Proces

 

Ovih dana je u centru pažnje partija Ujedinjenih regiona Srbije. Danas ima na naslovnoj strani:

“Nije realno da se najviši pravni akt države promeni tokom mandata ove vlade. Očekujem da se to dogodi odmah nakon parlamentarnih izbora 2012. godine i formiranja nove vladajuće koalicije.“ Vladimir Ilić, politički direktor G17 plus, partija Ujedinjenih regiona Srbije http://www.danas.rs/danasrs/politika/donosenje_novog_ustava_prvi_zadatak_sledece_vlade.56.html?news_id=202633

Šta se zatim događa?

“Predsednici opština Preševo i Bujanovac Ragmi Mustafa i Jonuz Musliju, kao i potpredsednik SO Preševo Orhan Redžepi podržali su juče u Tirani formiranje Velike Albanije u koju bi pored Kosova i Metohije ušli i delovi centralne Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke! U Tirani je na skupu, kojem je prisustvovalo više stotina Albanaca iz regiona, promovisana „Lista prirodne Albanije“, čiji je lider Koča Danaj, direktor Instituta za regionalne prognoze i bivši savetnik trojice albanskih premijera. Predsednik SO Preševo Ragmi Mustafa podržao je ekstremističke zahteve Danaja i rekao da su oni „veoma važni za Preševsku dolinu“. Njegov zamenik Orhan Redžepi je istakao da se „čitavog života borio da Preševo i Bujanovac budu sastavni deo Kosova, a samim tim i Albanije“?! http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/138912/NOVI+NAPAD+NA+SRBIJU%21.html

Zatim, tu je muftija iz Novog Pazara:

“Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić izrazio je nadu da će posle narednih izbora u zemlji nastati nova politička snaga koja će shvatiti da je autonomija Sandžaka stub stabilnosti Srbije, ali i Crne Gore. Muftija Zukorlić je u intervju katarskoj tv mreži „Al džazira“ (Aljazeera) rekao da nema sumnje da je projekat autonomije Sandžaka neophodan muslimanima koji žive u Srbiji i da je to u skladu sa Ustavom.“ http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/138901/Zukorli%C4%87%3A+Autonomija+Sand%C5%BEaka+stub+stabilnosti+Srbije.html

Bivši komandant združenih snaga bezbednosti general Ninoslav Krstić smatra da su ekstremistički napadi Albanaca i Zukorlića koordinisani, i da za krajnji cilj imaju nestabilnost regiona i dalje rasparčavanje Srbije. – Zukorliću je cilj ujedinjenje sa delom Sandžaka u Crnoj Gori, pa autonomija i na kraju objedinjenje svih muslimana u jednu državu, a Albanci hoće da se pripoje najpre Kosovu, a onda i Tirani. Globalno gledano, cilj im je isti, tenzije u regionu i dalje komadanje Srbije – priča Krstić.

Policijski ekspert Marko Nicović tvrdi da je „ovde veliki novac u igri“. – To sve finansiraju Turska, Saudijska Arabija i Iran. Plašim se da bi ovo, ukoliko Beograd i dalje sve to bude tolerisao, moglo da dovede do novih „požara“, sa ogromnim posledicama – kaže Nicović.

U pitanju su muslimani, a znamo da droga upravo preko Kosmeta i Albanije ide dalje. “To sve finansiraju Turska, Saudijska Arabija i Iran.“

E sad, šta je sporno. Mnogi ljudi kažu da su Turska i Saudijska Arabija pod kontrolom SAD i Velike Britanije. U SAD je Holbruk, nekada zadužen za Balkan, a sada za Avganistan, optužen da je preusmerio na drugu stranu novac namenjen za borbu protiv proizvodnje droge u Avganistanu. Od kada je NATO tamo, porasla je proizvodnja heroina. On se, osim preko Rusije i Kavkaza, u Evropu prenosi preko Turske, Albanije i Kosmeta, najviše.

Zar nije Iran na strani Srbije u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta?

Evo kako predsrdnik Ujedinjenih regiona Srbije, po nalogu svoji šefova, razbija Srbiju:

http://www.pescanik.net/content/view/5878/97/

Proces traje, ali, da li će se uspešno završiti?

One Response to Proces

  1. Varagić Nikola каже:

    NEBOJŠA KATIĆ: KAKO JE POČELO SA NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA, FILANTROPIMA I TRIJUMFOM SLOBODE

    Jedna od neobičnih nus posledica mešanje CIA u kulturnu sferu vezana je za uspon i popularnost apstraktnog ekspresionizma i transformaciju dekorativne mazarije u elitnu umetnost.

    Intelektualci koji su u godinama hladnog rata čitali ugledne časopise kao što su bili britanski „Encounter“, nemački „Der Monat“, francuski „Preuves“ itd. – spisak je dug – nisu mogli znati da je iza ovih časopisa stajala CIA sa svojim ljudima, novcem, politikom i interesima. [1]

    Istina ili bar deo istine o „kulturnim“ aktivnostima CIA tokom hladnog rata dobro je i pouzdano dokumentovan – pravnici bi rekli da je izvan svake sumnje. Džordž Kenan je ovu vrstu angažmana objašnjavao činjenicom da SAD nemaju ministarstvo kulture, pa je, eto, CIA morala da preuzme tu funkciju.

    Budući da nije zgodno javno obznanjivati uticaj obaveštajnih službi na formiranje javnog mnenja svoje ili drugih zemalja, finansiranje ovih aktivnosti se sprovodilo diskretno, kroz nevladine organizacije i fondacije koje su bile u nominalnom vlasništvu bogatih filantropa. Ovaj model fondacijskog finansiranja kreirao je Alan Dals na samom početku hladnog rata.

    Filantropi su davali ime, deklarisali se kao mecene, ali je novac davala CIA. Prema jednom zvaničnom američkom izveštaju iz 1976. godine, CIA je bila uključena u rad oko polovine svih fondacija koje su davale međunarode grantove.

    KAPITALISTI I OBAVEŠTAJCI Centralno mesto u kulturnom hladnom ratu imala je Ferfild (Farfield) fondacija američkog milionera Julijusa Flajšmana (Julius Fleischmann). Uz nju, aktivnostima CIA su nesebično pomagale i Fordova, Rokfelerova ili Karnegijeva fondacija, na primer. Evropski milijarderi poput Rotšilda ili Astora nisu zaostajali za svojim američkim kolegama, pa su i oni imali bliske odnose sa obaveštajnim službama, sa njima su srdačno sarađivali, pozajmljujući svoje ime kada je to bilo potrebno. Bliskost i srdačnost tih odnosa je mogla navesti na pitanje u kojoj meri je državna politika vodećih Zapadnih zemalja privatizovana, i čijim interesima služi.

    Smisao aktivnosti obaveštajnih službi je, naravno, išao ka političkom oblikovanju javnog mnenja i ka otklonu od prokomunističkih i levičarskih ideja uopšte, ali su ove aktivnosti imale i bizarnije posledice.

    Jedna od neobičnih nus posledica mešanje CIA u kulturnu sferu vezana je za uspon i popularnost apstraktnog ekspresionizma i transformaciju dekorativne mazarije u elitnu umetnost. Kako se radilo o umetničkom pravcu koji u SSSR nije imao prođu i koji je bio tretiran kao dekadentna antiumetnost, apstraktni ekspresionizam je na Zapadu forsiran kao izraz slobode stvaralaštva, kao antipod državno kontrolisane kulture. Milijarderi koji su u tu i takvu umetnost ulagali novac, čak i sopstveni, dokazivali su da ona ne može biti drugo do vrhunska.

    Isti metod je pokušan i u domenu muzičkog stvaralaštva, ali sa mnogo slabijim rezultatom. Nije bilo lako naći potreban broj žrtava koje su bile spremne da se u kontinuitetu i dobrovoljno izlažu torturi slušanja moderne muzike. Slike se mogu gledati par sekundi i od njih se može lako uteći. Iz koncertne sale, od muzičkog dela ili nedela, već u zavisnosti od afiniteta, bekstvo ide mnogo teže.

    INTELEKTUALCI U SLUŽBI CIA Evropske ili američke intelektualce nije bilo previše teško pridobiti na svoju stranu. Oni su dobili mogućnost da istovremeno služe veličanstvenom cilju afirmisanja slobode i da pri tome žive na visokoj nozi, da luksuzno putuju svetom, da odsedaju u skupim hotelima i da budu agresivno promovisani u slobodi naklonjenim medijima. Za medijsko prisustvo i promociju bilo je važno da se razmišlja ispravno, ne nužno i duboko. Biti na pravoj strani je uvek bilo unosno.

    Kada bi istina izbila na videlo, kada bi se izvori finansiranja otkrili, intelektualci koji su dobijali novac za svoj pregalački i slobodarski rad, uglas su tvrdili da nisu znali za izvore finansiranja niti da su mogli sumnjati da obilje novca dolazi od obaveštajnih službi. Verovali su da novac dolazi od bogatih obožavalaca i da je to nadoknada za njihova ogromna intelektualna ili umetnička pregnuća, za njihove blistave umove. Spisak ovih intelektualaca je dug i na njemu su titani poput Isaije Berlina, Deni de Ružmona, Artura Keslera, Česlava Miloša, Andre Malroa, Mirčea Eliadea, Hane Arent, da pomenemo samo najpoznatije.

    Čitalac se može zapitati kakav je smisao podsećanja na ovaj deo moderne istorije i kakve sve to veze može imati sa svetom danas. Verovatno nikakve. Nevladine organizacije, fondacije i milijarderi koji ih osnivaju i finansiraju svakako nemaju nikave veze sa obaveštajnim službama ili sličnim državnim institucijama. Oni nemaju nikakvih drugih ciljeva osim promovisanja slobode i demokratije. Vreme intelektualaca aparatčika koji su dušu prodali sistemu je prošlo, intelektualci danas služe samo znanju i istini. Konačno, hladni rat je završen, sloboda je pobedila i svi živimo u najboljem od svih svetova.

    ——————————————————————————–

    1. Faktografija u ovom tekstu je data na osnovu podataka iz knjiga: „Who Paid the Piper“ Frances Stonor Saunders, i „MI6″ Stephen Dorril

    Blog Nebojše Katića

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: