У новом броју НИНа можете наћи интервју са бившом потпредседницом Делта холдинга.
Прошле године се ова особа доводила у везу са набавком “вакцина“ за “свињски грип“. У новинама је писало да је пријатељица са директорком РЗЗО Србије, која је новцем пореских обвезника плаћала те “вакцине“ са све провизијом за “посредника“.
У НИНу, у интервју са тим “’посредником“, нема питања у вези куповине “вакцина“.
У истом броју НИНа бивши главни уредник потписује текст у коме се описије рад фармацеутске мафије у свету. Али нема ни речи о деловању те мафије у Србији, у неком конкретном случају.
Да није тужно било би смешно.
KOSMET VIA KOSMOS 
Блиц је као и НИН у власништву швајцарског Рингиера:
Portret: direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
Svetlana Vukajlović
Profesionalac
Dragan Galić
19. 06. 2010.
Pre šest godina, na Osmi mart, Svetlana Vukajlović prihvatila je posao direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Na tu visoku funkciju došla je kao prva žena od ukupno 18 direktora Zavoda, kao nestranačka ličnost i profesionalac koji se više od decenije bavio osiguranjem. Zatekla je praznu kasu i dugovanja od dvadeset milijardi dinara.
Svetlana VukajlovićDve godine kasnije u Privrednoj komori Beograda proglašena je za „privrednika godine”. Uspela je da Zavod izvuče iz dugovanja i sa svojim timom uspostavi održiv finansijski sistem u najbitnijoj instituciji u zdravstvu. U javnosti je postala poznata jer „zdravstvenu kasu” nije otvarala lako, na poziv nekog političara, posle pisanja medija ili na insistiranje lekara.
Za svoj rad dobila je i jednoglasnu podršku Upravnog odbora RZZO koji je Vladi Srbije predložio da ona i naredne četiri godine rukovodi Zavodom. Njen reizbor zatražili su i predstavnici udruženja pacijenata, struke, sindikata iz zdravstva. Svetlana Vukajlović kaže da je imala želju da se povuče i da ju je čelna funkcija prilično iscrpela: „Kada su mi rekli da bi povlačenje značilo bežanje od odgovornosti onda kada je najteže, odlučila sam i poslednjeg dana ipak konkurisala za novi mandat. To je pre svega velika odgovornost jer u vremenu krize i sa ograničenim sredstvima uopšte nije lako sagledati i ispoštovati sve potrebe osiguranika.” Mandat joj je istekao 11. maja, a na odgovor iz Nemanjine još se čeka.
Profesionalnu karijeru Vukajlovićeva je započela u kompaniji „Cepter” u kojoj je bila zaposlena dvanaest godina. Iz kompanije je otišla s mesta generalnog direktora „Cepter osiguranja”. Novi angažman joj je bio u „Delta osiguranju” na poziciji zamenika direktora zaduženog za razvoj. Na opšte iznenađenje kolega iz struke 2004. prihvatila se posla u RZZO: „Ta pozicija je slovila za zaprljanu zato što je nekoliko prethodnih direktora imalo problema sa zakonom i sa nje su otišli direktno u zatvor. Sve u svemu, to je bila jedna ozloglašena funkcija i baš zato je bila izazov”. Njeni saradnici kažu da se vrlo brzo snašla na novom poslu. Opisuju je kao energičnu, kao nekoga ko je u potpunosti posvećen poslu. Kažu da domaćinski raspolaže sredstvima koji Zavod dobija od osiguranika i ističu da od svih zahteva da ostvare uštedu gde god je to moguće.
Rođena je 25. juna 1960. u Beogradu. Potiče iz skromne građanske porodice. Otac Slavko i majka Milka, nju i mlađeg brata Zorana, učili su da su poštenje i rad najveće vrednosti za čoveka. Kažu da nikada nije bila preterano ambiciozna, ali da je uvek za povereni zadatak dobijala najbolje ocene. Kao srednjoškolku zanimala ju je primenjena umetnost. Ipak, poslušala je savet roditelja i završila Pravni fakultet: „Ubedili su me da studiram nešto konkretno. Ispostavilo se da mi je pravo baš leglo.” Udata je i ima dvoje dece. Hobi joj je fotografija: „To je moje zadovoljstvo i rasterećenje. Ali tu su i kućni poslovi i bašta. Tokom leta kada dođem iznervirana obično nastradaju moje biljke.”
Zahvaljujući svom hobiju u martu 2008. godine prikupila je 13,5 miliona dinara. Organizovala je humanitarnu izložbu i aukciju svojih autorskih fotografija. To je bio početni kapital s kojim je krenula u realizaciju ideje da otvori roditeljsku kuću za decu obolelu od malignih bolesti u Institutu za majku i dete. Dve godine strpljivo je prikupljala sredstva i u februaru ove godine Srbija je dobila prvu roditeljsku kuću: „Sistemi zdravstvenog osiguranja se menjaju, a ovo je bio način da ostavim svoj trajan doprinos. Ova kuća će biti velika pomoć malim pacijentima”.
Zanimljivo je da je Vukajlovićeva jedna od retkih rukovodilaca javnih institucija čiji rad nisu obeležile afere. U medijima je o njoj pisano kao o direktorki koja je na sajt svoje institucije postavila izveštaje o tokovima novca kojim raspolaže, da je uvela jedinstvene zdravstvene knjižice, poboljšala pravilnik o listi lekova, da je nabavke lekova učinila transparentnim i tako uštedela blizu devet milijardi dinara, da je omogućila da više od hiljade pacijenata ode na operacije srca u inostranstvo o trošku države. Na zamerke da je surova menadžerka i da sužava prava pacijenata kaže: „Za pacijenta je najbolje da mi u Zavodu budemo racionalni i da ne dajemo suviše široka prava koja prevazilaze naše mogućnosti jer će to kad-tad doći na naplatu, a sve će se prelomiti preko leđa pacijenata.” Pacijenti joj veruju. Kažu da do nje nije teško doći i da je spremna da pomogne. U poslednje vreme pokušava zajedno sa udruženjima pacijenata da nađe način kako da u Beogradu bude otvorena još jedna roditeljska kuća. Predložila je: „Pošto postoji potreba za još roditeljskih kuća predlažem vlastima da se neke od nekretnina koje su zaplenjene prilagode ovoj više nego humanoj i neophodnoj nameni.” Odgovor od vlasti stigao je pre dvadesetak dana, a ugovor o preuzimanju objekta od 120 kvadrata biće potpisan u četvrtak sa Snežanom Malović, ministarkom pravde. Možda do tada na adresu RZZO stigne i vladin stav o tome ko će u naredne četiri godine biti na čelu ove značajne javne institucije.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/194595/Profesionalac
Poslednji komentari
maximusmaximus
Subota, 19. 06. 2010. 15:12h
Tačno tako.Ako su tajkuni na tapetu, onda moraju biti I svi njihovi ljudi u državnoj upravi, a gospodja je u vrhu te liste.
milan–milanovic
Subota, 19. 06. 2010. 13:48h
neregistrovan korisnik
o gospodji vukajlovic mislim (delom i znam licno)sve na protiv recenog u hvalospevu ..svaki raniji posao je napustala posle afera…i na neverovatan nacin je iz svake afere u kojoj je bila napredovala….zna se cije je interese zastupala na svim tenderima gde je imala uticaja(jugohemija,siemens,frezenius….).naravno uvek u sprezi sa takodje vecitim ministrom zdravlja…i ne zapostavljajuci svoj licni interes…ni jednog momenta
NijeNego
Subota, 19. 06. 2010. 13:03h
neregistrovan korisnik
Bravo za komentar. Svi koji su iole upuceni znaju istinu, oglas le tipican spin. Doduse, postoji u njemu indikativna recenica, ona o odradjivanju zadataka. To je tacno. Samo treba utvrditi kakav je zadatak dobijen. I od „nestranackog “ koga ?
Dragan
Subota, 19. 06. 2010. 13:02h
neregistrovan korisnik
Hvalospev za gospodju Vukajlovic. Dosla je na mesto direktora u vreme kada je najvise para doslo u Srbiju po raznim osnovama. Uradite analizu koliko sada RZZO duguje zdravstvenim ustanovama po vec vazecim fakturama. Obratite paznju svaki put kada se objavljuje nova pozitivna lista lekova. Vrlo lako moze da se vidi ko je najbolje lobirao i ,,Izlobirao“ (da ne upotrebim neki drugi izraz). U clanku stoji da je dosla iz Delte. Pa da li je Jugohemija trebala da bude jedini distributer vakcina protiv, vec zaboravljenog, krmeceg gripa i da je na istom poslu pukla jer je isti grip izmisljen. Svaku priliku u medijima je, koliko sam pratio, koristila za promociju fonda i svoju licnu, pricajuci,uglavnom ili iskljucivo, o prosirenju liste citostatika. Ako ce na toj grupi bolesnih ljudi da se promovise, neka joj je na cast. Sve u svemu, bilo koji sposoban menadzer bi, u istim uslovima, ako ne i u tezim, postigao iste rezultate. Neverbalna komunikacija moze dosta da nam kaze i otkrije. Sta mislite o gospodji Vukajlovic, kada vidite izraz njenog lica, koji se ne menja? Ja nista pozitivno.
СЗО ПРЕУВЕЛИЧАЛА ОПАСНОСТ ОД Х1Н1
СТРАЗБУР – Светска здравствена оргнизација (СЗО) и европске здравствене институције преувеличале су распрострањеност вируса Х1Н1 и изазвале велику потрошњу јавног новца и страховања о здравственим ризицима којима је изложена европска јавност, наводи се у Резолуцији Парламентарне скупштине Савета Европе, усвојеној данас у Стразбуру.
“Начин на који је пандемија грипа Х1Н1 утврђена не само од СЗО него и од осталих компетентних здарвствених власти на нивоу Европске уније даје разлог за бригу”, наводи се у закључку известиоца Савета Европе о вирусу новог грипа, члана Одбора за социјална, здравствена и породична питања у СЕ Пола Флина, посланика левице из Велике Британије.
У Реозлуцији, усвојеној готово једногласно, истиче се да су неке од последица донетих одлука и датих савета посебно забрињавајуће, зато што су довеле до дисторзије приоритета у јавним здравственим установама широм Европе, непотребним трошењем великих сума јавног новца и изазивањем неоправданих страховања.
“Утврђене су тешке неправилности у односу на транспарентност одлучујућих процеса о пандемији, које су произвеле бриге о могућим утицајима фармацеутске индустрије на доношење неких од најважнијих одлука о пандемији”, констатује се у Резолуцији.
Указује се на бојазан да ће недостатак транспарентности и поузданости резултирати падом поверења јавности у савете највећих јавних светских здравствених институција.
Стога је Парламентарна скупштина усмерила пажњу на третирање пандемије на свеобухватни начин и кроз отворени дијалог са Светском здравственом организацијим И другима, наводи се у документу.
ПС СЕ поздравља преиспитивање иницирано од разних јавних ауторитета, укључујући и Светску здравствену организацију, и захтева од свих укључених субјеката да омогуће увид у сазнања како би се стекло искуство и преузела одговорност за учињене грешке.
Парламентарна скупштина сматра да је преиспитивање постојећих система и бржо саопштавање кључних необјављених информација од непроцењиве важности да би се поново успотавило поверење у велике светске одлуке и савете, са жељом да оне у будућности буду поштоване, у циљу спречавања могућих пандемија на глобалном нивоу, које би могле бити озбиљније од пандемије грипа А (Х1Н1).
ПС СЕ наводи да, у случају пандемије, тајни и нерегулисани процеси и тајно лобирање могу да подрију демократске принципе.
Парламентарна скупштина поздравља недавно покренуто преиспитивање процеса који се односе на треитрање пандемије грипа А (Х1Н1), указујући да процесе треба да покрену СЗО и европске институције у чијој належности су здравствена питања, као и неколико влада и парламената.
Упркос спремности СЗО и европских здравствених институција да уђу у дијалог и преиспитају третирање пандемије, ПС СЕ изражава жаљење што оне нису биле спремне да поделе неке од кључних информација, поготово да објаве имена и закључке чланова Комитета СЗО за хитна питања и реленвантних европских саветодавних тела, који су били директно укључени у давање савета у третирању пандемије.
ПС СЕ такође изражава жаљење због тога што се СЗО „није померила у преиспитивању својих ставова“ о пандемији и стварних здравствених ризика, поред видљивих доказа да је озбиљност пандемије била преувеличана од стране СЗО.
У Резолуцији се изражава жаљење и због „високо дефанзовог става СЗО“ како по питању непсремности да прихвати чињеницу да је промењена дефиниција пандемије, тако и неспремности да промени своије прогнозе по питању пандемије.
Танјуг
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.sr.html
[…] Пукли! […]
VREME | BR 1018 | 8. JUL 2010.
lični stav
mediji i hapšenje lekara zbog korupcije
Trovači naših duša
Svetlana Vukajlović
Kako treba da se oseća lekar kada nakon celonoćnog rada, u kome je npr. zbrinuo pet teških pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, dođe kući i u jutarnjim novinama pročita naslov: Trovali decu citostaticima zbog provizije. Kako treba da se oseća majka, koja tog jutra treba da odvede dete kod lekara?
Danas su lekari u domovima zdravlja pregledali 330.000 pacijenata. U bolnicama je medicinsko osoblje brinulo o 37.000 ležećih pacijenata. Lekari Urgentnog centra Srbije pregledali su 784 pacijenta. U operacionim salama širom Srbije lekari su danas izveli hiljade hirurških intervencija, od čega veliki broj teških operacija na srcu, mozgu, kičmi…
Većina nas ima svog lekara kome veruje i mnogi od nas su bili u situaciji da lekari njima ili članovima njihove porodice svojim znanjem spasu život. Ja prva.
Naravno, u svakom žitu ima kukolja, pa i među lekarima ima onih koji su bruka za profesiju. Kukolj je potrebno izdvojiti što pre i što preciznije, ali ne možemo to uraditi na način da spalimo žito, makar i iz onog sebičnog razloga što nam žito treba. Atmosfera linča nikada nikome nije donela ništa dobro, a najmanje je potrebno da se cela lekarska profesija dovode u pitanje.
Kako treba da se oseća lekar kada nakon celonoćnog rada, u kome je npr. zbrinuo pet teških pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, dođe kući i u jutarnjim novinama pročita naslov:
Trovali decu citostaticima zbog provizije
Kako treba da se oseća majka, koja tog jutra treba da odvede dete kod lekara?
Ispod naslova piše:
„Uhapšeni Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, njegov zamenik Zoran Tomašević, Zoran Bekić, načelnik pedijatrije u tom institutu, i Ivana Popović, načelnica apoteke, osim za primanje mita od skoro milion evra od tri farmaceutske kompanije, sumnjiče se i da su pacijentima obolelim od raka davali duple ili trostruke doze citostatika, saznaje ‘Blic’ od izvora bliskog istrazi.“
A zatim, ispod teksta 543 komentara čitalaca – zgranutih, ozlojeđenih, dezorijentisanih, ostrašćenih…
„Epilog ovakvog pisanja“, pišu novine, „nakon hapšenja prof. dr Nenada Borojevića, direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i lekara Zorana Bekića i Zorana Tomaševića, je da je zavladalo veliko nepoverenje u lekare, a roditelji bolesne dece proživljavaju agoniju.
„Želim da verujem da je doktor Zoran Bekić, za koga mislim da je izuzetan stručnjak, savesno lečio našu decu, kaže Vladimir Radulović, otac izlečenog dečaka Miloša, koji je poslednju terapiju citostatika primio u Onkološkom institutu pre mesec dana.
Prema njegovim rečima, na dečjem odeljenju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije danima vlada panika. Napisi u novinama i izjave nadležnih potpiruju sumnje i strahove.
Ali ako je verovati današnjim novinama, i pored sumnji, postupak u kome bi se utvrdila istina o olako iznetoj tvrdnji o lekarima monstrumima koji truju decu, za sada neće biti pokrenut.
Onako, usput, kao da piše o nečem sasvim normalnom, novinar piše:
„Pored primanja mita, istražni organi sumnjaju da su ovi lekari nekim pacijentima, među kojima su i deca, prepisivali citostatike, iako im nisu bili potrebni, ali zbog toga za sada neće biti pokrenut postupak.“
Kao građanin ove zemlje i kao majka, zahtevam da istina bude utvrđena što pre, da one koji su krivi osudimo bez izuzetka, da lekarskoj struci vratimo društveno priznanje koje joj pripada, a pacijentima veru.
Autorka je direktorka RZZO-a
BEOGRAD – Miroslav Mišković, vlasnik “Delta holdinga”, podneo je krivičnu prijavu protiv Milke Forcan, ali mu i ona uzvraća tužbom zbog lažnog optuživanja!
Zbog čega je tačno jedan od najbogatijih Srba podneo prijavu protiv dojučerašnje najbliže saradnice, koja se donedavno nalazila na mestu potpredsednika “Delta holdinga”, nije poznato. Kako saznajemo, u pitanju su nerazjašnjeni odnosi u kompaniji “Jugohemija”.
Milka Forcan u izjavi za Kurir najavljuje da će i ona tužiti Miškovića!
– Obaveštena sam o tome. U pripremi je moja krivična prijava protiv njega, jer me neosnovano optužuje. U toku je njegov napad na naše partnerstvo u firmama u kojima smo u suvlasničkim odnosima, metodama koje su više puta primenjivane i pomoću svih oblika pritisaka. Nadam se i želim da verujem da je vreme bahatosti u Srbiji prošlo – bilo je sve što nam je Forcanova rekla.
Ono o čemu se u javnosti već duže spekuliše jeste da je njihova ljubav “pukla” još pre dve godine. Tada je Forcanova rekla da napušta aktuelne poslove u toj kompaniji, ali ne i “Deltu”, već da će se baviti “međunarodnim odnosima i pozicioniranjem ‘Delte’ na internacionalnom planu”.
Međutim, do pre dva meseca jedna od najmoćnijih žena u Srbiji obelodanila je da je nakon 18 godina provedenih u “Delti” rešila da se otisne u samostalne vode. Poručila je da će ubuduće njen fokus biti na oblasti ekonomskog i komunikacijskog konsaltinga i lobiranja.
Kurir je juče bezuspešno pokušavao da sazna nešto više i u “Delti”.
(M. L. – S. M. S.)
http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/miskovic-tuzio-milku-forcan-42211.php
21/07/2010 15:41
Umesto zaključka
Autor: Božidar Andrejić, novinar, Beograd
Uzalud sam očekivao logičan kraj teksta u „medaljonu“ Dragoljuba Žarkovića, u utorak 20. jula u Danasu.
Kad je započeo
„da se partnerstva i prijateljstva danas raspadaju lako – kao mehuri od sapunice“,
pa još kad je govorio o tome da će nesređen pravni sistem
„ići sve češće na štetu dobitnicima iz procesa prvobitne akumulacije“,
bio sam ubeđen da će zaključiti uz pominjanje prezimena Forcan i Mišković.
Uzalud sam se ponadao, a nada je bila logična.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/umesto_zakljucka.46.html?news_id=195443
Kurirska posla Milke Forcan – Pamet se ne iskazuje izborom neprijatelja nego izborom saveznika
dragoljub žarković
Da Mišković ima milionske fondove za medije, znaju i mala deca. Kako inače prodati juneći but, bez kosti, na akciji, s deset odsto popusta. Uostalom, to najbolje zna gospođa Forcan, u više anketa proglašavana za medijski najuticajniju ličnost u Srbiji
Dramatizacija: Kako lepo čitaju na B 92
Spor između Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga“, i Milke Forcan, dojučerašnje Miškovićeve desne ruke, barem kada je reč o odnosu ove kompanije prema užoj (političkoj) i široj javnosti, rešavaće sudovi u Beogradu i na Kipru u onom delu spora koji se tiče para. O svemu ostalom sudiće se na beogradskoj čaršijskoj berzi, koja ume da bude nemilosrdnija nego neka prava berza, ona gde se mere pare a ne meri se jare. Na čaršijskoj berzi sve je obrnuto.
Pamet se u političkim poslovima, ali i trgovačkim, ne iskazuje izborom neprijatelja, nego izborom saveznika. Milka Forcan mora da je dobro zapušila nos kada je julsku ofanzivu na svoja potraživanja okončala u avgustu u dvodelnom intervjuu dnevnom listu „Kurir“ o čijoj uređivačkoj i svakoj drugoj politici nije imala visoko mišljenje, a biće da joj se stomak okrenuo kada je doživela da joj drugi deo tog intervjua bude dramatizovan na televiziji B 92 prema čijem uredništvu je gajila duboki antagonizam. Uostalom, bio je obostran.
Elem, muški glas spikera postavljao je pitanja izigravajući novinara „Kurira“, a ženski glas glumio je Milku Forcan. Čitali su nadahnuto. Nadahnutije od samog teksta u novinama. Prvi nastavak tog „Kurirovog“ poslanstva bavio se opštim mestima, a drugi, taj koji je dramatizovan, bio je najavljen kao ekskluzivno otkrovenje o Miškovićevim vezama s politikom, partijama i medijima. Evo šta je o te dve teme rekla gospođa Forcan:
U vreme čije vlasti je „Delta“ bila najmoćnija – Miloševićeve, Đinđićeve, Koštuničine ili Tadićeve?
U vreme Miloševića i Koštunice.
Ima li Mišković podršku vlasti?
„Delta“ je velika kompanija koja ima ogroman uticaj. Političari sigurno razmišljaju šta će biti s njom i s te strane je opravdano da vlast razmatra njenu sudbinu. Kriza je uticala na sve, ali nije samo ona doprinela smanjenju njegovog uticaja.
Kakav je odnos tajkuna i medija?
Moje iskustvo govori da velike kompanije i veliki „igrači“ imaju ozbiljne fondove koje troše na medije. Uticaj postoji, ali to ne znači da ste amnestirani od svega. Današnja slika u medijima jasno govori ko koju vest sme da prenese, a ko ne.
Koliki je godišnji budžet „Delte“ za medije i oglašavanje?
Milionski, u evrima.
A kako je sa strankama?
Te veze postoje, ali se menjaju. Nije kao što je bilo nekad. Ne mogu procesi više da se drže potpuno blokirani, ne možete sve rupe da zatvorite. Nekad je moglo.
Da li vlast, kroz vaš obračun, pokušava da mu smanji manevarski prostor?
Naš spor je konkretan i nisu ga mogli osmisliti političari. To su besmislice.
Imate li leđa u srpskoj politici?
Imam podršku porodice i prijatelja.
Šta smo saznali iz ove nadahnute pa još televizijski dramatizovane ekskluzive? Da su Zoran Đinđić i Boris Tadić nevini u priči o usponu Miškovićeve imperije, što nije baš tačno. Prvi je ojačao „Delta banku“ disperzijom državnih fondova i celu firmu „razmenom kadrova“, setite se samo Kolesara, a drugi, sve donedavno, posebno dok je Mišković bio blizak s bivšim američkim ambasadorom Manterom, nije od ovoga tražio da napravi most, a nije bio nezadovoljan ni uticajem Miškovića na formiranje aktuelne koalicione vlade.
Cupkanje u čamcu koji se ljulja: Porodica i prijatelji
Da Mišković ima milionske fondove za medije, znaju i mala deca. Kako inače prodati juneći but, bez kosti, na akciji, s deset odsto popusta. Uostalom, to najbolje zna gospođa Forcan, u više anketa proglašavana za medijski najuticajniju ličnost u Srbiji. U prirodi je medija, ma koliko to cinično zvučalo, da bez velikog povoda ne diraju najveće oglašivače ili da ih ne diraju barem dotle dok ne dođe do procene da je taj oglašivač ugrozio javni interes. Tako je od Srbije do Amerike.
Slučaj „Forcanka protiv Miškovića“, po onome što je do sada rečeno, nije na tragu nekog senzacionalnog otkrića da su javni interesi ugroženi. Vrlo je jasno da se radi o nekoliko miliona evra, gore ili dole. Za jednog aktera ili za drugog učesnika u sporu. Uostalom, već pomenuti B 92 to je nabolje dokazao. Posle dramskog prikaza „Kurirovog“ intervjua pustio je par takozvanih ekspertskih mišljenja o onome što je rečeno i nijedno nije bilo baš pohvalno za gospođu Forcan.
Srpska čaršijska i politička berza nema visoko mišljenje o onima koji cupkaju u čamcu koji se ljulja, posebno kad su u njemu plovili dvadeset bezbrižnih i berićetnih godina. Pošto je Milka Forcan pametna žena, iskusna u poslovima pi-ar umetnosti i lobiranja svake vrste, verujem da je shvatila da je bacila bumerang i da joj je najpametnije da svoje poslove prepusti advokatima, tako da su male šanse da ćemo uskoro gledati novu dramatizaciju njenih intervjua.
Ima, rekla je u intervjuu, podršku porodice. To je u redu. Muž posle 11 godina počeka potražuje devet odsto akcija „Delta maksija“ a sestra je direktor „Jugohemije“. Nek se čuva prijatelja koji je – po njenim rečima – takođe podržavaju. Uostalom, ona i Mišković su doskora bili najbolji prijatelji.
Cane protiv Duleta, opet: Kad zine pilotska torba
Nije to bio jedini sukob na srpskoj političkoj sceni koji je zamenio letnja pisanija o drekavcu u Drini, žiletu u hlebu, mišu u pivu, kopanju kanala Rajna – Majna – Dunav – Velika Morava – Egejsko more, te desetodnevnoj Guči koju je, ne mogu sad da nađem u dokumentaciji, neko duhovito opisao kao sabor onih koji ne umeju baš da sviraju i drugih, koji ne umeju da piju. Znam samo da nije Basara, ali mislim da sam tu definiciju pročitao u „Danasu“.
Radi se o obnovljenim optužbama Caneta Subotića, zvanog Cane, biznismena iz Ženeve, veletrgovca cigaretama, da ga je za 250.000 evra reketirao Dušan Mihajlović, bivši ministar policije i sve i svašta drugo u svim srpskim režimima. Prvih pedeset otišlo je na kampanju „Crna ovca“ s kojom Mihajlović nije prešao cenzus na izborima nakon ubistva Zorana Đinđića. Recimo da te pare nisu sporne. Cane je imao razloga da veruje da policija uvek pobeđuje, makar pod firmom Nove demokratije. Ali, pravo je pitanje što mu, kako tvrdi, dade onih dvesta hiljada evra, u kešu, spremljenih za dunđere na poslovima izgradnje crkve u Canetovom rodnom Ubu, kad je večni Dule već bio – politička prošlost.
Do tada je po Canetovom pisaniju, koje je istovremeno doprlo i u medije i u tužilaštvo, Mihajlović pred njim mahao policijskim saznanjima u akciji s kodnim nazivom „Mreža“ u kojoj je navodno i Cane bio izribaren, te je obećavao da će ga otkačiti s mreže ako to plati – kešom. Ovaj se herojski opirao sve do trenutka neke neshvatljive slabosti kad je iz torbe istresao tih 200.000 evra u privatnim odajama nadležnog vladike gde je Cane došao da primi nekakvu lentu a Dule, po Canetu, po pare.
Pre toga mu je tražio „tri’est“ miliona evra. Cane opisuje scenu kad mu ministar dolazi u Pariz, donosi u pilotskoj torbi dve boce vina na poklon, a onda razjapljenu, otvorenu torbu ostavlja na stolu dok pregovaraju o ceni cepanja mreže. Deluje psihološki uverljivo. Posle, kad je „Crna ovca“ propala, bilo je daj šta daš a Cane, ako je zbilja dao pare, verovao je Duletu da može da obuzda policijsku istragu bez obzira što je reč o bivšem ministru.
Dušan Mihajlović je dao ritualnu izjavu da su sve to gluposti. Povukao se u povlenske magle gde možda piše novu knjigu kao odgovor na tužbu. Šta smo imali? Policijsku istragu koja je obuhvatila Caneta za šverc cigareta. Mada ovaj tvrdi da se nikad time nije bavio. Imamo optužbu da je Mihajlović iznuđivao mito. Mada ovaj tvrdi da pare nije uzeo.
Nekako verujem obojici, ali ne u delu koji se tiče demantija.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=946099
[…] Пукли! […]
Forcan: Smiljka je radila ispravno
Autor: (Beta)
– Milka Forcan, sestra bivše direktorke Jugohemije Smiljke Mileusnić Adžić, koja je u pritvoru, izjavila je da je njena sestra radila u skladu sa zakonom.
„Duboko verujem u ispravnost svih poslovnih poteza tada preuzetih od strane direktorke Jugohemije Smiljke Mileusnić u poslu oko nabavke vakcina i sasvim sam sigurna da je radila u skladu sa zakonom. Verujem da će do kraja istrage koja je u toku mnogi detalji kojima se sada planski dezinformiše javnost biti razjašnjeni“, istakla je ona u saopštenju.
„S druge strane, učesnicima u procesu zabranjeno je da daju izjave i komentarišu postupak, što je do sada Smiljka Mileusnić Adžić poštovala. Sama činjenica da se na prvi poziv istražnih organa kao i na jučerašnje saslušanje specijalnog suda odazvala, govori u prilog tome da je sigurna u svoje poslovne poteze i ispravnost istih“, naglasila je Forcanova.
Milka Focan je ukazala i na „hajku“ protiv osumnjičenih koja se, kako je navela, vodi u medijima. „Želim da istaknem da u trenutku koji je izuzetno težak za porodice osumnjičenih i pritvorenih, hajka koja traje u medijima iznošenjem niza netačnih i tendenciozno plasiranih informacija neminovno utiče na istražne i sudske organe, ali i na sudbine pojedinaca i njihovih porodica, jeste u suprotnosti sa zakonom“, navela je Forcanova. Bivšoj direktorki Jugohemije Smiljki Mileusnić Adžić je juče određen pritvor do 30 dana i otvorena je istraga povodom nabavke vakcina protiv gripa H1N1 2009. godine.
http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/forcan_smiljka_je_radila_ispravno.83.html?news_id=41913