Ако падне Телеком пала је Србија

 

Нови Инсајдер: Ко стоји иза продаје Телеком Србија?

4 Responses to Ако падне Телеком пала је Србија

  1. […] Ако падне Телеком пала је Србија […]

  2. Varagić Nikola каже:

    Немоћ Инсајдера и национални понос

    Аутор: САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ САБОРА ДВЕРИ,

    Објављено: 17. 11. 2010.

    у У овим инсајдерским временима у којима је нападнуто све што је српско не треба трошити пуно речи на медијско-пропагандни сервис који користи националну фреквенцију српске државе и који је дотакао дно гебелсовске ТВ продукције. Размере идеолошке монтаже, етикетирања и клевета којима се Б92 годинама служи уствари најбоље говоре о паници у редовима колонијалне управе у Србији која не може да верује да Срби још увек нису преваспитани и показују знаке живота. Сваки слободан Србин може да се поноси тиме. Нисмо још поражени, имају шта да нападају. Горе главе, будимо људи, будимо Срби и не одступајмо!

    Прва емисија новог серијала Инсајдера „Насиље са благословом”, која представља наставак прошлогодишњег циклуса под називом НЕМОЋ ДРЖАВЕ, показала је велику нервозу и суштинску немоћ Инсајдера. Видели смо медијски линч од стране тзв. прве демократске телевизије, емисију без садржине и аргумената, примитивну, суву и голу циљану монтажу, хорор музику, страх да посао није завршен а рокови истичу и немоћ да се Србија понизи и уништи до краја.

    Нема, са друге стране, разлога да се на Инсајдер љутимо, а још мање да се од Инсајдера плашимо. Он само ради свој посао, и да Српски сабор Двери није тема Инсајдера то би требало озбиљно да нас забрине. Без обзира на све бедне манипулације са прошлогодишњим интервјуима које објављују без овлашћења и недопустивим монтираним контекстима, Инсајдер дође као установа за издавање лиценци друштвеним организацијама за национални рад.

    Још мање има разлога да се Инсајдеру правдамо и одговарамо. Јер он ипак није оно што би жарко желео да буде: и тужилац и судија свему и свима у српском друштву који имају другачије мишљење од њих. А можда се приближило време и за Инсајдер о Инсајдеру.

    Говор мржње против свега што је српско

    Они који све што дише као српско оптужују за фашизам, насиље и екстремизам сваке врсте – управо су они који годинама распирују националну и верску мржњу према српском народу. Најновија емисија Инсајдера прототип је такве гебелсовске кореографије и монтаже којом се заправо осликава прави карактер овог пропагандног сервиса. Просто је невероватно да државотворни српски народ и све његове водеће националне институције и организације у сопственој држави буду извргнуте таквом нападу. Али то много говори о стању у коме се налазимо као народ и држава.

    Јер није поента Инсајдера само напад на Двери, већ на све што још увек мисли и ради српски и не жели да се евроунијати и натоизира по сваку националну цену. Много је Инсајдер заграбио, преко својих могућности: да се у једном ТВ серијалу обрачуна са свим преосталим организованим националним снагама у српском друштву. Јер ово је напад на све нас који не желимо да се одрекнемо свог националног идентитета: своје духовности, морала, језика, писма, историје, националне културе и државности.

    Зашто бисмо то урадили? Због Инсајдера?

    Шта је Инсајдер хтео да постигне?

    Инсајдер генерално већ дуго има озбиљну обавештајно-медијску улогу да буде тужилаштво пре тужилаштва. Након њиховог назови истраживачког отварања тема, следи притисак на државу да реагује по инсајдерским информацијама, као што је држава често притиснута да суди по оптужницама Соње Бисерко и Наташе Кандић. Сличним медијским хајкама се прети бројним организацијама и друштвеним групама, распирује мржња и нетрпељивост у српском друштву и призива грађански рат, што је реалан интерес бројних страних ментора наше досадашње пропасти.

    Јасна је мотивација Инсајдера: извршити медијски притисак и укинути све изворе финансирања српских патриотских организација из државних буџета (који су и без притиска Инсајдера годинама уназад затворени за нас), застрашити широке друштвене слојеве да се укључују у активности родољубивих покрета, и ставити нас све на списак екстремних организација за забрану. И ту нема места за контрапитања и дијалог:

    1.Ко је тај ко ће да одреди да патриотске НВО немају право на коришћење буџетских средстава и то у часу док се 99 процената тог буџета који је издвојен за невладине организације даје онима који нас нападају?

    2.Да ли то значи да постоје дозвољене и недозвољене НВО и да ће се, као што је уосталом и до сада било, према томе и распоређивати новац свих нас пореских обвезника?

    3.Ко сме да плаши грађане и ограничава им слободу мисли, говора и организовања?

    4.Ко је Инсајдер и Б92 изабрао за државне јавне тужиоце и судије?

    5.Како фашистички префикс ставити часопису који је једини направио темат о антифашизму и удружењу које је било једина организација из Србије присутна на обележавању 65-годишњице од слома фашизма у Словачкој ове године?

    6.Како се екстремистичким организацијама, без иједног доказа, називају удружења која у свом вишегодишњем или вишедеценијском раду немају ни једну мрљу у биографији која бележи више стотина текстова, трибина, медијских наступа и других јавних манифестација?

    Господине Радовановићу, што не покренете поступак за забрану Двери?

    Шта је спорно?

    Према Инсајдеровом погледу на свет Срби немају право на постојање, демократија и слобода медија искључују другачије мишљење, нема потребе да о себи слободно и уживо говоре они који су годинама етикетирани и клеветани…

    По инсајдерском политичком мишљењу сви ми (Црква, патриотске НВО, националне политичке странке…) смо – замислите – део српске завере да Срби имају српске националне интересе и да се за њих боре. А то је недопустиво! Зар после свега, када смо им разбили државу, увели санкције, упропастили економију, бомбардовали их више пута, отели територије, поставили колонијалну управу са задатком да их брзо денацификује, и потрошили милионе евра на то, они и даље постоје? И још се национално организују и буне? Неће да предају преостале тачке националног суверенитета? Неће да слушају све диктате из Брисела? Неће да се одрекну себе и свога? Па, то је заиста невероватно! Активирајте брзо Инсајдер да се обрачуна са свим тим преосталим тачкама српског националног отпора. Шта треба да буде наш одговор на Инсајдер? Слободно дишите пуним плућима, слободно мислите, говорите и организујте се у одбрани слободе личности, српског националног идентитета и легитимних националних интереса.

    И, да не би било сумње и повлачења ни за трен, редовно понављајте основне тачке нашег слободног националног изражавања на које итекако имамо право:

    1.Ми смо Срби и поносимо се својим пореклом и националним идентитетом.

    2.Ми смо против уласка Србије у НАТО, а за активну војну неутралност и приступање Споразуму о колективној безбедности који је предложила Руска Федерација.

    3.Ми смо критички оријентисани према ЕУ која нам отима Косово и Метохију, и припадамо све снажнијој европској струји евроскептицизма и геополитичког повратка на Де Голову идеју Европе нација и националних држава.

    4.Ми смо заинтересовани за статус Срба у региону, јачање наших духовних, културних, економских, медијских и политичких веза, и повратак великог броја Срба из Расејања.

    5.Ми смо критички оријентисани према актуелном режиму који је између породице и геј параде одабрао геј параду као државни пројекат.

    6.Ми смо против продаје Телекома и даље распродаје наших природних ресурса и привредних потенцијала…

    7.Ми смо против тајкуна, а за мале и средње српске привреднике, за српске банке и централну државну привредну, развојну и инвестициону банку.

    8.Ми смо за веће улагање у пољопривреду и село, за националну просвету и културу, реформу медија, пореског и изборног система.

    9.Ми смо за заустављање процеса регионализације и укидање свих аутономија, као и за поспешивање децентрализације локалних самоуправа.

    10.Ми смо за породицу, борбу против беле куге, социјалну солидарност према свим угроженим категоријама становништва…

    Шта је спорно?

    Уосталом, о свему овоме и много чему још говоримо и говорићемо својим јавним деловањем и конкретним акцијама и даље!

    У Београду, о Ђурђицу 2010.

    Информативна служба Српског сабора Двери

  3. Varagić Nikola каже:

    Продаја Телекома као увод у прекид веза међу Србима на Балкану

    Аутор: МИРОСЛАВ ПАРОВИЋ:,

    Објављено: 17. 11. 2010.

    Као што је познато, Телеком је власник мобилног оператера Мобис у Републици Српској и М:тел у Црној Гори. Имајући ово у виду, поставља се питање да ли су они који су донели одлуку о продаји Телекома и за тренутак помислили шта би на ту одлуку рекли Срби из Црне Горе и Босне и Херцеговине?!

    Познато је да готово сви Срби у Босни и Херцеговини користе услуге Мобиса што на неки начин сматрају својом патриотском обавезом, јер коришћењем услуга овог оператера они у суштини помажу привреду Републике Србије коју (наивно) сматрају својом матичном државом и заштитницом интереса Срба. Слична је ситуација и у Црној Гори где М:тел има највише корисника управо у оним деловима где су Срби најзаступљенији. Дакле, слободно би се могло рећи да за Србе на Балкану Телеком представља и неку врсту наддржавне везе преко које смо сви део једне заједничке мреже, па макар она била само телекомуникациона!

    Телекомуникациона мрежа Срба на Балкану данас представља свакако најуспешнији пример српско-српске сарадње, јер је у кризној 2009. години успела да приходује чист профит од преко 150 милиона евра. Дакле на примеру Телекома је и у пракси показано да српско-српска сарадња може да итекако буде успешна. Нажалост, иако је у блиској прошлости било најављивано српско-српско повезивање и у неким другим сферама, оно није реализовано. Примера ради, било би невероватно занимљиво видети ефекте повезивања електроенергетских система Србије и Републике Српске, које је пре пар година било најваљено, па волшебно повучено из оптицаја. Такође, хидроелектрана Бук Бјела на Дрини, требала је да представља заједнички пројекат Србије, Црне Горе и Републике Српске, али се Црна Гора из недовољно разумљивих разлога повукла из пројекта, чиме је читава прича помало обесмишљена. И тако редом, дугачак је низ економских пројеката који Срби на Балкану нису заједнички реализовали из неких непознатих разлога!

    Дакако, сви реализовани пројекти у којима су учествовале Србија, Република Српска и Црна Гора у будућности би могли представљати темељ изградњи Српске Уније која би на прави начин артикулисала потребе Срба на Балкану. Имајући ово у виду, поставља се питање да ли је можда управо то разлог за онемогућавање бројних пројеката економске сарадње ове три државе, као и за рушење и оних пројеката, попут Телекома, који су реализовани?!

    Ако су безбедност, економска сарадња и културолошко приближавање народа у Европи кључни разлози постојања Европске Уније (макар су ово јавно декларисани разлози), онда је индикативно зашто власти у Србији ти разлози нису водиља у вођењу политике према оним државама у којима имамо велики број својих сународника?! Да ли Европска Унија поништава идеју Српске Уније?! На примерима сарадње Грчке и Кипра видимо да ЕУ није сметала тамошњим Грцима да се превасходно држе међусобне сарадње, па потом да сарађују са свима осталима! Иста та ЕУ нимало није сметала земљама БЕНЕЛУКСА да прво међу собом реше кључне интересе, па да онда те интересе удружују у неку ширу причу. Ако би матрицу да ЕУ нема алтернативу заменили матрицом да Српска Унија нема алтернативу, врло брзо би дошли до закључка да Телеком не треба продавати не само из разлога што то дугорочно економски и безбедонсоно штети Републици Србији, већ и зато што се тиме подривају темељи српско-српских веза на Балкану! Наравно, јасно је да је владајућа елита алергична на било коју српску причу на Балкану и да за је за њих меродавна само њихова визија о ЕУ као о обећаној земљи дембелији у коју је битно да Србија уђе што слабија, јер је тиме по њиховом поимању она европскија!

    По критеријуму ЕУ нема алтернативу, а не обазирући се на било које друге аргументе, власт у Србији је расписала тендер за продају Телекома, што дословце представља предају једног од најважнијих ресурса целокупног српског народа страном власнику! Ако се сада не предузме опсежна акција спречавања предаје Телекома, немој да се сутра чудимо када ће баш све везе међу Србима на Балкану ићи преко овог или оног посредника!

    Мирослав Паровић, члан редакције Српског сабора Двери

  4. Varagić Nikola каже:

    ALEKSANDAR PAVIĆ: TELEKOM – TRENUTAK ISTINE ZA NAPREDNJAKE

    KLJUČNA REČ

    Dakle, naprednjaci već sada, nezavisno od toga kada izbori budu bili raspisani, imaju priliku da pokažu da li su držvavotvorno ozbiljni, time što će pokazati spremnost i volju da se suštinski suprotstave prodaji najvrednijeg porodičnog srebra koje je, posle divljačke „privatizacije“, Srbiji preostalo. Ne samo retorički. Imaju ne samo priliku već i obavezu da kažu šta su sve spremni da urade da spreče da se Telekom proda strancima, da se buduće generacije liše njegovih sigurnih prihoda, država i građani sigurnosti u komunikacijama, najbolji elektrotehnički kadrovi dobrog zaposlenja a domaća telekomunikaciona industrija ne samo budućeg rasta već i opstanka. Pitanje sprečavanja prodaje Telekoma je toliko važno da jednostavno ne trpi ni retoriku, ni fingirano protivljenje, ni kalkulisanje. Ono zahteva ne samo deklaraciju, već i akciju, javno iznesen plan kako da se to zlo spreči ili poništi odmah po dolasku na vlast. Pritom, prodaja Telekoma nije nikakva „evropska obaveza“ Srbije, tako da nema bojazni od optužbi za „kočenje evrointegracija“.

    Ovo je taj minimum koje potencijalni birači, posmatrači i analitičari mogu da zahtevaju od naprednjaka u ovom trenutku. Odgovor na pitanje – kako nameravate da sprečite prodaju Telekoma ili da je eventualno poništite? Da li ste spremni da isti narod iz Arene izvedete na ulicu? Da li ćete se pridružiti inicijativi DSS, prikupiti stotine hiljada potpisa i zahtevati da Vlada odustane od svoje odluke? Da li ste spremni da podnesete tužbe zbog kršenja više zakona u samom postupku raspisivanja tendera? Da li ste spremni da javno upozorite eventualne kupce da će im kupovina biti pravno osporena, da se neće smatrati legitimnom i da se nećete smiriti dok se Telekom ne bude vratio u vlasništvo građana Srbije?

    Dakle, ne mora se u ovom političkom trenutku baš previše tražiti od naprednjaka, ali se treba tražiti minimum koji životni trenutak jednostavno nameće. Taj minimum je Telekom, tj. sprečavanje njegovog neovlašćenog, nelegitimnog otuđivanja. Sada su, dakle naprednjaci na potezu. I, ako nisu spremni da se vrlo brzo, do kraja novembra, izjasne, onda neće preostati ništa drugo nego da se da za pravo skepticima s početka ovog teksta i da se konstatuje da je naprednjačka retorika ipak samo to – retorika, još jedna taktika za osvajanje vlasti i privilegija i ništa više, još jedno buduće razočarenje. Stvar oko Telekoma je jednostavno nešto što ne trpi odlaganje, što ne trpi pristup „rekoh i spasih dušu“, što neće trpeti vajkanja tipa „to nije trebalo uraditi“ po dolasku na vlast. Ona već sad zahteva nešto konkretno, nešto operativno, nešto delotvorno od strane onih koji pretenduju da vode državu, tj. da spreče njen totalni raspad. I to čak u ovom trenutku predstavlja i nešto bolje od programa. Predstavlja trenutak istine, kojeg naprednjaci ne mogu izbeći.

    Fond Strateške kulture
    http://standard.rs/vesti/36-politika/5954-aleksandar-pavi-telekom-trenutak-istine-za-naprednjake-.html

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: