Сви грађани који су потписали петицију за реизбор досадашњег директора Радио-телевизије Србије могу да се јаве у министарство економије и подигну акције РТС-а и РТБ Бор вредне милијарду евра.
Дакле, сваки грађанин који има доказ да је потписао петицију добија по 5 акција РТС-а и РТБ Бора које на Београдској берзи вреде милијарду евра.
KOSMET VIA KOSMOS 
KOMIČNA PREDSTAVA TIJANIĆEVOG REIZBORA
Bojan BOSILJČIĆ
Za očekivati je da bi se jedan prosečno inteligentan čovek u ovom trenutku povukao sa tog mesta i prepustio dnevnoj rutini da izbriše iz kolektivnog sećanja, a i iz vidokruga javnih tužilaca, domete takvog direktorovanja
Na „senzacionalnu“ vest kako se dosadašnji direktor RTS-a, eto, ponovo kandidovao za tu funkciju, u poslednji čas ponukan na takvu akciju peticijom zaposlenih, ali bogme i građana koji su ga osokolili na to, prvo što normalnom čoveku padne na pamet je: čemu, pobogu, takva šarada, zar tolika muškarčina nije mogla da se jednostavno kandiduje i da ga potom njegov Upravni odbor izabere? Kome je, osim samom direktoru, potrebno ovakvo besmisleno poigravanje javnošću, i izmišljanje nepostojeće peticije? Čime je to javnost Srbije zaslužila ovakvo infantilno ponašanje prvog čoveka javnog servisa, kojeg ona – javnost – iz svog džepa izdržava?
NEPOSTOJEĆA PETICIJA Teško je, dakle, i zamisliti onog ko bi poverovao u spontanu akciju potpisivanja peticije unutar kuće – o gledaocima da i ne govorimo – kojom bi se tražilo da Aleksandar Tijanić po svaku cenu ostane u fotelji na četvrtom spratu u Takovskoj. Potpisnik ovog teksta to može da posvedoči iz ličnog iskustva onog koji je od kolega iz Takovske tokom svih ovih godina čuo nebrojeno mnogo iskaza gnušanja prema ličnosti samog direktora i prema njegovom shvatanju televizije.
Peticija je, dakle, nepostojeća, kao što je nepostojeće Tijanićevo „znanje“ iz oblasti televizije. Ali ovaj potez sa uvlačenjem u igru tobožnje armije zaposlenih koja vapi za direktorovom mudrom rukom, agoniju RTS-a dovodi preko ivice farse; ovo već boli koliko je glupo.
Svakako da u narečenoj kući, među onima koji direktorovom voljom a na teret poreskih obveznika imaju platu od 250.000 dinara, ima onih koji bi tako nešto i potpisali; ali tu onda ne govorimo o zaposlenima. Radi se, naime, o čistim najamnicima, koji sa izvornim kodom Televizije Beograd nemaju nikakve veze.
U tekućoj agoniji RTS-a, očitovanoj u gomilanju gubitaka tokom prethodnih šest godina, i uništavanju kulturnog, školskog i obrazovnog programa zarad imitiranja priprostih obrazaca koji privlače gledaoce, bilo bi, međutim, za očekivati da bi se jedan prosečno inteligentan čovek u ovom trenutku povukao sa tog mesta i prepustio dnevnoj rutini da izbriše iz kolektivnog sećanja, a i iz vidokruga javnih tužilaca, domete takvog direktorovanja.
Ovde se, međutim, ne radi o takvom jednom čoveku; ovaj direktor voli da tera inat svima. Što je u neku ruku i dobro, jer će njegova sudbina nakon još četiri godine u fotelji u Takovskoj biti ogledna lekcija o zloupotrebi moći i napokon probuđenoj pravosudnoj akciji povodom toga.
KONKURS REKORDNE GLEDANOSTI Ostaje pritom u ovoj ujdurmi nekoliko nejasnih stvari: kako je to, i kada, pristigla prijava Aleksandra Tijanića Upravnom odboru RTS-a, kada sekretar te kuće u novinama posle isteka roka kaže da A.T. nije konkurisao, da bi dan kasnije isti izjavio kako je direktor, „slomljen“ apelima zaposlenih, ipak podneo kandidaturu?!? Da se tu neko nije zabrojao u koracima?
Takođe će biti jako zabavno čitati obrazloženje Upravnog odbora po kojim je to kriterijumima izabrao čoveka koji već šest godina proizvodi – gubitke?
Komična predstava priređena prilikom ovog izbora bila je direktorov prilog zabavnom programu Javnog servisa, i kao takva, bila je jedna od uspešnijih; mnoge je zasmejala. Rečju, bio je to konkurs rekordne gledanosti.
Autor je dugogodišnji urednik Redakcije za kulturu TV Beograd, otpušten pre pet godina zbog javne kritike direktorovog uništavanja programa iz kulture
Sajt Ujedinjeni televizijski eksperti, Beograd
http://standard.rs/vesti/40-kultura/4875-komina-predstava-tijanievog-reizbora-.html
KONTRA:
Podrška
Boško Ćirković Škabo
26. jun 2010.
Konačno sam osetio olakšanje jer je najbolji kandidat, ganut iskrenom podrškom, shvatio koliko još može da doprinese i, ipak, u poslednjem momentu, aplicirao za novi mandat u RTS.
Veselo sam cupkao ulicom, čitajući o pismima hiljada gledalaca i zaposlenih, zadovoljnih rezulatatima aktuelnog menadžmenta RTS-a. Prethodnih sam se dana, zabrinut, besomučno kačio na „Fejsbuk“ naloge prijatelja i uporno glasao „ne sviđa mi se“ na grupi podrške Milki Forcan na putu ka fotelji direktora nacionalne RTV. Konačno sam osetio olakšanje jer je najbolji kandidat, ganut iskrenom podrškom, shvatio koliko još može da doprinese i, ipak, u poslednjem momentu, aplicirao za novi mandat.
Mislima sam odlutao u stara dobra vremena, kada su drugovi po školama prikupljali decu da mašu zastavicama, dok se najveći sin jugoslovenskih naroda i narodnosti voza od Surčina do Dedinja sa uvaženom delegacijom neke prijateljske egzotične državice. Od stanja euforije me je delila samo tužna činjenica da sam nisam doprineo akciji podrške.
Ali kako rečima izraziti količinu zahvalnosti koju srpski auditorijum duguje stručnjaku udarniku, pod čijom dirigentskom palicom nam se, za simboličnu cifru, sastavlja i isporučuje program po najvišim evropskim standardima, bez premca po pitanju regionalog liderstva? Bi-Bi-Si zapadnog Balkana!
Udarne informativne emisije su oslobođene dosadnih, vizuelno nereprezentativnih opozicionara, kao i glasnogovornika partijski nesvrstanih. Lako i odlučno, kao kada je, tokom legendarnog TV gostovanja, lično oslobodio studio muve zunzare. Iste su propisno ukrašene svetski poznatom i priznatom pojavom našeg prelepog predsednika i njegovim poučnim besedama. Broj dosadnih, beskorisnih i neisplativih dečjih, kulturno-umetničkih i naučno-obrazovnih emisija u etru je maksimalno reduciran.
Tako smo dobili šansu da uživamo u mamutskim ekonomsko-propagandnim blokovima i preplaćenom serijskom programu (koji obara rekorde gledanosti ako Siniša Pavić potpiše scenario ili naslov sadrži varijantu reči „selo“). Tu je i ekskluzivni rijaliti šou format na Drugom programu. Stotine, do tada anonimnih, ljudi se zatvaraju u jednu od dve sveže renovirane zgrade (za oko hiljadu evra, plus neslućene benificije mesečno), kako bi se u direktnom prenosu vređali, polivali vodom, lupali jedni drugima šamare, gađali se obućom, takmičili u bacanju kletve (udalj, po generacijama)…
Posebne pažnje je vredno i, po „ima se, može se“ principu organizovano, završno evrovizijsko takmičenje, uprkos golemoj rupi u budžetu kuće. Samo je elita skovana za takve domete.
Kada navedeno uzmem u obzir, ne mogu da se ne osetim gotovo lično uvređenim nakon čitanja pisama, kojim samozvani „Ujedinjeni televizijski eksperti“ zatrpavaju inbokse poštenog sveta. Ko uopšte sebi može da dozvoli atak na osvedočenu moralnu gromadu?
Otkud im uopšte pravo da se obrate RRA i predsedniku Srbije? Koji su im to argumenti: konstantno rastući gubitak, par stotina prekršajčića Kodeksa RRA, nesavesna, „posle mene potop“ programska politika, orjentisana na komercijalu, umesto na propisane uloge Javnog servisa, apsolutizam i ugovaranje „u četri oka“, nepoznavanje stranih jezika..?
A dobro se sećam da prozvani tokom gostovanja na HRT-u nije bio titlovan. Dakle sigurno barata hrvatskim jezikom. Verovatno se služi i bošnjačkim, crnskim, gorskim… Posle se „eksperti“ čude što mediji oklevaju da objave njihove navode!? Trabunjaju o „nedozvoljenim medijskim povezivanjima“. Najavljuju žalbe inostranim institucijama. Ko o čemu, tužibaba o Strazburu. Ili im je krivo zbog Milke Forcan ili su jednostavno ljubomorni na znanje i sposobnosti mete svojih bestidnih napada.
Ali ovaj put neću sedeti skrštenih ruku. Iz ovih stopa idem na „Fejsbuk“ i osnivam grupu kojom ću podržati reizbor verziranog stručnjaka, ali i uputiti apel RRA, predsedniku Srbije i sudu u Strazburu da čoveku pomenuto mesto, ukoliko to želi, doživotno dodele.
Kako i dolikuje najvećem sinu srpskih radija i televizija.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:290085-KONTRA-Podrska
Predsednik Srbije potpisao Zakon o komunikacijama
Tadić podržao narušavanje privatnosti
Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je set zakona koje je donela Skupština, između ostalog i Zakon o elektronskim komunikacijama kojim je dozvoljeno MUP-u i drugim službama da prate ko, sa kim i koliko razgovara ili se dopisuje putem interneta, a sve bez odluke suda.
Dokaz o kakvom se kretenu radi. Čovek nema pojma ni gde je ni šta radi. Sasvim je moguće da nema pojma ni za koga radi. A sigurno je (su) i njemu i ovom koga, kao, napada isti šef(ovi). Pominje nekakve neprijatelje, kao da je on branitelj Srbije, ili KULTURE, pa pominje nekakve trule televizije koje mu je neko dao da uređuje… Za 8 miliona Srba kaže da su neradnici, zna šta će biti i u zemlji i u svetu…
BEOGRAD 05. 07. 2010
PRESS
Aleksandar Tijanić za Press: „Farma“ uređuje Srbiju!
Nemam ništa protiv srpske dileme: „Farma“ ili RTS? Uzmite šta vam je drago. Ali, zarad Svevišnjeg, nemojte se pravdati da svi Srbi psuju.
Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić u intervjuu za Press, prvom posle ponovnog izbora za prvog čoveka Javnog medijskog servisa, odgovara na javne kritike i ironično kaže da on „ni po čemu“ ne zaslužuje da vodi nacionalnu televiziju.
– Ja sam obično dete sreće. Sve što je meni zapalo, pripadalo je nekim drugim, mnogo talentovanijim, školovanijim i boljim ljudima od mene. Njihovi su moji tekstovi, moje polemike, moje knjige. Strah me i da pomenem kako sam baš njima oteo televiziju „Politika“, potom BK TV, crnogorski Treći program, šest godina RTS-a, hiljade političkih kolumni, desetine političkih kampanja… Sve bi to oni, dakle, napravili samo da se ja nisam mešao. U znak pokajanja, svaki moj protivnik neka izabere koji hoće moj rezultat. Onda, sa punim pravom, neka biografiju pravi oko štete koju sam mu naneo osudivši ga da bude on, a ne ja.
– U sociologiji, sudar obnovljenog, snažnog talasa novog konzervativizma sa tek zapaćenim, tankim liberalizmom. U masovnoj psihologiji, sve jača obamrlost, odustajanje od života, dezertiranje od borbe za normalnost. U ideologiji, poništavanje svake važnosti leve i desne ideologije. U politici, teror malih razlika. U sistemu, odricanje od liberalnog kapitalizma i jačanje socijalne komponente države.
U spoljnoj politici, udar o zid realnosti na pitanju Kosmeta i Evropske unije. U unutrašnjoj politici, borba države sa ojačanim tajkunima koji traže svoj deo vlasti pod parolom „vlast je listopadna, bogati su zimzeleni“. U policiji, borba starog poretka i novih pokušaja da se raskrinkaju političari, stranke i bogataši koji su radili mafijaškim novcem.
U regionu, zamrzavanje statusa Srbije dok moćni ne učvrste i stabilizuju sve novostvorene države. U bezbednosti, spremanje za nove oblike regionalnog terorizma i žestokog rata države sa narko-kartelima. U javnom prostoru, nastavak plaćenih hajki i zloupotreba parlamenta. U medijima, instrumentalizovani ratovi „svih protiv sviju“; ratovaće printani sa elektronskim medijima, tajni i javni vlasnici sa državom i međusobno, komercijalni mediji sa RTS. Generacijski, akumuliraće se gnev mladih zatočenih u „kavez biologije“.
Klasno, bogati će biti sve bogatiji, siromašni sve bedniji. Institucionalno, šizofreni proces jačanja institucija i pravne države uz najviši stepen korupcije i pokušaja da se stvarna moć zadrži u tajnim „bratstvima kapitala i politike“. U kulturi, metastaza javnog prostora, kanibalizacija svega različitog, jačanje sindroma inkvizicije. U propagandi, agresivno dokazivanje da je država propala, da u Srbiji ne vredi ustajati iz kreveta, da smo nesposobna nacija, da za to postoje krivci koje valja spaliti i tog časa ćemo se na lomači svi ogrejati…
Ako ste u pravu da nas sve ovo čeka, zašto ste pristali na još jedan mandat, zašto ste pristali da budete, kako sami rekoste, „biftek na električnoj stolici“?
– Dva su razloga. Prvi, ja verujem u borbu i rezultat borbe. Drugi, kad god je teško, zlurado se setim situacije u kojoj je Boris Tadić. Ja vodim samo Javni servis, a njega drže odgovornim za stabilnost spolja i iznutra napadnute države, zatim za ishod rata sa grupama koje su nadživele sve promene u Srbiji i, najvažnije, za posao i hranu osam miliona ljudi kojima je rad omiljen koliko i svinjski grip.
– Vi biste se iznenadili spisku poslatih čestitki ili rukovanja u direktnom susretu sa srpskim opozicionarima ili vladajućim zvaničnicima. Svako od njih, privatno, kaže da smo napravili čudo od nekadašnjeg RTS-a. Ali, mnogi traže da budemo poluga očuvanja vlasti ili batina za smenu. Mi smo, očito, čvorna tačka političkog sukoba. No, ovaj menadžment RTS-a napravljen je u doba detanta Tadića, Koštunice i Nikolića pa, za one manje pismene, vanstranačka priroda ovakvog RTS svoj trojici i danas služi na čast. Oni su priznali važnost i nezavisnost institucije koja ne pripada državi ili društvu, već javnom prostoru negde između te dve date. Sve ostalo je arsenal dozvoljene političke borbe. Ipak, iskustvo mi nalaže da predviđajući šta će biti s nama, ne isključim nijednu od političkih opcija: izbore, veliku koaliciju, malu veliku koaliciju, mešovitu koaliciju, vladu nacionalnog jedinstva. Srbija bira, mi samo objašnjavamo – sa više ili manje uspeha – zašto živimo onako kako ne zaslužujemo i zašto moramo ustati svake zore i raditi. U takvim vremenima, RTS će se menjati ili će propasti.
Dobro, hoće li vas sledećih godina pojesti Pinkova „Farma“?
– Naravno da hoće. Željko mudro radi sve što mu je dopušteno. Kad Srbi deset sati dnevno gledaju televiziju, kad je to komercijalni medij, kad država dopušta pornografiju, mobing, nasilje, seksizam, raspirivanje verske, polne, nacionalne netrpeljivosti od osam sati zorom pa do sledeće zore, kad nikog ne interesuju traumatične posledice takvog stanja, ko sam ja da se suprotstavljam narodnoj volji i državnom oglušenju. Sledeće tri godine sve u srpskoj kulturi, medijima, ukusu, gledanosti, marketingu, muzici i politici – diktiraće „Farma“ i njen vlasnik.
Kažu da ste za to vi krivi. Kritikuju vas da niste ponudili adekvatan kulturni program koji bi smanjio gledanost „Farme“?
– Ma nemojte?! To što vi mislite da društvo tako funkcioniše liči na zahtev da siđem u rimski Koloseum, prekinem gladijatorsko klanje, sprečim lavove da jedu hrišćane, utišam urlajuću masu željnu krvi, smrti, znoja i suza i u mrtvoj tišini, svečanim tonom, obratim se Rimljanima i kažem: „Vi zločesti nevaljalci, sada ćete gledati Eshilovu dramu, potom tri baleta, pa recital slepca Homera.“ Oni, impresionirani kulturom, bace me lavovima, prokletinje se najedu mene (za utehu, porcija mozga bude im mala), a gladijatori nastave sa omiljenim hobijem. Da ostane zapamćeno, kome RTS ovih šest godina nije bio dobar ili bolji nego ranije – taj je Srbiju pretvorio u „Farmu“. Nemam ništa protiv srpske dileme: „Farma“ ili RTS? Uzmite šta vam je drago. Ali, zarad Svevišnjeg, nemojte se pravdati da svi Srbi psuju. Tačno je. Mada psuju i Mađari. Ali, ni Srbi ni Mađari ne slikaju svoje psovanje i pljuvanje dan i noć i ne stavljaju ga na ekran nacionalne frekvencije.
Pa, šta ćete da radite sa programom RTS?
– To što smo pet godina najgledaniji predstavlja incident. Sada, posle sređivanja kuće, imperativ sledećih godina biće kreativnost i, koliko je to moguće, kvalitet. Mi ćemo se suprotstaviti metastazi javnog prostora i ubijanju svakog oblika kulture. Ovde više nije reč o gledanosti ili političkom uticaju, već o opstanku pismenosti i normalnosti u Srbiji. Borićemo se da se RTS prizna kao jedna od najvažnijih srpskih institucija koja služi svim građanima.
Đ. Kesić i S. Marjanović
a1
Svaki glas 10 evra
Pominjali ste Tijanićevu srpsku političku jednačinu koja se decenijama krije od javnosti?
– Tijanićeva jednačina političkog uspeha glasi: svaki glas dobijen od građana na izborima, na slobodnom finansijskom tržištu vredi deset evra.
Najavljujete turbulentna vremena za srpske medije i srpsko društvo. Šta vi to znate, a mi ne?
a2
RTS objašnjava zašto živimo kako ne zaslužujemo
Bili ste, tokom šest godina, izloženi stalnoj kritici i opozicije i vlasti, zatim vaših tradicionalnih ličnih neprijatelja… Da li vam je iko od zvaničnika čestitao novi mandat?
MIŠA ĐURKOVIĆ:
TADIĆEVA POSTEVROPSKA SRBIJA ILI ZEMLJA U KOJOJ IMA SREĆE ZA SVE
utorak, 06 jul 2010.
Tadićev tim smislio da je jedina strategija da se svakome da ono što mu treba. To se zove opšta korupcija, nekoga kupiš parama, nekoga dozvolama, nekoga zadovoljenom sujetom itd. Idealan model da se društvo uništi po šavovima i raspadne
Ako je išta postalo jasno u poslednjih meseca dana, to je činjenica da od EU u sledećih deset godina nema ništa. Koliko god to domaći kontrolisani mediji mesecima već ignorisali, stvar je naprosto probila u domaću javnost tako što su se stranci do bezobrazluka potrudili da to ovde stigne preko njihovih medija i glasnogovornika. Na kraju je o tome javno počeo da priča i onaj globtroter koji je uz put i ministar inostranih dela, a nesrećni „El prezidente“ je oštro upozorio Evropu da mora da se odredi prema evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana. Mislim da je ovo Merkelovoj ulilo strah u kosti…
No važnije od toga je pitanje kako će sada da izgleda politika u Srbiji? Ustvari to je pogrešno pitanje pošto se ona neće menjati. Šutanovac će svejedno da nas vodi u NATO, Mlađa Dinkić će večito da kontroliše ostatke ovdašnje privrede i tokove finansija, Pajtić će i dalje da pravi državu od Vojvodine, Zukorlić da bezbednosno destabilizuje Rašku oblast, Šaper, Krle i Đilas će i dalje da kontrolišu više od 60 odsto medijskog i reklamnog prostora itd. Ostalo je opšta korupcija, krađa i kraduckanje, u kojima učestvuju svi ostali, a ovi oko Tome se svesrdno upiru da i oni dobiju komad kolača.
Pitanje koje sada nas zanima zapravo jeste kako će se spakovati nova reklamna slika kojom u predstojećem periodu Boris i drugari misle da kreiraju javno mnenje. Hajde da vidimo šta kažu sadašnji negoveštaji.
Prvo, evropska mantra će u ovom ili onom obliku ostati. Mi da se odreknemo Evrope? Nikada. Možda se ona odrekla nas, ali, znate, mi smo branili komunizam i kad su ga Rusi isterali, branili smo jugoslovenstvo kad su svi pametni od njega digli ruke, pa što bi mi danas bili manji Evropejci od onih koji su u EU. Za njih je to stvar čiste pragmatike, ali mi, znate, vidimo u tome ideal!
I POSLE EVROPE EVROPA Da smo pametniji i ozbiljniji kao Turci, mi bismo, znajući da od ulaska nema ništa, svejedno vršili stalni pritisak na EU dobijajući neke druge stvari kao kompenzaciju. Ali pošto nismoTurska, ovde će to ostati idealistička projekcija iz prostog razlog što ovaj „trust mozgova“ oko Borisa i onog što čini političku elitu u Srbiji nema kapaciteta da smisli bilo kakvu opštu priču koja bi ih pokrila za sledeće izbore, a i za Tijanićev Dnevnik. Dakle, i dalje će nas gnjaviti svakim susretom sa evropskim zvaničnicima ili tupavim okruglim stolovima na kojima se raspravlja o našoj evropskoj budućnosti. Jedino će se iz javnog rečnika izbaciti rokovi.
No dobro. A šta ćemo dok Evropa ne stigne? Čini se da je „Mr President“ upravo ovih dana dao čitav niz indicija kako će izgledati njegov budući medijski (čitaj i politički) rad. Čovek koji u nekoliko dana izlazi u javnost sa pričom o hrišćanskom identitetu Srbije i podrškom gej paradi, sa pozivom na prvoj skupštini dijaspore da se brani srpski identitet širom sveta i regiona, a onda se sprema da opet ide u Srebrenicu pošto je doneo rezoluciju o istoj u srpskom parlamentu – on, dakle, ili ima ozbiljnih mentalnih problema (šizofrenija) ili predsavlja do klimaksa dovedeni model srpskog političara koga jedino zanima da dobije sve izbore na kojima učestvuje.
O čemu se radi? O tome da je njegov tim smislio da je jedina strategija da se svakome da ono što mu treba. To se zove opšta korupcija kao sistem života u jednoj zemlji. Nekoga kupiš parama, nekoga dozvolama, nekoga zakonima, nekoga zadovoljenom sujetom, nekoga kreditima itd. A to je, poštovani predsedniče, idealan model da se jedno društvo uništi po šavovima i raspadne. Nama se, ne slučajno, upravo to dešava.
Pogledajmo kako može da izgleda jedan radni dan takvog političara koji obavlja funkciju predsednika države: u 9 odlazi u crkvu na jutarnji moleban za žrtve progona sa Kosmeta, gde skrušeno drži sveću i krsti se toliko često koliko Tijanićeva kamera stigne da uhvati; u 11 prima delegaciju lokalnih žutih odbora koji dolaze da mu se žale kako je Đilas prekardašio i daru i meru time što im je uzeo ingerenciju izdavanja građevnskih dozvola i preneo na grad, čime im izbija iz ruku osnovni izvor zarade; u 12 sa istim Đilasom ide da po šesti put otvori novo parče zaobilaznice kod Orlovače. Brzo se vraća u Predsedništvo da skine odelo i obuče kožne pantalone s tregerima na golo telo i stavi kožnu policijsku kapu kako bi se pridružio učesnicima prve slobodne gej parade u Srbiji (Krle je međutim nezadovoljan jer smatra da bi perje za ovu priliku više odgovaralo. Šaper ipak ostaje pri mačo imidžu). U tri međutim prima (opet u odelu) udruženje za promociju porodičnih vrednosti i najavljuje (pred Tijanićevim kamerama) da, s obzirom da je demografija najveći problem u Srbiji, proglašava narednu godinu godinom porodice. U pet trči na godišnju skupštinu sindikata, gde se ljubi sa Orbovićem i najavljuje oštru borbu protvi ekspolatacije i kapitalista, koji su svi odreda kriminalci. Odmah posle toga mu dolazi delegacija iz Šekspirove da se dogovore o razvojnim projektima srpske privrede u narednoj godini. Tijanićeva kamera lucidno beleži oba događaja kao deo razvijenog socijalnog partnerstva u Srbiji. Itd. Itd.
DRŽAVNIK I POLITIČAR Eto, braćo, kako će da nam izgleda budućnost u javnom prostoru. To bi ukratko bila ona stara razlika između državnika i političara. Dok državnik gleda šta će iza njega da ostane kao zaveštanje narodu i državi, onaj drugi gleda kako da dobije sledeće izbore. Dok onaj prvi ima sistem vrednosti i viziju koju ostvaruje i po cenu poraza i velikog broja neprijatelja, onaj drugi gleda da se nikome ne zameri, da svakoga usreći ili mu stvori iluziju o tome kako radi za njega. Dok onaj prvi iza sebe ostavlja nešto čvrsto, makar to bili i vrednosni temelji na kojima će neke kasnije generacije da grade, ovaj drugi iza sebe ne ostavlja ništa osim sistema koji do u beskonačnost reprodukuje takve političare kao što je on i takve javne radnike kao što je večiti Tijanić (O Manji neki drugi put).
Ukratko, vidite, predsedniče, hrišćanstvo smatra da je homoseksualizam grešna sklonost koju treba osuditi i suzbijati, a ne podsticati javnim promovisanjem, te vi nemožete biti i hrišćanin i gej-frendli. Ali, naravno, možete da dobijete izbore.
P.S. Molim da slučajno neki od ostalih estradnih ličnosti koji glume političare ne pokuša da se pronađe u liku državnika.
http://standard.rs/vesti/49-kolumne/4910-mia-urkovi-tadieva-postevropska-srbija-ili-zemlja-u-kojoj-ima-sree-za-sve-.html
MILOŠ D. JOVANOVIĆ – OTVORENO PISMO ČELNICIMA RTS:
NEĆU TO DA PLAĆAM!
Ovim otvorenim pismom obaveštavam vas da više neću plaćati pretplatu jer ne želim da budem dezinformisan, obmanut i dezorijentisan
Poštovani gospodine,
Ovim otvorenim pismom, dostavljenom većini relevantnih institucija i medija u Srbiji, želim da iskažem svoje ogorčenje načinom informisanja na javnom servisu RTS koji Vi vodite. Pošto sam redovan pretplatnik takozvane TV pretplate kojom moja sredstva (zajedno sa sredstvima milona drugih građana Srbije) treba da obezbede nepristrasno, objektivno i pravovremeno informisanje građana ove zemlje, imam pravo da ukažem na neobjašnjive dezinformacije, poluistine, medijsku privatizaciju i ignorisanje nekih bitnih vesti i informacija vrlo važnih za politički, nacionalni i ekonomski razvoj ove zemlje i društva.
Dana 9. jula 2010. godine u drugom dnevniku RTS-a prikazan je gotovo 5-minutni izveštaj o privatnoj posti predsednika republike selu Smrječevo u opštini Plužine u Crnoj Gori, gde je posetio svoje rođake. (link na sajtu RTS-a gde se vest može proveriti: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1121/Video/735978/Tadić+među+Tadićima.html). Nemam ništa protiv privatne posete gospodina predsednika. Štaviše, drago mi je kada neko zna gde su mu koreni i ko su mu rođaci. Možda se pitam ko je tu posetu platio, da li sam predsednik iz svog džepa ili je let helikopterom plaćen novcem poreskih obveznika Srbije. Ali sam siguran da privatna poseta bilo koga, makar to bio i predsednik republike, nije i ne može da bude vest od nacionalnog značaja udarnog dnevnika javnog servisa RTS-a.
Dana 9. jula u večernjem terminu, na prvom programu RTS-a je prikazana emisija „Srebrenička polja smrti“, koja je verovatno trebala objektivno da sagleda neprijatnu temu zločina u Srebrenici. Na moje veliko razočarenje, i pored želje da pronađem iole objektivnu stranu ovog prikaza, naišao sam samo na jednostranu sliku događaja bez objektivne analize, sa puno paušalnih jednostranih ocena. Emisija, koja je trebalo da zaista pokaže i prikaže šta se dešavalo pre, u vreme, i posle zločina u Srebrenici, svela se na puko lamentiranje nad žrtvama, i satanizovanje Srba. Ni jedne objektivne analize događaja, brojki, naučnih pokazatelja, sumnji. Ako je cilj emisije bio da se na osnovu paušalnih ocena, brojki bez dokaza, bez ozbiljne analize ljudi koji se bave objektivno Srebrenicom u Kanadi, Holandiji, pa čak i Americi, natovari krivica jednoj strani, jednom narodu, onda ja u tome ne želim i neću da učestvujem. Bar neću to da plaćam.
Dana 11. jula 2010. godine, kao prva vest drugog dnevnika bila je komemoracija u Srebrenici. Nemam ništa protiv toga što je to izabrano kao vest dana (kriterijumi važnosti nekog događaja su uvek bili relativna stvar), ali komentar spikera, da je toga dana streljano preko 8 hiljada nevinih žrtava je najprostija laž. Nemam nameru da brojim žrtve. Jedna nevino streljana osoba (bilo koje nacije) jeste tragedija. Ali laž i manipulacija žrtvama je najprizemnija degradacija žrtava. Zna se da nisu svi streljani. Zna se da je veliki broj stradao u proboju. Zna se da je 8.000, preterena i nikad dokazana brojka. Zna se da i u trenutnom spisku od preko 3.000 ima i živih osoba. Ima i osoba poginulih na drugim frontovima. Ima osoba umrlih daleko pre nego što se i desila tragedija u Srebrenici. Ovo sve jasno dokumentuju nezavisni naučni istraživači širom sveta iz Holandije, Engleske, Amerike… Zašto onda laži na javnom servisu, i to za moje pare. Ovo su samo tri naupečatljivije neistine, dezinformacije i neadekvatne informacije javnog servisa u poslednjih nekoliko dana.
Navešću i nekoliko prikrivanja, neprikazivanja ili ignorisanja glavnih vesti u Srbiji i regionu koji nikada nisu imali odgovarajući prikaz ili adekvatnu analizu, a tiču se svih građana Srbije jer zato plaćaju navodnu pretplatu.
Srpska porodica je pre par dana brutalno napadnuta u Vodicama u Hrvatskoj, dok je na poziv vlade R. Srbije i predsednika Srbije, i obećanja o sigurnosti, otputovala da tamo provede svoj odmor. Napominjem da je ovo poslednji od pet prijavljenih (?) napada na srpske turiste u Hrvatskoj u protekle tri nedelje, što očigledno nije više izolovani incident (kako to žele da prikažu hrvatske vlasti). Ovakva vest nije ni jednom pomenuta u nekom od dnevnika RTS-a, verovato u cilju zataškavanja neprijatnih stvari. Ko i zašto cenzuriše objavljivanje ovakvih vesti na javnom servisu. Kome ide u prilog činjenica da naivni i dezinformisani ljudi u najboljoj želji ne budu opomenuti da tamo kuda idu nije baš najsigurnije i da se neprijatnosti mogu dogoditi. Zašto nikada nije bilo nikakve analize ovakvih događaja. Kome to idu u prilog razbijene glave, psovke i novi leševi (srpski, naravno)?
U poslednjih mesec dana, nekoliko visokih funkcionera Nemačke vlade, među kojima i premijer Angela Merkel, jasno su stavili do znanja da osim Hrvatske, daljih proširenja evropske unije neće biti. Ova izjava i mnoge slične izjave evropskih predstavnika u vezi proširenja i novih uslova Srbiji u vezi Kosova, za eventualno priključenje nikada nisu imali odjeka na javnom servisu. Tačnije nikada nisu ni prikazani javnosti putem javnog servisa, da ne pomenem neku eventualnu analizu situacije povodom ovih izjava. Ovakvo prikrivanje istine i informacija u direktnoj je suprotnosti sa načelom javnog servisa. Kome i zašto je u interesu prikrivanje ovakvih infomracija, i odustvo prave novinarske analize, kritičkog pristupa i pravca teško je shvatljivo.
Svakog meseca, od oktobra 2009. godine, javni servis doslovno prenosi izjavu aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića kako Srbija po svim pokazateljima samo što nije izašla iz krize. Ja razumem želju i volju premijera da svoj rad prikaže boljim nego što stvarno jeste. Razumem i osećaj nelagodnosti da aktuelna ekonomska kriza koja je pogodila sve zemlje sveta nije mimoišla ni nas i da je u mnogome poremetila politčke i ekonomske planove aktuelne vlade. Razumem i volju da u ovim crnim vremenima malo svetlosti podiže optimizam. Ali ne razumem upornost i poniznost javnog servisa da ne radi svoj posao i posle desete takve izjave ne analizira stvarno stanje ekonomije i privrede ove zemlje. Da li se posao javnog servisa svodi na to da nam prenese šta političari kažu? Da li je posao javnog servisa da učestvuje u konstantnom obmanjivanju javnosti? Postoje li novinarske analize, upoređivanja, ekonomska analiza stručne javnosti (Ovde mislim na najeminentniju naučnu poolitičko-ekonomsku instituciju u SANU, a ne razne dopisne i prilepljene asistente MEGATREND univerziteta od kojih ne može da prođe ni jedan ekonomski deo u dnevniku) koji će jasno reći da li smo na pragu Grčke, bez obzira na premijerove želje.
Poštovani gospodine generalni direktore,
Na osnovu zakona ja sam dužan da plaćam redovno takozvanu TV pretplatu za javni servis Srbije. Na osnovu isto tako važećeg zakona Vaša institucija je dužna da građanima Srbije obezbedi tačnu, pravovremenu, necenzurisanu, važnu, aktuelnu vest iz zemlje i inostranstva. Uvidom u elektronske zapise, utvrdićete da sam ja redovno i pravovremeno izvršavao svoju obavezu. Iz gore navedenih dokaza uvidećete (ako hoćete) da Vaša insitucija nije poštovala zakon i meni nije obezbedila uslugu koju je obećala, već sam ja bio primoran da informacije od važnosti pribavim drugim sredstvima (internet, kablovski kanali…)
Stoga Vas ovim otvorenim pismom obaveštavam da više neću plaćati pretplatu, jer ne želim da budem dezinformisan, obmanut i dezorijentisan. Ovim putem takođe izjavljujem da neću protiv Vaše insitucije podnositi sudsku naknadu troškova usled neispunjenih obaveza jer nemam vremena za bacanje. Obavezujem se da iz memorije svog TV prijemnika izbrišem sve kanale Vaše cenjene televizije (Prvi program, Drugi progam, digitalni program itd.). Prihvatam čak da i Vaši tehničari izvrše ukidanje signala Vaše TV stanice preko mog kablovskog provajdera (što je tehnički moguće i izvodljivo).
Ovim putem, naravno, ne pozivam na bojkot Vaše televizije i eventualno (ne daj Bože) masovno neplaćanje TV pretplate, jer svako ima pravo da bira da li hoće, želi i voli da bude obmanjivan, lagan i maltretiran za svoje pare.
Naravno Vama i Vašim pravnicima ostaje pravo da mene tužite zbog neplaćanja takozvane pretplate, ali Vas upozoravam da postupak neće biti kratak i završiće se pred evropskim sudom za ljudska prava. Na osnovu očiglednih dokaza Vašeg nečinjenja i mog redovnog plaćanja ne bih voleo da budem primoran da finansijku situaciju Vaše kuće učinim još težom. Vaš, sada već bivši, pretplatnik u Beogradu 14. jula 2010. godine
Mr Miloš D. Jovanović
Generalnom direktoru RTS-a
Predsedniku upravnog odbora RTS-a
Republičkoj radiodifuznoj agenciji
Izvor Vidovdan, Beograd
http://www.vidovdan.org/2010-03-21-19-46-21/1368-2010-07-13-08-41-02
[…] Желите да постанете милијардер? […]