Лудница

Антонић и Вукадиновић оптужују Ђурковића да је британски шпијун. Ђурковић оптужује Антонића и Вукадиновића да су сорошевци. Вучелић, Басара и Цвијановић нападају Антонића и Вукадиновића да раде за господаре. А ова двојица њих тројицу да су конвертити. Басара напада Цвијановића а овај њега. Басара напада Вучелића а овај њега. Издвојила се екипа око НСПМ на једну страну, на другој страни је екипа око Печата, на трећој екипа око Новог стандарда (блиска овима из Печата) а на четвртој страни је екипа разбацана на више страна, од НИНа до Данаса. Заједничко свима њима је да себе виде као “алтернативу“ овој старој “интелектуалној елити“ коју су предводили људи попут Ћосића или Мићуновића. А сви су њихови ђаци. И ђаци њихових учитеља.

И онда се питамо зашто је Србија испала смешна и неозбиљна у одбрани Космета пред МСП и ГШ УН.

Зато нико и не верује Србима. Зато грађани Србије и припадници српског народа више ништа не очекују од српске “елите“.

Једноставно – никоме не треба веровати. Потпуно је глупо навијати за Печат против НИНа и обрнуто. Или за Нови стандард против Данас-а и обрнуто. Или веровати само ауторима из НСПМ. Или овима из Пресс-а. Не треба се мешати у сукобе великих сила. Треба радити и стварати, а не да губимо време читајући шта пишу ови лудаци.

3 Responses to Лудница

  1. Varagić Nikola каже:

    Miša Đurković, Novi Standard

    VRLO KRATKO O LOLEKU I BOLEKU

    Pošto i dalje vodim računa o sopstvenom dostojanstvu, ne pada mi na pamet da polemišem sa čovekom koji mi spočitava da sam “britanski špijun i idiot” (sledeći nezadovoljnik mogao bi da primeti kako sam, na primer, kineski agent i sisa). Posebno kad on i njegov partner pišu bedne paškvile protiv mene dajući ih na potpis izmišljenim likovima ili nezaposlenim jadnicima, koji za sitan honorar potpisuju štagod vam drago.

    Uostalom, javnu a i svaku drugu komunikaciju sa ovim veselnicima završio sam još pre dve godine kada su, posle cenzurisanja mojih tekstova, objavili moje privatno pismo i onda sa njim “polemisali”.

    Nesrećni Antonić je uz to promašio adresu. Ne treba meni da odgovara (ja se nisam bavio njime, nego vlašću), već dojušeranjim saradnicima, prevarenim saborcima i finansijerima koji su ga direktno pitali za određene stvari. Ako sam dobro shvatio, on i Lolek treba da odgovore u kojoj meri činjenica da dobijaju „finansijsku podršku“ utiče na njihove “objektivne i naučno utemeljene” dnevnopolitičke stavove, kojima sluđuju neinformisan narod, i na cenzurisanje svake kritike finansijera na portalu NSPM.

    A on sam, naravno, da kaže za Tadića i Jeremića ono što je obećao…

    PRIVATNO PISMO:
    http://www.nspm.rs/polemike/cenzura-na-nspm.html

    POLEMIKA:
    http://www.nspm.rs/polemike/odgovor-misi-djurkovicu.html

  2. Varagić Nikola каже:

    MARINKO M. VUČINIĆ:

    NSPM ILI KAKO SE KOD NAS POSTAJE IZDAJNIK

    četvrtak, 16 septembar 2010

    Nemam nameru da branim Antonića i Vukadinovića, ali ne mogu da prihvatim ovakvu vrstu političkog obračuna i poništavanje višegodišnjeg napora autora NSPM, koja nije oličavala jednoumlje i ideološku unisonost

    Postoji naročita vrsta zakonomernosti koja se neprestano ponavlja u svim našim polemikama, sporovima i ideološkim sukobima. A ona se sastoji u tome da se već posle nekoliko tekstova i reagovanja mora postaviti naizgled suvišno pitanje, o suštini i prirodi samog spora o kome je reč. Neophodno je zato neprestano podsećati manje ili više ostrašćene i gorljive učesnike spora na početne stavove koji su i doveli do zahuktavanja rasprave.

    Kada je u pitanju spor na tzv. nacionalnoj desnici proistekao iz reagovanja na stavove, pre svega Slobodana Antonića, a delom i Đorđa Vukadinovića povodom poslednjih događaja vezanih za odluku Međunarodnog suda pravde i predlog srpske rezolucije u Generalnoj skupštini, veoma brzo se rasprava kao po nekom nepisanom pravilu izrodila u neprincipijelan i grub ideološki i politički obračun ne samo sa ovom dvojicom autora već sa ukupnim delovanjem i opredeljenjem Nove srpske političke misli. Kao da se negde samo čekala dobra i pogodna prilika da se pokrene već pripremljena kampanja i da se ovaj sajt provuče kroz svojevrsnog verbalnog toplog zeca i predstavi kao nedovoljno „patriotski“ orijentisan i „nacionalno“ određen i profilisan.

    Kod nas je, inače, veoma tanka i porozna linija ideoloških i političkih podela, pa se često, kao i ovoga puta, dešava da i najistaknutiji borci za nacionalne interese, napadani godinama za nacionalizam i širenje nacionalističke ideologije, postaju najveći izdajnici, oportunisti i političke slugeranje. Kao da se jednim potezom pera briše sve što su sada žestokim napadima izloženi autori napisali u proteklim godinama i učinili na afirmaciji srpskog nacionalnog identita i interesa. Tako Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović postaju volšebno najgrlatiji i najveći „glasnogovornici“ vladajućeg režima, „portparoli“ ministarstva spoljnih poslova i konačno Demokratske stranke. Kao da se zaboravlja da je politička analiza živa delatnost u kojoj je najvažnije održati neophodan nivo objektivnosti i valjane i seriozne argumentacije. A upravo je to najteži poduhvat i to zna svako ko se bavio ovim često nezahvalnim i varljivim poslom.

    U našim sporovima se veoma brzo prelazi na nivo ličnih i političkih diskvalifikacija, difamacija i denuncijacija. To se, nažalost, dogodilo i ovog puta. Nova srpska politička misao nikada nije bila sektaški i jednostrano ideološki ustrojeni politički projekat. Saradnici ovog, bez sumnje, uticajnog časopisa i sajta nisu bili istomišljenici u mnogim prilikama i političkim pitanjima i ocenama. To se odnosi i na veoma osetljive probleme vezane za odbranu i artikulaciju nacionalnih interesa.

    Najveća snaga NSPM-a je i bila u nastojanju da se u našem društvu otvori i podrži ozbiljan teorijski i društveni dijalog koji neće biti puka simulacija idejnog pluralizma, tolerancije i kritički inonirane misli. Novu srpsku političku misao nisam nikada doživljavao kao nekakav ozloglašeni bastion nacionalističke desnice, već kao delatnu intelektualnu zajednicu, kakvih je veoma malo u našoj javnosti. Koliko je ona to i danas, ne zavisi samo od njenih saradnika, već i od drugih okolnosti. Zato se ovde i ne radi o fatalnoj pukotini već o nastojanju da se uspostavi svojevrsni monopol na određivanje stepena patriotske i nacionalne podobnosti i delovanja, o davanju tapija na ekskluzivno pravo da se drugima dele lekcije o izdajništvu.

    Može se reći da je NSPM bio neka vrsta polazne tačke za mnoge autore koji učestvuju u ovoj umnogome nedostojnoj polemici, koji sada učestvuju u javnom životu i pišu na novim sajtovima i drugim časopisima. To samo podiže vrednost i značaj Nove srpske političke misli. Na ovom sajtu nije postojala i, verujem da ne postoji, predominantna ideološka struja, ali postoji jasno negativno određenje prema neoliberalnom konceptu vođenja ekonomske politike, pljačkarskoj privatizaciji, izneveravanju demokratskih principa, populistički vođenoj kulturnoj politici. Zato govoriti o izdaji ideologije koje su uz neznatne izmene preuzeli Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović od devetnaestovekovnih kafanskih patriota i Dobrice Ćosića može samo Svetislav Basara koji je ovu raspravu iskoristio da zada konačan udarac svojim arhipolitičkim protivnicima. Kao i mnogo puta do sada, osim iznošenja pregršt uvreda i čaršijskih abrova on je promašio temu. Ali ipak nije propustio priliku da se pridruži samozvanom hiperpatriotskom horu (kakav paradoks) koji tvrdi da su Antonić i Vukadinović i NSPM prevrnuli ćurak naopako i sada su umesto tajnih savetnika DSS-a postali dvorski telali Demokratske stranke.

    Da li neko uopšte čita tekstove Slobodana Antonića čija je konstatacija o tome da Tadić i Jeremić nisu jednodimenzionalni kvislinzi izazvala toliko osporavanja njegovog celokupnog dosadašnjeg delovanja.Taj toliko osporavani tekst se ne razlikuje od mnogobrojnih tekstova koje je napisao Slobodan Antonić i sadrži veoma preciznu analizu političkih i društvenih događanja nakon donošenja odluke Međunarodnog suda pravde, da Deklaracija o proglašavanju nezavisnosti Kosova nije povredila međunarodno pravo. A upravo je na sajtu Nove srpske političke misli objavljeno na desetine tekstova koji predstavljaju veoma ozbiljnu i argumentovanu kritiku tzv. međunarodnog prava i politike koju vode velike sile na Kosovu. Sve je to bačeno u vodu, a NSPM je proglašena za nedovoljno patriotski orijentisanu oportunističku i slugeranjsku.

    Nemam nameru da u ovom tekstu branim Slobodana Antonića i Đorđa Vukadinovića, oni to znaju i sami. Ne mogu da prihvatim ovakvu vrstu političkog obračuna i poništavanje višegodišnjeg napora i htenja mnogobrojnih autora koji su gradili i stvarali uticaj i ugled Nove srpske političke misli, časopisa i sajta, koji nije oličavao jednoumlje i ideološku unisonost. A u našim političkim i društvenim prilikama, u kojima nesumnjivo vlada ideološka i politička isključivost, to nije zanemarljivo dostignuće.

    Izvor NSPM, 15. septembar 2010.

  3. Varagić Nikola каже:

    MIŠA ĐURKOVIĆ:

    OTVORENO PISMO SLOBODANU ANTONIĆU

    četvrtak, 16 septembar 2010

    Smatram da je donekle u redu čak i da me nazoveš idiotom ako to potpišeš svojim imenom. Ali mene su bar učili da je onaj ko pljuje druge „skriven iza lažnih imena“ nečastan čovek

    Dragi Slobo,

    Zaista nemam nikakve namere da se bavim vašom firmom niti da se sa vama prepucavam, što sam u poslednjem tekstu i napisao. Međutim, prinuđen sam da Ti se ipak na ovaj način obratim.

    Naime, na sajtu vaše privatne firme NSPM pojavio se članak nečega što se naziva Bosiljka Medić. Uprkos izraženoj malicioznosti, prijatno sam se iznenadio detaljnim poznavanjem mojih knjiga i određenim filozofskim obrazovanjem, koje je autorka pokazala. Nažalost, za ovu osobu nikada nisam čuo, kao što nisam uspeo da saznam bilo šta o drugom vašem autoru Nikoli Malbaškom, koji je polemisao sa „vidovdancima“. Stoga moram da Te zamolim da i meni i zainteresovanoj javnosti objasniš ko su ti ljudi. Dakle ko su, šta rade, koliko su stari, kako izgledaju. Ne bi bilo loše da nam daš i njihove matične brojeve.

    Ovo Te molim ne samo zato što bih voleo da znam ko me pljuje već zato što, nažalost, ima sumnje da ovo dvoje ljudi uopšte ne postoje. Dakle da su to izmišljena imena, pseudonimi, nimalo bezazlene umetničke instalacije iza kojih se krijete Ti, Tvoj partner ili neko od vaših saradnika. Guglovanje pokazuje da se Bosiljka pojavljuje samo kod vas 2007. godine da bi ovih dana ponovo izronila za potrebe obračuna sa mnom, što ukazuje na njeno nepostojanje.

    Ja u to zaista i dalje ne mogu da poverujem, bar kad si Ti u pitanju (od onog drugog me ništa ne čudi). Dakle, molim Te, demantuj ove zle glasove i daj nam potrebne dokaze da ovi ljudi zaista postoje, odnosno da Bosiljka nije Tvoja i Vukadinovića transvestitska strana.

    Ako mi eventualno ne odgovoriš ili ne daš potvrdu da se radi o realno postojećim osobama, smatraću to, nažalost, za dokaz da je u pitanju podlost kakva je do sada bar meni nepoznata na ovim prostorima (osim poznatog slučaja „Vojko i Savle“). Naime, smatram da je donekle u redu čak i da me nazoveš idiotom ako to potpišeš svojim imenom. Ali mene su bar učili da je onaj ko pljuje druge „skriven iza lažnih imena“ nečastan čovek, bednik, bitanga, lupež, hohštapler itd. Ako ste to zaista uradili, smatram da ste se u potpunosti delegitimisali pred domaćom javnošću i kao ljudi, i kao intelektualci, i da vas ubuduće treba oslovljavati isključivo kao AKA Bosiljka Malbaški.

    Ako grešim, unapred se izvinjavam i Tebi, i gospođi Medić, i gospodinu Malbaškom.

    Hvala unapred.

    Svako dobro u Gospodu

    Dr Miša Đurković,

    glavom, bradom i matičnim brojem

    JMBG 2408971781021

    http://standard.rs/vesti/36-politika/5415-mia-urkovi-otvoreno-pismo-slobodanu-antoniu-.html

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: