Каубоји

До сада су каубоји и каубојштина поистовећивани са републиканцима из САД.

Сада у регион стиже каубој из редова Демократске странке, и још жена.

Како ће Србија и Европска унија да реагују? Доминантна улога државне секретарке САД у могућим преговорима између Београда и Приштине много више руши кредибилитет Европске уније него резолуција коју је Србија планирала да поднесе без усаглашавања са Европском унијом.

Са друге стране, шта Европска унија нуди као решење?

NIN broj 3033
Intervju sa Dajanom Džonston, piscem i novinarkom iz SAD koja živi u Parizu, povodom knjige “Svet po K.“
Dajana Džonston objavila je knjigu “Krstaški rat budala: Jugoslavija, NATO i zablude Zapada“ 2002. godine.
Nekoliko citata iz intervjua:
“Kušner je bliži humanitarnom imperijalizmu demokrata nego borbi protiv terorizma republikanaca.
Njegova politika je zapravo produženje kolonijalizma, zato što podrazumeva mešanje u drugim zemljama pod izgovorom humanitarne akcije. Kušner je samo moderna verzija tog kolinijalnog mentaliteta, koji podrazumeva da smo mi jako dobri i da moramo tu dobrotu da nametnemo drugima.
Kada pokušate da levo orijentisanim Francuzima govorite o američkom imperijalizmu, oni kažu da je Francuska još gora, zbog onoga što je radila u Alžiru. Politički korektni govor na levici je da se bude veoma kritičan prema Francuskoj i to isključuje kritiku SAD. To je vrsta govora koja je omogućila da se na Kušnera gleda kao na levičara, iako su njegovi potezi samo moderna verzija kolonijalnog, imperijalističkog stava. Ali ako ih pokreće zajedno sa SAD, onda to nije Francuska, onda je to ‘slobodan svet.
Kušner na Kosovu nije uradio ništa da zaštiti Srbe ili bilo koje druge manjine i nije uradio ništa na pomirenju. Njemu je jedino bilo stalod da odigra ulogu spasioca jadnih Albanaca. Za njega je bilo vrlo laskavo da bude tamo, jer su Albanci bili veoma naklonjeni prema onima koji su ih spasavali. Kušner je tako mogao da igra svoj zamišljeni svet spasavanja žrtava od zlih, kao što je to radio u Bosni i na drugim mestima u svetu.
Kušner je u ratu u Bosni video priliku da se pokaže kao heroj. Evropa je bila mirna, ništa se nije dešavalo i odjednom mu se ukazala prilika da se pretvara da je u tridesetim i četrdesetim godinama, da vlada pretnja od nacista kojoj se on herojski odupire. To, međutim, ne podrazumeva da se bori kao u Španskom građanskom ratu već da ode na televiziju i diže mnogo buke, bez uvida u pozadinu sukoba, u istoriju, koristeći isključivo analogije.
Kušner je verovatno veoma zadovoljan sobom i veruje da je veliki dobročinitelj čovečanstva, kao što veruje da su SAD veliki dobročinitelj čovečanstva. Mnogi veruju u to, naročito u SAD. Ne verujem da se obučavao za to, ali se poklapa sa antikomunističkom politikom SAD.
U Evropi se ta politika proširila sa Helsinškim sporazumom iz 1975, kada su SAD i saveznici počeli da koriste ljudska prava da bi podrivali komunističke vlade u istočnoj Evropi. Kušner je sve vreme bio u tome, ali ne kao neko ko odlučuje o toj politici, već kao neko ko je reklamira.“

7 Responses to Каубоји

  1. Varagić Nikola каже:

    Razgovarale šefice diplomatija SAD i EU

    Klinton i Ešton za dijalog Beograda i Prištine

    Tanjug | 29. 09. 2010.

    Američki državni sekretar Hilari Klinton i visoki predstavnik Evropske unije (EU) Ketrin Ešton izjavile su da su danas u Vašingtonu razgovarale i o načinima da pomognu dijalog Beograda i Prištine.

    Ketrin Ešton i Hilari KlintonNa konferenciji za štampu posle sastanka koji je bio takođe posvećen bliskoistočnom mirovnom procesu i iranskom nuklearnom programu, državni sekretar Klinton je potvrdila da će u narednih desetak dana otputovati u Beograd i Prištinu.

    „Razgovarale smo i o Balkanu, gde smo obe potpuno uključene i rešene da pomognemo svim zemljama u regionu, shvatajući njihove aspiracije za punu integraciju u evroatlantsku zajednicu“, rekla je sekretar Klinton.

    Klinton je dodala da Sjedinjene Američke Države pozdravljaju napore EU da „pomogne Srbiji i Kosovu da reše praktična pitanja između njih“ i da će Vašington i Brisel nastaviti da rade zajedno na tom planu.

    „Putujem u region za oko 10 dana i razgovarale smo u određenoj meri kako da unapredimo našu saradnju na ovom nivou i na terenu… Iščekujem posetu Beogradu i Prištini i priliku da razgovaram, ne samo sa liderima, već i sa građanima“, dodala je ona.

    Prema Klintonovoj, EU i SAD su spremne „da pomognu, podrže i olakšaju da dve strane između sebe postignu sporazum“.

    „Ali na kraju, odluka je na liderima i narodu, koji moraju da dođu do odluke o svojoj budućnosti“, rekla je šef diplomatije SAD i dodala da je značajno održati „cilj te budućnosti u glavama Srba i Kosovara, jer postoje teška pitanja koja će morati da reše“.

    Hilari Klinton je rekla da je „lično čak uzbuđena zbog mogućnosti koje se pružaju narodima, a koje samo čekaju da budu realizovane koliko prepreke budu prevaziđene“.

    Ketrin Ešton je rekla da EU i SAD „žele da vide napredak između Srbije i Kosova“.

    Prema Eštonovoj, „neizmerno je značajno“ da se u tom napretku Beograda i Prištine radi zajedno „i to je poruka koju smo preneli prošle nedelje (predsedniku Srbije Borisu) Tadiću i (Hašimu) Tačiju“.

    „Treba svi da budemo uključeni u proces i da budemo, kao što jesmo, kontruktivni u našem dijalogu da bismo pokušali da nađemo put napred, jer kao što znamo, pred obe strane je evropska budućnost“, zaključila je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.

    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/209517/Klinton-i-Eston-za-dijalog-Beograda-i-Pristine

  2. Varagić Nikola каже:

    Charles Simic

    Cleaning my basement recently, I came upon an issue of The New York Times dated Friday, April 13, 1990. The headlines tell about the East Germans issuing an apology for Nazi crimes, Americans finding excuses for not being part of the census, early glaucoma being found in President Bush’s eye, and the Pulitzer Prizes that were announced the day before. Inside, there are reports about the Soviet military unhappy with President Gorbachev after the Communist Party relinquished sole power in the government; the move of twenty Orthodox Jewish families in Jerusalem into some housing in the Christian quarter of the Old City, which provoked a protest by hundreds of Christian clerics who were sprayed with tear gas by the soldiers guarding the settlers; Britain seizing a big forged-steel tube made by a British manufacturer going to Iraq, because custom officials determined it could be used to build a missile launcher capable of hurling warheads for hundreds of miles—despite the chief executive of the company saying it would blow itself into pieces if they tried to use it as a weapon. How familiar all this sounds.

    Turning next to Anthony Lewis’s column called “Time for Change”” on the op-ed page, it’s hard to believe it wasn’t written last week:

    American society has problems as serious today as at any time since the Depression. Savings and investment have declined; we rely on foreign capital and then, illogically, sputter when that capital acquires U.S. assets. Our infrastructure of roads and bridges and other public facilities is crumbling.

    It is an ill-educated society in a world where education is increasingly essential. The United States, alone among developed countries, has no national system of health insurance; 31 million Americans have no medical insurance.

    A vast underclass mocks America’s reputation as a just society. Homeless men and women huddle on the fanciest streets of our cities. An expensive restaurant has a notice on the wall headed “We all need food and shelter”; it lists places where people in need can get “a free meal or a place to sleep.”

    On these and similar problems President Bush offers no leadership worth mentioning. His economic remedy is a cut in the capital gains tax, irrelevant at best. He has nothing of substance to suggest on the country’s corrupting social ills.

    Change the name of the president, the number of uninsured people (for whom there is now a faint glimmer of hope—if a new Congress does not roll back the health reform), and a few other minor details, and everything Mr. Lewis had to say is still true, except our country is in far worse shape twenty years later.

    We’ve all read recently about communities so broke, they’ve been closing libraries, running schools only four days per week, digging up paved roads they’ve no money to repair and covering them with gravel while letting city neighborhoods go dark because they can’t afford to light the streets. But to actually see these places—with their downtowns full of abandoned buildings, with their empty store fronts which until recently were selling hardware, stationery, clothes, and even books—is frightening. Only pawnshops seem to be thriving.

    Last spring, in an old industrial city in New York State, I saw hookers walking the streets at lunchtime waving to the passing cars. If one asks the locals what happened to their town, they explain that the last of the plants that employed thousands has closed and the jobs went abroad. As for shopping, they proudly inform you about a couple of malls they have, although the stores in them are not locally owned and the jobs they provide are few in number and miserably paid.

    As for the future, one has to be completely ignorant of how big money works in this country to believe that there will ever be decent jobs in these communities again. President Obama’s Labor Day proposal to invest $50 billion to create jobs improving roads, rail lines, and airports sounds good, but I’d be surprised if it actually comes to pass. A political class whose ambition currently is to find ways to screw American workers out of their pensions, unemployment insurance, and Social Security, while persuading them that the pointless wars on which they have wasted $3 trillion so far have nothing to do with our national economic problems, is not about to come to their aid.

    The broad masses, too, share the blame. With no historical memory, lacking any understanding of what is being done to them, accepting without protest the rising income differences and their own growing impoverishment, they are easily manipulated by special interests and principle-free opportunists who run for office in their districts. Told that the government on all levels is their enemy by levying taxes on them and curtailing their constitutional freedoms, they can be depended on to reelect the same crooks and to vote in most elections against their own economic self-interest. I hope I’m wrong, but rereading Mr. Lewis’s words and knowing that our political system is even more broken and corrupt today than it was in the days when he wrote his column, I cannot help but feel despair.

    September 15, 2010 2:10 p.m.

    http://www.nybooks.com/blogs/nyrblog/2010/sep/15/americas-front-page/

  3. Varagić Nikola каже:

    Борис Тадић подржао кандидате СНСД уочи избора у БиХ

    ДОБОЈ – У Добоју је вечерас одржан предизборни скуп Савеза независних социјалдемократа (СНСД) коме је присуствовао председник Србије и председник Демократске странке (ДС) Борис Тадић који је дао подршку кандидатима ове странке на предстојећим изборима у Босни и Херцеговини (БиХ) који ће бити одржани 3. октобра.

    „Овде сам да не говорим својим гласом већ из срца. Овде сам да подржим Милорада Додика, Небојшу Радмановића, Николу Шпирића, Игора Радојичића, Душанку Мајкић…„, казао је председник Тадић, који упркос проблемима са гласом није одустао од обраћања присутнима.

    На предизборном скупу, који је почео химном Србије „Боже правде” и „Моја република” (химна Републике Српске) су се представили кандидати СНСД за највише функције на предстојећим изборима, Додик за председника Републике Српске (РС), Радмановић за члана председништва БиХ, као и кандидати за скупштине БиХ и РС.

    „Овде сам да подржим своје пријатеље који најбоље воде Републику Српску”, казао је Тадић.

    Он је нагласио „да са Милорадом Додиком већ годинама повезује наш народ, и да „заједно инвестирамо у привреду, повезујемо економију , градимо мостове и школе”.

    „Грађани РС имају исти сан као грађани Србије када дођу на школовање у Београд и Србију”, казао је председник Србије и ДС.

    Тадић је на крају говора СНСД пожелео победу на предстојећим изборима.

    Танјуг

  4. Varagić Nikola каже:

    The New American Normal

    By ROGER COHEN

    Published: September 27, 2010

    LONDON — The “animal spirits” of which Keynes spoke are on the prowl across the United States. Their mood is ugly. The spirits are wary and troubled. Corporations and individuals are hoarding cash, when they have any, because they’re not buying into the recovery.

    On a weeklong visit, I found a mood of deep unease in an America that seems to have descended into tribalism — not ethnic, but political, economic and social. Uncertainty is pervasive. The government’s rescue of Wall Street combined with the acute difficulties of a middle class struggling to get by on stagnant or falling incomes has sharpened resentments.

    This is not a momentary phenomenon. Nobody seems to think unemployment is going to fall significantly from 9.6 percent — a level more often associated with France — in the near future. Get used to the new normal.

    I spoke to a retired Wall Street executive who got out a few years back and set up a small business where he had to make payroll (sobering), but was freed from the debilitating short-termism of financial institutions that, over his career, had become dominated by traders “who look at economic opportunity rather than economic conditions.”

    He said the final straw came in 2002. Top executives at the bank where he worked gathered to discuss their bonuses. The issue before them was whether to maintain those bonuses in a time of economic contraction, which would require firing 5 percent of the workforce, or take a 25 percent bonus cut, which would allow those jobs to be kept.

    “The guy running the meeting asked for a show of hands on who would accept a reduced bonus,” he said. “There were 30 of us in the room. Three raised their hands. I was one of them.”

    The job losses went through, this executive left, and the bank today is still trying to claw out from its uncontrolled excess.

    America is a land of associations. Solidarity has not vanished from the land. But it’s in retreat. None of those guys who wanted all their yummy money was anything but rich.

    Fragmentation holds sway. The stock market used to be a fair proxy for the state of the economy. Now it’s a market of traders, not investors. They want to know what the spread is today and tomorrow; they can make money on the way up or down; they care far less about U.S.A. Inc.

    So the market goes where it goes — up of late but largely directionless (which makes it harder on those up-or-down traders) — while out on Main Street the struggle to make family payroll continues. People work longer hours, they juggle how to cover their kids’ needs, how to de-leverage just a little — and they’re still meant to “consume” for the economy’s sake.

    The share of national income held by the top 1 percent of American families has doubled in recent decades to 20 percent. That’s a huge shift. I spoke to Doug Severance, a Vietnam vet who’s a hotel employee in Aspen, Colorado. “When I moved here in 1984 we were all family,” he said. “Now either you arrive in a Lear Jet or you’re a servant.”

    Obama hope has dissipated in short order. He’s not entirely to blame and he’s not blameless. The exclamation from Velma Hart, a black Obama supporter, at a recent town hall meeting — “I’m exhausted of defending you,” — struck a national chord because so many people feel the same thing.

    Arriving from the U.K., it was the uncertainty that was most striking. That’s about the worst thing for an economy. As one Chicago executive put it to me, people who are creative rise above a consistently applied set of rules. Opacity kills.

    Britain has similar post-binge economic problems — of personal and national debt and spiraling deficits. But Conservative Prime Minister David Cameron and his Liberal Democrat partners have actually put bipartisanship to work — did any Republicans notice? They are looking to lock in five years of stability through a new law and push through painful cuts across government departments.

    Five years is a decent stretch. In America today, quarter-to-quarter concerns hem in even a visionary chief executive.

    The policy debate in the United States is head-spinning. Nobody knows if there’s going to be more fiscal stimulus, after the first $787 billion, or how a row over taxes will end. Under an Obama proposal, Bush-era tax cuts are due to expire at year-end for affluent couples and small business owners earning over $250,000. Republicans are digging in, saying it’s crazy to raise taxes in a faltering economy.

    It’s not crazy. Ending the tax cuts for the rich is a minimum signal for a divided land, a statement that the two Americas are acquainted with each other. But with Obama facing a stinging midterm defeat, it looks like a long shot. What is needed above all is some clarity and sense of direction — the kind Cameron has given in London and booming China consistently applies.

    Without that expect the animal spirits to keep on hoarding, an inward-looking America bent on retrenchment, and a new normal that lasts and lasts.

    http://www.nytimes.com/2010/09/28/opinion/28iht-edcohen.html?_r=1

  5. Varagić Nikola каже:

    Vanredni izbori na Kosovu tek dogodine, pre toga ništa od „srpsko-albanskog“ dijaloga

    Priština hoće da odloži pregovore

    Autor: L. V.

    Priština, Beograd – Kosovske vlasti nameravaju da odlože početak pregovora s Beogradom za narednu godinu, suprotno namerama Evropske unije da „dijalog o unapređenju života ljudi na Kosovu“ bude pokrenut što pre, možda već krajem oktobra.

    http://www.danas.rs

    Obrazloženje kosovskih političara je da najpre treba da konstituišu institucije u punom kapacitetu, nakon što je predsednik Fatmir Sejdiu podneo ostavku, a dve vladajuće stranke LDK i PDK nisu uspele da se dogovore o njegovom nasledniku, koji se po Ustavu Kosova bira u parlamentu. Sagovornici Danasa, Predrag Simić i Vladimir Todorić, saglasni su da Priština želi da do pregovora s Beograd u skoroj budućnosti ne dođe.

    Jakup Krasnići, v. d. predsednika Kosova i prvi čovek kosovskog parlamenta, ujedno i potpredsednik Tačijeve PDK, rekao je juče da ove godine neće biti održani vanredni parlamentarni izbori, a da bi tek novi saziv parlamenta trebalo da usvoji rezoluciju „koja će služiti kao osnovna orijentacija za dalji proces dijaloga sa Srbijom“.

    – Ono što sada možemo reći je da sve političke partije nisu spremne za izbore koji bi bili održani kasnije ove godine. One jesu za vanredne izbore, ali uz poštovanje ustavnog roka… Dijalog sa Srbijom neće početi pre nego što budu formirane snažne institucije – rekao je Krasnići, koji je od lidera LDK Sejdijua preuzeo predsedničke ingerencije 28. septembra, a 28. marta ističe konačni datum do kada Kosovo treba da završi prevremene izbore, jer tog dana Krasnićiju ističe mandat v d. predsednika.

    Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić kaže za Danas da je ovakav razvoj situacije očekivan.

    – Ovo je kupovina vremena. Već se spekuliše o tome da će se Srbija, ukoliko se stvari na Kosovu otegnu, sledeće godina naći u predizbornoj godini, a svaka normalna vlada se takvog ozbiljnog posla neće latiti u takvim okolnostima. S druge strane, ne znam zašto bi se Beograd žurio da u te pregovore uđe, kada oni nisu niti izvesni niti sudbonosni, odnosno neće rešiti mnoga konfliktna pitanja – ističe Simić.

    Prema njegovim rečima, od Amerike i EU, ali i od Rusije, „za koju je pitanje vremena kada će se aktivnije uključiti“, zavisi kada će ovi pregovori početi.

    Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić procenjuje da iza ovakvog razvoja situacije „sigurno stoji Vašington, koji želi da pokaže Evropi svoju moć, odnosno da EU ne može da pravi račun bez krčmara“.

    – Činjenica je da Amerika na Kosovu ima veću moć od Evrope, ali ukoliko bi evropska perspektiva Prištini bila bliža, takvo stanje stvari moglo bi da bude promenjeno. U svakom slučaju, ni Beograd ni Priština ne mogu da utiču na događaje podjednakom snagom kao što to mogu SAD i EU. Za Srbiju je bilo bolje da su pregovori počeli brzo posle postignutog dogovora sa Evropom oko kosovske rezolucije u Generalnoj skupštini UN, ali s druge strane i Prištini se ovakva politika može obiti o glavu – upozorava Todorić i zaključuje da bi Srbija naredni period trebalo da iskoristi za usavršavanje svoje pregovaračke platforme.

  6. Varagić Nikola каже:

    Брамерц и Филе различито о Србији

    Филе: Министри спољних послова ЕУ проценили да је још у септембру било време за прослеђивање кандидатуре Београда ЕК

    Брамерц: Условљавање је важно и досад се показало успешним

    Од нашег специјалног извештача

    Хаг, 6. октобра – Србија треба да учини више у потрази за преосталим оптуженицима и да појача средства и ресурсе за њихово проналажење и хапшење, рекао је Серж Брамерц у данашњем обраћању европском одбору представничког дома холандског парламента. Брамерц је заједно са европским комесаром за проширење и политику према суседима Штефаном Филеом гостовао на позив парламентараца Холандије који су желели да чују њихова мишљења пре заседања Савета ЕУ 25. октобра и доношења одлуке о прослеђивању захтева Србије за чланство у ЕУ Европској комисији.

    Брамерц је неколико пута поновио да не може да суди о политичким одлукама које могу произаћи из његовог данашњег обраћања, јер је на холандским политичарима да томе одлуче, али да он начелно подржава политику условљавања евроинтеграција сарадњом са Трибуналом у Хагу. „Условљавање је важно и досад се показало успешним”, казао је поред осталог Брамерц.

    Одговарајући на питања посланика он је истакао да је „у односу на 2008. годину сарадња са трибуналом боља, јер тада није постојала политичка воља да се сарађује”. Брамерц је такође објаснио да је у јуну заједно са извештајем о сарадњи дао и неколико препорука Београду, пре свега у погледу оперативног деловања. „Србија је те препоруке прихватила, али је потребно време да се оне спроведу у дело”, оценио је Брамерц.

    Чланове холандског европског парламентарног одбора ипак је занимало зашто је после два узастопна позитивна извештаја његов тон према сарадњи Србије сада донекле критичан. Он је то објаснио чињеницом да су информације до којих је дошао, као и активности које је Србија предузела после хапшења Радована Караџића утицале на његов оптимизам и ентузијазам. Брамерц је рекао да је задовољан сарадњом из области доставе тражених докумената и на другим пољима, али да хапшење оптуженика остаје неиспуњени циљ.

    Преовлађујући утисак холандских посланика после Брамерцовог излагања био је да још не треба одобрити наредни корак Србије у евроинтеграцијама, већ да треба сачекати његов наредни извештај и њиме условити прослеђивање захтева Србије за чланство Европској комисији. С тиме се није сложио Филе који је нагласио да прослеђивање кандидатуре Србије у октобру никако не би значило чињење уступака Србији нити снижавање критеријума и одустајање од условљавања.

    „Напротив, тиме бисте само охрабрили Србију да начини преостале кораке и заврши сарадњу са трибуналом . Сада је 10 година откако је Србија окренула страницу историје. Свака земља која жели у ЕУ има једнаке услове које мора да испуни, али и свака има свој пакет који носи”, казао је Филе и подсетио да је Београд доношењем заједничке резолуције у УН са свих 27 држава ЕУ направио важан искорак.

    „Претпостављам да за вас није тајна да су многи, нећу рећи сви, министри спољних послова ЕУ, проценили да је још у септембру било време за прослеђивање кандидатуре Београда у ЕК. У процесу проширења, односно током преговора о чланству, има више од 100 тачака на којима је потребан пристанак свих за наставак процеса”, објаснио је Филе и рекао да би сада био прави тренутак да се Београд охрабри, а не да буде блокиран.

    Посланици европског одбора разговараће са холандским министром пре одлуке 25. октобра, али још није познато ко ће представљати Холандију на министарском заседању које ће бити одржано у Луксембургу. Досад је холандска влада све одлуке које су биле у вези са евроинтеграцијама доносила уз консултације са својим парламентом. Према оцени Хенка Ормела, представника донедавно владајућих демохришћана, атмосфера је достигла „критичну тачку”, а став његове партије је да је „Србија добродошла у ЕУ, али да жртве и правда не смеју да буду заборављене”.

    Владимир Јокановић
    http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Bramerc-i-File-razlicito-o-Srbiji.sr.html

  7. Varagić Nikola каже:

    Kaj Eide, bivši specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija u Avganistanu

    Ričard Holbruk zastrašuje narod

    Autor: Marija Stojanović

    Beograd – Iako su pregovori u Dejtonu predstavljali preduslov za mir u Bosni, Ričard Holbruk je prilikom tog procesa koristio metode zastrašivanja, što pokušava i sada u Avganistanu. Onaj ko primeni takvu taktiku dobija doživotne neprijatelje budući da su Avganistanci, poput ljudi na Balkanu, veoma ponosni.
    Jasno je da je Vašington pogrešio kada je imenovao Holbruka za specijalnog izaslanika, jer on koči unapređenje odnosa između avganistanskih vlasti i međunarodne zajednice – naglašava u razgovoru za Danas Kaj Eide, norveški diplomata i bivši specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija u Avganistanu.

    Naš sagovornik, takođe, kaže da je lično pokušao da podstakne zvaničnike SAD da smene Holbruka ali da nije uspeo.

    – Šteta je što je Holbruk, koji se umešao u izborni proces u Avganistanu i koji pokušava da kinji građane te države ostao na funkciji – smatra Eide.

    Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Avganistanu?
    – Jasno je da ni NATO ni talibani ne mogu da pobede.

    http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/ricard_holbruk_zastrasuje_narod.12.html?news_id=204398

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: