Hidžab, marama kao politika

LIČNI STAV

Autor: Aida Ćorović

Autorka je direktorica NVO URBAN-IN iz Novog Pazara


Kakve su perspektive Sandžaka ako sve ratobornija i glasnija IZ u Srbiji i njen čelni čovek, muftija Muamer Zukorlić, preuzmu i političko kormilo u ovom regionu, možda najbolje ilustruju dva naizgled spontana, ali svakako koordinisana događaja. Naime, na tribini koju su, nedavno, upriličile studentkinje Fakulteta za islamske studije, a koja je bila posvećena odevanju muslimanki, kolektivno i „sasvim spontano“, pokrilo se sedam devojaka i jedna žena.

Pre par dana izveden je još jedan takav „performans“ – ovoga puta pokrilo se 14 mladih žena. Sami po sebi, da se ne dešavaju u ovakvom političkom trenutku i da nisu nova papazjanija „skuvana“ u kuhinji velikog majstora manipulacije masama, spin-doktora muftije Zukorlića, ovi događaji ne bi bili osobito vredni pažnje, pogotovu ne medijske. Zašto baš hidžab i zašto baš u ovom trenutku – tema je koja izaziva pozornost i traži izvesna pojašnjenja.

Nošenje hidžaba ili marame kojom muslimanke pokrivaju kosu, poslednjih godina izaziva sve veću pažnju i predmet je brojnih polemika. Hidžab postaje paradigma i simbol koji je, nevoljno, dobio ambivalentno značenje koje zavisi od poimanja islama danas. Za sledbenike i poštovaoce islama hidžab je pobeda verskog nad sekularnim, a za one koji se bave ljudskim pravima – ostvarenje ljudskog prava da se dostojanstveno i javno nosi versko obeležje. Za one čiji je stav da u sekularnim državama nema mesta verskim simbolima, pa ni kada je odeća u pitanju, ali i za one koji nedovoljno poznaju islam, hidžab je postao paradigma za pretnju i opasnost.

Meni najzanimljivije reakcije dolaze od doslednih feministkinja i onih koji se bore za prava žena, gde mogu i sebe da svrstam. Te se reakcije i pomešana osećanja kreću od podrške i pomoći ženama koje su odlučile da nose maramu, do određenog stepena rezigniranosti prihvatanjem ovog čina kao nečega što, donekle, ograničava teško stečene ženske slobode. Mada smatram da nošenje hidžaba nosi taj ograničavajući momenat, bezrezervno sam dala podršku onim ženama iz svog okruženja koje su početkom devedesetih, ali i kasnije, odlučile da ga nose. Ono što smatram ključnim momentom da se ovakva odluka poštuje i da ne nailazi na neodobravanje sredine jeste duboko promišljen proces introspekcije i iskreno prihvatanje islama u svim njegovim pojavnostima. Ono što, međutim, izaziva veliki otpor sredine i određenu porugu, jeste površan i, rekla bih, pomodan pristup u nošenju hidžaba iza koga ne stoji ništa drugo do degradirajući stav da žena samu sebe doživljava kao trgovinsku robu sa sertifikatom ponuđenu na bračnom tržištu. Nažalost, nije retkost da u gradu u kom se, manje-više, svi poznajemo, devojke koje imaju ozbiljnu narkomansku prošlost, a neretko im je to i sadašnjost, pribegavaju pokrivanju i na taj način „peru“ svoje biografije i socijalni život. Nije retka pojava da i roditelji, pogotovu majke, vrše jak pritisak na svoje kćeri, te se one opredeljuju za hidžab. Neretko se radi o uticaju na devojčice od desetak godina, pa smatram da se ovakva vrsta prisile, perfidno upakovana u tradicionalne vrednosti, kosi sa do sada postignutim stepenom ostvarenja dečjih prava, te da samo odrasla i zrela osoba može doneti valjanu i autentičnu odluku da usvoji neku od religijskih formi ponašanja. Ovakvo ponašanje roditelja, nažalost, govori da islam i njegove postulate ne poznaju na pravi način i da su, donekle, saučesnici u njegovom pogrešnom tumačenju i primeni.

Ono što je posebno zanimljivo i, možda, ključno za ovu priču jeste činjenica da devojke koje su se odlučile za hidžab, to rade zbog osećaja pripadnosti ili da bi se priključile nekoj vrsti opšteprihvaćenog trenda. Naime, u osetljivim godinama, kada mladi ljudi i inače tragaju za svojim identitetom, devojke pokušavaju da se identifikuju sa grupom koja će ih vrednovati na njima blizak način. U društvu poput našega, izrazito tradicionalnom i tranzicionom, sa nerešenim ili pogrešno rešenim identitetima, u društvu iz koga neprestano dolaze oprečne i nedosledne poruke i koje je vrednosno u potpunosti devastirano, veliki broj mladih se okreće religiji tražeći čvrsto uporište oko koga će da formira svoje stavove. Verske institucije, takođe, prolaze kroz procese tranzicije i promena, ali u ovom trenutku, nažalost, šalju više pogrešnih nego kvalitetnih poruka i daju više pogrešnih nego kvalitetnih rešenja. S druge strane, određena vrsta atavističkog i udvoričkog odnosa prema religijama, ali i izrazit nedostatak kritičkog odnosa prema svemu što nas okružuje, doprineli su da se sve što dolazi sa strane verskih zajednica potpuno nekritički prihvata i praktikuje. Takvo okruženje idealno je za manipulaciju i proturanje i širenje stavova koji neretko mogu biti i veoma opasni, ali ih crkve i druge verske zajednice upravo zato i koriste ili, tačnije, zloupotrebljavaju.

Ovde se vraćamo na početak priče i dolazimo do onoga što jeste ključni problem, tj. zašto u ovom trenutku, u Sandžaku, ovo nije samo rasprava o hidžabu već je politička tema par excellence. Suština je u tome da muftija Zukorlić očajnički traži saveznike za svoju politiku i da ne bira načine i sredstva da to uradi, kao ni one koje će da zloupotrebi. Bez obzira na to što je javnosti jedan ovakav događaj serviran kao spontan i kao izvorno pokrenut od samih žena, ovo je, očigledno, vrlo pripreman i kontrolisan proces. Čitava ikonografija, uloge, izgovoreni tekstovi, čak i upadljivo fizičko odsustvo muftije Zukorlića na tim tribinama, govore o njegovoj sveprisutnosti i potpunoj kontroli svega što se dešava u Islamskoj zajednici i oko nje, kao i u političkom miljeu koje je počeo da stvara. Iz svega, znači, treba da proistekne poruka kako u Sandžaku vlada neupitna i opšteprihvaćena atmosfera vrednosnog sistema čija je suština islam. Dakle, nema dvojbe da je u takvom okruženju muftija Zukorlić jedini i najbolji politički izbor. Poslednjih godina bilo je očekivano i prirodno da učenice medrese ili studentkinje Fakulteta za islamske studije nose hidžab, oko toga se nisu pravili nikakvi posebni događaji koji privlače pozornost javnosti, ali u trenutku kada je Zukorliću neophodna podrška za političko delovanje i stavljanje svih institucija pod njegovu kontrolu, „igrokaz“ koji je izveden na ove dve tribine i te kako ima značenje i poruku. Kao neki svevideći Orvelov Veliki brat, Zukorlić nam jasno poručuje kakvo je ponašanje prihvatljivo, a kakvo nije, on jasno iscrtava model današnje žene koji on prihvata i koji neće biti anatemisan od strane njih, odabranih.

S druge strane, veoma indikativno, u Glasu islama u par navrata se eksplicitno ocrnjuju žene iz NVO sektora u ovom regionu, širi se govor mržnje, a mi se prikazujemo kao monstrumi koji se „udaljavaju od svoje iskonske obaveze podizanja porodice“. Oni koji vrište do neba da su im ugrožena ljudska prava, obilato i bezobzirno krše tuđa prva na najprimitivniji način, uvredama koje ne priliče ni najnižem sokačarskom nivou.

Polako, ali sigurno, Zukorlić dodaje ciglu po ciglu svojoj maloj džamahiriji u kojoj će biti neprikosnoveni vođa i vlasnik svega što u tom vilajetu diše i hoda. Jer, samo u takvom okruženju njegov opstanak je moguć, a vlast za kojom tako otvoreno čezne ostvariva. U suprotnom, u društvu koje gaji misleće ljude, „neposlušne“ žene i kritički nastrojenu mladež, ni Zukorliću, ali ni bilo kom drugom autoritarnom, samovoljnom i samodovoljnom lideru neće biti mesta.

Одгвор на овај текст налази се у коментарима.

Повезан пост:

Kako postati pravi musliman


15 Responses to Hidžab, marama kao politika

  1. Varagić Nikola каже:

    Reagovanje Muslimanskog omladinskog kluba Islamske zajednice u Srbiji

    Aida Ćorović sa ravnogorcima i Ljajićem

    Autor: Aida Rašljanin

    Dnevne novine Danas u rubrici Lični stav, na strani 6, od 10.02.2011. godine, donose tekst Aide Šice Ćorović, direktorice NVO „Urban-in“ iz Novog Pazara, naslovljen: „Hidžab, marama kao politika“. Ličnost marginalnog značaja Aida Ćorovićiznosi niz neistina o djelovanju Islamske zajednice u Srbiji i glavnom muftijI Muamer-ef. Zukorliću, ne birajući uvrede kojima odvećsmjelo etiketira spomenute, a sve kako bi opravdala sredstva koja je za takvo što dobila od ministra Ljajića koji se zbog sličnih stvari i našao na listi optuženih za nesavjesno korištenje budžetskih sredstava.

    Povod za nakazni tekst Ćorovićeve jesu tribine studentica Fakulteta za islamske studije i aktivistica Muslimanskog omladinskog kluba na kojima je dvadeset jedna pripadnica ljepšeg pola odlučila prihvatiti islamski način življenja. Ćorovićeva, u svojoj težnji da pod svaku cijenu „odradi“ budžetski novac, jednu opšte humanu akciju pretvara u ozloglašen čin, slobodnu volju i lični akt pojedinaca karakterizira kao organizirano djelovanje, a sve to niskim udarcima pokušava staviti na dušu Islamskoj zajednici i njezinim velikodostojnicima, neosnovano ih optužujući za politikanstvo, autokratizam i diktaturu. Da li iko može samosvjesnu i punoljetnu ličnost natjerati na bilo kakav stav koji je u suprotnosti sa njenim osjećanjima i shvatanjima? Ovaj apsurd je utoliko veći što islamsko odijevanje podrazumijeva odluku za cijeli život, a na takvo što se mogu odlučiti samo ličnosti dovoljno jake da izdrže razna iskušenja i toliko svjesne da shvate da im je mahrama zaštita a ne teret, sigurnost a ne frustracija, obligatna vjerska obaveza a ne samo pravo i put ka vječnom užitku u dženetskim (rajskim) ljepotama a ne samo strogo formativni način odijevanja.

    Ponižavanje i vrijeđanje čednih muslimanki i njihova usporedba s trgovačkom robom, narkomanijom i socijalno devijantnim osobama najilustrativniji su primjer vodnjikave tendencioznosti koja jako zaudara na ne osušeno mastilo tek štampanog novca iz državnih trezora kojima se Ćorovićeva i ina lica debelo plaćaju da ljagaju narod kojem pripadaju, ili su bar proklamativno doskora pripadali. Kada god neko lice bez biografije, bez fakultetskog obrazovanja, bez kučeta i mačeta, isfrustrirano ličnim životnim neuspjehom, u samom vrhuncu klimaksa, želi skrenuti pažnju na sebe, uhljebi se u kakvu nevladinu organizaciju, prikopča na neki fond specijalno napravljen za obesmišljavanje i degradiranje zdravih, humanih ideja i tradicionalnih vrijednosti i ospe paljbu pljuvačine po samom sebi, odnosno narodu kojem pripada, narod kojem je pripadao, narodu kojem su njegovi preci pripadali. Taj oprobani mehanizam destrukcije društvenih vrijednosti jednog naroda nije nov, niti nepoznat. Primjera radi, Bošnjaci Sandžaka su trpjeli takve odnose spram svog identiteta još u vremenima Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ, SFRJ, SRJ – pa ne čudi što tu sramnu tradiciju današnji režim, preko svojih plaćenika, koristi u pokušajima razgradnje tradicionalnih i kulturalnih vrijednosti bošnjačkog naroda. Podsjetimo samo kako su nekadašnje vlasti kroz oralno – agitatorske, obrazovne, medijske i druge raspoložive mehanizme, bošnjačko plemstvo, ulemu i intelektualnu elitu prikazivale nazadnom, nakaradnom i fanatičnom kako bi promijenile sistem društvenih vrijednosti. Kulminacija takvih odnosa vlasti spram Bošnjaka ogleda se u masovnim strijeljanjima „nepodobnih“ građana muslimanske vjere na Hadžetu u Novom Pazaru i drugim stratištima četrdesetih godina dvadesetog vijeka, odnosno nacional – fašističkim divljanjima ostrvljenih zvijeri koje su proizvele genocid u Srebrenici i mnoga druga zlodjela. Sve je to učinjeno nakon mašinerijskog instaliranja neistina o bošnjačkom narodu koje je počinjalo upravo ovako kako danas čini spomenuta gospođica Ćorović, u Pazaru poznatija kao Šica, preko plaćenika koji zarad sitnijeg ili krupnijeg zadovoljenja materijalnih ili nekih drugih ambicija pljuju po vlastitom narodu, ne birajući ni vrijeme ni sredstva da, ljagajući svoj narod, obijede i sopstvenu porodicu.

    Aida Šica Ćorovićjeste jedna od najilustrativnijih primjera kako sistem od nikogovića proizvodi lažnu veličinu sa zadaćom da, umjesto drugih, nasrće na vrijednosti svog naroda kako bi dala izgovor određenim režimskim subjektima da odrađuju kriminalne i svake druge radnje čiji je cilj krajnja degradacija određene nacionalne skupine koja se, vremenom, treba asimilirati u većinski narod ili u potpunosti biti etnički očišćena s vjekovnih prostora. Kako drukčije razumjeti to što osoba sa srednjoškolskom spremom, dakle čak i bez fakultetske diplome, bez ikakvih relevantnijih referenci u biografiji, samo sa pečatom lokalne nevladine organizacije, pa čak i naglašeno isfrustrirana neuspjehom u ličnom „gender“ životu (u jeku klimaksnih nadražaja), može biti toliko značajan faktor da joj se posvećuje takav medijski prostor i povjeravaju milioni iz državnog budžeta? Po čemu je dotična osoba zaslužila ovakav tretman? Odakle se crpi njen uticaj na srbijansko i sandžačko društvo? Začuđujuće je i to što joj jedna od ozbiljnijih dnevnih novina posvećuje toliku pažnju? Kako to razumjeti drukčije nego kao direktan politički uticaj Šicinih mentora i na srbijanske medije.

    Na skoro objelodanjenom spisku nevladinih organizacija koje milionskim ciframa finansira Ministarstvo rada i socijalne politike Rasima Ljajića, pored ravnogorskog i drugih četničkih pokreta, nalazi se i NVO „Urban-in“ čija je direktorica Aida Ćorović. Dakle, eto otkuda ovoliko mržnje iskazane kroz neistine i proizvoljne zaključke, bez ijednog argumentiranog navoda, u tekstu Aide Šice Ćorović. Prije milionskih donacija, ista je pljuvačinama zasipala i SDP(S) i njegovog lidera. O tome svjedoči i skoro objavljeni snimak, na kom gospođica Ćorovićdelegaciji stranih diplomata objašnjava da nema razlike između Ljajića i Ugljanina, da su i jedan i drugi neprijatelji vlastitog naroda, i da ih interesiraju samo lične pozicije i materijalna korist. Od trenutka kada je sklopila pakt s Ljajićevim fondovima, u potpunosti je okrenula priču, gudi kako joj budžetske pare zašuškaju, a ministar će zbog tog i drugih cviljenja krivično odgovarati pred nadležnim sudskim organima prema optužnicama državnog revizora. Ostaje jedino nejasno zašto DANAS ulazi u takve talove? Zašto uopšte bilo koji srbijanski medij osigurava prostor psihički neuravnoteženim i nimalo relevantnim osobama da raspravljaju o stvarima koje ni površno ne poznaju, a kamoli da imaju intelektualnu i naučnu težinu iste kritizirati. Kome je cilj da srbijansko društvo dobija površne, iskonstruirane i neistinite informacije koje vode produbljivanju jaza nesporazuma, jačanju postojećih i stvaranju novih stereotipa o muslimanima i Bošnjacima u Srbiji, kako bi se javno mnenje pripremilo za neki novi genocid pod plaštom borbe protiv muslimanskog fundamentalizma i ekstremnog fanatizma.

    Upozoravamo sve medije da davanjem prostora ovakvim mediokritetima čine protuuslugu većinskom i svim ostalim narodima u Srbiji, što u konačnici može imati nesagledive posljedice po vjekovnu harmoniju suživota svih građana zajedničke nam domovine.

    Potpredsjednica MOK-a Aida Rašljanin

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/aida_corovic_sa_ravnogorcima_i_ljajicem.46.html?news_id=209632

  2. Varagić Nikola каже:

    Pismo Danasu

    Biljana Srbljanović

    14.02.2011.

    Poštovani gospodine Cvetićanin,

    Ne ulazeći ovom prilikom u polemiku „za“ ili „protiv“ hidžaba, zgrožena sam odlukom redakcije „Danasa“ da, u ovakvom obliku, štampa pismo gospođe Rašljanin, kao odgovor na tekst Aide Ćorović.

    Pitanje verskih sloboda i prava žena složeno je i osetljivo, posebno u zemlji razorenoj verskim ratovima, posebno nakon Srebrenice i posebno u državi koja nikako da odluči da li je laička, moderna demokratija ili konzervativna kripto-religiozna tvorevina.

    Verujem da ovo pitanje zaslužuje ozbiljnu polemiku, a ružan, uvredljiv i primitivan napis gospođe Rašljanin to sigurno nije.

    Pismo čitateljke Rašljanin prepuno niskih uvreda, nedopustivih u javnom govoru (barem ne u listu „Danas“), potpuno devalvira svaki razgovor na veoma važnu temu, a redakcija čini veliku grešku ako zaista veruje da su bljuvotine tipa „lice bez biografije“, „naglašeno isfrustrirana neuspjehom u ličnom „gender“ životu (u jeku klimaksnih nadražaja)“, „psihički neuravnoteženim“, „bez kučeta i mačeta“, „isfrustrirano ličnim životnim neuspjehom“, „u samom vrhuncu klimaksa, želi skrenuti pažnju na sebe“ – mogu nešto doprineti javnom dijalogu. (Da ne govorim o optužbama na temu „plaćeništva“, angažmanu – ne iz uverenja, već „po narudžbi“ i „izdaji sopstvenog naroda“, na koje se šovinisti svake vrste pozivaju, suočeni sa svakom kritikom, ali to je već folklor na koji smo se navikli, pa aj, nek prođe.)

    Zato nikako ne mogu da razumem zbog čega gospođi Rašljanin niste ponudili da objavite upristojenu i civilizovanu verziju pisma, koju je sama, ili uz vašu redakcijsku pomoć, mogla da napravi? Eventualni argument da redakcija nije želela da „cenzuriše“ pisma čitalaca, jednostavno ne stoji, jer ni ostala pisma ne objavljujete integralno, niti ste do sada štampali tako prostačke uvrede koje, verujem, grubo krše i nekoliko zakona.

    Interesuje me, da li biste štampali pismo nekog drugog čitaoca, koji bi na sličan način vređao, ali ovog puta po religioznoj ili nacionalnoj osnovi? Zar „Danas“, srećom, ne pripada onom delu demokratske javnosti, koji bi odbio ovakvu vrstu napada i protiv seksualnih manjina? Zbog čega se ne vodite istim kriterijumima kada se napadaju žene? Da li „Danas“ smatra da normalna diskusija podrazumeva i pitanja bračnog stanja i fertilnosti sagovornice? Zaista ne razumem, šta ste imali na umu ovim potezom, osim ako ovom grubom diskriminacijom gospođe Ćorović, ne želite da pokažete da je to prava slika položaja žene u sandžačkom društvu, što smatram nedovoljno elaboriranim i samim tim problematičnim stavom.

    Oštro protestujem protiv odluke „Danasa“ da objavi pismo gospođe Rašljanin, koje u javni diskurs vraća govor mržnje i diskriminaciju sasvim sličnu onoj od koje je i sama bošnjačka zajednica na prostoru bivše Jugoslavije, na žalost, više puta stradala.

    Peščanik.net, 14.02.2011.

    Srodni linkovi:

    Građanska Vojvodina: „Danas“, MOK i Aida Ćorović

    Organizacije civilnog društva: Osuda poziva na linč

    YouTube: Tribina Hidžab: Aida Rašljanin

    YouTube: Tribina Hidžab: Pokrivanje osam devojaka

  3. Varagić Nikola каже:

    Dve Aide

    KOMENTAR

    Autor: REDAKCIJSKI KOMENTAR

    Redakcija Danasa je tokom proteklih godina objavila desetine polemika među ljudima različitih mišljenja i orijentacija, verujući da tako doprinosi demokratizaciji javne komunikacije i podizanju političke kulture. Da bi se ovakve namere ostvarile nije dovoljna samo otvorenost redakcije, potreban je i intelektualni i etički nivo onih koji pretenduju da se oglase na stranicama Danasa.

    http://www.danas.rs

    Urednički posao – a neki bi rekli moć – jeste da procenjuju šta od obimne ponude zavređuje, a šta ne, da stigne do javnosti. Problem nastaje kad se listu obrate institucije i pojedinci koji su nečijim prethodnim pisanjem, direktno ili indirektno, prozvani zbog onoga što rade i kako rade. Formalno gledano, oni imaju pravo na odgovor, ali šta s njim činiti kad je on ispod svakog intelektualnog i etičkog nivoa.

    Pred takvom dilemom našla se i Redakcija Danasa kad je dobila pogromaško reagovanje „čednih muslimanki“, okupljenih u Muslimanskom omladinskom klubu pri Islamskoj zajednici u Srbiji, na tekst Aide Ćorović, direktorke NVO Urban-In iz Novog Pazara. Ova autorka se u formi ličnog stava osvrnula na nošenje hidžabe, marame kojom muslimanke pokrivaju kosu. Njena intelektualno-verska upitanost šta stoji iza ove sve raširenije pojave, koju ona u principu prihvata i brani, toliko je razjarila muslimanke iz Omladinskog kluba, ili bar potpisnicu njihovog pisma Danasu Aidu Rašljanin, da je svoju imenjakinju Aidu Ćorović nazvala licem „bez biografije, bez fakultetskog obrazovanja, bez kučeta i mačeta, isfrustriranu ličnim životnim neuspjehom, u samom vrhuncu klimaksa“… – sve ovako čovekoljubivo i bogobojažljivo kako, valjda, priliči iskrenom verniku.

    Da se Aidi Ćorović, a ni Danasu nije šaliti, potvrdio je svojim pismom, sve sa pečatom sekretar Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Samir Škrijelj, zahtevom da se reagovanje Muslimanskog kluba ima objaviti „u cjelosti, sa naznačenim naslovom“.

    Šta uraditi sa tzv. polemikom ovako bednog nivoa? Ne objaviti, i tako izazvati, sasvim izvesne, prozivke i kuknjavu „druge strane“ da je medijski obespravljena, ili objaviti i izazvati zgražavanje prosvećene javnosti: zar i Danas širi netoleranciju i govor mržnje? Opredelili smo se za ovo drugo, verujući da upravo onaj deo javnosti koji čita Danas razume ko takve poruke emituje i kakva je uloga Danasa u tome. Veliko pismo potpredsednice MOK Aide Rašljanin i malo, sekretara Mešihata Samira Škrijelja, objavljeno u broju od 14. decembra, jesu vrlo relevantna informacija za javnost o kakvom se tipu mišljenja radi u nekim muslimanskim krugovima. Možda sva pitanja bošnjačko-muslimanske zajednice u Srbiji nisu najbolje rešena, možda biti manjina u srpskoj stvarnosti i dalje nije baš zahvalna pozicija, i zato ima razloga da manjinske organizacije glasno govore o onom što vide kao problem. Ali da bi se tražila veća tolerantnost većinske zajednice, treba uverljivije pokazati koliki su resursi demokratičnosti, otvorenosti, pa i građanske kulture i pristojnosti u najelementarnijem smislu unutar vlastite manjinske zajednice. A to je upravo ono što u mržnjom ispunjenom odgovoru mladih muslimanki tako katastrofalno nedostaje. I dobro je da javnost to zna.

  4. Varagić Nikola каже:

    Kad cilj opravdava sredstvo

    Reagovanje

    Autor: Jelena Milić

    Danasov odgovor objavljen 16. 2. 2011. pod naslovom „Dve Aide“ ni na koji način nije uspeo da opravda sramni potez. Objavljivanje detalja iz privatnog života Aide Ćorović, stvarnih i izmišljenih, prevelika su cena da bi nam Danas dočarao kakva je u stvari Islamska zajednica u Srbiji, što je eto navodno bio cilj koji je opravdao sredstvo. Danas može da pošalje novinare na teren, može novinarima koji ionako često o Sandžaku za Danas pišu, poput Safete Biševac, da da zadatak da obrate više pažnje na istupe predstavnika IZuS i napise u njenim glasilima, ne razvlačeći pri tom Aidu Ćorović po blatu. Pre će biti da je ideja bila skandal i tiraž, nešto što Danas malo suptilnije i svrsishodnije već postiže sa svakodnevnim basarocentričnim Basarom. Nedopustivo je i skrivanje iza jednog pečata nekog sekretara i stavljanje Danasa i same Aide Ćorović u istu „neprijatnu“ poziciju što Danas u svom redakcijskom uvodniku čini.

    Iako je skandal izbio oko praznika, dakle u neradne dane, nedopustivo je da se još uvek nisu oglasile Poverenica za ravnopravnost i drugi državni organi koji se bave zaštitom ljudskih prava. Indikativno je i ćutanje političkih stranka koje se u javnosti samopromovišu kao bastioni zaštite ljudskih prava, poput LDP. Još uvek se nije oglasio ni NUNS. UNS se oglasio jasno podsećajući redakciju Danasa na njene obaveze. Među potpisnicima saopštenja organizacija civilnog društva koje sada kritikuju Danas jesu i one koje su ostale neme na slične dosadašnje ispade muftije Zukorlića, njegovih saradnika i njihovih javnih glasila. One su imale ambivalentan stav i prema skandaloznoj tužbi muftije Zukorlića protiv dnevnog lista Blic. Interesantno je i zašto su LDP i neke organizacije civilnog društva uopšte izabrale versku ličnost za partnera u borbi protiv nekih problema u Sandžaku. Ako su problemi u Sandžaku ikad i bili glavni cilj angažmana, a ne politički obračun sa partijama koje aspiriraju na isto biračko telo. To su, inače, iste organizacije kojima ne smeta prisustvo Jove Kapičića na GO LDP.

    Skandal koji je Danas napravio dobar je povod da se osvrne i na principijelnost kritike u sličnim slučajevima. Opravdane kritike upućene sada dnevnom listu Danas imale bi više kredibiliteta i efekta kada bi istim aršinima bio ocenjivan i rad drugih glasila, pa i vlastita istupanja. Da li dižemo glas samo kada se neko „naš„ razvlači u najgorem maniru Dvora i Farme ili smo uvek dosledno protiv povlačenja privatnog u javnoj sferi? Tekst omladinke MOK samo je mnogo koncentrovaniji, i time gluplji, oblik onoga što možemo čitati u E-novinama, na primer. Fizički atributi i izbori u vezi s privatnim stvarima poput prezimena ili partnera Ljiljane Smajlović, Olje Bećković i Sonje Liht, da spomenemo sada samo žene, neretko su tema autora E-novina pa i na portalu LDP, pre svega u tekstovima Nenada Prokića. Ni Kusturica ni Jeremić nisu bili pošteđeni povlačenja detalja iz privatnog života, što je inače uveliko urušilo kvalitet kritike njihovog javnog angažmana. I satiričnost, ako se na nju pozivaju, ima svoje granice.

    Nisu li slične metode, skoro sasvim bez osude, bile korišćene i u obračunima bivšeg ljubimca Druge Srbije Vladimira Popovića protiv neistomišljenika i „naših“ i „njihovih“? Ili je to u redu ako se one prošaraju politički prihvatljivim frazama i ako je onaj protiv koga se koriste zaista činio zlo u javnom životu ili se „samo“ suprotstavio Popoviću? Arbitrarnost je prvi korak ka fašizmu. Pa i Staljin, protiv koga se pobunio Jovo Kapičić, bio je antifašista. Da li ga to onda čini, takođe, legitimnim saborcem Čedomira Jovanovića, koji antifašizam ističe kao liniju koja ga spaja sa Kapičićem.

    Autorka je direktorka Centra za evroatlantske studije

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/kad_cilj_opravdava_sredstvo.46.html?news_id=209902

  5. Varagić Nikola каже:

    (Samo)bludnici

    Reagovanje

    Autor: Mihal Ramač

    Od najranijeg detinjstva divio sam se čuvarima tuđeg morala. Ništa ih ne košta, a oni motre budno ko greši bludno i šire loš glas po celom selu. Kasnije sam shvatio da je štos baš u tome što moralisanje ništa ne košta, a nekad može da se dobro naplati. U novcu ili na drugi način.

    Pošto sam u dugogodišnjoj vezi s Danasom, još od poslednjih godina dvadesetog veka, sećam se koječega. Ne sećam se da su lica zabrinuta za njegovu uređivačku politiku izvadila iz sopstvenog džepa makar žutu banku kako bi olakšala isplatu neke od brojnih kazni koje su ovom listu, u ime naroda, izricali nekadašnji zavisni i današnji nezavisni sudovi.

    Naravno, bilo bi neumesno nazvati bludnicima baš sve koji licemerno brinu o tuđem moralu. Neki su, možda, samobludnici.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/samobludnici.46.html?news_id=209899

  6. Varagić Nikola каже:

    Muftija skinuo rukavice

    Reagovanje

    Autor: Dragan Popović

    Tekst objavljen u listu Danas od 14. februara 2011. godine pod naslovom „Aida Ćorović sa ravnogorcima i Ljajićem“, potpisan od strane Aide Rašljanin u ime Muslimanskog omladinskog kluba Islamske zajednice u Srbiji svakako predstavlja šok na medijskoj sceni Srbije. Nije doskora bilo zamislivo da Danas objavi tekst koji ni u čemu ne odudara od „slavnih“ dostignuća režimskih medija iz devedesetih, od „Odjeka i reagovanja“ do tekstova o mentalnom zdravlju Danice Drašković ili otporaša u Hadži-Antićevoj Politici.

    Polemika je uvek korisna, ali samo kada je polemika. To znači da se sagovornici drže argumentovane rasprave, da se ne tolerišu lični napadi i diskvalifikacije i da nema govora mržnje. Ovaj tekst je sve, samo ne polemika. Bujica otrovnih uvreda, pretnji i podmetanja, korišćenje rečnika mržnje i harangiranje čija posledica lako može da bude ugrožavanje lične bezbednosti Aide Ćorović zaštitni su znaci pomenute paškvile. Optužbe za izdaju, ruženje sopstvenog naroda, pa čak i pripremu genocida ne spadaju u slobodu štampe ili izražavanja.

    Ekstremizam vođstva Islamske zajednice u Srbiji prešao je sve granice. Više se gospodinu Zukorliću ne sme tolerisati teror nad aktivistkinjama u Sandžaku. Nema mesta ovde nikakvoj priči o pravima verskih manjina niti o demokratiji i slobodi reči. Ovo je linč. Lov na veštice u izvedbi moćnog i osionog čoveka.

    Podrška koju je do sada dobijao od raznih „liberalnih“ krugova u Beogradu mora hitno da bude preispitana.

    Sistem demokratskog uređenja, vladavine prava i zaštite ljudskih prava ne trpi izuzetke u zavisnosti od toga ko krši ljudska prava. Ne sme da ih krši niko. Pa ma kojoj grupi pripadao i ma kakvim se opravdanjima koristio.

    Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/muftija_skinuo_rukavice.46.html?news_id=209900

  7. Varagić Nikola каже:

    NOVI PAZAR 17. 02. 2011

    Tanjug

    Zukorlić preti: Zulum iz Egipta u Beogradu i Novom Pazaru

    Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić poručio je vlastima u Beogradu, na verskom okupljanje u novopazarskoj Sportskoj hali povodom obeležavanja dana rođenja Proroka Muhameda, da „uzmu lekcije iz Egipta i Tunisa“

    Zukorlić je naveo da je na trgovima u Egiptu i Tunisu bio veliki zulum koji bi se, kako je rekao, ako se vlast ne uzme upamet, lako mogao dogoditi na Trgu Gazi Isabega u Novom Pazaru i na Trgu Republike.
    Zukorlić tvrdi da vlast u Srbiji uvrede na račun islama i muslimana, islamske zajednice i njenih predvodnika, naziva slobodom govora, a kada muslimani u Srbiji podignu glas, onda se to, kako je rekao, naziva govorom mržnje.
    „To su poruke licemerstva. To je pokušaj našeg daljeg porobljavanja kako su nam to činili poslednjih 100 godina. E, sada kada smo podigli glas, kada smo se poredali u safove (redove), kada smo napravili svoje institucije, kada smo iškolovali svoje sinove i kćeri preostaje samo da nas vređaju. Ali to im neće uspeti. Neka uzmu lekciju iz Egipta i Tunisa“, naveo je Zukorlić.
    On tvrdi da je nedavno pokrivanje hidžabom (maramom) nekoliko devojaka u Novom Pazaru uznemirilo javnost u Srbiji.
    „Pokrilo se nekoliko devojaka, uznemirila se javnost, a kada s otvori diskoteka u kojoj se diluje droga ne buni se niko kada se imovina građana kupuje parama narko dilera niko se ne buni, ni nevladine organizacije tada ne dižu glas i kada se parama narko dilera pokušava kupiti vakufska imovina, niko se ne bude“, kazao je muftija.
    Zukorlić tvrdi da je to zato jer su to oni koji „imaju iste poslodavce, pripadaju istim skupovima, imaju zajedničku vrednost i smatraju da, ako si protiv islama i muslimana, dobar si, a ako pripadaš islamu i muslimanima, nisi dobar“.
    Prema njegovim tvrdnjama, svaka nedemokratska vlast želela je da porobljava muslimane, i to čini i aktuelna vlast u Srbiji danas.
    „To su nam uradili 1945, 1990. I to nam rade sada instaliraju ljude u politici, u nevladinom sektoru, daju mu medijski prostor, malo para, i on, čuješ ga samo, visi na televiziji i samo nešto objašnjava, a nema ni kučeta ni mačeta“, rekao je Zukorlić.
    Muftija je poručio da vlast muslimanima nikada neće moći da oduzme tradiciju i da je zato ponosan na, kako je rekao, svoj narod koji to prepoznaje.
    „I džaba im sva ta demagogija medijska, terminologija sve im džaba, jer narod to prepoznaje i narod će ostvariti svoje ciljeve ili demokratski, kako treba, evropskim izborima, ili afrički. Ja im preporučujem evropskim“, poručio je Zukorlić.

  8. Varagić Nikola каже:

    Aida Ćorović, direktorka nevladine organizacije Urban-in u Novom Pazaru

    Muftija Zukorlić ima ogromnu odgovornost za negativna dešavanja u Sandžaku

    Autor: Slađana Novosel

    Apsolutno i bezrezervno podržavam pravo svake muslimanke da se pokrije. Smatram da je to osvojeno ljudsko pravo, deo verskih sloboda i da u hidžabu nema ničeg opasnog – kaže u razgovoru za Danas Aida Ćorović, direktorka NVO Urban-in iz Novog Pazara, čiji je tekst u Danasu o slučajevima kolektivnog prihvatanja hidžaba na tribinama u Sandžaku izazvao lavinu reakcija. Ćorovićeva se našla na udaru radikalnih muslimana koji su joj odgovorili nizom uvreda, a iz civilnog sektora je zamereno Danasu što je objavio takva reagovanja.

    – Snažno se protivim manipulacijama koje dolaze s bilo čije strane, a posebno su te manipulacije opasne ako se vrše od strane zvaničnika IZ u Srbiji – kaže Aida Ćorović u nastavku razgovora. -Demonstriranje novopokrivenih mladih žena u medijima isključivo je imalo za cilj da u javnosti stvara sliku poslušne muslimanske žene, skrojene po uzusima muftije Zukorlića. Mislim da je sve ovo smišljeno radi kontrole više od 50 odsto populacije, a preko žena kontrolisale bi se čitave porodice, kao što se to već radi u Avganistanu i drugde. U sve ovo monstruozno se uklapa sve glasnija priča da će IZ osnovati i posebno ginekološko odeljenje, jer „prave muslimanke“ valjda ne može da gleda baš svaki lekar ginekolog. Bojim se da, ako se ne spreči ovo ludilo, mi možemo imati na delu sve metode prisile nad ženama, poput obrezivanja, kamenovanja i odsecanja nosa za svaku onu ženu koja se drzne da pokaže otpor Zukorliću i njegovim talibanima. Tekstovi koji na najvulgarniji i najprimitivniji način vređaju moje koleginice i mene, samo su sitnica u odnosu na ono šta će se ovde dešavati ako Zukorlić ne bude zaustavljen. Na ovaj način Zukorlićevi poslodavci iz bezbednosnih struktura ubijaju dve muve – radikalizuju ovaj prostor, a retke NVO aktiviskinje ućutkuju i diskvalifikuju kao „neprijatelje Bošnjaka i islama“. Danas nijedna misleća žena u Sandžaku nije bezbedna.

    Da li feminizam i hidžab imaju dodirnih tačaka?

    – Svaka borba za prava žena, za njen bolji status u društvu, za kvalitetne socijalne servise, dobro obrazovanje, otpor nasilju u porodici su za mene suština feminističkog delovanja i nije važno da li to radite sa maramom ili bez nje, sa dugom ili kratkom kosom, u pantalonama ili suknji, važno je da je rezultat na kraju dobar po žene u celini. Neke od najdoslednijih i najutemeljenijih feministkinja koje sam upoznala nosile su hidžab i to im nije smetalo da postignu neverovatne rezultate u borbi za prava žena. Preko međunarodnih feminističkih grupa u kontaktu sam sa nekim od velikih muslimanskih feministkinja i veoma držim do tih mreža ženske podrške.

    Na čemu zasnivate ocenu da se na ovom prostoru vera zloupotreblajva?

    – Brojna sociološka istraživanja poslednjih godina pokazuju da najveći broj ljudi u Srbiji ima najveći stepen poverenja u verske zajednice i crkve. To nije neobično, pogotovu ako se verske zajednice doživljavaju kao paradigme Boga na zemlji. To daje neupitnu moć veri i eksponentima vere, odnosno verskim zajednicama. Na žalost, tanka je linija između onih koji prakticiraju veru na suštinski način i onih koji manipulišu njome. Kratkoročno, možda može izgledati da za takvo ponašanje verski lideri neće odgovarati, međutim, dugoročno, takvo manipulativno ponašanje biće žigosano, prokaženo i na mnogo načina sankcionisano. Ukoliko je odgovornost da vršite neku funkciju veća, veća je i kazna za one koji su tu odgovornost zloupotrebili. U tom smislu, muftija Zukorlić ima ogromnu odgovornost za negativna dešavanja u Sandžaku, pa će, sigurna sam, i konsekvence koje će trpeti biti u skladu sa onim što je uradio. Ja ovakav stav gradim na filozofskim i sociološkim premisama, ali mislim da će i vernici naći utemeljenje ovog stava u religijskim načelima.

    Država Srbija se optužuje za diskriminaciju Bošnjaka. Da li su takve optužbe opravdane?

    – Ko razume političke igre, ovakvi scenariji su već viđeni na ovom prostoru. To je isti recept po kojem je godinama funkcionisao Sulejman Ugljanin – državi javno trebaju neprijatelji, ali ispod žita rade zajedno. Početkom devedestih u javnosti se sticao utisak da je Ugljanin najveći naprijatelj režimu Slobodana Miloševića, da hoće da otcepi Sandžak, ljudi su se naoružavali itd. Zapravo, on je sve vreme bio veoma važan izvršitelj radova na terenu državno-bezbednosnih službi. To sada isto radi muftija Zukorlić. Vrlo svesno i uz pomoć proverenih metoda državne bezbednosti stvara atmosferu šizofrenije kod građana Sandžaka. Jednu manjinu najbolje mobilišete protiv države tako što koristite poluistine i neretko istine, samo je kontekst u kome se koriste diskutabilan.

    Na šta konkretno mislite?

    – Zukorlić se poziva na nerešene ratne zločine iz devedesetih, katasrtofalno ekonomsko stanje, lošu infrastrukturu, permanentno zanemarivanje ovog regiona od strane države, vešto manipuliše nezaposlenim i ojeđenim građanima… Pitanje je, međutim, zašto se Zukorlić svega toga setio baš sada, zašto je o stradanjima Bošnjaka s početka devedesetih progovorio tek u poslednje dve godine. Bez srama je, na tibini koju je upriličio povodom proslave školske slave, izjavio da je to bilo opasno vreme i „da je Bošnjacima bilo važno da spasu vlastitu glavu“ ! Ovakvu odvratnost ne bi izgovorio niko, doli onaj ko nema ni trunku morala i obraza. Da je ikada pročitao i jednu reč o suočavanju s prošlošću, znao bi da ćutanje o zločinima znači prihvatanje zločina! Kako to da su i tada hrabre žene u Sandžaku govorile javno o zločinima!? Kako je moguće da one nisu brinule za sopstvenu sigurnost i sigurnost svojih porodica!? Zašto je Zukorlić ćutao o Srebrenici do unazad dve godine? Zašto mu je tako dugo trebalo da preko jezika prevali istinu o tome? A, kada se osmelio da o tome priča, otišao je na to stratište u besu i sjaju svojih džipova i s pištoljima svojih telohranitelja! Niko kao on nije pljunuo i ponizio te mezarove (grobove) i on je poslednja osoba koja ima pravo da govori o Srebrenici!

    U javnosti je imalo odjeka i Zukorlićevo protivljenje obeležavanju Svetog Save u školama?

    – Nađite mi jedan suvisao razlog da o školskoj slavi progovori baš ove godine, osim da je to deo predizborne kampanje. On je bio prijatelj Zorana Đinđića, zašto njemu nije rekao da to vređa verska osećanja muslimana u Sandžaku? Sedamnaest godina Muamer Zukorlić je na čelu IZ i tek sada počinje da shvata u kakvom okruženju živimo i šta nam se u prošlosti dešavalo. Najsramnije od svega je što sve ove manipulacije vrši u ime islama, što se krije iza onoga što je sveto za veliki broj ljudi u Sandžaku. Na žalost, ljudi imaju kratko pamćenje i bez obzira na stradanja koja smo prošli u poslednjih dvadeset godina ponovo veruju lažima jednog vlastoljubivog i koristoljubivog čoveka.

    Kako vidite rešenje problema na ovom prostoru?

    – Bez obzira na silu koju svakodnevno demonstrira, na govor mržnje i munafikluk (spletkarenje) koje permanentno seje kroz svoje medije, na oružje svojih telohranitelja, ogroman novac kojim plaća ćutanje poslušnika, mislim da su moć i uticaj muftije Zukorlića sve manji.

    On sve više postaje jedna vrsta karikature sebe samoga, jedan pomalo klovnovski, tragikomični lik, a mene sve više podseća na Iznoguda, skarednog lika iz stripova, na onog čovečuljka koji čitavog života želi da postane kalif umesto kalifa. On i sve ono što radi je anahrono, pogrešno i politički osuđeno na propast

    On i sve ono što radi je anahrono, pogrešno i politički osuđeno na propast. Na globalnom nivou vidimo da se demokratija i demokratski procesi šire nezadrživim tempom, videli smo poslednjih dana primere Tunisa i Egipta, počinju da bukte mnoga druga žarišta slobodne misli, tako da je unazađivanje i sprečavanje tih procesa u srcu Evrope, protivprirodni blud.

    Koliko su u Sandžaku jake snage istinske građansko-demokratske orijentacjie?

    – Ono što se nedovoljno jasno i snažno vidi u Sandžaku je sve veći broj mladih koji ne žele ničiju čizmu na glavi i tu energiju treba kanalisati. Zatim, treba jačati civilni sektor i ohrabrivati građanske inicijative u svakom od gradova Sandžaka. Pre par nedelja, nekoliko nevladinih organizacija iz celog Sandžaka, zajedno sa Centrom za praktičnu politiku iz Beograda napravili smo „Koordinaciju civilnog društva u Sandžaku“ sa ciljem da, zajedno sa građanima svih nacionalnosti, izradimo dokument koji će biti polazna osnova za rešavanje problema u Sandžaku. Mi imamo cilj i vizuju i želimo da kroz konstruktivan i proaktivan pristup postanemo partneri državi. Srbija je naša zemlja i smatram da građani Sandžaka zaslužuju da budu njen najbolji deo. S druge strane, država mora da pomogne da budu pronađeni strateški partneri iz inostranstva, da neki od ključnih privrednih objekata budu prodati i da se ljudi zapošljavaju ovde. Kad imate zadovoljne građane, onda nijedna autoritarna ideja neće moći da nađe uporište ovde.

    Posle „razmenjenih“ reagovanja između Vas i strane koju prozivate, da li je Vaša bezbednost ugrožena?

    – Jeste mi bezbednost ugrožena! Atmosfera linča se podstiče preko medija pod kontrolom IZ i muftije Zukorlića. Očigledno je da na mene, ali i na brojne misleće ljude u Sandžaku, podignuta hajka, stvara se atmosfera linča i potpuno opravdano je da na ulici neko može da vas pljune, prebije ili ubije i da to će uraditi „u ime Alaha“. Jako je važno da se o nasilju koje sprovodi Zukorlić javno progovori i da oni koji su ga podržavali, prestanu da daju legitimitet jednoj nasilničkoj i retrogradnij politici koja preti da uništi svaku valjanu, građansku vrednost u Sandžaku.

    Početak raskrinkavanja nasilničkog ponašanja

    Kako komentarišete to što je Danas objavio reagovanje potpredsednice Muslimanskog omladinskog kluba na vaš tekst o hidžabu? U njemu je izneto niz uvreda na vaš račun, što je izazvalo zgražavanje demokratske javnosti.

    – To nije reagovanje na moj tekst, jer sam napisala vrlo afirmativan tekst u korist hidžaba. „Reagovanje“ koje je objavljeno usmereno je da moj privatni život prikaže kao promašen i da dezavuiše sve ono što sam radila kao braniteljka ljudskih prava. To je primer govora mržnje i poziv ni na jedan zakon ne opravdava objavljivanje u bilo kojem mediju takvog teksta, koji ilustruje o kakvim ljudima i o kakvoj politici se radi koju oni sprovode u Sandžaku. Takav tekst je „kolateralna“ šteta koja je izazvala burno reagovanje najšire javnosti u Srbiji i van nje. Nadam se, da je ovo početak raskrinkavanja nasilničkog ponašanja muftije Muamera Zukorlića i njegovog najbližeg okruženja, da se konačno shvati da se on krije iza islama i zloupotrebljava ga na najprimitivniji i najgrublji način. Ovaj tekst i većina drugih plasiranih u verskom časopisu Glas islama i reviji za politiku i kulturu Sandžak, samo su prve naznake onoga kako će se ponašati i kako će Sandžak izgledati ako ovakvi ljudi dođu na vlast.

    Dečje bolesti rađanja jedne nacije

    U nekim krugovima na snazi je teza Bošnjak jednako musliman. Zašto su anatemisani oni koji to ne prihvataju?

    – Činjenica je da je, nakon raspada bivše Jugoslavije, većina ljudi zdušno prihvatila nanovo pronađeni verski i nacionalni identitet i u tom smislu Bošnjaci / muslimani nisu bili izuzetak. Kod Bošnjaka je došlo da intenzivnije reakcije, upravo zato što su bili tek na početku svog nacionalnog profilisanja, verski identitet im je bio prilično nedefinisan i bled, a u ratu su upravo oni bili najveće žrtve. Sve to, ali i određena zatvorenost i tradicionalizam sredine, doprinelo je da Bošnjaci i muslimani Sandžaka prigrle nacionalne i verske uzuse kao jedini imperativ opstanka na ovom prostoru. Stradanje Bošnjaka u BiH, na izvestan način je u Sandžaku shvaćeno kao biblijska kazna nad Sodomom i Gomorom i upozorenje da je neohodno vraćanje vrednostima koje Kur’an propoveda. Posle rata, odvojeni od Bosne, koja se bori sa sopstvenim problemima, a prepušteni Srbiji ogrezloj u nacionalizmu, sandžački Bošnjaci upadaju u period „čekića i nakovnja“, što dodatno produbljuje njihove frustracije. Na žalost, intelektualne i političke elite Sandžaka, koje su bile dužne da stvaraju bolji i kvalitetniji odnos sa Beogradom i Srbijom, pokazuju visok stepen intelektualne impotencije, politički poltronizam i previše pragmatizma koji ima za cilj obezbeđenje lične ili partijske koristi.

    No, sve te „dečje bolesti“ rađanja jedne nacije imanentne su Bošnjacima, pa su normalna i određena zastranjivanja, traženja i greške koje, u suštini, najskuplje koštaju same Bošnjake. Mešanje verskog i nacionalnog identiteta, savršeno pogoduje upravo Zukorliću koji on obilato koristi stvarajući privid neprikosnovenog autoriteta, ne bežeći od sve češće prakse da deformiše islam i da brutalno unakažava autentično učenje Muhameda a. s.

    http://www.danas.rs/dodaci/vikend/muftija_zukorlic_ima_ogromnu_odgovornost_za_negativna_desavanja_u_sandzaku.26.html?news_id=210022

  9. Varagić Nikola каже:

    Dosta je

    RESETOVANJE

    Autor: Safeta Biševac

    Prvo je Aida Ćorović objavila svoj stav o hidžabu, onda stigao odgovor Aide Rašljanin prepun uvreda. Nisu mi se dopale ni neke rečenice prvog teksta, ali se to ne može uporediti sa drugim koji smatram za neprihvatljiv način obraćanja i govor mržnje. Usledili su saopštenja, osude, reakcije… Lepo je što je NVO sektor pokazao ovakav nivo solidarnosti, ali što ga nije bilo u nekim ranijim slučajevima? Nijedna sandžačka NVO nije reagovala na verbalni napad na našu novinarku Slađanu Novosel na prošlogodišnjem protestu Zukorlićevih pristalica u novopazarskom naselju Hadžet. Od incidenta se, na sreću, Islamska zajednica odmah ogradila.

    Situacija se usložnjava nakon govora muftije Muamera Zukorlića na skupu povodom dana rođenja proroka Muhameda. Šta je sad ovaj „skandal majstor“ rekao? Upozorio je vlasti Srbije da se ovde mogu desiti Egipat i Tunis. I? Mediji koji su danima objavljivali priloge na istu temu – da li su u Srbiji, zbog krize i nezadovoljstva građana, mogući nemiri slični onima u Egiptu i Tunisu, optužuju muftiju maltene za napad na državu. Pošto me pamćenje još ne izdaje, sećam se da je i Tomislav Nikolić upozoravao na mogući egipatski scenario uoči mitinga SNS u Beogradu. Zašto to tada nije bila neprijateljska retorika, a u slučaju muftije jeste? Gluposti pitam, pa zato što je muftija Zukorlić. Usledile su reakcije, zgražavanje, osude… Tvrdnje da je dotični: korov koji su mnogi zalivali, Iznogud, skaredni lik iz stripova, čovečuljak (Govor mržnje, šta to beše? Zar je Zukorlić kriv što nije lep kao Džordž Kluni?), ima svoju vojsku, hoće da uvede talibanski režim… Da se čoveku krv zaledi u žilama. Bila sam pre 2-3 nedelje u Novom Pazaru, ne videh ni talibane ni Zukorlićevu vojsku. Možda sam kratkovida, ali na sednici Saveta za bezbednost Raškog okruga je zaključeno da je bezbedonosna situacija u Novom Pazaru „jako povoljna“. A Zukorlićeva vojska? U ovoj zemlji sme da postoji jedna -Vojska Srbije, pa ako Zukorlić ima svoju vojsku treba da bude uhapšen. Ako nema, onda ništa.

    Znam da će moje reči izazvati zgražavanje jer je svekolika Srbija postigla konsenzus da je muftija Zukorlić „državni neprijatelj broj jedan“, fundamentalista, separatista, sa kojim zna se kako treba – najbolje bi bilo poslati ga u zatvor, ali koristim pravo na drugačije mišljenje što će, nadam se, umeti da poštuju moji prijatelji iz NVO i kolege. Čini mi se da je Zukorlić dosta bitan politički faktor u Sandžaku i da bi bilo bolje sa njim razgovarati. Muftiji se svašta može zameriti, nisam obožavalac njegovog lika i dela, dobro sam upoznata sa kritikama mnogih Bošnjaka na njegov račun (autoritarnost, bezgranične ambicije, luksuzan život, vatrena retorika…) ali da li je on kriv za skoro sve nedaće Sandžaka i Srbije? Zukorlić je samo „proizvod“ okolnosti, (ne)delovanja i pogrešnih poteza države i bošnjačkih stranaka. Uvek su odgovorniji oni koji imaju političku moć i vlast, a to su valjda predsednik i vlada na višem, a lokalna uprava na nižem nivou. U ovoj zemlji se, od rušenja Miloševića, iste stranke nalaze na različitim nivoima vlasti, a Srbija je i danas na rubu ekonomske i socijalne katastrofe. Je l’ za to odgovoran Zukorlić? Ko nam je obećao 200 hiljada novih radnih mesta, a dobismo još 400 hiljada nezaposlenih? Silne puteve i investicije u Sandžaku? Zukorlić nije. Šta je sa krivičnim prijavama za falsifikovanje biračkih spiskova i ostavki na izborima za Bošnjački nacionalni savet? Tu nema Zukorlićevog već nekih drugih imena.

    Približava nam se još jedna predizborna kampanja, para nema, pa treba pribeći drugim metodama zamazivanja očiju. Prvo će malo da rekonstruišu vladu, onda bi mogli da uhapse nekog tajkuna ili smisle novu mafiju, a najsigurnije je dizati tenzije u Sandžaku jer tamo imamo „strašnog“ muftiju. Ne bih da delujem paranoično, ali ne bi me začudilo da sutra nekome padne na pamet da nekim od brojnih štrajkača poruči: „Tražite pare, a u Raškoj oblasti, duši Srbije, rovare talibani!“ To što talibana nema, bože moj. Cilj je jasan – zadržati vlast do poslednje sekunde. Nebo će nam se sručiti na glavu, EU integracije stati ako ova vlada ne izdrži ceo mandat. Bošnjaci će goreti u džehenemskoj (džehenem – pakao) vatri ako ne glasaju za jednog od dva ministra Sulejmana Ugljanina ili Rasima Ljajića, već se usude da zaokruže ime nekog trećeg. Ne mogu, a da ne citiram poruku sa Tahriri trga u Kairu – dosta je. Dosta panike. Svi smirite strasti i retoriku. Dosta nam je pravih problema, nisu nam potrebni izmišljeni i uveličani. Ni u Beogradu, ni u Novom Pazaru.

    P. S. Poslednja vest iz Novog Pazara- muftija primio i podržao Aidu Rašljanin i kritikovao predsednika Tadića koji je prethodno primio i podržao Aidu Ćorović. Ludilo se, znači, na opšte „zadovoljstvo“, nastavlja.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dosta_je.888.html?news_id=210265

  10. Varagić Nikola каже:

    Aida Ćorović dobila policijsku zaštitu

    Autor: Beta

    Direktorka nevladine organizacije (NVO) Urban in Aida Ćorović dobila je policijsku zaštitu posle verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbiji na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić.

    http://www.danas.rs

    – Na žalost, dobiću policijsku zaštitu i to je sraman podatak za Srbiju da se neko ko je rođen i čija cela porodica generacijama unazad živi u Novom Pazaru oseća nesigurno – rekla je Aida Ćorović agenciji Beta.
    Ona je ocenila da je država pustila da stvari teku „nenormalnim tokom“ i da autoritarni lideri iz konteksta verskog ponašanja pređu na teren politike.

    Potpredsednica Muslimanskog omladinskog kluba Aida Rašljanin je Ćorovićevu okarakterisala kao isfrustiranu ženu bez kučeta i mačeta, reagujući na njen tekst u dnevnom listu Danas da je masovna pojava nošenje hidžaba ili marame u Sandžaku, u funkciji političke opcije koju predvodi Zukorlić.
    Zukorlić je Aidu Ćorović nazvao i mrziteljem sopstvene kulture i svega što je muslimansko.

    – Radi se o marginalnoj ličnosti koja nema težinu. U Novom Pazaru ima na desetine nevladinih organizacija, a samo njoj je dat medijski prostor, a kada se ja pominjem, onda se skidaju sve titule. To je sve u sklopu nastavka diskriminacije koja se vrši prema Bošnjacima već godinama – rekao je Zukorlić.

    Predsednik Srbije Boris Tadić osudio je šovinističke ispade i verbalne napade na direktoricu NVO Urban in. Tadić je u pisanoj izjavi naveo da će država stati na put svakom ko preti i pokušava da ugrožava bezbednost građana Srbije.

    Muftija Zukorlić je tu podršku ocenio kao „nedržavnički, neodgovoran i pristrasan“ odnos predsednika Srbije.

  11. Varagić Nikola каже:

    Rašljaninova je, zamerajući predsedniku to što je za razgovor odabrao samo jednu stranu, poručila i da mlade muslimanke njegovu podršku Ćorovićevoj, tumače kao negativnu poruku.

    Odgovor Rašljaninove Aidi Ćorović, objavljen u listu “Danas”, poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić je ocenila uvredljivim “govorom mržnje”.

    Otvoreno pismo predsedniku

    Aida Rašljanin pisala Tadiću

    Tanjug | 25. 02. 2011.

    NOVI PAZAR – Studentkinja Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru i članica Muslimanskog omladiskog kluba Aida Rašljanin zatražila je danas od predsednika Srbije Borisa Tadića da joj odgovori da li su za njega žene sa hidžabom ravnopravne građanke Srbije.

    U otvorenom pismu predsedniku, Rašljaninova koja je u javnosti postala poznata po odgovoru direktorki novopazarske nevladine organizacije Urban in Aidi Ćorović na njen stav o hidžabu, Tadića pita da li je on i njihov predsednik ili je, kako kaže, predsednik “samo onima koji su po svetonazoru” bliske njemu.

    Zamerajući predsedniku Tadiću zbog toga jer nije, kako tvrdi, želeo da sasluša i njene reči, Rašljaninova je rekla da je to „ni više ni manje nego diskriminacija“ koja povećava jaz među građanima Srbije, čiji je on predsednik.

    “Ali, Predsedniče, Ćorovićeva nije pisala ljubavnu poeziju, već je udarila po nama muslimankama, na naše dostojanstvo i čast, govoreći da su devojke koje su se pokrile bivše narkomanke koje hidžabom žele da pokriju prošlost, izbrišu nemoralnu biografiju i slično”, navodi Rašljaninova u pismu Tadiću.

    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/237934/Aida-Rasljanin-pisala-Tadicu

  12. Varagić Nikola каже:

    Muslimani u licemjernom sistemu

    Pisma

    Autor: Hamza Kolašinac

    Napisi direktorke nevladine organizacije „Urban-in“ iz Novog Pazara Aide Ćorović i njene sugrađanke, potpredsjednice Muslimanskog omladinskog kluba (MOK ) Aide Rašljanin, izazvali su žestoke reakcije.

    Na udaru gnijevnih, a među njima i, očigledno, vjernih čitalaca „Danasa“, našli su se i njegovi urednici“ – na ovaj način počinje tekst izvjesnog Jana Brize iz Novog Sada.

    Čitam ja ovo i očekujem kakav li je sada komentar, jer sudeći po naslovu koji je stajao „Dvije Aide i Danas“ pomislio sam da je u pitanju nešto neutralno, ili pak neki komentar koji će ravnomjerno da kritikuje i jednu i drugu stranu, što je po meni korektno od strane jednog stranog posmatrača.

    Međutim, odmah sljedeća rečenica biva kao grom iz vedra neba:

    „Njima (listu Danas) je zamjereno što su objavili ružno i uvredljivo pismo Aide Rašljanin. U njemu je primitivnim jezikom mržnje grubo izvrijeđana direktorka „Urban-ina“.“

    Hej, ljudi, pazite šta ću sada ja reći na ovo: Ovo je vrhunac licemjerstva!

    Kada je Ćorovićeva napisala za pokrivene muslimanke da su „bivše narkomanke koje mahramom pokrivaju svoju prošlost“ – TO NE PREDSTAVLJA NIKAKVU UVREDU!

    A Kada je Rašljanin upozorila Ćorovićevu na to da bi imala pravo komentarisati muslimanke mora prvo biti moralna – PREDSTAVLJA GRUBO VRIJEĐANJE KOJE DANAS NIJE SMIO NIKAKO OBJAVITI!?

    Osim toga što se osuđuje strana koja je reagovala, a koja isto i ima pravo po zakonu, osuđuje se i list Danas što je objavio taj tekst.

    Zamislite, osuđuju se novina zato što su u slučaju muslimana postupile po zakonu! Osuđuje se što odstupa od prakse kada su u pitanju muslimani!

    Osuđuje se i list Danas što nije postupio kao država Srbija kada je protivno svom zakonu registrovala paralelnu vjersku tvorevinu na čelu sa Ademom Zilkićem! Sve su ovo samo normalni odrazi onoga što se činilo, što se čini i što se planira činiti nad muslimanima, ako mi muslimani budemo dozvolili.

    Ovaj moj tekst šaljem listu „Danas“ kao odgovor na na tekst Jana Brize pod naslovom „Dvije Aide“ 1. marta ove godine.

    Upozoravam list „Danas“ da ako mi ne objavi rad da ću iskoristiću sva moguća zakonska sredstva da ovo moje pravo ostvarim, jer je mene kao muslimana gore pomenuti tekst jako uvrijedio. Obratit ću se sudovima, obratit ću se Islamskoj zajednici i obratit ću se medijima.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/muslimani_u_licemjernom_sistemu.46.html?news_id=210830

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: