfinansira novog „Milosrdnog anđela“? Deluje kao lagan put ka okončanju vrste. A i bolje tako nego da nas pokosi kiša meteora u naponu snage.

    Dakle, opušteno preskočite nova obdaništa, dečja igrališta, strategije podrške rađanja, materijalnu i savetodavnu pomoć roditeljima i slične dugoročno orijentisane gluposti u budućim predizbornim kampanjama. Uštedite na laži, papiru i dahu za putovanje pred nama. A odosmo mi polako u legendu o srbosaurusima.

    http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=98&status=jedna&datum=2010-04-03&kolumna=276&title_add=Kontra:%20Srbosaurusi

  3. Varagić Nikola каже:

    OTVORENO PISMO BORISU TADIĆU:

    11 PITANJA O PRODAJI TELEKOMA

    Grupa autora

    Predlažemo da Vlada u cilju poboljšanja javne prezentacije argumenata za donetu odluku o prodaji Telekoma objavi odgovore na sledeća pitanja

    Odluka Vlade Srbije da se pristupi prodaji “Telekoma Srbija”, koju ste javno podržali, je strateška odluka od interesa za sve građane Srbije. Smatramo da bi ova odluka trebalo da bude plod sistematskog promišljanja timova stručnjaka i kao takva optimalna za sadašnje i buduće generacije građana Srbije. Međutim, istupi Vladinih i partijskih zvaničnika u javnosti ne izazivaju očekivanu pozitivnu reakciju. Stoga predlažemo da Vlada u cilju poboljšanja javne prezentacije argumenata za donetu odluku objavi odgovore na sledeća pitanja:

    Koji stručnjaci, navedeni imenom, prezimenom i referencama, su učestvovali u izradi studije opravdanosti prodaje Telekoma?;

    Kakvi su rezultati analize posledica prodaje odgovarajućih kompanija u susednim zemljama, sa stanovišta promene obima investicija, kvaliteta i cena usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija?;

    Zbog svog strateškog značaja, dominantni telekomunikacioni operatori su državni u mnogim zemljama: Luksemburgu, Belgiji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Italiji, Sloveniji, Švajcarskoj… Kakav razlog ima Vlada Srbije da se ponaša drugačije od kapitalističkih zemalja sa najboljim telekomunikacionim sistemima?;

    U kakvoj saglasnosti je odluka o prodaji kompletne telekomunikacione infrastrukture Srbije sa realizacijom strateških državnih ciljeva definisanih u strategijama razvoja Republike Srbije – Strategija privrednog razvoja, Strategija razvoja informacionog društva, Strategija razvoja telekomunikacija, Strategija razvoja E uprave, Strategija integrisanog upravljanja granicom…?;

    Kakvi razlozi stoje iza naizgled neracionalnog ponašanja države koja 2002. ponovo otkupljuje 29 odsto vlasništva od Italijana, zatim obavlja značajne akvizicije u okruženju (Telekom Republike Srpske i M:Tel Crne Gore) – da bi sada sve to „prepustila” stranom vlasniku?;

    Koji su razlozi za višestruko povećanje pretplate bez obrazloženja, kada je očigledno da će se time, prodajom dominantnog operatora, novac preliti direktno stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi, institucija od javnog značaja?;

    Koliko je očekivano smanjenje broja zaposlenih u „Telekomu Srbija”, JP PTT Srbija i telekomunikacionoj industriji?;

    Kako država planira da obešteti onaj deo korisnika Telekoma koji je decenijama unazad ulagao sredstva u obezbeđenje „tehničkih uslova” za telefonski priključak?;

    Tehnički fakulteti univerziteta u Srbiji školuju najbolje kadrove za oblast telekomunikacija. Kako će država, odričući se potpuno uticaja na razvoj telekomunikacija u Srbiji, obezbediti njihov ostanak u zemlji?;

    Kako država ima nameru da obezbedi razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije kao industrije budućnosti nakon što otuđi telekomunikacionu infrastrukturu, nacionalni resurs neprocenjive vrednosti i telekomunikaciono tržište, koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, institucije od javnog značaja?;

    Kako država namerava da spreči obezvređivanje vrednosti akcija malih akcionara (građana, zaposlenih i bivših zaposlenih) ako kupovinu izvrši Deutsche Telekom, i time, kao većinski vlasnik postane potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?

    U nadi da ćete obratiti pažnju na naša pitanja,

    srdačno Vas pozdravljamo,

    Dr Aleksandra Smiljanić, prethodna ministarka za telekomunikacije

    Dr Vera Vratuša, profesor Beogradskog univerziteta

    Dr Nebojša Popov, naučni savetnik

    Dr Branko Kovačević, redovni profesor, rektor Beogradskog univerziteta

    Dr Borivoje Lazić, redovni profesor Beogradskog univerziteta

    Dr Miodrag Popović, redovni profesor, dekan Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta

    Dr Vladimir Milačić, redovni profesor Beogradskog univerziteta

    Slavoljub Kačarević, glavni urednik Balkanmagazina

    Balkanmagazin

  4. […] Сада или никада! Ако ово прође, готово је са Србијом… […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: