O novoj eliti, novoj Skupštini

 

Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta LDP

Sindikati najavljuju opšti štrajk, dinar pada, cene divljaju, deo opozicije se grupiše… Može li to da bude prolog za neku novu revoluciju?

– Ne može. Revoluciju ne mogu da vode islužene stranke, koje su tu već 20 godina. Nisam primetila da postoje tako jake grupe i njihove vođe koje bi bili predvodnici. To što se se Toma dogovara sa Veljom Ilićem ne izgleda mi mnogo revolucionarno. Ovo drugo što kažete je tačno, da cene divljaju, da raste inflacija, da dinar pada, i da se sve teže živi, a izlaz iz tunela se ne vidi. Bar za sada. Važno je kojim ćemo putem krenuti: da li na stari način na prodamo Telekom i to pojedemo pre izbora, ili ćemo da se okrenemo štednji i stvaranju najboljeg ambijenta za ulaganje u Evropi i dovedemo investitore, jer mi kapitala nemamo. To bi bilo okretanje ka proizvodnji i izvozu i to bi bio bolji izbor. Ne verujem da smo sposobni da napravimo taj dobar ambijent za proizvodnju i investitore, opet zbog toga što se lideri ne bave time nego stranačkim interesima. Pričalo se o giljotini propisa, pa se stalo. Nema dovoljno koncentracije da se urede stvari kako treba jer se svuda guraju partijski kadrovi koji su zaštićeni kao beli medvedi.

Preti li Srbiji uvođenje državne ideologije, ako imamo dve najveće i suprotstavljene partije koje su za istu politiku, ali sa različitim sredstvima?

– Meni te stranke nisu toliko ideološki slične. Problem je što se i ideološki različite stranke u praksi ponašaju isto, to jest gledaju sopstvene interese. Ne znam kakva sredstva nude jedni, a kakva drugi. Ideologija služi tome da se stigne na vlast, a onda se u praksi gotovo sve stranke ponašaju u skladu sa sistemom partijske države. Takvo ponašanje iritira birače, jer ne mogu da kazne stranke na vlasti i izaberu druge, pošto znaju da će i ti drugi da rade isto.

Mogu li se stvari gledati ovako uprošćeno: ako uđemo u Evropu ostajemo bez Kosova, a ako se okrenemo Rusiji ostajemo bez Evrope? Imaju li sadašnja politička i kulturna elita snagu da izvuku narod iz tog tamnog vilajeta?

– Nažalost, naše političke i kulturne elite su nas gurale u taj tamni vilajet, one su ga izmislile kao dobro mesto za njih, a loše za sve nas ostale. Takve besmislene dileme nameću nacionalističke stranke koje su, srećom, u opoziciji, delovi crkve, i ekstremne grupe koje hoće da Srbi zauvek budu gubitnici i nesrećan narod, bez šansi da realno grade svoj život. Otuda ta stalna manipulacija da se narod žrtvuje i zauvek ostane u tom tamnom vilajetu. A elita će da šeta gde hoće. Vidim da deca te naše „elite“ nikako ne idu u Rusiju da tamo žive i studiraju, nego glavom bez obzira trče u Evropu i Ameriku. Pri tom nemam ništa protiv Rusije, ali nije u redu da se ona suprotstavlja EU, kao nekakva naša budućnost. Nema više Hladnog rata, to je prošlost, a i kada ga je bilo, mi nismo birali tu stranu. Tužno je da nas „patriote“ teraju u Sibir jer je to, navodno, srpski interes. Mislim da je najbolje da od svoje kuće napravimo dobro mesto za život. Moramo reći toj bezobraznoj nazovi eliti: „E, sad je dosta, vaša priča je završena!“

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:306666-Teraju-nas-u-Sibir

ŽELJKO CVIJANOVIĆ

Dakle, što Boris više priča o Evropi, treba znati da on to radi samo utoliko što ima sve manje Srbije i utoliko što je njegova vlada suštinski antievropska vlada, više od bilo koje posle Petog oktobra. Zbog toga i ni zbog čega drugog. I što je ta vlada više antievropska, ona svoj šatro-put u EU skuplje plaća političkim i drugim ustupcima.
Naravno, to će se završiti kolapsom, i privrednim i političkim, sa narodom na ulicama. I, naravno, da Boris neće ući u EU, nego će Srbima ogaditi EU na prilično neodređeno vreme. Taj proces već je otvoren izlaskom na svetlo gomile ludaka, koji veruju kao EU postoji samo zbog toga da Srbija ne bi bila njen član i kako je ceo evropski identitet izgrađen na preziru prema Srbiji. To su, naravno, gluposti, ali baš te gluposti su mera zločina Borisove antievropske vlade, prezrene napolju, ali snažno podržane u čišćenju svake nacionalne energije među Srbima. Jer ti ludaci sa nacionalnog krila koji danas izlaze ispod kamena sa tvrdnjom da Evropi zauvek treba okrenuti leđa, jesu Borisova slika u ogledalu, mera njegove vladavine.
Nije tu, naravno, nevina ni sama Evropa. Onaj njen liberalni deo, ona ekipa koja je i proizvela krizu i sva teška pitanja sa kojima se susreće EU pravila je takvog Borisa po sopstvenoj slici. Srećom, ta Evropa se menja – Toni Bler, jedna od ikona takve politke, otišao je i ostavio Borisa sa njegovim Kembelima kao poslednjeg periferijskog junaka koji bi podsećao na tu štetočinu koja je ojadila britansku kasu za sledeće decenije. Iako je ostalo još takvih, na scenu postepeno stupa jedna druga konzervativna Evropa. Ona, posle dugo vremena, poput Merkelove – koja je to postala kad je shvatila da je multietnički mit bio štetna laž – ponovo postavlja pitanje o Evropi nacija i prvi put, posle godina enormnog potrošačkog hedonizma, ponovo postavlja jedino pitanje koje ima smisla: kakav svet ostavljamo svojoj deci.
Zato, na žalost naših antitadićevskih ludaka kao i na njegovu žalost, srpski izlaz iz ove situacije ne može biti ni antievropski niti se može politički artikulisati izvan jednog pozitivnijeg dolazećeg evropskog konteksta, u kome je fatalna Britanija sve manje Evropa, u kome je to Rusija sve više, u kome Nemačka i Francuska nisu Evropa više nego pre, ali Evropa jeste više Nemačka i Francuska. Sve ono što su imali da zamere svojoj vlasti milioni Francuza, Grka, Španaca ili Britanaca, danas, uz još štošta preko, svojoj liberalnoj vlasti zameraju milioni Srba. Zato naše promene ne smeju da budu stvar rušilačkog nagona ni našeg osećanja da smo sami na svetu, već osmišljenog uklapanja u veliki evropski talas. Iz ovog evropskog pepela ili će se stvoriti jedna nova konzervativna Evropa, naučena da radi da bi stvarala a ne da bi divljala u hedonizmu, ili će se sve završiti u takvom haosu da neće ni biti važno da li je na vlasti Boris ili Bog otac. U tu novu Evropu vredi investirati jednu novu Srbiju. To neće biti Borisova Srbija, to neće biti Srbija koja veruje da će sebi pomoći ako od sebe pobegne, već Srbija koja će znati da se ne prodaje Telekom zbog šest meseci „’Ajde Jano“. Ta Srbija će znati da joj se putevi otvaraju samo ako počne da radi i brine o sebi. Na kraju, to je Srbija i bez ovih istorijskih štetočina koji joj sede na grbači i ovih drugih koji bi tek da joj sednu pošto Srbiju proglase delom Vizantije.


http://standard.rs/vesti/49-kolumne/5839-eljko-cvijanovi-moe-li-se-preko-vukovara-u-evropu-ne-samo-preko-beograda-.html

One Response to O novoj eliti, novoj Skupštini

  1. […] na zalasku”), који нису показали способност и знање (O novoj eliti, novoj Skupštini), који су чинили и кривична дела (Čekaju se krivične prijave). […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: