Korupcija ubija Srbiju

29 новембра, 2010

 

BEOGRAD 30. 11. 2010

Press

Veliko istraživanje „Galupa“ i UNDP

Korupcija ubija Srbiju

BEOGRAD 30. 11. 2010

Press

Devet klubova Jelen Superlige Srbije, među kojima je i Partizan, zatražiće na sutrašnjem sastanku Izvršnog odbora Zajednice Superlige smenu sadašnjeg direktora takmičenja Branimira Babarogića!

Babarogić je bivši sudija i kadar Crvene zvezde na toj funkciji, a devet klubova tog tela zatražiće u sredu njegovu smenu.

Podsetimo, Babarogić je za utorak zakazao vanrednu sednicu IO Zajednice zbog odluke Slobode PS da ustupi domaćinstvo Partizanu u poslednjem kolu jesenjeg dela šampionata, dok bi u tom slučaju Partizan gostovao Slobodi u poslednjem kolu prvenstva, u maju naredne godine.

Klubovi koji traže smenu Babarogića, navodno, računaju na podršku generalnog sekretara Zajednice Miodraga Jankovića, a za novog predsednika takmičenja predložiće Milovana Đorića, nekadašnjeg selektora Srbije i Crne Gore, ali i bivšeg fudbalera Crvene zvezde. Doduše, Đorić nije u dobrim odnosima sa ljudima koji sada vode Crvenu zvezdu.

BEOGRAD 30. 11. 2010

Press

Predsednik FSS Tomislav Karadžić i predstavnici Crvene zvezde konačno su zakopali ratne sekire!

Prvi čovek naše kuće fudbala odlučio je da uoči prvenstvenog meča između subotičkog Spartaka i najtrofejnijeg srpskog kluba pozove odgovorne sa „Marakane“ na neformalan sastanak, a kako Press saznaje, Karadžić je bio spreman da timu Aleksandra Kristića obezbedi hotelski smeštaj u Subotici, i to bez finansijske nadoknade.

Crvenu zvezdu su na sastanku sa predsednikom FSS, pored generalnog sekretara Andrije Kleuta, predstavljali savetnik predsednika Miodrag Antonijević i zamenik sportskog direktora Goran Vasilijević.

– Tačno je da smo imali neformalni sastanak sa Tomislavom Karadžićem. To je sve što mogu da vam kažem. Ne bih ništa više komentarisao – istakao je generalni sekretar Crvene zvezde Andrija Kleut.

Zanimljivo, sastanak sa Tomislavom Karadžićem izbegao je možda njegov najveći oponent u srpskom fudbalu, predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić. On je došao u Suboticu neposredno pre početka utakmice, u društvu članova Upravnog odbora Gorana Vesića i Dušana Mrakića.

 


А шта кад пресуши и дијаспора?

27 новембра, 2010

 

Наш економски модел је лош и сад се поставља питање да ли је боље проментити становништво или систем. Ми имамо синдром издржаваног друштва, које притом није ни довршено.

 

Недовршени смо територијално, недовршени политички и економски, сматра професор Миодраг Зец са Филозофског факултета у Београду.

Без шанси за опстанак

Срби су стара нација, са све краћим животним веком. Кад се сретну просечна старост и очекивано трајање живота, та нација нема шанси за физички опстанак. Какво смо ми друштво у којем све недостаје, и станова и воде и струје, а становништво је вишак? У земљи у којој 40.000 људи годишње више умре него што се роди, становништво је вишак. То није нормално.

Због чега нисмо макар у економији успели да устројимо систем?

•           Има десет кључних диспропорција. Прва је она између недовољне производње и превелике потрошње. Друга је она између домаће штедње и нивоа потребних инвестиција. Треће, ми имамо огромну разлику између увоза и извоза. Србија годишње потроши туђе робе у вредности од седам милијарди евра, а то платимо тако што увозимо новац, односно узимамо кредите. Тај дефицит трговачког биланса изравнавамо дознакама дијаспоре. Али ни то не може још дуго. Наша је дијаспора стара и умиру они којима се тај новац шаље, а нова дијаспора је другачија.

Може ли држава и колико дуго да поднесе притисак растућег броја пензионера?

•           Сада је тај однос 1,6 запослених на једног пензионера. Није одрживо. Јапанци и Британци кажу да им је пензиони систем неодржив, а како ће наш бити кад немамо пласмане пензионог фонда у иностранству. То је само провлачење новца из руке у уста, али неко треба грађанима да каже да су сва уста отворена, али нема више руке. Следећи проблем је однос између центра и периферије и проблем између неразменског сектора и разменског сектора. Ми смо држава без индустрије и нисмо Велика Британија која може зарађивати на продаји свог језика, образовног система, финансијских услуга. Ми то немамо, а немамо ни море. Не можемо ми бити држава у којој свако село има 30 кафана, 30 политичких партија и 30 банака. Таква држава не може да постоји.

Отимали се за кутлачу над празним казаном

Како оцењујете ефекте транзиције?

Транзиција је морала бити радикалан системски рез, а не отимање око тога ко ће да држи волан или кутлачу над празним казаном. Требало је да се отимају око тога ко ће да поправи мотор и погура камион из блата. Основне су четири фазе, а ми ни у једној нисмо успели. Прво – монетарна стабилизација, а ми имамо нестабилан новац. Друго – либерализација, ми смо либерализовали спољну трговину, али нисмо цене на унутрашњем тржишту. Треће – прерасподела ресурса. То је приватизација. У Србији су сви хтели зграде да би их рентирали. Сви хоће да буду рентијери, али шта то вреди ако нема ко да тамо станује јер се ништа не производи. Четврта фаза је ова у којој се сад налазимо – реструктурирање реалног и финансијског сектора. Причају да је реструктурирање банака било најуспешније. Ако је тако и ако имамо 34 банке, здраве и богате, зашто онда држава кредитира?

Да ли мислите да је државна помоћ предузећима олакшала кризу?

•           Просто је невероватно да нико владу не сме да пита шта се догодило са кредитима за почетни бизнис. Нико нам из владе није објаснио како је могуће да она позајмљује од банака новац по камати од 13 одсто, а онда га прослеђује грађанима по један одсто. Познато је да свако четврто предузеће не враћа дугове банкама, а могу само да мислим колико је кредита који се не враћају држави.

Је ли је инфлација измакла контроли?

•           Ову годину ћемо завршити са 9,5 одсто и то је највећа инфлација у Европи. Пошто цене хране и пића учествују са 40 одсто, ту је стопа инфлације највећа. Дакле, кажњавају се најсиромашнији. Није то општа стопа инфлације, па су сад, као, појефтиниле су железничке шине, а поскупео краставац и не може гувернер да изјави да инфлација није проблем. Можда није за њега, али инфлација награђује дужника, а кажњава повериоца. Сав овај ултрабогати свет је никао на дужничкој добити, на кредитима који су инфлаторно обезвређени.

Више министара него становништва

Колико је опасан јаз који Србија има између броја запослених и незапослених?

•           Веома, и све је дубљи. Следећи јаз је онај између запослених у администрацији и у производном сектору. САД има Конгрес од 430 људи и Сенат од 100 људи, а ми имамо упола од тога, а они имају 40 пута више грађана од нас. Ево сад нам кроз регионализацију предлажу исто оно што критикују у БиХ, а то су парлементи и владе на сваких 100 километара. Ми као да тежимо томе да имамо више министара него становништва.

Шта је кључни узрок високе инфлације?

•           Дисбаланс између производње и потрошње. Ако бисмо Србију посматрали као организам, можемо рећи да он има леукемију. Инфлација је као топломер, а он показује да горимо. Кад стално живимо под температуром од 40 степени, ми смо стално у бунилу. Али, банке не дају инфлаторну добит држави. Оне штите своје зајмове девизном калузулом и зато можда инфлација није проблем за државу, али јесте за осам милиона грађана.

Извор:http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/99558/A-sta-kad-presusi-i-dijaspora

© 2010 Двери српске

 


Ukoliko se makar jedno drvo poseče na Zvezdarskoj šumi…

24 новембра, 2010

 

Autor: Zagorka Golubović

Pozivam građane Zvezdare i Beograda da otkrijemo ko se to kocka sa održanjem zdrave ekološke sredine u našem gradu. Ko iznova pokreće upropašćivanje ovog blaga koje ima Beograd i kada će se definitivno shvatiti da niko nema prava da Beograd liši njegovih pluća koja nam omogućuju da se borimo protiv sve većeg zagađenja životne sredine.

Ovim novim planom o gradnji saobraćajnica kroz Zvezdarsku šumu razotkriva se licemerje zvanične politike koja poziva građane da na svakoj slobodnoj površini zasade bar jedno drvo, dok se sa druge strane gleda kroz prste (verovatno tajkunima koji bi da unosno utroše svoj nelegalno stečeni kapital), koja i na ovaj način pokazuje da joj je više stalo do toga da ugodi novoj moćnoj kapitalističkoj oligarhiji ne mareći za brojne proteste građana, niti za ekološke probleme koji bi bili izazvani ovako sistematskim napadima za uništavanje Zvezdarske šume.

S pravom se posle ovako uporne borbe da se prisvoji pravo na opšte dobro moramo zapitati ko je stvarni naredbodavac u Srbiji kada su u pitanju krupni projekti koji ugrožavaju grad i živote građana? Da li su predstavnici vlasti postali nemoćni da spreče ovakve pogubne planove, i da li ćute zato što su postali pioni onih koji obezbeđuju novac za njihove stranke, odnosno njihovo održavanje na vlasti? Gospodine Duliću, gde ste Vi u ovoj priči?

Kao ministar ekologije odgovorni ste da sprečite planove koji ugrožavaju zaštitu zdravog života. Ukoliko se ovo bezumlje nastavi i makar jedno drvo poseče na Zvezdarskoj šumi, pozivam građane da nastavimo naše akcije i zaštitimo ovo blago, koje retko koji grad ima i da masovnim protestima sprečimo da nam o sudbini odlučuju beskrupulozni milijarderi i da o tome ćute predstavnici vlasti, koji su na tim mestima da bi omogućili što normalniji i zdraviji život svojih građana, a ne zato da bi dozvolili da novi kapitalisti prisvoje Srbiju.

DANAS, 25.11.2010.


Prozivka

22 новембра, 2010

 

Za njih ne bi bilo korisno da me bilo ko iz kluba bogataša proziva – rekao je predsednik Srbije.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da ne zna na koga je iz Demokaratske stranke Milan Beko mislio kada je rekao da treba da vrati deo svog bogatstva i da to ne shvata kao „prozivku“.

DANAS, 22.11.2010.

Autor: Ruža Ćirković

Kako je Kole preduzetnik, tako je naš predsednik profesor – u duši. A od sopstvene se duše lako pobeći ne može. Zato je naš predsednik Boris Tadić najavio da će odmah posle skupštine Demokratske stranke i Nove godine početi da ocenjuje svoje (i Dačićeve?) ministre. Kad ih oceni, predsednik će videti ko može da nastavi da radi, a ko ne može. Jer, posle Nove godine dolazi 2011, poslednja godina pred parlamentarne izbore. Moguće je da je predsednik to poverio svojima na zatvorenom delu sednice. Čudim se da nije procurilo u javnost. Naime, nikad nismo saznali kako su ministri prošli ono prošli put kad ih je ocenjivao predsednik, koji stalno preti da će tajkune oglobiti, a ministre oceniti. Na te smo pretnje oguglali čak i mi – bedni crvi. Nije do nas došlo ni koji metod ocenjivanja koristi predsednik: PISA ili KOLE. Ali, kako stvari stoje mora da je KOLE. Što niža ocena, to viša nagrada. Da ne kažem, funkcija. Ipak, ima i nešto korisno što smo saznali. Po Ustavu Vladu ocenjuju poslanici, a poslanike narod. A u stvari i poslanike i ministre bira i ocenjuje (neki) predsednik. Ustav ionako ne valja i treba ga menjeti. „Narode moj, promeniću te“, što bi rekao kralj Ibi.

ceo tekst:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/kole_ili_pisa_testovi.884.html?news_id=204140

Čemu BIA?

15 новембра, 2010

Autor: Ljubiša Rajić

Svaki, pa i najnoviji predlog da se otvore arhive službe bezbednosti BIA dočekuje se s uobičajenim odbijanjem uz pozivanje na više razloge državne bezbednosti. Zato je vreme da se postavi pitanje ne samo šta je radila, već i šta navodno radi i da li nam je uopšte potrebna.

Javnost ne zna koliko se naše službe bezbednosti razlikuju od onih iz devedesetih godina prošlog i prve decenije ovog veka. BIA do danas nije iznela koji je procenat ljudi iz Miloševićevog vremena zamenjen novim, neukaljanim ljudima, nijednom rečju nije se ogradila od postupaka svoje prethodnice DB, nije objavila šta je učinjeno sa građom preuzetom od bivše savezne službe uz upotrebu oružja, nije ništa učinila da delotvorno i javno ukloni iz službe one koji su se ogrešili o prava građana Srbije, nije ni kaznila ni uklonila one koji su organizovali, izvršili ili prećutno posmatrali uništavanje dosijea nakon 5. oktobra 2000. godine, ne pokazuje ni trunku spremnosti da se podvrgne ozbiljnoj kontroli itd.

A nije raščistila ni niz drugih stvari: Paravojne jedinice koje su činile ratne zločine i bavile se običnim kriminalom, ubistva novinara, pokušaj državnog udara preko pobune JSO, ubistvo Zorana Đinđića, krijumčarenje, crna berza, iznošenje novca iz zemlje, proganjanje i prebijanje ljudi koji su izražavali protivljenje Miloševićevoj vladavini, podrška kriminalnim grupama, neotkrivanje porekla više stotina kilograma droge u trezoru Komercijalne banke, ometanje novinara u njihovom radu, uznemiravanje ljudi koji su otkrivali razne vrste kriminala na svojim radnim mestima, nadzirala naše sopstvene građane u interesu ne države, već političke elite i trgovala sa njom itd.

Drugim rečima, BIA nije učinila ni jedan jedini potez zbog koga bi trebalo da joj verujemo; naprotiv, učinila je dosta toga zbog čega je valja dočekati s nepoverenjem.

Šta bi BIA danas mogla da radi?

Štititi Srbiju od političke špijunaže deluje prilično smešno. Državna politika Srbije svodi se na manje-više nesuvislo glavinjanje između protivrečnih ciljeva, pa i nema šta da se štiti. Osim toga, samo građani Srbije ne znaju šta se krčka u političkim vrhovima, van nje se zna manje-više sve, a što je veća javnost u donošenju političkih odluka, to je veće poverenje građana u državu i to su spremniji da je sami štite. Uostalom, Srbija ionako ne može da ima neku veliku sopstvenu politiku, pa ono što ima, jednostavno nije takvo da to vredi štititi od bilo čijeg uvida.

Štititi Srbiju od privredne i naučne špijunaže deluje još smešnije. Srbija jedva da ima nekakvu privredu, a njen najmoćniji deo nije u rukama ni države ni domaćih privrednika, pa nema nikakvog razloga da naša država štiti imovinu stranih vlasnika, to je njihova briga. Čak ni za vojnu industriju nije više toliko bitno, jer oružje ne može više da izvozi kako hoće. Teško da u našim naučnim istraživanjima vezanim za privredu i državnu upravu ima nešto vredno špijunskog truda, a i ako ima, naučni radovi na kraju ipak moraju biti objavljeni.

BIA bi trebalo da, zajedno sa Vojnom bezbednosnom agencijom, štiti vojne tajne. Teško da uopšte postoji nešto što strane obaveštajne službe ne znaju, te su mutne finansije, nered i nerad, skrivanje optuženih za ratne zločine i sumnjivi smrtni slučajevi regruta jedine tajne koje te dve službe mogu da štite, i to od srpske javnosti i organa krivičnog gonjenja.

U Srbiji nije bilo značajnih terorističkih akata čak ni za vreme rata devedesetih. I to nije zasluga službe bezbednosti, nego nismo bili zanimljivi. Teško da će i u budućnosti biti nekih terorističkih akata. Osim toga, opasnost od terorizma naduvana je daleko preko svake iole razumne mere. Borba protiv njega u svetu ima veoma malo veze sa njegovim suzbijanjem, a mnogo veće sa sužavanjem ljudskih i građanskih prava zarad političkih, privrednih i vojnih interesa.

BIA se uključuje i u suzbijanje organizovanog kriminala i uličnog nasilja. Ne vidim baš kako jedna služba, koja je bila ishodište organizovanog kriminala i koja je bar jedno desetleće koristila ulične nasilnike za obračune sa opozicijom, može sada da ih suzbija, sem, naravno, ako se to njeno iskustvo učešća u kriminalu i nasilju ne računa kao posebna kompetencija.

Sve u svemu, ne vidim ništa što BIA radi, a što ne bi mogli da urade već postojeći policijski organi, koji su, bar sudeći po medijima, dovoljno sposobni da urade svoj posao ako im se to dopusti.

Službi bezbednosti ostaje da se bavi onim čime se i do sada bavila, a što se ne razlikuje baš toliko silno od onoga što je radila devedesetih godina. Ali onda uopšte nikome nije potrebna sem političkoj eliti da i dalje sa njom deli interese koji su većma suprotni interesima građana. Ili, da pojednostavim, kada je službi i političkoj eliti dobro, onda je građanima loše. Zato bi bilo najbolje da se odmah ukine u celini. Po nekim napisima u našim medijima, ona ima oko 800 službenih automobila, što znači da u njoj mora raditi mnogo hiljada ljudi. To bi bila pristojna ušteda u platama i raznim drugim troškovima.

O istom trošku mogla bi da se ukine i vojna služba bezbednosti, jer mi tek za nju nije jasno čemu uopšte služi u vojsci koja je uspela da izgubi praktično svaku bitku koju je vodila, sem generalskih i pukovničkih bitaka za stanove i privilegije i uklanjanje poštenih oficira. Niti imamo s kim da ratujemo, niti znamo ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji, niti imamo s čime da ratujemo, niti su ljudi motivisani da ratuju, niti umemo da ratujemo. Nisam siguran ni da nam je uopšte potrebna vojska; žandarmerija može lepo da obavi sve što je potrebno. Ipak, sačuvao bih vojnu muziku, lepo sviraju, samo da malo poboljšaju repertoar.

Ušteđene pare onda bi mogle da se upotrebe za nešto korisno za obične građane, npr. bolju zaštitu od požara, velikih nesreća i sličnih zbivanja. A ako se izgradi zemlja koja je privredno uspešna, koja svojim građanima obezbeđuje posao, besplatno zdravstvo i obrazovanje, jeftine stanove i pravnu sigurnost, ne bismo bili izloženi nikakvom riziku da nas neko špijunira ili napada, a doprinelo bi da bar u tome budemo lideri ne u regionu nego u svetu: zemlja bez civilne i vojne službe bezbednosti, a sa zadovoljnim građanima.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/cemu_bia.46.html?news_id=203676

Povezani postovi:

Војска

Где сте српски генерали?

Генерали

Лустрација

Seppuku


Ванредно стање

15 новембра, 2010

 

Главни разлог за продају Телеком Србија јесте покушај да се у предизборној години спречи банкрот државе.

Зато је важно да се спречи продаја Телеком-а. Да би дошло до банкрота.

Следеће године треба прогласити банкрот и увести ванредно стање. Уместо одржавања избора. Војска треба привремено да заузме све институције, и треба формирати нов економски и политички тим који ће Србију да изведе из банкрота.

СУОЧАВАЊЕ

Ако падне Телеком пала је Србија

 

 


Ако падне Телеком пала је Србија

15 новембра, 2010

 

Нови Инсајдер: Ко стоји иза продаје Телеком Србија?


Manje zlo?

13 новембра, 2010

 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ZAŠTO JE TOMA BOLJI OD BORISA, BEZ SOPSTVENIH ZASLUGA U TOME

… Dakle, sledeći premijer je Toma. Da li je to dobro ili loše?

… Naravno, da se mi razumemo, nikakve suštinske promene u Srbiji Toma ne može da napravi. Zašto? Zato što, otkako pamtim, nije bilo nikoga ko je pre nego što je došao na vlast napravio toliko dugova, i to baš kod onog sveta – od stranaca do sivo-crne zone – kome, kad počneš da vraćaš dugove, ne možeš normalno da vladaš i ne možeš ništa da menjaš, pa da si sam Cezar. Zato što je Toma pod stare dane počeo da razmišlja u okviru sistema koji ga danas nagrađuje svojom naklonošću. Ali problem je što je iz tog istog sistema Boris isisao poslednju kap života i biće ponovo pravo dete sreće ako mu se sve to ne sruši na glavu, nego da se sruši Tomi. Dakle, ovi što nemaju lepu reč za Borisa, ali bi voleli da ostane na vlasti, i koji to argmentuju slikajući Tomu, pogodili su u svemu osim u najvažnijem.

Zašto je, dakle, Toma Bolji od Borisa?

Prvo, zato što je Borisova vlada ušla u fazu kada ne razmišlja o Srbiji, nego o sebi, i zato što istorija ne pamti vladu koja se vratila iz te trke za sopstvenim repom, ko god da joj je protivnik.

Drugo, zato što Boris vlada kao sasvim poražen i slomljen čovek i što u njegovoj vladavini posle kosovske rezolucije nema nikakve političke logike, već samo psihološke. Toma će, za razliku od njega, tek da bude slomljen, a dok se to ne dogodi, njegova prednost je očigledna.

Treće, kad dođe na vlast i ako je ne bude delio sa Borisom, Toma će najpre morati da demontira Borisove barone, inače će im samo biti zaklon da se recikliraju i vrate na vlast. I baš me briga da li će to biti Tomina ideja o boljoj Srbiji ili o svom opstanku, ta demontaža neophodna je da bi se u Srbiji promene dogodile?

Četvrto, čak i ako bude bespogovorno igrao na EU, Toma to neće umeti da radi na ovaj način po kome sve što nije za EU kakvu zamišlja Boža Đelić jeste skrivena vojska Obraza.

Peto, zato što će Toma, ako ne odluči da bude premijer tek onoliko koliko je bio predsednik parlamenta kod Voje, morati da razbije ovaj odvratni medijski monopol i da pusti malo svežeg vetra u društvo. I zato što, ako bude hteo da pravi svoj medijski monopol, neće u tome uspeti, za tu vrstu sranja žuti su ipak tate.

Šesto, zato što će pred sobom imati tragediju Borisa, koji je između stranaca i svojih građana, birao ove prve i propao. I zato što će tako Toma dobiti priliku da prvi put uči na greškama koje nisu njegove.

Sedmo, zato što je Srbima ostalo još samo da probaju Tomu da bi shvatili da niko ne valja. Ili da su valjali svi, samo što nije valjalo nešto što je bilo iznad njih. Razumemo se?

I osmo, zato što mogu da mislim i da je Toma potpuni idiot i da je potpuni genije, on ne može da bude vladar koji će promeniti Srbiju jer se obavezao da ne izađe iz pravila igre za koju mu je Boris na svoje gluposti potrošio sve resurse kojima bi mogao da je menja. I zato što su ovi Tomini birači, koji danas gledaju njegovu sliku i isključuju ton, veoma potrebni Srbiji kao kritična masa za suštinske promene. I zato što će taj svet, tek kad Toma dođe na vlast, uključiti ton, pre toga neće ni u ludilu.

Šta to znači? Toma Nikolić nije čovek koji Srbiji donosi promene, ali je skoro pa neophodno da dođe na vlast da bi se promene dogodile. Elem, Toma je poslednje pretsoblje na putu do promena. Zar to nije dovoljno da mu poželim da dođe na vlast iako od te vlasti ne očekujem ništa više nego da bude i prođe?

Ceo tekst:

http://standard.rs/vesti/49-kolumne/5896-eljko-cvijanovi-zato-je-toma-bolji-od-borisa-bez-sopstvenih-zasluga-u-tome.html

Povezan post:

Dvogodišnjica SNS


Adopcija

13 новембра, 2010

 

Piše: Viktor Ivančić

Je li Davor Butković pročitao knjigu Drage Hedla o Branimiru Glavašu prije nego je o njoj napisao hvalospjev u “Jutarnjem listu”? Ispravan odgovor na to pitanje glasi: svejedno.

…  Da ne bi ostavio dvojbe oko sastava “grupe” koja opslužuje “idealnu hrvatsku državnu ideju”, Butković u prikaz samosvjesno uvodi “ove novine” i “ovu izdavačku tvrtku” – tj. “Jutarnji list” i EPH – iznoseći nešto poput zajedničke (korporativne) deklaracije: “Uvjereni smo da zločini Hrvata nad srpskim civilima ne mijenjaju suštinu rata: rat na području bivše Jugoslavije započela je srpska strana pod vodstvom Slobodana Miloševića, uz kasniju potporu Jugoslavenske narodne armije.” Amen.

Ono što me nakon tako obilne porcije pohvala brine je stanje Hedlova želuca. Prilično sam pažljivo pročitao njegovu knjigu – i, uzgred budi rečeno, pisao za nju pogovor – no nigdje nisam primijetio da se autor bavi političkim uzrocima i posljedicama rata, ili njegovom suštinom, ili začetnicima agresije, niti da se na bilo koji način dodiruje tegobnoga kompleksa hrvatske državnosti.

Davora Butkovića, međutim, to ne brine. Svejedno je je li on Hedlovu knjigu pročitao ili nije – tj. što u njoj piše ili ne piše – u odnosu na ono što on o knjizi i njezinu autoru ima reći. A ima reći to da je pisac, usprkos činjenici da istražuje ratne zločine nad srpskim civilima, svečano adoptiran u hram pravovjernih i, ukoliko to želi, slobodan je pridružiti se misnome slavlju za “idealnu hrvatsku državnu ideju”. Ukoliko ne želi, Butković i društvo već će ga silom privesti, mehanikom medijske moći, jer im je nužan za utvrđivanje novog identiteta, pa će – uz obavezni ključ za čitanje – pogodni fragmenti hvaljenoga djela biti revijalno opremljeni i feljtonizirani u “Jutarnjem listu”. Pisac ima malo što s tim, možda će čak i povratiti, a recenzent mu slavodobitno šišti u uho: uživaj kao i mi, adoptiramo te radi svoje adaptacije.

Ceo tekst:

http://www.novossti.com/2010/11/adopcija/

Broj 569

Novosti, Zagreb


Почните да разоткривате комунистичке злочине!

13 новембра, 2010

 

СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ

УЗУН МИРКОВА 3а

11 000 БЕОГРАД

ТЕЛ. 36 211 34

meil: sls_seobe@hotmail.com

 

Српски либерални савет тражи од надлежних органа (тужилаштво, министарство унутрашњих послова, министарство правде) да по службеној дужности започну истрагу на местима у Београду за које се сумња да су стратишта стрeљаних комунистичких неистомишљеника.

 

Тражимо да се покрене истрага против Н.Н. лица која су учествовала у споменутим ликвидацијама како би се после шездесет и пет година ко је са именом и презименом стајао иза тих политичких ликвидација.

Сматрамо да покретање споменуте истраге је цивилизациско-правни задатак а не задатак комисија које су основане без жеље да истина дође на видело.

Такође позивамо све сведоке тих догађаја да писменим путем обавесте Српски либерални савет о својим сведочењима како би СЛС преко својих адвоката могао да помогне надлежним органима око истине о побијеним неистомишљеницима комунизма.

У Бгд.12.11.2010.год.

 


Too many people? No, too many Malthusians

13 новембра, 2010
Brendan O’Neill

Last week, on 12 November (2009), spiked editor Brendan O’Neill debated Roger Martin, chairman of the Optimum Population Trust, at the Wellcome Collection in London. To kick off spiked’s campaign against neo-Malthusianism and all forms of population control, O’Neill’s speech is published below.

In the year 200 AD, there were approximately 180million human beings on the planet Earth. And at that time a Christian philosopher called Tertullian argued: ‘We are burdensome to the world, the resources are scarcely adequate for us… already nature does not sustain us.’ In other words, there were too many people for the planet to cope with and we were bleeding Mother Nature dry.

Well today, nearly 180million people live in the Eastern Half of the United States alone, in the 26 states that lie to the east of the Mississippi River. And far from facing hunger or destitution, many of these people – especially the 1.7million who live on the tiny island of Manhattan – have quite nice lives.

In the early 1800s, there were approximately 980million human beings on the planet Earth. One of them was the population scaremonger Thomas Malthus, who argued that if too many more people were born then ‘premature death would visit mankind’ – there would be food shortages, ‘epidemics, pestilence and plagues’, which would ‘sweep off tens of thousands [of people]’.

Well today, more than the entire world population of Malthus’s era now lives in China alone: there are 1.3billion human beings in China. And far from facing pestilence, plagues and starvation, the living standards of many Chinese have improved immensely over the past few decades. In 1949 life expectancy in China was 36.5 years; today it is 73.4 years. In 1978 China had 193 cities; today it has 655 cities. Over the past 30 years, China has raised a further 235million of its citizens out of absolute poverty – a remarkable historic leap forward for humanity.

In 1971 there were approximately 3.6billion human beings on the planet Earth. And at that time Paul Ehrlich, a patron of the Optimum Population Trust and author of a book called The Population Bomb, wrote about his ‘shocking’ visit to New Delhi in India. He said: ‘The streets seemed alive with people. People eating, people washing, people sleeping. People visiting, arguing, screaming. People thrusting their hands through the taxi window, begging. People defecating and urinating. People clinging to buses. People herding animals. People, people, people, people. As we moved slowly through the mob, [we wondered] would we ever get to our hotel…?’

You’ll be pleased to know that Paul Ehrlich did make it to his hotel, through the mob of strange brown people shitting in the streets, and he later wrote in his book that as a result of overpopulation ‘hundreds of millions of people will starve to death’. He said India couldn’t possibly feed all its people and would experience some kind of collapse around 1980.

Well today, the world population is almost double what it was in 1971 – then it was 3.6billion, today it is 6.7billion – and while there are still social problems of poverty and malnutrition, hundreds of millions of people are not starving to death. As for India, she is doing quite well for herself. When Ehrlich was writing in 1971 there were 550million people in India; today there are 1.1billion. Yes there’s still poverty, but Indians are not starving; in fact India has made some important economic and social leaps forward and both life expectancy and living standards have improved in that vast nation.

What this potted history of population scaremongering ought to demonstrate is this: Malthusians are always wrong about everything.

The extent of their wrongness cannot be overstated. They have continually claimed that too many people will lead to increased hunger and destitution, yet the precise opposite has happened: world population has risen exponentially over the past 40 years and in the same period a great many people’s living standards and life expectancies have improved enormously. Even in the Third World there has been improvement – not nearly enough, of course, but improvement nonetheless. The lesson of history seems to be that more and more people are a good thing; more and more minds to think and hands to create have made new cities, more resources, more things, and seem to have given rise to healthier and wealthier societies.

Yet despite this evidence, the population scaremongers always draw exactly the opposite conclusion. Never has there been a political movement that has got things so spectacularly wrong time and time again yet which keeps on rearing its ugly head and saying: ‘This time it’s definitely going to happen! This time overpopulation is definitely going to cause social and political breakdown!’

There is a reason Malthusians are always wrong. It isn’t because they’re stupid… well, it might be a little bit because they’re stupid. But more fundamentally it is because, while they present their views as fact-based and scientific, in reality they are driven by a deeply held misanthropy that continually overlooks mankind’s ability to overcome problems and create new worlds.

The language used to justify population scaremongering has changed dramatically over the centuries. In the time of Malthus in the eighteenth century the main concern was with the fecundity of poor people. In the early twentieth century there was a racial and eugenic streak to population-reduction arguments. Today they have adopted environmentalist language to justify their demands for population reduction.

The fact that the presentational arguments can change so fundamentally over time, while the core belief in ‘too many people’ remains the same, really shows that this is a prejudicial outlook in search of a social or scientific justification; it is prejudice looking around for the latest trendy ideas to clothe itself in. And that is why the population scaremongers have been wrong over and over again: because behind the new language they adopt every few decades, they are really driven by narrow-mindedness, by disdain for mankind’s breakthroughs, by wilful ignorance of humanity’s ability to shape its surroundings and its future.

The first mistake Malthusians always make is to underestimate how society can change to embrace more and more people. They make the schoolboy scientific error of imagining that population is the only variable, the only thing that grows and grows, while everything else – including society, progress and discovery – stays roughly the same. That is why Malthus was wrong: he thought an overpopulated planet would run out of food because he could not foresee how the industrial revolution would massively transform society and have an historic impact on how we produce and transport food and many other things. Population is not the only variable – mankind’s vision, growth, his ability to rethink and tackle problems: they are variables, too.

The second mistake Malthusians always make is to imagine that resources are fixed, finite things that will inevitably run out. They don’t recognise that what we consider to be a resource changes over time, depending on how advanced society is. That is why the Christian Tertullian was wrong in 200 AD when he said ‘the resources are scarcely adequate for us’. Because back then pretty much the only resources were animals, plants and various metals. Tertullian could not imagine that, in the future, the oceans, oil and uranium would become resources, too. The nature of resources changes as society changes – what we consider to be a resource today might not be one in the future, because other, better, more easily-exploited resources will hopefully be discovered or created. Today’s cult of the finite, the discussion of the planet as a larder of scarce resources that human beings are using up, really speaks to finite thinking, to a lack of future-oriented imagination.

And the third and main mistake Malthusians always make is to underestimate the genius of mankind. Population scaremongering springs from a fundamentally warped view of human beings as simply consumers, simply the users of resources, simply the destroyers of things, as a kind of ‘plague’ on poor Mother Nature, when in fact human beings are first and foremost producers, the discoverers and creators of resources, the makers of things and the makers of history. Malthusians insultingly refer to newborn babies as ‘another mouth to feed’, when in the real world another human being is another mind that can think, another pair of hands that can work, and another person who has needs and desires that ought to be met.

We don’t merely use up finite resources; we create infinite ideas and possibilities. The 6.7billion people on Earth have not raped and destroyed this planet, we have humanised it. And given half a chance – given a serious commitment to overcoming poverty and to pursuing progress – we would humanise it even further. Just as you wouldn’t listen to that guy who wears a placard saying ‘The End of the World is Nigh’ if he walked up to you and said ‘this time it really is nigh’, so you shouldn’t listen to the always-wrong Malthusians. Instead, join spiked in opposing the population panickers.

Brendan O’Neill is editor of spiked. His satire on the green movement – Can I Recycle My Granny and 39 Other Eco-Dilemmas – is published by Hodder & Stoughton. (Buy this book from Amazon(UK).)

http://www.spiked-online.com/index.php/site/article/7723/
Thursday 19 November 2009

Бразил

Нас и Руса 300 милиона!


Нас и Руса 300 милиона!

11 новембра, 2010

 

Тако је било пре 100 година.

Данас Срба и Руса има 100 милиона.

За 50 година Срба и Руса неће бити ни 50 милиона.

Где је хришћанство доживело највећи прогон?

У Србији и Русији.

Где нико није никада одговарао због највећег прогона хришћана и хришћанства у историји?

У Србији и Русији.


Мајстори

8 новембра, 2010

 

Премијер Србије са министрима за просторно планирање и трговину посетио Египат. Договорили су се да се договоре за сарадњу.

Министар одбране посетио САД. Потписао уговор вредан милион долара. Цео милион. Донација.

Министар инфраструктуре потрошио 40 000 евра да би у Риму јурио инвеститоре за коридор 11. Да видимо колико ће километара да изгради пре рока.

Председник Србије признао да је буџет празан и да зато рачуне за комуналије није плаћало Председништво, као ни Скупштина, Влада и неколико тајкуна.

 


Лустрација

8 новембра, 2010

Расправа која се водила ових дана у листу Данас између Саве Даутовића и Жике Миновића показује колико је важно да дође до лустрације у Србији.

Без лустрације и преиспитивања приватизације ова држава нема будућност.

Ово нема везе са иницијативом ЛСВ јер је њихова борба за лустрацију исто што и борба за регионализацију коју је покренула странка која сада има мање шифровано име – Унија региона Србије.

Нити има везе са преиспитивањем приватизације коју најављује нека скупина људи која се окупља под именом Српска напредна странка.

Остаје и даље тај, изгледа, нерешив проблем:

Ко ће да спроведе лустрацију и приспита приватизацију у Србији?

Шећерна глава



Нација

8 новембра, 2010
.
Нација је место окупљања универзалних вредности.

непознати и познати аутор(и)

Islam i reforme

8 новембра, 2010
.
Olga Zirojević

Autorka je istoričarka

 

… U naše vreme, međutim, dolazi do velikog zaokreta; sama logika reforme se iz osnova menja i postaje na nov način samosvesno islamocentrična. Prestaje da se govori o modernizovanju islama već se zahteva islamizovanje modernosti.

… Da bi se ostvarila promena u postojećem šerijatskom pravu Ahmed Han je predlagao racionalno tumačenje Kur’ana i kritičko ispitivanje korpusa tradicije. Dao je, takođe, i svoj konkretan prilog reformisanju pojedinih ustanova. Džihad je protumačio isključivo kao odbrambeni rat, dao je versku argumentaciju za zabranu ropstva (kao zatečene ustanove u islamu). A što se tiče poligamije, ona je, sa stanovišta prirodnog prava, bila dopustiva u određenim društvenim prilikama, ali se sa verskog stanovišta može zabraniti. Dopuštao je i kamatu na bankarske depozite, ali ne i lihvu. Njegovom zaslugom osnovan je Aligarh.
U krugu Ahmed Hanovih istomišljenika i saradnika modernistički projekat reforme je dograđivan, radikalizovan ili delimično ublažavan. Tako je Mumtaz Ali, tradicionalno obrazovani učenjak, obratio posebnu pažnju na pitanja porodičnog prava i emancipacije žene (Prava žene, Lahore, 1898) zastupajući ideju potpune jednakosti muškarca i žene. Običaj pokrivanja žena velom (parduh) smatrao je nepravednim i suprotnim verskom pravu i moralu. A argumentaciju tradicionalista da je to potrebno da bi se žene zaštitile od uznemiravanja asocijalnih elemenata oborio je tezom da se u takvim slučajevima rešenje nalazi u izricanju krivičnih sankcija izazivačima, a ne u stavljanju žene u doživotni pritvor. Išao je i dalje tražeći da se šerijatsko porodično pravo radikalno menja; drugim rečima, da treba ukinuti aranžirane brakove maloletnika, a bračnu zajednicu zasnovati na ljubavi i slobodnom izboru.

… U svom delu Obnova verske misli u islamu Ikbal iznosi argument da je savremena misao Zapada direktni nastavak slavne srednjovekovne intelektualne kulture islama, koja se širila po Zapadu preko Španije i Sicilije. Ovo bavljenje istorijskim i kulturnim značenjem islama (ne samo od strane Ikbala) treba da ohrabri muslimane da prihvate intelektualizam i humanizam savremenog Zapada kao istinski razvoj čije je ishodište u islamskoj civilizaciji na njenom vrhu, a koji ujedno predstavlja i pravu poruku islama.

…Ključni problem postalo je koncipiranje pravnog sistema buduće države.
Svetovna muslimanska elita želela je muslimansku državu, odnosno državu koja će u svom konceptu objedinjavati islamske principe i tekovine moderne političke demokratije. Ustav takve države – kako je izjavio Muhamed Ali Džinah – ne treba da bude u sukobu sa šerijatom, ali ni isključivo zasnovan na njemu. Najznačajnije protivljenje modernističkoj koncepciji države i prava poteklo je od zastupnika islamskog revivalizma, koji su bili okupljeni oko monolitne versko-političke organizacije Džamaat-i islami (Islamsko društvo), političke stranke koju je 1941. osnovao islamski učenjak Abu l’Ala al-Mavdudi (1903–1979). On je istupio s konceptom tzv. teodemokratije po kojem vrhovni suverenitet pripada bogu, a vlada upravlja državnim poslovima kao božji opunomoćenik. U toj državi centralno mesto pripada šerijatu. Ovaj termin – kako ističe Karčić – al-Mavdudi koristi u dva značenja: 1) kompletni sistem života, čime ga faktički izjednačava sa terminom islam i 2) nepromenljivi deo islamskog prava, što znači Kur’an i Suna. U celini gledano, po svojoj ideologiji i aktivnosti Mavdudijeva organizacija Džamaat-i islami predstavljala je glavnog ideološkog rivala modernistima i glavnu opozicionu snagu većini pakistanskih vlada do 1977. godine.

… Već u konstitutivnoj fazi Muslimanske braće islam je postao jedna vrsta trećeg puta, pored socijalizma i kapitalizma, koji je viđen i kao mogućnost i za neislamske države. Moto »ni istok ni zapad«, koji su Muslimanska braća prva formulisala, postao je od tada slogan muslimanskih radikala u čitavom islamskom svetu. Islam su smatrali najboljim sistemom uopšte jer je ujedinjavao duhovne i materijalne elemente života. Ukratko, za Muslimansku braću islam obuhvata religiju i svet. Iako su bili ogorčeni protivnici Zapada – od evropskog kolonijalizma i sekularnog nacionalizma do civilizacijskog uticaja Zapada – nisu odbacivali već su, naprotiv, cenili modernu nauku i obrazovanje koristeći i savremenu tehnologiju. Cilj organizacije bio je verski preobražaj prvo muslimana, a zatim i celog egipatskog društva i uspostavljanje islamske države u kojoj bi islamsko pravo važilo kao sveobuhvatni zbornik pravnih propisa.

 

Ceo tekst:

http://www.republika.co.rs/486-489/20.html

 


Нова игрица

7 новембра, 2010

 

Ко изађе на изборе – тај је магарац.


Dvogodišnjica SNS

7 новембра, 2010

U beogradskoj Areni povodom dvogodišnjice stranke održan skup SNS.

Karić i Nicović rekli su da će naprednjaci, kada dođu na vlast, preispitati privatizaciju i
poništiti one prodaje za koje se dokaže da su bile nezakonite.

„Bogatašima nećemo da zatvaramo fabrike ako rade pošteno“, rekli su Karić i Nicović i optužili vladajuće stranke u Srbiji da rade u interesu tajkuna i štite svoje privilegije.

portparol Goran Matić


Ne partijskim fakultetima!

7 новембра, 2010
Policija hapsi studente zato što se bune protiv nelegalnih izbora za studentski parlament koje sprovode kadrovi DS i SNS:
http://www.youtube.com/watch?v=y2FsuMS1DAA

Saopštenje “Odbrani Filozofski“:

http://www.pescanik.net/content/view/5914/103/

O novoj eliti, novoj Skupštini

6 новембра, 2010

 

Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta LDP

Sindikati najavljuju opšti štrajk, dinar pada, cene divljaju, deo opozicije se grupiše… Može li to da bude prolog za neku novu revoluciju?

– Ne može. Revoluciju ne mogu da vode islužene stranke, koje su tu već 20 godina. Nisam primetila da postoje tako jake grupe i njihove vođe koje bi bili predvodnici. To što se se Toma dogovara sa Veljom Ilićem ne izgleda mi mnogo revolucionarno. Ovo drugo što kažete je tačno, da cene divljaju, da raste inflacija, da dinar pada, i da se sve teže živi, a izlaz iz tunela se ne vidi. Bar za sada. Važno je kojim ćemo putem krenuti: da li na stari način na prodamo Telekom i to pojedemo pre izbora, ili ćemo da se okrenemo štednji i stvaranju najboljeg ambijenta za ulaganje u Evropi i dovedemo investitore, jer mi kapitala nemamo. To bi bilo okretanje ka proizvodnji i izvozu i to bi bio bolji izbor. Ne verujem da smo sposobni da napravimo taj dobar ambijent za proizvodnju i investitore, opet zbog toga što se lideri ne bave time nego stranačkim interesima. Pričalo se o giljotini propisa, pa se stalo. Nema dovoljno koncentracije da se urede stvari kako treba jer se svuda guraju partijski kadrovi koji su zaštićeni kao beli medvedi.

Preti li Srbiji uvođenje državne ideologije, ako imamo dve najveće i suprotstavljene partije koje su za istu politiku, ali sa različitim sredstvima?

– Meni te stranke nisu toliko ideološki slične. Problem je što se i ideološki različite stranke u praksi ponašaju isto, to jest gledaju sopstvene interese. Ne znam kakva sredstva nude jedni, a kakva drugi. Ideologija služi tome da se stigne na vlast, a onda se u praksi gotovo sve stranke ponašaju u skladu sa sistemom partijske države. Takvo ponašanje iritira birače, jer ne mogu da kazne stranke na vlasti i izaberu druge, pošto znaju da će i ti drugi da rade isto.

Mogu li se stvari gledati ovako uprošćeno: ako uđemo u Evropu ostajemo bez Kosova, a ako se okrenemo Rusiji ostajemo bez Evrope? Imaju li sadašnja politička i kulturna elita snagu da izvuku narod iz tog tamnog vilajeta?

– Nažalost, naše političke i kulturne elite su nas gurale u taj tamni vilajet, one su ga izmislile kao dobro mesto za njih, a loše za sve nas ostale. Takve besmislene dileme nameću nacionalističke stranke koje su, srećom, u opoziciji, delovi crkve, i ekstremne grupe koje hoće da Srbi zauvek budu gubitnici i nesrećan narod, bez šansi da realno grade svoj život. Otuda ta stalna manipulacija da se narod žrtvuje i zauvek ostane u tom tamnom vilajetu. A elita će da šeta gde hoće. Vidim da deca te naše „elite“ nikako ne idu u Rusiju da tamo žive i studiraju, nego glavom bez obzira trče u Evropu i Ameriku. Pri tom nemam ništa protiv Rusije, ali nije u redu da se ona suprotstavlja EU, kao nekakva naša budućnost. Nema više Hladnog rata, to je prošlost, a i kada ga je bilo, mi nismo birali tu stranu. Tužno je da nas „patriote“ teraju u Sibir jer je to, navodno, srpski interes. Mislim da je najbolje da od svoje kuće napravimo dobro mesto za život. Moramo reći toj bezobraznoj nazovi eliti: „E, sad je dosta, vaša priča je završena!“

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:306666-Teraju-nas-u-Sibir

ŽELJKO CVIJANOVIĆ

Dakle, što Boris više priča o Evropi, treba znati da on to radi samo utoliko što ima sve manje Srbije i utoliko što je njegova vlada suštinski antievropska vlada, više od bilo koje posle Petog oktobra. Zbog toga i ni zbog čega drugog. I što je ta vlada više antievropska, ona svoj šatro-put u EU skuplje plaća političkim i drugim ustupcima.
Naravno, to će se završiti kolapsom, i privrednim i političkim, sa narodom na ulicama. I, naravno, da Boris neće ući u EU, nego će Srbima ogaditi EU na prilično neodređeno vreme. Taj proces već je otvoren izlaskom na svetlo gomile ludaka, koji veruju kao EU postoji samo zbog toga da Srbija ne bi bila njen član i kako je ceo evropski identitet izgrađen na preziru prema Srbiji. To su, naravno, gluposti, ali baš te gluposti su mera zločina Borisove antievropske vlade, prezrene napolju, ali snažno podržane u čišćenju svake nacionalne energije među Srbima. Jer ti ludaci sa nacionalnog krila koji danas izlaze ispod kamena sa tvrdnjom da Evropi zauvek treba okrenuti leđa, jesu Borisova slika u ogledalu, mera njegove vladavine.
Nije tu, naravno, nevina ni sama Evropa. Onaj njen liberalni deo, ona ekipa koja je i proizvela krizu i sva teška pitanja sa kojima se susreće EU pravila je takvog Borisa po sopstvenoj slici. Srećom, ta Evropa se menja – Toni Bler, jedna od ikona takve politke, otišao je i ostavio Borisa sa njegovim Kembelima kao poslednjeg periferijskog junaka koji bi podsećao na tu štetočinu koja je ojadila britansku kasu za sledeće decenije. Iako je ostalo još takvih, na scenu postepeno stupa jedna druga konzervativna Evropa. Ona, posle dugo vremena, poput Merkelove – koja je to postala kad je shvatila da je multietnički mit bio štetna laž – ponovo postavlja pitanje o Evropi nacija i prvi put, posle godina enormnog potrošačkog hedonizma, ponovo postavlja jedino pitanje koje ima smisla: kakav svet ostavljamo svojoj deci.
Zato, na žalost naših antitadićevskih ludaka kao i na njegovu žalost, srpski izlaz iz ove situacije ne može biti ni antievropski niti se može politički artikulisati izvan jednog pozitivnijeg dolazećeg evropskog konteksta, u kome je fatalna Britanija sve manje Evropa, u kome je to Rusija sve više, u kome Nemačka i Francuska nisu Evropa više nego pre, ali Evropa jeste više Nemačka i Francuska. Sve ono što su imali da zamere svojoj vlasti milioni Francuza, Grka, Španaca ili Britanaca, danas, uz još štošta preko, svojoj liberalnoj vlasti zameraju milioni Srba. Zato naše promene ne smeju da budu stvar rušilačkog nagona ni našeg osećanja da smo sami na svetu, već osmišljenog uklapanja u veliki evropski talas. Iz ovog evropskog pepela ili će se stvoriti jedna nova konzervativna Evropa, naučena da radi da bi stvarala a ne da bi divljala u hedonizmu, ili će se sve završiti u takvom haosu da neće ni biti važno da li je na vlasti Boris ili Bog otac. U tu novu Evropu vredi investirati jednu novu Srbiju. To neće biti Borisova Srbija, to neće biti Srbija koja veruje da će sebi pomoći ako od sebe pobegne, već Srbija koja će znati da se ne prodaje Telekom zbog šest meseci „’Ajde Jano“. Ta Srbija će znati da joj se putevi otvaraju samo ako počne da radi i brine o sebi. Na kraju, to je Srbija i bez ovih istorijskih štetočina koji joj sede na grbači i ovih drugih koji bi tek da joj sednu pošto Srbiju proglase delom Vizantije.


http://standard.rs/vesti/49-kolumne/5839-eljko-cvijanovi-moe-li-se-preko-vukovara-u-evropu-ne-samo-preko-beograda-.html


RTS – SERVIS ZA DODATNO KRETENIZOVANJE SRBA

6 новембра, 2010

 

RATKO DMITROVIĆ

Trebalo bi nam zaista mnogo mašte da zamislimo autorsku emisiju RTS-a, gde novinar ili urednik Tadića, Dinkića, Cvetkovića…sagledava kritički, upuštajući se u ocene koje prevazilaze najžešće opozicione stavove o spomenutoj čeljadi. A to rade ovi na HRT-u? Da, i više od toga.

Oni izvrgavaju ruglu i sprdnji loše aktuelne ministre, rad vlade Jadranke Kosor seciraju kao skalpelom, u formi vrlo bliskoj komentaru, a u već spomenutoj „Latinici“ izlepili su i Hloverku Novak Srzić – koja im je direktno pretpostavljena, kao direktor programa – gore nego što gledalac RTS-a može i zamisliti. To je isto kao kad bi Olivera Kovačević (na RTS-u vodi „Da, možda, ne“) rekla da je njen neposredni šef Nenad Lj. Stefanović, glavni urednik Informativnog programa RTS-a, sramota za profesiju. Nezamislivo, naravno. Naučna fantastika.

Kako i zbog čega je srpska državna televizija, za koju su „demokratski revolucionari“ pre petog oktobra govorili da će biti svetionik slobodne i nezavisne reči, već deset godina medijsko ruglo postavljeno da štiti interese vladajuće političke klase?

 
Srbija tone u svakom smislu; rasprodali su sve što je moglo da se proda (uključujući i „Telekom“, oko kojeg je sve završeno), standard građana konstantno pada, inflacija raste, smanjuju se devizne rezerve, od plata i penzija ne može da se živi ili se živi ispod granice dostojanstva, Srbija ne izvozi gotovo nijedan finalni proizvod, jer ništa ne proizvodi, zastrašujućom brzinom gase se srpska sela, Srbi su najstariji narod u Evropi, a godišnji biološki gubitak je preko 30.000 ljudi, ne postoje planovi ni oporavka ni razvoja, stranci kontrolišu sve veći procenat prirodnih resursa Srbije (oranice i voda), čak 75 posto studenata u Srbiji sanja da zauvek ode u inostranstvo… Tako je u životu ali ništa od toga neupućen čovek, gost, stranac u proputovanju, neće videti na RTS-u.

Nezamislivo je da novinari RTS-a prvi otkriju neku aferu, namešteni tender iza kojeg se kriju viši i niži činovnici Vlade Srbije, manipulaciju merenu milionima evra, katastrofalnu privatizaciju, zloupotrebu službenog položaja nekog od ministara ili državnih sekretara… Kada ste videli, ako uopšte gledate Drugi dnevnik RTS, da voditelj pozove nekog od članova Vlade Srbije i postavi mu bar dva neugodna pitanja od onih devedeset koje bi im, samo da može, postavio svaki građanin Srbije.

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5844-ratko-dmitrovi-rts-servis-za-dodatno-kretenizovanje-srba.html


Бразил

3 новембра, 2010

Ирански председник Махмуд Ахмадинежад оптужио је Русију да је Иран „продала” САД тиме што је, како је рекао, поништила уговор с Техераном о испоруци ракетног система С-300. „Неки, под утицајем сатане, мисле да могу да једнострано и незаконито пониште уговор из области одбране… Једнострано поништавајући уговор, они (Руси) су нас продали непријатељима (САД)”, рекао је Ахмадинежад у говору који је директно преносила иранска државна телевизија.

Председник Комитета за спољне односе руске Државне думе Константин Косачов рекао је у Москви да би требало повући препоруку за ратификацију новог Споразума о смањењу нуклеарног наоружања (СТАРТ) након успеха републиканаца на изборима за Конгрес САД. „Мислим да ћемо поништити одлуку Комитета Думе за спољне послове о ратификацији споразума СТАРТ-а како би се преиспитало то питање“, рекао је Косачов, а преносе руске агенције. Републиканци су на јучерашњим изборима освојили већину у Представничком дому, али не и у Сенату, горњем дому америчког Конгреса, а за његову ратификацију у Сенату потребна је подршка две трећине сенатора што ће демократама бити тешко изводљиво. Републиканци су изразили страховања, посебно због будућности америчке антиракетне одбране, коју сматрају угроженом новим споразумом.

Бета, Политика 03.11.2010.

Саудијска Арабија, највећи противник Ирана унутар исламског света, недавно је купила за 60 милијарди долара оружје од САД.

Израел већ неко време има спреман план за напад на Иран.

САД су на острво Дијего Гарсија у Индијском океану послале стотине тз. бомби за дубоко пенетрирање, највеће бомбе у арсеналу нуклеарног оружја, које су уперене према Ирану.

Какав одговор спрема Иран?

Конвенцијалан војни одговор биће напад на Израел и напад на војне базе САД и савезника у Персијском заливу. Појачаће се напади на НАТО снаге у Ираку и Авганистану. Доћи ће до кризе на тржишту нафте и већих цена нафте. То ће Русији у првом тренутку одговарати. Као и нафтном лобију са Запада. Турска неће ометати напад, али, вероватно, неће учествовати у нападу на Иран. Чак је могуће и да ће пружити помоћ Ирану приликом напад на Израел и Европу. НАТО напад на Иран ће бити великих размера. Одговор Ирана ће бити жесток. У другом таласу контранапада следиће неконвенцијални методи ратовања – терористички и диверзантски напади на непријатеља. Уколико као непријатељ буде индентификована Русија покренуће се напади у пределу “меког трбуха“ Русије где Иран има велики утицај међу муслиманима. Иран ће користити и свој утицак међу муслиманима у Европи. У Европи ће добити велику подршку и муслимана који не припадају шитском исламу. Покренуће се напади на војне базе Нато на Балкану (Бугарска, Грчка, Македонија, Албанија, Косово и Метохија, Босна и Херцеговина, Хрватска). Доћи ће до напада у државама које имају велику муслиманску мањину – Француска, Немачка, Велика Британија, Шпанија и Холандија. Доћи ће до велике кризе унутар Европске уније и Нато пакта. Европа ће бити пред колапсом, економија у хаосу, евро ће пропасти. И то, још увек, одговара САД и Русији. Напад на Иран је, попут напад на Србију, борба за Европу, желе је под своју контролу, у што већој мери, и САД и Русија и муслимани. Свако има своје начине и своје рачунице за 21 век. Када се терен борбе пренесе на Европу, тада ће у велике проблеме ући и САД и Русија. Са отварањем фронта у Европи свет ће ући у још један велики рат, са већим разарањима него што је то било у прва два светска рата. После тога, свет неће имати никаквих сличности са светом какав данас познајемо.

Бразил је постао велики играч у светској економији и политици. Учествује у свим важним разговорима и процесима међу најмоћнијим државама света и међународним економским организацијама, унутар Уједињених нација. Има снажну економију која се развија, преко 100 милиона становника, велику површину територије богату енергентима и рудама. Изградио је одличне односе са новим светским силама – Кином, Ираном и Турском. Заједно са Аргентином и осталим државама Латинске Америке учествује у стварању континенталног економског, политичког и војног савеза. Бразил сада сарађује са свима, и сви имају утицај унутар Бразила и Јужне Америке – и Запад (САД, Шпанија, Велика Британија, Француска и Немачка), и Русија, и последњих деценија и година Кина, Јапан, Турска и Иран. Постоје и проблеми са којима се носи Бразил и они су слични у већини држава Латинске Америке, на првом месту то су велике расне и социјалне разлике међу грађанима. Услед велике кризе у Европи, што ће се пренети на Северну Америку и Русију, доћи ће до велике миграције становника ка Бразилу и Јужној Америци (Аргентини највише), што може додатно да отежа унутрашње околности. Што се тиче односа према остатку света, Бразил и Јужна Америка полако се утврђују као независтан, самосвојан, политички и економски фактор у међународним односима. Уколико се на унутрашњем плану Јужна Америка буде развијала у позитивном смеру, овај део света ће постати најбоље место за живот за 20 до 30 година. Можда и једино могуће.

Рат ће погодити северну хемисферу Земље – ЕвроАзију, Арабију, север Африке и Северну Америку.  Кина не може да избегне оно што се спрема у свету. У једном тренутку ће се и Кина умешати у рат против Ирана и пратећа дешавања. На почетку, рат и последице по снабдевањем нафтом и енергентима Кина ће решити трговином са Африком, Јужном Америком и једним делом са Аустралијом. Та трговина, између Азије, Афике и Јужне Америке омогућиће овим континентима да се развијају без туторства са Запада. Пошто је најкопликованија ситуација међу државама Азије и Африке, због великих етничких и религиозних разлика, Јужна Америка може постати најстабилнији део света. Такође, као последица светског рата, сасвим је реално да ће и САД да се распадну и да ће на простору Северне Америке настати најмање једна држава која ће бити под контролом грађана пореклом из Јужне Америке.

Сигурно је да САД и Нато улазе у рат са вером у победу. Тако исто и Иран улази у рат. Русија, Европска унија и Арапи праве своје рачунице. Истински победник ће бити Бразил у савезу са државама Латинске Америке.

http://en.wikipedia.org/wiki/Brazil_(film) Бразил, филм, по узору на Орвелову “1984“
http://www.youtube.com/watch?v=ZEUjQ1VTXwY&feature=related Бразил, Беби Дол, 1991. година, Евровизија

Повезани постови:

“Борба је цар свему“*
01.02.2010.

Светски рат

29.06.2010.

Кад је почео?

Пих, таман смо од војске почели да правимо успешно (жуто) предузеће које производи војну опрему и наоружање за извоз.

…novi film Oliver Stone-a

http://southoftheborderdoc.com/



ŠTA ZNAČI IZVINJENJE?

2 новембра, 2010

Rajko Vasić na svom blogu napisao je odgovor na čin izvinjenja Bakira Izetbegovića. Portal „Dnevnog avaza“ prenosi u cjelosti, bez bilo ikakvih izmjena, komentar izvršnog sekretara SNSD:

Izvinjavam se Bakiru Izetbegoviću za sve što su četnici učinili na Trebavi tokom Drugog svjetskog rata.

Tako se i Bakir izvinio za svaku nevinu žrtvu Armije BiH.

Izvinjenja su inače problematičan politički, istorijski i ljudski čin. Možda se nigdje ne mogu tako analizirati kao u BiH.

Ali, da seciram Bakira i širi kontekst.

PRVO Da li je moralno, etično i ljudski izvinjavati se u slučaju kada to čini akter događaja koji nije ništa učinio da ih spriječi ili da barem javno kaže: Tata, bolan, babo, Alija, Sunce Ti Jebem, dobro, znam da Bakir ne psuje, pusti BiH ako će teći krv. Koliko ih je decenijama zaglavilo u Hagu zbog toga što ništa nisu učinili da spriječe nešto, a nisu imali nikakve nadležnosti. Srbija je osuđena od MSP zato što ništa nije učinila da spriječi Srebrocid. Nije ni Island. Nije ni Bakir. A Bakir Izetbegović je bio uz babu cijelo vrijeme rata.

DRUGO Šta je Armija BiH? Da li je to velika poštena vojska u kojoj su sve sami klonirani tipovi bolji i od Robin Huda, pa se desilo, slučajno, nekih zločina prema nevinim žrtvama. To je neregularna Beretkuša, vojska paravojnih beretki raznih vrsta, Fundamentalno mudžahedinstvo, Vjerska regimenta, Vojska Države koje nije bilo, Jednonacionalna i jednovjerska armada sastavljena od muslimana i Jovana Divjaka. Ako se Bakir izvinjava u njihovo ime onda ih priznaje i opravdava. Sve to, i ko zna kakve još pojedinačne i grupne divljake, mora pomenuti ako će se izvinjavati. A ne takozvanu Armiju BiH.

TREĆE Za zločine „prema nevinim žrtvama“ se ne izvinjava. Za njih se odmah strijelja nakon Prijekog suda ili se sudi nakon rata. A Bakiru su Sud i Tužilaštvo BiH pod nosom. Nije primijećeno da je dosad javno, kao jedan od stranačkih lidera, barem zapitao te dvije institucije, zašto nikog ne osudiše za zločine nad Srbima i Hrvatima kao nevinim žrtvama. Šuti dvadeset godina pa onda se izvini beogradskoj emisiji. Zvuči kao loša namjera.

ČETVRTO Krvoproliće u BiH nije počelo zbog izvinjenja. Ono je proizvod inkorporirane krvotočne mržnje i nepodnošljivosti triju nacija i vjera na koncentrisanom bosanskohercegovačkom prostoru adirane makazama, šilom i prstenjakom Velikih krojača. Izvinjenja, Josipovićeva, Tadićeva, Bakirova… neće ništa riješiti. Mogu samo izravnati i utabati nove poligone za sukobe.

PETO Čemu izvinjenje Beogradu. U beogradskoj tv emisiji? Ljudi se tamo ne češu zbog nevinih žrtava Takozvane ArmijeB. Osim toga, otkud tamo nevine žrtve nečije kad je to sve bio go agresor na Nevinu, Poštenu, Slobodarsku, Patriotsku Naseobinu.

ŠESTO Najteže, najproblematičnije i najupitnije. Kakav je legitimitet izvinjenja Bakirovog. I drugih, dabome. Koliko se sljedbenika Bakirovih, ili podanika, pošto je on sada i jedan od članova Predsjedništva, slaže sa takvim činom. Da li je on to najavio kao svoj postizborni program i na tome, pored drugih najava, dobio izbore. Da li je to izvinjenje proizašlo iz neke parlamentarne rasprave, drugo je pitanje koji je parlament pravni i etički nasljednik takozvane ArmijeB, pa Bakir izvršava taj uzvišeni čin. Tada bi ta legitimnost možda mogla da se nasluti. Ovako, Bakir, i drugi, varaju svoje birače a varaju i one kojima je izvinjenje upućeno.

A kad Bakir poteže izvinjenje, to asocira na babinu umilnost kojom je žrtvovao mir za iluziju.

Izvor Dnevni avaz, 01. 11. 2010.

 


Proces

1 новембра, 2010

 

Ovih dana je u centru pažnje partija Ujedinjenih regiona Srbije. Danas ima na naslovnoj strani:

“Nije realno da se najviši pravni akt države promeni tokom mandata ove vlade. Očekujem da se to dogodi odmah nakon parlamentarnih izbora 2012. godine i formiranja nove vladajuće koalicije.“ Vladimir Ilić, politički direktor G17 plus, partija Ujedinjenih regiona Srbije http://www.danas.rs/danasrs/politika/donosenje_novog_ustava_prvi_zadatak_sledece_vlade.56.html?news_id=202633

Šta se zatim događa?

“Predsednici opština Preševo i Bujanovac Ragmi Mustafa i Jonuz Musliju, kao i potpredsednik SO Preševo Orhan Redžepi podržali su juče u Tirani formiranje Velike Albanije u koju bi pored Kosova i Metohije ušli i delovi centralne Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke! U Tirani je na skupu, kojem je prisustvovalo više stotina Albanaca iz regiona, promovisana „Lista prirodne Albanije“, čiji je lider Koča Danaj, direktor Instituta za regionalne prognoze i bivši savetnik trojice albanskih premijera. Predsednik SO Preševo Ragmi Mustafa podržao je ekstremističke zahteve Danaja i rekao da su oni „veoma važni za Preševsku dolinu“. Njegov zamenik Orhan Redžepi je istakao da se „čitavog života borio da Preševo i Bujanovac budu sastavni deo Kosova, a samim tim i Albanije“?! http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/138912/NOVI+NAPAD+NA+SRBIJU%21.html

Zatim, tu je muftija iz Novog Pazara:

“Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić izrazio je nadu da će posle narednih izbora u zemlji nastati nova politička snaga koja će shvatiti da je autonomija Sandžaka stub stabilnosti Srbije, ali i Crne Gore. Muftija Zukorlić je u intervju katarskoj tv mreži „Al džazira“ (Aljazeera) rekao da nema sumnje da je projekat autonomije Sandžaka neophodan muslimanima koji žive u Srbiji i da je to u skladu sa Ustavom.“ http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/138901/Zukorli%C4%87%3A+Autonomija+Sand%C5%BEaka+stub+stabilnosti+Srbije.html

Bivši komandant združenih snaga bezbednosti general Ninoslav Krstić smatra da su ekstremistički napadi Albanaca i Zukorlića koordinisani, i da za krajnji cilj imaju nestabilnost regiona i dalje rasparčavanje Srbije. – Zukorliću je cilj ujedinjenje sa delom Sandžaka u Crnoj Gori, pa autonomija i na kraju objedinjenje svih muslimana u jednu državu, a Albanci hoće da se pripoje najpre Kosovu, a onda i Tirani. Globalno gledano, cilj im je isti, tenzije u regionu i dalje komadanje Srbije – priča Krstić.

Policijski ekspert Marko Nicović tvrdi da je „ovde veliki novac u igri“. – To sve finansiraju Turska, Saudijska Arabija i Iran. Plašim se da bi ovo, ukoliko Beograd i dalje sve to bude tolerisao, moglo da dovede do novih „požara“, sa ogromnim posledicama – kaže Nicović.

U pitanju su muslimani, a znamo da droga upravo preko Kosmeta i Albanije ide dalje. “To sve finansiraju Turska, Saudijska Arabija i Iran.“

E sad, šta je sporno. Mnogi ljudi kažu da su Turska i Saudijska Arabija pod kontrolom SAD i Velike Britanije. U SAD je Holbruk, nekada zadužen za Balkan, a sada za Avganistan, optužen da je preusmerio na drugu stranu novac namenjen za borbu protiv proizvodnje droge u Avganistanu. Od kada je NATO tamo, porasla je proizvodnja heroina. On se, osim preko Rusije i Kavkaza, u Evropu prenosi preko Turske, Albanije i Kosmeta, najviše.

Zar nije Iran na strani Srbije u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta?

Evo kako predsrdnik Ujedinjenih regiona Srbije, po nalogu svoji šefova, razbija Srbiju:

http://www.pescanik.net/content/view/5878/97/

Proces traje, ali, da li će se uspešno završiti?


%d bloggers like this: