Šta bi narod bez njih…

Patrijarh srpski Irinej uručio je danas u Patrijaršiji orden cara Konstantina generalnom direktoru „Srbijagasa“  za nesebičnu ljubav i revnost prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njemu je priznanje dodeljeno za uložen trud i doprinos pri izradi tog ordena i plakete povodom ustoličenja partijarha u Peći, kao i uniformizaciju Arhijepiskopije beogradsko-karlovačke.

„Postoji poslovica – ruka koja daje, nikad prazna ne ostaje, prema tome neka i vaša ruka ne ostane prazna kako bi vratili dobro svojoj crkvi i narodu „, kazao je Irinej, nakon što je uručio orden.
Generalni direktor „Srbijagasa“ je poručio da Srpska pravoslavna crkva može biti homogenizujući faktor u srpskom društvu, kome je potrebna i duhovna, ali i materijalna obnova.

 

Povezan post:

Војска

 

5 Responses to Šta bi narod bez njih…

  1. Varagić Nikola каже:

    Јово Бакић

    Део олигархије који влада државом мора се бринути о јавним службама и предузећима, док од заштите права радника у приватном сектору пилатовски пере руке

    Курта, Мурта, Шурта и штрајк

    Док део запослених у јавним службама као што су образовање, здравство и полиција штрајкујe тражећи повишицу уистину ниских плата, што је просветарима својевремено и обећано, дотле запосленима „код приватника“ не пада на памет обустава рада, иако су у просеку још бедније плаћени. Објашњење је прилично једноставно: у систему политичког капитализма уведена је подела рада међу олигарсима, па приватници имају потпуно одрешене руке да у условима високе незапослености држе своје запослене под заптом, јер ако им се не свиђа биће врло лако и једноставно замењени другима. Разуме се, они који су неопходни добро су и плаћени, а ако су незадовољни, могу наћи други посао. Део олигархије који влада државом мора се бринути о јавним службама и предузећима, док од заштите права радника у приватном сектору пилатовски пере руке. Истовремено, тај део мора завредети демократску легитимацију у систему који би требало да почива на народном суверенитету испољеном на периодичним изборима. Наравно, олигархији је посао олакшан чињеницом да сви битни политички делатници зависе од истих капиталиста којима су претходно омогућили да се прекомерно обогате. Отуда се политички делатници међусобно такмиче, као припадници исте олигархије али организовани у различите странке, подастирући пред бирачима баснословна обећања. Утолико је систем наводно заснован на начелу народног суверенитета у ствари олигархија у којој се политичари, који штите интересе најбогатијих од којих финансијски зависе, труде да демагошким средствима заведу шире друштвене слојеве и освоје власт и синекуре по јавним предузећима. Ако изгубе, није страшно, јер ту су места посланика и одборника, разноврсне синекуре по општинама којима владају, а када њихови такмаци изгубе популарност, зајахаће Мурта уз помоћ Шурте поново.

    Запослени у јавним службама схватају да се пред изборе Курта мора удварати онима од којих добија демократски легитимитет. Знају да се пред изборе дели шаком и капом, а следи продаја Телекома. То што је сасвим јасно да се дугорочно губи, јер ће инфлација брзо појести добитак, а у држави је све мање породичног сребра које се може продати и део нагомиланих дугова добијеним новцем исплатити, изгледа да их не занима. Њихово понашање није сасвим неразумно, јер увиђају краткорочну корист за себе; али није ни умно, јер не виде дугорочну штету свих, па и сопствену и њиховог потомства. Ипак, не може их човек осуђивати, јер систем их учи таквом понашању, пошто политичари одговарају само на притисак и могућу политичку штету, ако не удовоље захтевима оних који им пружају демократски легитимитет. Уколико Курта не испуњава очекивања грађана, утолико Мурта обећава брда и долине, а новце обојици даје Шурта. Олигархијски политички капитализам се на тај начин учвршћује и друштво на периферији светског капиталистичког система постаје све сиромашније.

    Одговорна власт којој је уистину стало до дугорочног добра грађана не би смела да у овом тренутку попусти захтевима за повећањем зарада. Па ипак, власт, а нарочито онај њен део који је познат по наводној предности коју даје стручности над политиком, стално предњачи у демагогији, јер још је у прошлој години на сва звона разгласио тобожњи излазак из кризе и тражио повећање зарада, упркос упозорењима стручне јавности и захтевима међународних финансијских установа, правећи истовремено неподношљиву атмосферу и у овој влади, баш као што је то чинио у претходним. Да је други део власти политички куражнији ишло би се на изборе што пре, јер најгоре ће проћи она влада у којој су министри дуго као рогови у врећи. Но, како петља главним политичким делатницима недостаје, очекиван је наставак мрцварења још годину дана, али овог пута са задоцнело именованом неколицином нових министара.

    Напослетку, у мноштву лоших ствари којима власт дарива грађанство, налази се и она најгора: уношење зле крви међу грађане. Као и обично, „стручњаци“ предњаче, па је завада Ваљеваца и Зајечараца тек најдрастичнији пример. Осим тога, прочуло се да је службеницима пореске управе почетком ове године исплаћено 30 000 динара, а да други у јавним службама новце нису добили. Неједнаким односом према запосленима уопште и онима у јавним службама посебно, олигархија се понаша по систему завади па владај. Свеопшта фрагментација грађанства, међусобно завидљивог и неповерљивог, завађеног нарочито по страначким линијама, само олакшава укорењивање олигархије.

    доцент на Филозофском факултету у Београду

    http://www.politika.rs/pogledi/Jovo-Bakic/Kurta-Murta-Surta-i-strajk.sr.html

  2. Varagić Nikola каже:

    Kusturica tužio e-novine, Luković: We will never surrender

    Autor: Beta

    Beograd – Režiser Emir Kusturica tužio je glavnog i odgovornog urednika portala e-novine.com Petra Lukovića zbog „povrede ugleda i časti“ i zbog „nanete duševne boli“ traži odštetu od dva miliona dinara, saopštila je danas redakcija tog portala.

    – Jedino što mogu da kažem jeste da citiram Vinstona Čerčila: We will never surrender! Nikada se nećemo predati – rekao je Luković agenciji Beta povodom tužbe Kusturice.

    Pravi razlog za tužbu treba tražiti u kritičkim tekstovima koje e-novine objavljuju o Srđanu Šaperu, Nebojši Krstiću, Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću i ostalim članovima političkog, finansijskog i marketinškog establišmenta, navela je redakcija portala e-novine u saopštenju.

    „Očigledno je da je država u Emiru Kusturici našla hitmena koji će pokušati da ubije e-novine i tako zaplaši sve koji žele da se bave slobodnim novinarstvom i kritički misle o proizvođačima tužne srpske političke realnosti“, piše u saopštenju.

    Kusturica je tužbu predao 1. februara Višem sudu u Beogradu zbog teksta „Novogodišnja bajka za ubice“ autora Zorana Janića i Miroslava Bojčića, objavljenog 15. januara, a kao razlog tužbe navedena je „povreda časti i ugleda“ zbog dovođenja u vezu Kusturice sa ubicom Državne bezbednosti Veselinom Vukotićem, navodi se u saopštenju.

    „Kuriozitet u ovoj tužbi je činjenica da je sporni tekst preuzet sa Peščanikovog sajta, gde je izvorno objavljen 14. januara 2011. Činjenica da državni službenik Kusturica ne tuži ni autore teksta, ni Peščanik, već samo e-novine koje su tekst prenele, jasno govori da ovde nije reč ni o kakvoj ‘povredi ugleda i časti’, već o političkom pritisku koji država sprovodi sa namerom da uništi e-novine kao jedno od retkih slobodnih glasila“, piše u saopštenju portala.

    http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/kusturica_tuzio_enovine_lukovic_we_will_never_surrender.83.html?news_id=30549

  3. Varagić Nikola каже:

    BASARA: FAMOZNO

    Na vladi i oko vlade

    AKTUELNA VLADA VEĆ SADA NE ZNA ŠTA ĆE SA SOBOM, KAMOLI SA SVOJOM VLADAVINOM

    Baš ga je zagustilo „na Vladi“. Biće da je Tomin miting dobro uzdrmao establišment. Zvanično se operiše sa cifrom od pedeset hiljada prisutnih, ali ministri i ministarke, portparoli i portparolke ne uspevaju da sakriju uznemirenost. Ne mogu da verujem da su se toliko otuđili od baze, pa da i pre mitinga nisu znali koliko je običan svet nezadovoljan.

    Bilo kako bilo, establišment se prenuo iz letargije i po ovdašnjem običaju mašio se protivnikovih parola. Počev od Gospodara, pa naniže, političari se nadmeću u izjavama saosećanja sa napaćenim narodom. I svi obećavaju da će se stvari iz korena promeniti.

    Što se, tvrd vam stoji, neće dogoditi. Odleteće nekoliko ministarskih glava, učiniće se neki ustupci ovoj ili onoj socijalnoj grupi (što će dodatno isprazniti ionako praznu kasu). Utom eto i proleća. A tada se socijalne napetosti tradicionalno smanjuju. Sve u svemu – eto izbora kada im bude vreme. A onda ćemo videti šta ćemo. Mada, to se već i sada može videti.

    Aktuelna vlada već sada ne zna šta će sa sobom, kamo li sa svojom vladavinom. Učestala međusobna optuživanja, pa demantiji, pa „nisam rekao šta sam rekao“. Nije to, međutim, ništa ozbiljno. To se zove „tvrđenje pazara“. Istim će se tim pazarom baviti i sledeća vlada. I sve vlade koliko ih god bude bilo do onoga dana kada se pod raznim pritiscima ne promeni sistem vladavine. Koji bi, uzgred rečeno, bio katastrofalan i za mnogo bogatije države. Svi znamo da se tu radi o sistemu okupacije, u kome garniture koje se dokopaju vlasti privatizuju lavovski deo ionako nevelikog novca i kontrolišu praktično svaku oblast u kojoj se vrti makar i beznačajan novac. Jeste vlada preglomazna, ali ovde se, gospodo, ne radi o pet ili deset ministara, nego o desetinama hiljada unosnih radnih mesta i još unosnijih poslova bezobrazno tesno vezanih za politiku. Bezobraznije, recimo, nego za SFRJotovog vakta. SKJ je društvo kontrolisao do izvesne „dubine“, ispod toga su stvari i poslovi prepuštani i vanpartijcima i tu se krije tajna zbog čega je SFRjot bio funkcionalniji i socijalno prihvatljiviji za većinu.

    Osim toga, u SFRJotu država je bila odvojena od kriminala. Nije da ga nije bilo – svugde ga ima – ali nisu bili poznati slučajevi saradnje uglednih političara i uglednih lopuža. Naš gospodar je u jednom momentu uočio da to nije dobro, pa je učinio neke pokušaje u tom pravcu. A onda je, biće, Novak odneo neke pobede i skrenuo Gospodarevu pažnju. Pa je opet sve prekrio ruzmarin i šaš. Ako neka ovdašnja stranka zaista namerava da popravi katastrofalnu situaciju, mora se poduhvatiti raščišćavanja tog ruzmarina i šaša. To, međutim, neće postići policijskim akcijama. To se može uraditi samo postizanjem novog društvenog dogovora i izgradnjom potpuno novih institucija.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/na_vladi_i_oko_vlade.881.html?news_id=209683

  4. Varagić Nikola каже:

    UNS ne podržava E-novine, ni stav NUNS-a

    Autor: Beta

    Udruženje novinara Srbije saopštilo je danas da ne podržava portal E-novine u napadima na Emira Kusturicu, kao ni stav Nezavisnog udruženja novinara Srbije da Kusturičina tužba protiv tog portala ugrožava nezavisnost medija.

    http://www.danas.rs

    Kusturica je tužbu protiv portala predao 1. februara Višem sudu u Beogradu zbog teksta „Novogodišnja bajka za ubice“ autora Zorana Janića i Miroslava Bojčića objavljenog 15. januara, a kao razlog tužbe navedena je „povreda časti i ugleda“ zbog dovođenja u vezu Kusturice sa ubicom Državne bezbednosti Veselinom Vukotićem. UNS je naveo da „E-novine nisu iznele nikakve dokaze za teško optužujuće tvrdnje, nisu im navele izvor ni poreklo, a tekst Janića i Bojčića ilustrovale su potpisom ispod slike u kojoj se poznati režiser naziva ‘rediteljem Službe'“. U sapštenju se navodi da UNS ne može da podrži ni stav NUNS-a da tužba Kusturice protiv E-novina „ugrožava slobodu izražavanja i nezavisnost medija“, jer sloboda medija „nije sloboda iznošenja
    teških a nedokazanih optužbi, kojim se grubo povređuje dostojanstvo ličnosti, bila to poznata javna ličnost ili ne“.
    UNS je izrazio solidarnost sa kolegama RTV B92 i autorima Insajdera, koji su zbog emisije o pljački veka u Kolubari izloženi pretnjama i progonu na plakatima kojim je u noći između 14. i 15. februara oblepljen Lazarevac.
    Povodom grubog napada na Aidu Ćorović koji je list Danas objavio u reagovanju Muslimanskog omladinskog kruga Islamske zajednice u Srbiji, UNS je podsetio da su redakcije odgovorne i za sadržaj pisama i komentara čitalaca koje objavljuju u novinama ili na internet sajtovima.
    – To znači da je redakcija lista Danas odgovorna za uvrede nanesene koleginici Ćorovich u listu Danas – piše u saopštenju.

  5. Varagić Nikola каже:

    Tužba po tužba – cenzura

    Žarko Korać

    16.02.2011.

    Najnovija tužba protiv e-novina, samo je formalno podstaknuta nezadovoljstvom zbog „povređene časti“. Uzroci su mnogo dublji. Radi se o pokušaju da se zaustavi jedna vrlo radikalna kritika današnje javne scene Srbije.

    Ta kritika nije samo radikalna, već je i vrlo konkretna – ona govori o stvarnim ljudima i stvarnim pojavama, ona se ne krije iza oveštalih fraza o „teškom nasleđu“ i „problemima u demokratizaciji zemlje“. Na jedan gotovo rableovski način, ona podseća i ismeva laž i licemerje, naročito ideološki presvučenu elitu koja se ne samo pravi da nije učestvovala u kreaciji jedne zločinačke politike, kakva je bila Miloševićeva, već bez ikakvog zazora sebe predstavlja kao humanističku i antiglobalističku. Sve je teže gledati kako ratni profiteri i mali glasnogovornici Miloševićevih nagvaždanja o „borbi za samoopredeljenje naroda“ ponovo bahato demonstriraju svoju obnovljenu moć i bliskost sa režimom. Oni su ponovo stekli prava da dele moralne lekcije i opravdavaju svoja bogatstva svojim „specijalnim pravima“ u borbi za demokratsko društvo.

    Prisustvujemo jednoj travestiji, koja je dostojna Balzakove „Ljudske komedije“, gde se obnavlja društvo na način za koji smo mislili da se više ne može ponoviti. Bivši prijatelj Mirjane Marković je direktor televizije koju svi građani plaćaju iz svog džepa, a glavni „reformista“ je bivši portparol Miloševićevog SPS. Bivši lekar Ratka Mladića je budući ministar zdravlja, a „patriotske organizacije“ odlaze na proslavu dana države Srbije, da bi skandirale Radovanu Karadžiću!

    U Srbiji je na delu pokušaj potpune revizije skorašnje prošlosti, gde se hulje prikazuju kao borci za istinu, a ljudi koji imaju na rukama krv zbog zločina u Srebrenici – govore o „novoj budućnosti“.

    Svima njima najviše smeta potsećanje na ono što su radili. Potpisan je Sporazum o pomirenju. On valjda traži zaborav ko je podstrekavao na zločin, a ko je o genocidu u Srebrenici govorio kao o „ratnom sukobu“ sa žrtvama na obe strane. Žele, kao u Orvelovom ministarstvu za istinu, da propišu šta smemo javno da govorimo. Da nas ućutkaju i zastraše. Da nas nateraju da prihvatimo laž kao istinu.

    Konačno, kako mogu izgubiti čast i ugled, ako su čast i ugled već izgubili ne suprotstavljajući se zločinima koji su činjeni na samo sto kilometara od Beograda. Neko drugi je pokopao žrtve i neko drugi žali za njima. Mi samo možemo da tražimo da se krivci za te žrtve kazne i žigošu za večna vremena, zbog greha koji imaju na duši. Mi ne pristajemo da se budućnost Srbije gradi na sakrivenim masovnim grobnicama i sa ljudima koji su za to odgovorni.

    Žarko Korać, e-novine, 16.02.2011.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: