Нова игрица

 

Ко изађе на изборе – тај је магарац.

3 Responses to Нова игрица

  1. Varagić Nikola каже:

    Demokratija – Svuda? Nigde?

    Imanuel Volerstin

    Demokratija je vrlo popularna reč ovih dana. Danas, praktično, nema zemlje na svetu čija vlada ne bi za sebe tvrdila da je demokratska. Ali, u isto vreme, danas doista nema zemlje na svetu za koju drugi – i iznutra, u zemlji, i iz drugih zemalja – ne kažu da je vlada nedemokratska.
    Izgleda da je vrlo malo saglasnosti oko toga šta mislimo kada kažemo da je zemlja demokratska. Problem je jasan tek iz same etimologije reči. Reč demokratija potiče iz dva grčka korena – demos, narod, i kratia, vladavina, moć, ovlašćenje za odlučivanje. Ali, šta mislimo da je vladavina? I šta mislimo da je narod?
    Lisjen Fevr nam kaže da je uvek važno pogledati u istoriju reči. Reč demokratija nije uvek bila tako univerzalno popularna. Reč se prvi put pojavila u modernoj zajedničkoj političkoj upotrebi u prvoj polovini devetnaestog veka, pre svega u Zapadnoj Evropi. U to vreme ona je imala tonalitet današnjeg terorizma.
    Ideju da »narod« može stvarno da »vlada« svi ugledni ljudi su smatrali političkom noćnom morom koju su izsanjali neodgovorni radikali. U stvari, glavni cilj tih uglednika bio je da stvore uslove da većina naroda ne dobije ovlašćenje da donosi odluke. To ovlašćenje treba da bude ostavljeno u rukama ljudi koji imaju interese da sačuvaju svet takav kakav jeste ili kakav treba da bude. Postoje ljudi sa bogatstvom i mudrošću koji se smatraju kompetentnim da donose odluke.
    Posle revolucija iz 1848, u kojima je »narod« ustao u socijalnim i nacionalnim revolucijama, ljudi od bogatstva i kompetencije su se prestrašili. Oni su, najpre, odgovarali represijom, a zatim proračunatim ustupcima, koncesijama. Ustupci su bili u tome da se narodu, polako i malo-pomalo, prizna pravo glasa. Mislili su da pravo glasa može da zadovolji zahteve »naroda« a, u stvari, da ga kooptira u održavanje postojećeg sistema.
    U sledećih 150 godina ovaj ustupak (i drugi) donosio je rezultate do značajnog stepena. Radikalizam je prigušen. A posle 1945. reč demokratija je kooptirana. Sada svako tvrdi da je za demokratiju koja je tamo gde smo i mi danas.
    Problem je, međutim, u tome da niko nije ubeđen da živimo u istinski demokratskim zemljama u kojima je narod – svi ljudi – istinski taj koji vlada, naime donosi odluke.
    Kada su predstavnici jednom izabrani oni najčešće ne ispunjavaju zahteve većine ili ugnjetavaju značajne manjine. »Narod« često reaguje – protestom, štrajkovima, nasilnim ustancima. Da li je »demokratski« kada se demonstracije ignorišu? Ili je »demokratski«
    kada se vlada povlači i pokorava volji »naroda«?
    A šta i ko je to narod? Da li je to brojčana većina? Ili, da li većinske grupe imaju prava koja treba da budu garantovana? Da li značajne grupe treba da imaju neku relativnu autonomiju? I koje vrste kompromisa između »većine« i značajnih »manjina« predstavljaju »demokratske« rezultate?
    Konačno, mi ne smemo da zanemarimo načine na koje se retorika o demokratiji koristi kao geopolitički instrument. Optuživanje drugih zemalja da su nedemokratske redovno se koristi kao izgovor za nametanje mišljenja politički slabijim zemljama. Rezultati takvih nametanja nisu nužno u dolaženju demokratskijih vlada na vlast, već samo različitih, možda sa različitim spoljnim politikama.
    Možda bi trebalo da mislimo o demokratiji kao o nečemu na šta imamo pravo i kao o cilju koji još nigde nije dostignut. Neke zemlje mogu izgledati da su više nedemokratske nego druge. Ali, da li su bilo koje zemlje, dokazivo, više demokratske od drugih?

    Komentar br. 289, 15. septembar 2010.
    Prevela Borka Đurić
    http://www.republika.co.rs/486-489/02.html

  2. Varagić Nikola каже:

    Dvogodišnjica SNS
    новембар 7, 2010

    U beogradskoj Areni povodom dvogodišnjice stranke održan skup SNS.

    Karić i Nicović rekli su da će naprednjaci, kada dođu na vlast, preispitati privatizaciju i
    poništiti one prodaje za koje se dokaže da su bile nezakonite.

    „Bogatašima nećemo da zatvaramo fabrike ako rade pošteno“, rekli su Karić i Nicović i optužili vladajuće stranke u Srbiji da rade u interesu tajkuna i štite svoje privilegije.

    portparol Goran Matić

    (Karić i Nicović su tajkuni, Matić je bio portparol JULa)

    Српски покрет обнове
    октобар 31, 2010

    Афокризам, Данас

    Пошто делимо власт с бројним коалиционим партнерима, грађанима не остаје ништа из буџета.

    Александар Чотрић

    Био је државни секретар у Министарству за дијаспору Републике Србије (2004−2007), народни посланик у Скупштини Србије (1994−1997, 1997−2000. и 2004), заменик шефа посланичке групе Српског покрета обнове у Скупштини Србије (1997−2000), члан Градске владе Београда (1997−2000), члан Извршног одбора СО Стари град (1997), одборник у СО Стари град (1997−2000), одборник у Скупштини града Београда (1997−2000).
    Један је од оснивача Српског покрета обнове 1990. године. Председник је Извршног одбора, члан Председништва и Главног одбора СПО.

    Seppuku
    октобар 31, 2010

    Држава у којој Уједињени региони Србије, странка настала из Г17+, води главну реч у економији и сада заговара регионализацију и промену Устава – не треба да постоји.

    Ако већ нису Срби, да су бар Јапанци ови наши генерали, па да од срамота изврше, колективно, један хара-кири.

    Seppuku was a key part of bushido, the code of the samurai warriors; it was used by warriors to avoid falling into enemy hands, and to attenuate shame and avoid possible torture. Samurai could also be ordered by their daimyo (feudal lords) to carry out seppuku. Later,disgraced warriors were sometimes allowed to carry out seppuku rather than be executed in the normal manner. The most common form of seppuku for men was composed of the cutting of the abdomen, and when the samurai was finished, he stretched out his neck for an assistant to decapitate him. Since the main point of the act was to restore or protect one’s honor as a warrior, those who did not belong to the samurai caste were never ordered or expected to carry out seppuku. Samurai generally could carry out the act only with permission.
    From Wikipedia

    Чији је овај мали?
    октобар 31, 2010

    Бота није скраћеница од Борис Тадић, већ од – ботаничар.

    Цеца Лукић, Пешчаник

    Председник Србије изјавио да нема никакав проблем да се види са премијером Косовамерике који је оптужен за ратне злочине и криминал.
    Србија повисила награду за хватање српског генерала оптуженог за чињење ратних злочина.

    Narodni poslanik
    јул 15, 2010

    Što ste podnosili tuđe amandmane?

    – Zato što su mi rekli: „Hajde da JS podnese ove amandmane“. Našao sam se zatečenim kada su me pitali, ali sam pristao, nisam razmišljao.

    Hoćete li glasati za izmene Zakona o agenciji?

    – Verujte da nisam čitao predlog tog zakona? Uopšte nisam čitao šta menjaju jer me ne interesuje. Kada su me zvali da podnesem amandmane, samo sam njih pročitao.

    poslanik Palma

    Потрчко
    август 9, 2010

    Од како је власник дневног листа Потрчко у затвору, у тим новинама могу се прочитати текстови са оваквим насловима:

    Министар економије заиста има само 12 шољица за кафу

    Министар науке планира да се замонаши у Хиландару

    Председник ЛДП: Никада нећу летовати у Хрватској

    Председник Републике био у праву када се противио доношењу новог закона о информисању

    Министар трговине купује само домаће, домаћим новцем

    Председник СПО: На Космет треба вратити руског конзула – то мора бити нова државна стратегија

    list Kurir
    “Наши“
    јун 29, 2010

    Слушамо, годинама, приче, како су то “наши тајкуни“, “наши политичари“, “наши генерали“ и “наши новинари“.
    Шта ми имамо од тих “наших“?
    Ништа.
    Гори су него да смо на власти ових 20 и кусур година имали страног окупатора.
    Још кажу: “трпите, друге немате“.
    То није тачно.

    Шеф
    јун 29, 2010

    Министар полиције Србије дочекао је у Сомбору свог шефа који је на месту министра полиције Хрватске.
    По старом српском обичају, министар полиције Србије дозволио је свом шефу да га два пута пољуби у образ приликом руковања.
    Како би тек дочекао шефовог шефа?

    Све је једно…
    14. септембар 2010.

    Председник опозиционе странке тражи да се један од тајкуна, коме је одузета имовина и који се налази на потерници, врати у Србију и брани са слободе. Правник из друге опозиционе странке ушао у управни одбор компаније чији је власник осуђен због више превара.
    Медији под контролом власти, од тајкуна коме се никада није судило, праве највећег Србина и првог задужбинара који се појавио после 50 година. Председници странака које су на власти осуђују правника из опозиционе странке зато што је члан УО компаније чији је власник у затвору због више превара. Али не осуђује своје колеге из својих странака који седе у управним одборима банака и компанија које пљачкају Србију. И који отворено раде за интересе других држава и страних компанија.
    Свеједно је да ли ће министар спољних послова бити смењен или неће, да ли ће бити најурен из странке или ће постати потпредседник странке – у Србији ће бити само гори услови за живот.
    Свеједно је да ли ће опозиција доћи на власт или неће – у Србији ће бити само гори услови за живот.
    Свеједно је да ли ће тајкуни да се ухапсе или сачувају јер су “наши“ – у Србији ће бити само гори услови за живот.
    Свеједно је да ли ће Лука Београд да припадне граду или тајкунима – у Србији ће бити само гори услови за живот.
    Јасно је да са оваквом политичком, интелектуалном, војничком и привредном елитом српски народ и српска држава не могу да опстану.
    Тек када стасају генерације које нису имале никакве везе са системом и људима који већ деценијама доминирају у Србији – овај народ можда добије нову елиту и опстане. То се може догодити у наредних двадесет година. Сада, реално, Србија нема људе који би могли да изведу пуч, одбране и покрену народ и државу ка расту и благостању. Пропадаће српски народ још десетак година, и онда ће се, надам се, окупити и завладати Србијом неки потпуно нови људи, и сачувати оно што је опстало и преживело.

    Оставка!
    август 5, 2010

    Дневни лист Press – 146. дан:

    Тражимо оставку министра трговине зато што је на платном списку Делта холдинга.

    Дневни лист Press – 26. дан:

    Тражимо оставку председника ФК Црвена Звезда зато што је најодговорнији, како је и сам признао, за даље пропадање клуба.

    (igra rečima, Press traži ostavku ministra zdravlja Milosavljevića a ne ministra trgovine Milosavljevića, Press se zalagao za smenu Antića i daju podršku Lukiću)
    Желите да постанете милијардер?
    јун 30, 2010

    Сви грађани који су потписали петицију за реизбор досадашњег директора Радио-телевизије Србије могу да се јаве у министарство економије и подигну акције РТС-а и РТБ Бор вредне милијарду евра.

    Дакле, сваки грађанин који има доказ да је потписао петицију добија по 5 акција РТС-а и РТБ Бора које на Београдској берзи вреде милијарду евра.

    Umno zaostao u razvoju
    јун 30, 2010

    Ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenio je da bi Srbiji bilo lakše ukoliko bi bila deo bezbednosnih i odbrambenih integracija, budući da su sve zemlje finansijski prosperirale učlanjenjem u NATO
    Šutanovac je rekao da bi „avangardni deo društva“, odnosno nevladin sektor i instituti, trebalo da napravi studiju o efektima eventualnog učlanjenja Srbije u NATO.

    Нов услов
    јун 25, 2010

    Србија је добила нов услов за прикључење Европској унији.
    Немачка тражи изручење министра економије Србије у затвор у Хагу.
    То је најтежи услов који је ЕУ упутила Србији за ових 20 година.

    Заостали
    јун 21, 2010

    На локалним изборима у Бору изашло је мање од 50% бирача.
    На изборима су највише гласова добиле странке министра економије и министра за рад.
    То је потврда о како се заосталој средини ради.
    Аутизам
    октобар 13, 2010

    У држави А власт је охола и богата док је народ гладан, а радници без посла. Онда су радници почели да се самоорганизују и боре за своја права.
    Охола и богата власт државе А ушла је у сукоб са охолом и богатом елитом државе Б. Па је држава Б послала помоћ радницима који су покренули бунт у држави А.
    Погађате: онда је власт у држави А вође радничких протеста оптужила за издају а раднике да су петоколонаши. Лидери опозиције су подржали раднике тек када је стигла помоћ од државе Б.
    Или: држава Б зна да у држави А постоји јак хомосексуални лоби и да су права сексуалних мањина угрожена, али зна и да су навијачи угрожени и бесни, и онда подржи и хомосексуални лоби и навијаче. И своје у власти и своје у опозицији.
    Јер је елита у држави А охола. И слепа. И неспособна. И више корумпирана од оних у држави Б.

    Обећања
    јун 20, 2010

    После 5. октобра 2000. године а и пре тога, лидери ДОС-а који су преузели да воде економију Србије ОБЕЋАЛИ СУ ДА У СРБИЈИ НЕЋЕ ПОНОВИТИ ГРЕШКЕ КОЈЕ СУ ТОКОМ ТРАНЗИЦИЈЕ УРАДИЛЕ ДРУГЕ КОМУНИСТИЧКЕ ДРЖАВЕ И ДА ЋЕ СПРОВЕСТИ НАЈБОЉУ ПРИВАТИЗАЦИЈУ.
    Резултат рада мајмуна који већ 10 година воде економију Србије јесте: ПРОЦЕНАТ ПОНИШТЕНИХ ПРИВАТИЗАЦИЈА ЈЕ НАЈВЕЋИ МЕЂУ СВИМ ТРАНЗИЦИОНИМ ДРЖАВАМА. О другим последицама да не пишем, ускоро ће мајмуни схватити да су мајмуни.

    Имовинске карте
    јун 20, 2010

    Функционери су објавили своје фризиране имовинске карте.
    Али, нико не помиње имовинске карте функционера који воде српске синдикатe.

    Пукли!
    јун 19, 2010

    У новом броју НИНа можете наћи интервју са бившом потпредседницом Делта холдинга.
    Прошле године се ова особа доводила у везу са набавком “вакцина“ за “свињски грип“. У новинама је писало да је пријатељица са директорком РЗЗО Србије, која је новцем пореских обвезника плаћала те “вакцине“ са све провизијом за “посредника“.
    У НИНу, у интервју са тим “’посредником“, нема питања у вези куповине “вакцина“.
    У истом броју НИНа бивши главни уредник потписује текст у коме се описије рад фармацеутске мафије у свету. Али нема ни речи о деловању те мафије у Србији, у неком конкретном случају.
    Да није тужно било би смешно.

    Неспособни
    јун 16, 2010

    Скоро сваки дан слушамо од тајкуна да немају паре. Неки сада распродају све што имају, на лицитацији су им компаније. Али их нико, изгледа, неће. Некима се одузимају фирме до којих су дошли у приватизацији. Свима је сада крива држава, сада им неваљају политичари.
    Ти исти тајкуни су недавно тражили да своју “способност“ покажу тако што ће волонтерски радити у управним одборима пропалих државних предузећа и својим радом направити од тих губиташа профитабилна предузећа.
    Зашто онда кукају да их криза погађа у њиховим приватним компанијама?
    Зашто кукају да су презадужени?
    Зашто говоре да немају новац ни за “тајкунски мост“?
    Толико су заправо способни.

    Исправка
    јун 13, 2010

    Министар полиције Републике Србије данас је изјавио да је српска полиција први пут користила прикривеног иследника у акцији “Шетач“.
    То није тачно, први пут је употребљен прикривени иследник у акцији “Кофер“ и тада је прикривени иследник био садашњи министар полиције. Захваљујући успеху у тој акцији напредовао је до места министра.

    Добре вести
    јун 6, 2010

    Добре вести. Садашња власт је кренула у хапшење припадника претходне власти. Напокон је прекинут тај вишедеценијски низ да се не хапсе највећи лопови из претходне власти.
    То значи да ће будућа власт хапсити припаднике садашње власти.
    Као што се сада очекују расплети за афере попут Железнице и Луке Београд, тако можемо очекивати, за пар година, да сазнамо целу истину за аферу Кофер, за кућу Великог брата у Кошутњаку, за много тога што садашња власт и садашњи министар полиције и директор БИА не решавају. Наравно, због тога су обојица сумњива лица. И ови што “чисте“ Србију, а они су највећи отпад и смрад. Њих треба почистити и Србија ће имати шансе да постане лепо место за живот.
    Ми нисмо глупи и не наседамо на те јефтине форе, зар не?

    Зашто не владам?
    јун 5, 2010

    Зашто не владам? Веруј ми да то не зависи од мене. Где је народ који би издржао моју владавину? Жале се да народ нема својих краљева. Али имају ли краљеви своје народе? Ови данас овде узајамно заслужују једни друге, ови народи и ови владари.
    Краљ је онај који од свакога начини краља. Данашњи владари од свакога начине слугу. Бити краљ у нацији слугу, где су чак и владари слуге? Зар да се бринем око тога колико да платим за издају? Како да некога похвалим, јер је погазио своју реч? Да награђујем беднике? Да будем благонаклон према некоме који је све претекао својом подлошћу? Да уздижем људе који су тричавији него други, иако само за нијансу? Да се бавим тиме да се по цео боговетни дан кезим као трговачки помоћник? Да се пријатељски рукујем с најпрљавијим рукама ове земље?
    Бела Хамваш

    КОНКУРС број 2011
    март 28, 2010

    Краљевина Србија расписује хитан конкурс за следећа радна места:

    – председника Владе
    – министра економије
    – министра финансија
    – министра полиције
    – министра одбране
    – министра културе и науке
    – гувернера Народне банке Србије
    – директора ВОА
    – директора БИА
    – председника и чланове Државне ревизорске институције
    – председника и чланове Агенције за борбу против корупције
    – директоре и чланове УО свих јавних предузећа у власништву државе
    – директоре и чланове УО највећих приватних компанија које су до сада биле у власништву тајкуна који су опљачкали грађане Србије
    – председнике и чланове Врховног и Уставног суда Србије и државног тужилаштва

    Услови:
    Кандидати, поред знања и искуства у раду, морају да буду личности са интегритетом, поштени и часни људи, одговорни према свом народу, лојални својој држави, непоткупљиви и са јасном визијом како Србија треба да изгледа у 21. веку.
    Ово је јединствена прилика да се сви наши најбољи стручњаци и људи који живе и раде широм света врате у Србију и обнове нашу државу. Од 1945. године до 2010. године на власти у Србији били су најгори, најпокваренији, најпоткупљивији и најглупљи људи, медиокритети и нихилисти. Част изузецима. Дошло је време да Србија добије нову владајућу елиту. Њу треба да чине најбољи људи који живе у дијаспори, које су отерали на разне начине бандити који су водили Србију у последњих 65 година, и сви млади из Србије који још увек верују у идеале и који су избегли све замке које је пред њих поставила бивша владајућа елита састављена од идиота и покварењака.

    Последње искушење
    јул 5, 2010

    Савладали смо и последње искушење – сажаљење за “велике људе“.

    Сада треба направити нов затвор за ове “наше“ “великане“. Треба им омогућити достојне услове у затвору, јер то заслужују и обични криминалци, па и министри, генерали, тајкуни, новинари, академици, професори, владике, писци и слично.

    Fridrih Niče, poslednje poglavlje “Tako je govorio Zaratustra“

    Формирати тим стручњака за реформе
    јануар 8, 2010

    Уз максималну сарадњу с научним институцијама нужно је што пре формирати тим врхунских, пре свега политички неутралних стручњака, како оних који живе у земљи, тако и оних који живе у иностранству, који би предложили концепт дугорочних друштвених и економских реформи и конкретних дугорочних стратегија које би биле свестрано размотрене, и након тога у новој влади и парламенту прихваћене и касније доследно спровођене. Јасно је да је у унутрашњим и екстерним ограничењима то врло тешко остварљиво и да у датим политичким околностима прети опасност да се идеја већ при формирању тима – искомпромитује. И поред тога, треба још једном рећи да ће Србија у случају настављања досадашњег модела економске политике и политике олаког задуживања у иностранству, и преношења све веће суме неизмирених обавеза по основу спољног дуга на будуће генерације, бити суочена с тешким економским и социјалним последицама и постаће у догледној будућности земља старачког становништва. Нико, а поготово ниједан интелектуалац, не би смео да се мири с тим могућим сценаријем. Његова је људска, професионална и патриотска обавеза да учини све што може да Србија, временом, постане друштвено добро уређена и економски успешна земља. Јер само таква може постати пуноправна чланица ЕУ и да заустави одлив најобразованијих и најталентованијих младих људи у иностранство.

    Формирати тим стручњака за реформе
    Млађен Ковачевић
    Економиста, професор универзитета
    http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Formirati-tim-struchnjaka-za-reforme.sr.html

    ———————————————————————————————————-

    Čudesne sudbine dvojice generala, Trifunovića i Mladića, različite po sadržaju, a identične po suštini, rendgenski su jasan snimak zloćudne bolesti srpskog društva: Delirijum hipokrizije.
    Geneza istorije odnošenja države prema dvojici generala liči na istoriju sveopšteg ludila. Nemogućnost, pak, samog društva, svakog od nas, nezavisno od svake ideologije, da iz sudbina obojice izvedemo jedan univerzalni zaključak zasnovan na univerzalnim principima koje bismo prethodno ustanovili, takođe analizom ovih dveju sudbina, posebna je priča. A zašto nemogućnost? Pa, ili zato što nas visoka politika putem medija neprestano ometa proizvodnjom nejasnoća i dvosmislica, ili smo kolektivno, izvinjavam se, ali, ometeni u razvoju, i mentalno i moralno. Treći razlog ne mogu da dokučim.

    Ratko i Vlado
    VOSTANI SERBIE
    Autor: Nataša B. Odalović
    http://www.danas.rs/vesti/dijalog/ratko_i_vlado.46.html?news_id=180735

    —————————————————————————————————————-

    Čak su i komunisti imali prilično jasnu predstavu o neophodnosti koncentrisanja intelektualne energije na jednom mestu, pa su osnovali instituciju koja se zvala „Marksistički centar“. Izlazio je i časopis „Marksistička misao“ u kome su, gle čuda, objavljivani veoma zanimljivi tekstovi, a mnogi od tih tekstova i nisu bili naročito marksistički…
    Ako neko u tzv. „proevropskom bloku“, u šta sve više sumnjam, doista želi da Srbiju načini uljuđenom, pravnom i bogatom državom, onda se tom poslu mora pristupiti na potpuno drugačiji način. Da ne bi opet bilo primedbi kako samo kenjam, a ništa ne činim, evo šta bih predložio vlastodršcima. Osnujte, gospodo, neki Nemarksistički centar, pokrenite časopis Nemarksistička misao, ali nemojte tu zapošljavati nepoćudne i nesposobne partijske kadrove. Pa kada se oko tog centra i časopisa okupi stvarna elita ovog naroda i počne da sakuplja rasute energije, vrlo brzo će dobre vibracije početi da zrače na sve strane i opet će Beograd i Srbija biti duhovna i kulturna metropola Balkana. Neće pre toga. Jok, more.

    Svetislav BASARA
    Nemarksistički centar
    http://www.danas.rs/vesti/periskop/nemarksisticki_centar.48.html?news_id=180687

  3. Varagić Nikola каже:

    Registrovana nova stranka:

    Nijedan od ponuđenih odgovora

    Beta | 14. 11. 2010.

    U Registar političkih stranaka upisana je nova stranka pod nazivom Nijedan od ponuđenih odgovora kao stranka nacionalne manjine.

    Politička stranka Nijedan od ponuđenih odgovora upisana je u Registar pod rednim brojem 74, objavljeno je u najnovijem broju „Službenog glasnika“.

    Sedište stranke Nijedan od ponuđenih odgovora je u Beogradu, Bulevar oslobođenja broj 60, a njen zastupnik je Nikola Tulimirović iz Beograda.

    Rešenje o upisu nove stranke donelo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje vodi Registar političkih stranaka.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: