RTS – SERVIS ZA DODATNO KRETENIZOVANJE SRBA

 

RATKO DMITROVIĆ

Trebalo bi nam zaista mnogo mašte da zamislimo autorsku emisiju RTS-a, gde novinar ili urednik Tadića, Dinkića, Cvetkovića…sagledava kritički, upuštajući se u ocene koje prevazilaze najžešće opozicione stavove o spomenutoj čeljadi. A to rade ovi na HRT-u? Da, i više od toga.

Oni izvrgavaju ruglu i sprdnji loše aktuelne ministre, rad vlade Jadranke Kosor seciraju kao skalpelom, u formi vrlo bliskoj komentaru, a u već spomenutoj „Latinici“ izlepili su i Hloverku Novak Srzić – koja im je direktno pretpostavljena, kao direktor programa – gore nego što gledalac RTS-a može i zamisliti. To je isto kao kad bi Olivera Kovačević (na RTS-u vodi „Da, možda, ne“) rekla da je njen neposredni šef Nenad Lj. Stefanović, glavni urednik Informativnog programa RTS-a, sramota za profesiju. Nezamislivo, naravno. Naučna fantastika.

Kako i zbog čega je srpska državna televizija, za koju su „demokratski revolucionari“ pre petog oktobra govorili da će biti svetionik slobodne i nezavisne reči, već deset godina medijsko ruglo postavljeno da štiti interese vladajuće političke klase?

 
Srbija tone u svakom smislu; rasprodali su sve što je moglo da se proda (uključujući i „Telekom“, oko kojeg je sve završeno), standard građana konstantno pada, inflacija raste, smanjuju se devizne rezerve, od plata i penzija ne može da se živi ili se živi ispod granice dostojanstva, Srbija ne izvozi gotovo nijedan finalni proizvod, jer ništa ne proizvodi, zastrašujućom brzinom gase se srpska sela, Srbi su najstariji narod u Evropi, a godišnji biološki gubitak je preko 30.000 ljudi, ne postoje planovi ni oporavka ni razvoja, stranci kontrolišu sve veći procenat prirodnih resursa Srbije (oranice i voda), čak 75 posto studenata u Srbiji sanja da zauvek ode u inostranstvo… Tako je u životu ali ništa od toga neupućen čovek, gost, stranac u proputovanju, neće videti na RTS-u.

Nezamislivo je da novinari RTS-a prvi otkriju neku aferu, namešteni tender iza kojeg se kriju viši i niži činovnici Vlade Srbije, manipulaciju merenu milionima evra, katastrofalnu privatizaciju, zloupotrebu službenog položaja nekog od ministara ili državnih sekretara… Kada ste videli, ako uopšte gledate Drugi dnevnik RTS, da voditelj pozove nekog od članova Vlade Srbije i postavi mu bar dva neugodna pitanja od onih devedeset koje bi im, samo da može, postavio svaki građanin Srbije.

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5844-ratko-dmitrovi-rts-servis-za-dodatno-kretenizovanje-srba.html

One Response to RTS – SERVIS ZA DODATNO KRETENIZOVANJE SRBA

  1. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 07. 11. 2010

    PRESS

    Audicija za novog vođu: Srbi vole autokrate

    Većina građana Srbije smatra da bi novi vođa uspeo da reši haos u zemlji, ali ni u jednom od sadašnjih političara ne vidi lidera koji bi ih spasao nevolja

    64% ispitanika: „Bez jakog vođe je svaki narod kao čovek bez glave“

    23% je neodlučno ili nema formiran stav o ovom pitanju
    13% odbacuje ovu misao

    Istraživanje koje su sproveli fondacija „Fridrih Ebert“, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Centar za studije socijalne demokratije pokazalo je da građani Srbije rešenje svojih problema vide u pojavi novog vođe čvrste ruke i da je uspeh svake zajednice baziran na autoritativnom lideru.

    Iako je neke ovo istraživanje iznenadilo, stručnjaci rezultate objašnjavaju srpskom tradicijom, ali i kao proizvod tranzicije u kojoj su se javile rane nepravde, koje su dovele do ogromnog razočaranja u postojeće političare, kao i u sam sistem.

    Koštunica bio suviše mek

    Dr Bora Kuzmanović, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji je učestvovao u pomenutom istraživanju, na sledeći način objašnjava rezultate:

    – Iako sam pretpostavljao da će se veliki broj ljudi izjasniti za autoritativnog i energičnog vođu, ipak sam, s obzirom na sveže sećanje na period Miloševićeve vladavine, očekivao da bude manji procenat onih koji žele na vlasti lidera čvrste ruke.

    Dr Kuzmanović razloge za ovakve rezultate istraživanja vidi i u našem tradicionalnom mentalitetu i istoriji, u kojoj su vodeću ulogu u društvu oduvek imali autoritarni lideri.

    – Imali smo Karađorđa, pa Kneza Miloša, pa kraljeve koji su redom bili čvrstorukaši, osim kralja Petra I Karađorđevića. Dolaskom komunista samo je suptituisan autoritet. Umesto kralja, dobili smo Tita, koga je običan narod zvao vladarom. Posle njega došao je Milošević, koji je takođe bio primer lidera čvrste ruke.

    Kuzmanović, koji je vodio istraživanje i posle samog 5. oktobra 2000, kaže da je narod i tada tražio energičnijeg i čvršćeg vođu nego što je to Koštunica.

    – Iako je Koštunica tada uživao ogromnu popularnost i poverenje građana, i to mnogo veće nego što je Milošević ikada imao, veliki procenat ljudi mu je u našim ispitivanjima zamerao da je mek i suviše fin.

    Strogi i pravedni tata

    Tokom skorije istorije imali smo primere da se čvrsta ruka tražila ne samo u politici. Devedesetih godina bilo je pojedinaca koji su želeli da mesto selektora fudbalske reprezentacije zauzme Željko Ražnatović Arkan, jer se verovalo da će on čvrstom rukom rešiti probleme domaćeg fudbala. Takođe, prilikom nedavnog izbora patrijarha bilo je komentara da je novoizabrani poglavar srpske crkve Irinej možda i „mek“.

    Psihoterapeut dr Zoran Milivojević smatra da ono što ne može pojedinac, to može grupa, a naše grupe su haotične, sklone svađama i cepanju.

    – I tada, paradoksalno, suočeni sa ovim haosom koji dolazi od negiranja tuđeg autoriteta, ljudi žele da se tu pojavi neko ko će da zavede red. Strogi i pravedni tata koji će konačno da disciplinuje onu drugu nestašnu decu – kaže Milivojević, i dodaje: – Imate i onu poslovicu – devide et impera, zavadi pa vladaj, a nama je veoma lako vladati jer smo već skloni unutrašnjim zavadama. Naš mentalitet je takav da smo hronično u građanskom ratu niskog intenziteta.

    Dr Bora Kuzmanović kao razlog ovakvih rezultata navodi i našu društvenu situaciju, koja je haotična. On ističe da se pojačalo nezadovoljstvo građana rezultatima tranzicije. Ogroman broj ljudi smatra da je privatizacija u većini slučajeva obična pljačka. Kada se tome pridodaju korupcija i nezaposlenost, jasno je da građani imaju utisak da žive u uslovima haosa, u kome osećaju nemoć da mogu bilo šta da promene. Zbog toga tragaju za vođom koji će ih kao izbavitelj izvući iz postojećeg beznađa. Ipak, novog vođu Srbi ne vide ni u jednom od aktuelnih srpskih političara.

    Vođa kao žrtveni jarac

    – Oni traže prelaznog vođu koji je čvrst, energičan i u koga bi imali poverenja. To je neki paternalistički vođa. Tačnije, vođa po modelu dobrog i energičnog oca koji traži poslušnost. I ljudi su spremni da budu poslušni, jer imaju poverenja da će on o njima brinuti – kaže Kuzmanović, i dodaje: – U novom lideru se traži i neka vrsta beskompromisnog detektiva Eliota Nesa. Neka on i krši zakon, ali samo neka ukloni kriminalce i haos. Dakle, postoji izvesna spremnost da se odstupi od principa demokratije i zakona da bi se rešio neki problem, a u tome postoji potencijalna opasnost.

    On ističe i da se javlja idealizacija Titovog perioda vladavine, kao i da se neki vraćaju ideji monarhije, samo što sadašnji prestolonaslednik ne odgovara njihovom modelu budućeg srpskog kralja.

    Postavlja se i pitanje da li se s druge strane srpske sklonosti ka autoritarnim vođama nalaze pokornost i mirenje sa nedaćama, pa otuda i mnogo manji nivo sindikalne svesti u odnosu na, recimo, Francusku.

    Kuzmanović smatra da u samom narodu nema velike organizovanosti i neke trajne svesti o značaju građanina kao pojedinca, a pogotovo sindikalne svesti.

    – Ipak ima nešto zajedničko između nas i Francuza, a to je kad se zapalimo, onda je to teško gasiti. Tako da i ta naša autoritarnost ima i svoje drugo lice, a to je lice anarhičnosti.

    Kuzmanović ističe da se kod Srba ne radi uvek o obožavanju autoriteta po svaku cenu, nego o poštovanju dok vođa daje neke rezultate, u suprotnom počinje nezadovoljstvo.

    – Kod Srba se ponekad sudbina vođe završava tragično i oni predstavljaju neku vrstu žrtvenog jarca. Na kraju, znamo i kako je Milošević završio.

    a

    Naprednjaci veruju u jakog vođu

    U navedenom istraživanju sa tvrdnjom „Bez jakog vođe svaki narod je kao čovek bez glave“ najviše se slažu potencijalni glasači Srpske napredne stranke (ukupno 78%, pri tom 60% u potpunosti), potom pristalice ostalih opozicionih stranaka (72%, a 50% u potpunosti), pristalice DS-a (38% sasvim i 27% uglavnom), osobe koje se nisu opredelile ili ne žele da se izjasne (ukupno 60%), a najmanje pristalice ostalih članica iz vladajuće koalicije i LDP-a (ukupno 54%).

    BRANKO ROSIĆ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: