Каква је то држава која није могла да плати лечење за четворо деце? Коју није брига да ли ће деца умрети?
Опет, као и у случају са избеглицама, где држава није обезбедила кров над главом избеглим људима са ратишта широм старе државе, већ је то урадио један кошаркаш, и сада имамо случај да кошаркаш финансира лечење за четворо деце.
Те исте новине које је прочитао и Дарко Миличић прочитали су и сви припадници српске елите – дакле, да четворо мале деце умире у Србији и да им хитно треба нешто новца да би отишли на лечење (та сума је мања од оне суме која одлази за субвенционисање ресторана у Скупштини Србије новцем пореских обвезника, мања је и од суме која се издваја на годишњем ниову за обезбеђење неког политичара) прочитали су:
– лидери партија са власти
– лидери партија из опозиције
– најбогатији капиталисти
– најутицајнији новинари
– академици из САНУ
– владике из СПЦ
– начелници МУП-а, ВС, БИА
И нико, у име “државе“, није реаговао, није покушао да спаси живот овој деци. Један млади кошаркаш је прочитао чланак у новинама и дао новац.
Та иста “држава“ не брине много ни за своје грађане када имају проблеме у некој другој држави. Осим ако се не потплати локални конзул.
Од сада не желим да иједан динар који уплатим за неки порез или таксу држави или локалној самоуправи иде за финансирење државног апарата.
Грађани треба да се организују и да сав новац уплаћују са здравство, социјалну помоћ, пензиони фонд и просвету, и да уведу строгу контролу трошења новца.
А припадници “српске елите“ нека сами финансирају “државне институције“, нека приватизују војску и полицију, САНУ и Скупштину. Зграду кнеза Павла на Андрићевом венцу нека упишу као “наслеђе“.
Толико су јадни.
———————-
Иако су сви надлежни у Србији “залупили врата” деци смртно оболелој од Батенове болести уз образложење да је неизлечива, Алекса (6), Зое (5,5), Звездана (6) и Лука (8) путују у Кину на третман матичним ћелијама, који ће им продужити живот! И то захваљујући Дарку Миличићу, кошаркашу НБА клуба Минесота, који је, пошто је у Куриру прочитао текст о малишанима, одмах одлучио да им поклони 120.000 долара неопходних за лечење!
-Увек сам волео да помажем другима. Посебно деци која су мала и беспомоћна, уз то и болесна. Ако је пут у Кину једини начин да им се продужи живот, спреман сам да им помогнем колико год треба. Могу да замислим кроз колики пакао пролазе њихови родитељи јер и сам имам дете. Колико год могу, помоћи ћу, док лек за Батенову болест коначно не прође сва испитивања и стигне до деце – каже за Курир Дарко Миличић.
У четири српске породице, које је задесила иста несрећа да им деца умиру од тешке болести, скакали су до плафона кад су чули најприжељкиванију вест на свету – њихова деца ће отпутовати у Кину!
-Осећам милион емоција! То што је Дарко Миличић решио да свима нама помогне за нас је толико велико чудо да још не могу да дођем себи. Гледала сам до јуче како ми Звездана пропада. Откако сам сазнала за тај најхуманији гест нашег кошаркаша, не могу да престану да ми лију сузе. А опет се све време смешим. Сви смо остали без текста. Зовемо једни друге и у неверици питамо да ли је тачно – у једном даху описује атмосферу Валерија Јурица из Панчева, мајка мале Звездане, и додаје да „су сад сигурни да ће њихова деца преживети“.
У кући Маје Ђурић из Београда, мајке оболелог Луке, иста слика.
-Не знам шта ћу да урадим кад будем видела Дарка – каже она кроз сузе.
И Нови Сад је јуче славио. Бојана Миросављевић, мајка мале Зое, виче у слушалицу „да је ван себе од среће“!
–Дође ми да вриштим да ме сви чују. Нисам могла да верујем! – каже та мајка.
Стеван Човић, отац малог Алексе, каже да ће деца после неопходних припрема одмах на пут у Кину.
–Хвала Дарку до неба – казао је он.
Извор: http://www.sportal.rs
Marx je osrednji antropocentrični filozof. Na filozofskoj je razini čak veći pomak, naime pomak u odnosu na Hegela i preko njega u odnosu na čitavu prethodnu metafiziku (idealizam, platonizam), napravio Ludwig Feuerbach. Istinski prevratni filozof, čime se uvrštava u velike i prvorazredne filozofe, samo je Nietzsche. A sam komunizam nije donio nikakav prevrat u evropski duh, nije ništa epohalno, komunizam (kao i naci-fašizam) znači samo epizodnu devijaciju u razvoju Evrope i evropejstva. Zato je oživljavanje Marxa iz navodnog zaborava samo simptom regresije duha.
http://www.pescanik.net/content/view/5174/1226/
DVE ISTE BIOGRAFIJE Jelena Marković je bila član one fenomenalne tvorevine (stranka je preteška reč) Coleta Kovačevića iz Kragujevca, poznate kao Liga za Šumadiju. Cole je hteo da bude šumadijski Čanak, zalagao se za šumadijski sepratizam i Šumadiju kao evroregion, čime je nekima možda izgledao smešan, ali je zapravo bio preteča Mlađe Dinkića, današnjeg Verka Stevanovića, Saše Milenića itd. Elem, kao Coletov separatistički kadar, Jelena postaje desna ruka Rasima Ljajića i visoki službenik tadašnjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Što će reći da joj tada ni najmanje nije smetalo što je narečeni Voja bio premijer. No važnije od svega toga, Jelena je, kao i Coletov i Rasimov kadar, imala mogućnosti da prođe sve žive obuke, seminare i škole koje su braća Ameri i njihove fondacije pravili za izabrane domaće kadrove. Time je ona zapravo postala jedan od kadrova na koga oni ovde računaju u budućnosti. Kad je priča sa Rasimom završena, Jelena je u međuvremenu sa novim prezimenom Trivan prekomandovana na uticajno mesto potparola žutog preduzeća. Bizarnost je da se tada oglasila Coletova stranka da podseti kako se ona i dalje vodi u njihovoj evidenciji te da su žuti za portparola imenovali njihovog člana! Članstvo žutih se uglavnom češkalo po glavi, a Jelena je meteorski stigla do mesta poslanika i, Boga mi, ovakvom brutalnošću daleko će da dogura.
U kraćoj varijanti isto bi mogli da ispričamo i za Zoranu. Najpozantija kao savetnica Miroljuba Labusa za energetsku politiku, nakon njegovog proterivanja iz stranke postala je „eskpert za energetiku“ (ekspert je u ovom slučaju naziv za lice koje javno priča o određenoj temi dok čeka da ponovo bude deo valsti), pisala je po raznim sajtovima uključujući i Blog B92 (gde piše i onaj vlasnik više marketinških agencija koji je preneo svoja upravljačka prava), uglavnom se protiveći ulasku Rusa u energetski sektor Srbije. Na kraju je završila u Srpskoj naprednoj stranci! E sad, zamislite pre dve godine Zoranu sa Bloga B92 koja ide kod Tome Nikolića!? Sad su međutim druga vremena. Dobro upućeni kažu da je Zorana, slično Jeleni, prekomandovana sa neke više instance da, pored još jednog broja ljudi, uđe u SNS kako bi sutra svi mogli da obavljaju funkcije ministara.
Suština ove priče je ta viša instanca, koja odrađuje sistematski pojedinačne kadrove i samo ih raspoređuje po svim strukturama ne samo političkih partija već i pravosuđa, zdravstva, univerziteta, institucija kulture itd. Partije, ideologija, sistem vrednosti, racionalna argumetnacija, sve to postaje potpuno nebitno.
I tako nam funkcioniše država.
http://standard.rs/vesti/49-kolumne/4762-mia-urkovi-utisak-jelena-i-zorana-ili-rat-titana-iz-iste-prie-.html