Мис света

Директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан изјавио је на самиту УН посвећеном Миленијумским циљевима развоја :

„Нећете испунити мандат док је толико много наших суграђана маргинализовано, без услова за живот и пристојног посла”.

Он је прецизирао да је ММФ, од избијања кризе, четири пута повећао износ зајмова земљама у развоју.

Танјуг

3 Responses to Мис света

  1. Varagić Nikola каже:

    NJUJORK 21. 09. 2010

    PRESS

    Boris Tadić: Ispunićemo sve Milenijumske ciljeve

    Predsednik Srbije Boris Tadić u govoru na plenarnom sastanku UN o Milenijumskim ciljevima razvoja izjavio je da će Srbija uspeti do 2015. da ostvari svih osam Milenijumskih ciljeva koji su postavljeni u septembru 2000. godine.

    Ciljevi koje su UN postavile su: iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, podizanje obrazovanja, jednakost polova, smanjenje smrtnosti kod dece, bolje zdravlje majki, borba protiv side i drugih bolesti, ekološka održivost i globalno partnerstvo za razvoj.

    – Srbija je svesna svoje odgovornosti na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou kada je reč o ostvarivanju tih ciljeva. Jedini način da čovečanstvo odgovori na izazove moderne civilizacije jeste da svaka država investira u nauku, inovacije i obrazovanje u sinergiji sa politikom i ekonomijom – rekao je Tadić.

  2. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 21. 09. 2010

    PRESS

    Neverovatno, ali istinito:

    U Robnim rezervama nema robe!

    Magacin Republičkih robnih rezervi od 20.000 m2 bukvalno zvrji prazan! Nadležni tvrde da se ulje, brašno, šećer i ostala roba nalaze kod proizvođača

    U skladištu Direkcije za robne rezerve u Luci Beograd oko 20.000 kvadratnih metara prostora zvrji skoro potpuno prazno! Ekipa Pressa juče je obišla halu Robnih rezervi i na naše iznenađenje nigde nismo videli ni flašu ulja, kutiju brašna ili neki drugi proizvod široke potrošnje.

    Direktor Direkcije za robne rezerve Goran Tasić objašnjava za Press da se većina proizvoda koje Rezerve poseduju čuvaju u skladištima kod samih proizvođača.

    Gomila metala

    – U našim skladištima nema ulja, šećera, niti ostalih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao ni lekova. Iako bi to možda i bilo moguće definitivno nije isplativo. U pitanju su proizvodi sa ograničenim rokom trajanja i kada bismo držali, recimo, ulje u nekom našem magacinu, koje ima rok trajanja od 12 meseci, šta bismo radili s njim kada mu istekne rok? Morali bismo ga mesec, dva ranije puštati u prodaju, čime bi se remetilo tržište, u suprotnom bi se roba pokvarila – objašnjava Tasić i dodaje: – Ljudi mahom misle da su naša skladišta poput „sport bili“ torbe – puna svih vrsta namirnica i roba u neograničenim količinama. Naravno, to ne ide tako – objašnjava Tasić.

    U sablasno praznom skladištu Direkcije tek ponegde mogu se videti naslagane gomile raznih metala. Ovde se čuvaju bakarne ploče, aluminijum, cink, nikl, a ima i nekoliko muljača za grožđe.

    Kako bi se prostor iskoristio, Direkcija za robne rezerve iznajmljuje halu privatnim firmama, uvoznicima frižidera i zamrzivača, ali i Jugoslovenskoj kinoteci, Tržišnoj inspekciji, Direkciji za oduzetu imovinu.

    – Pošto imamo dosta neiskorišćenog prostora, izdajemo ga zakupcima, a sav novac od rentiranja ide direktno u državni budžet. Zakupci daju ponude na javnoj aukciji putem zatvorenih ponuda, a početna cena je oko 380 dinara po kvadratnom metru na mesečnom nivou – objašnjava načelnik za skladišta Direkcije za robne rezerve Željko Popović.

    On kaže da po zaključku Vlade Srbije Direkcija ima pravo da iznajmljuje oko 10.000 kvadratnih metara, odnosno polovinu objekta. Popović objašnjava i da Direkcija ima skladišta po celoj Srbiji, ali da se u njima ne čuvaju osnovne životne namirnice poput ulja, šećera, mleka i žitarica.

    – Postoje tri vrste skladišta širom Srbije, i to ona u kojima se čuvaju energenti, nafta, naftni derivati i tečni naftni gas, zatim skladišta za generalni teret, gde spadaju mašine i metali i skladišta sanitetskog materijala. Sve ostalo se drži kod proizvođača – istakao je Popović.

    Nema mleka

    – Nemoguće je da u Robnim rezervama imamo sveže mleko. Ukoliko i postoji potreba za intervencijom države kada je mleko u pitanju, onda se to radi na neki drugi način, recimo interventnim uvozom i slično. Nije realno da mi imamo sveže mleko, kod nas se može naći samo mleko u prahu – kazao je direktor Direkcije Goran Tasić.

    On je naveo i da se kupovina robe za rezerve finansira iz državnog budžeta, za šta se izdvaja otprilike oko 1,1 milijarda dinara na godišnjem nivou, koliko je dobijeno za 2010. godinu.

    Roba kod proizvođača

    – Imamo nekoliko osnovnih grupa robe. Poljoprivredno-prehrambene proizvode, lekove i sanitetski materijal i energente. Pored toga ima nešto malo robe za industriju, kao što su materijali za građevinu. Kod osnovnih namirnica mislim na ulje, šećer, mleko, so, pirinač, pasulj. Dobar deo predstavljaju zalihe žitarica, pšenica i kukuruz – objašnjava Tasić.

    On ističe da su u pitanju količine koje su dovoljne za potrebe stanovništva za otprilike dva meseca.

    I. ŽIGIĆ

  3. Varagić Nikola каже:

    Директива о потрошачким кредитима, односно финансијским услугама, на захтев Народне банке Србије повучена је из нацрта Закона о заштити потрошача који би ускоро требало да се нађе пред члановима владе.

    То значи да ће банке и даље моћи једнострано да мењају услове из уговора и да евентуалне промене камата неће морати унапред да договарају са клијентима, како је то донедавно било најављивано из Министарства трговине и услуга.

    Помоћник министра трговине за заштиту потрошача Љиљана Станковић је за „Политику” то јуче и потврдила.

    – На препоруку Народне банке Србије ми смо из нацрта Закона о заштити потрошача повукли директиву о потрошачким кредитима. Да ли ће у том облику закон и бити усвојен у Скупштини зависи од тога да ли ће враћање директиве предложити скупштински одбори. Али, нацрт сигурно иде на владу без дела о финансијским услугама – рекла је Станковићева.

    У водећим организацијама за заштиту потрошача оштро су реаговали на повлачење ове директиве из нацрта закона. Једна од највећих новина коју је Закон о заштити потрошача требало да донесе је, кажу, управо регулисање потрошачких кредита.

    – У Србији не постоји пропис који регулише права потрошача у односу са банкама и финансијским институцијама, нити ми имамо закон о потрошачким кредитима. То значи да ће наши грађани и даље бити незаштићени у погледу промена камата или једностраних измена услова из уговора, а на тај начин наша држава заправо омогућава банкама да код нас раде оно што не могу у земљама из којих долазе – објаснио је Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).

    Паповић је најавио и да ће он и потпредседник НОПС-а, Зоран Николић, због тога поднети оставке на чланство у министровом Савету за заштиту потрошача.

    – Ако је тачно да је то урађено на захтев Народне банке Србије, онда ми питамо ту институцију зашто је то тражила од Министарства трговине. Јер, таквим потезом директно обесправљује потрошаче у нашој земљи – истиче Паповић.

    Вест о повлачењу директиве о потрошачким кредитима из нацрта Закона о заштити потрошача изазвала је реакције и у другим организацијама за заштиту права купаца. Едина Попов, председница Асоцијације потрошача Србије, рекла је да би сада требало пробати преко скупштинских одбора утицати на то да се одељак о финансијским услугама врати у предлог закона.

    – Ово није једини проблем у вези са новим Законом о заштити потрошача. Још је битније истаћи да ми не знамо ни какав нацрт закона одлази на владу и у скупштину, нити шта он садржи. То нам нико из Министарства трговине не саопштава – поручују из НОПС-а.

    Према ранијим најавама Слободана Милосављевића, министра трговине, Влада Србије би наредних дана требало да усвоји Нацрт закона о заштити потрошача. На припреми овог прописа ради се већ три године, а усвајање у Скупштини очекује се до краја октобра. Процес израде закона је са два милиона евра финансирала Европска унија.

    С. Деспотовић

    —————————————————-

    АПОС почиње тестирање роба и услуга

    У Асоцијацији потрошача Србије (АПОС) јуче су најавили да ће почети детаљно да тестирају робе и услуге на нашем тржишту, а најпре ће испитати квалитет јестивог уља и услуга мобилних оператера.

    Вредност пројекта тестирања квалитета роба и услуга на нашем тржишту износи око 135.000 евра. Деведесет одсто је добијено из средстава Европске уније док ће преосталих 10 процената обезбедити АПОС и немачка организација „Штифтунг варентест”.

    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Potrosacki-krediti-ispali-iz-zakona.sr.html

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: