Zlatni papagaj

Saša Radulović

Niko, niko kao ja

Dragi moji građani-birači, želim da vas obavestim i podsetim, i to bez lažne skromnosti, da sam ja najbolji. Nisam uopšte kriv za sve loše što vam se događa. Nije bilo u mojoj moći da to sprečim. A ukazivao sam. Pošto sam najzaslužniji za sve dobro što vam se dešava, ne mogu više da trpim da budem odgovoran. Pa moram pod hitno da se opozicionišem. 

Dok ja delim vaše pare po svom nahođenju i tako otvaram stotine radnih mesta po celoj Srbiji, sopstvenim snagama podižem izvoz, subvencionišem stambene kredite kako bi jadni građevinski investitori imali kome precenjene stanove da prodaju, dajem kredite za likvidnost kako bi jadne privrednike-privatizatore-monopoliste spasio od stečaja, ovi ostali nesposobni iz vlade koji su mi sve ovo aminovali i omogućili, ne rade ništa. Samo me sapliću. I ja kažem dosta.

Oni su vam proizveli nestašicu mleka, nisam ja. Oni su vam napravili haos u planiranju i izgradnji, nisam ja. Oni su vam napravili haos u reformi pravosuđa, nisam ja. I nisam ja kriv za ekonomsku krizu.

Oni su vam izgubili 200.000 radnih mesta, nisam ja. Zato će moji novi programi kojih sam se sad setio, zaposliti mnogo više. Garantovano, nakon izbora.

Oni su krivi što NIP nije od nas napravio Irsku. Zato će ove nove subvencije napraviti Slovačku. Garantovano, nakon izbora.

Oni su krivi što nisam uspeo da reformišem zdravstvo. Oni su krivi za satelit. Oni su krivi što nisam uspeo da pronađem pare na Kipru. Doduše, priznajem to niko nije mogao ni da nađe jer su te pare bile sitne, nepronađive. Zbog njih sam morao i da se brukam i obećavam 1000 evra. Inače takvi nesposobni ne bi uspeli na izborima i pobedio bi crni Toma. Sve sam ovo morao da trpim i da se žrtvujem. I pored svega toga, dodaju so na ranu pa kažu da koristim ove subvencije u sopstvenu promociju i promociju nove stranke koju promovišem. I to preko nekih anonimusa državnih sekretara. I sada kažem: dosta je.

Ako ste mislili da sam ja na vlasti, varate se. Ja sam uvek bio opozicija. I uvek sam principijelno kritikovao vlast i ukazivao na nesposobnost. Uvek sam bio jedini stručan u vladi. I da je stručnost bila ispred politike, ja mislim da sam ja morao biti premijer. Jer sam najbolji.

I kome drugom da verujete osim meni. Svi su oni imali šansu i ništa nisu napravili. Samo ja nisam. Previše sam dugo u opoziciji i neću to više da trpim.

Dragi moji građani-birači, niko niko.

Izvor Blog B92, 14. 02. 2011

One Response to Zlatni papagaj

  1. Varagić Nikola каже:

    Rasimov vapaj iz Marićevića jaruge

    I TOME SLIČNO

    Autor: Cvijetin Milivojević

    Vojska raspustila parlament i suspendovala Ustav. Vrhovni vojni savet će da donosi zakone, a njegov predsednik predstavlja zemlju u inostranstvu…

    Ne, nije ni redov Šutanovac ni general Miletić, ali vest je istinita! Čovek se zove Mohamed Husein Tantavi.

    Neću da seirim, ali – pisah li ja i govorih, reskirajući da me se odrekne i sam glodur „Danasa“, kako će teoretičar „ekonomije destrukcije“ u praksi srušiti i samu rekonstrukciju?

    Uzdao sam se, priznajem, do poslednjeg trena, i u politički refleks Ivice Dačića, no su ga izgleda – ljudski je to, valja ga razumeti – uspavale horske lakirovke s leva i zdesna i zaglušujuća tapšanja iz krugova onih koji, inače, nikada nisu niti će glasati za njegov SPS.

    Dinkić je, elem, bio brži. I zato sada jesam skroz siguran da su Ujedinjeni regioni trenutno tačno onoliko iznad cenzusa za koliko su socijalisti ispod. Tu čak ni nova Dijana Vukomanović više ne pomaže, a nekmoli političko retuširanje Slavice Đukić Dejanović, Petra Škundrića ili Mileta Ilića. Bojim se da izustim na glas, ali – Dačićevim glasačima iz 2008. opet bi najviše prijali Gorica Gajević ili Uroš Šuvaković.

    Na današnji dan, 1804, opalila je prva orašačka ustanička puška, u Marićevića jaruzi ili nešto više, kod dva bresta.

    Danas je Sretenje Gospodnje, a predsednik još misli. Mislim, duboko razmišlja: smeniti ili opozvati, rekonstruisati ili raspustiti ili, i dalje, samo spinovati…?

    Hoće li predsednik, kad se probudi, videti svoju senku? Od toga zavisi.

    Na današnji dan, 1835, u porti Miloševe crkve, u tadašnjoj prestonici Kneževine Srbije, pred dve i po hiljade zvaničnih predstavnika naroda i 10 tisuća znatiželjnika iz varoši i okoline, donet je je Sretenjski ustav. A uveče Kragujevac, baš kao što će danas Beograd, „obasjao vatromet“.

    I, pre tri godine, počelo je kao kiša oko Kragujevca. Potom su grunule stotine miliona fiktivnih evra iz Torina, pa je, na fonu te euforije, i začeta sadašnja vlada. Ljubav je ozvaničena po jedinom kriterijumu, isključivoj tački spajanja, skoro pa zakletvi: „Sa svima – samo ne s Tomislavom, Velimirom i dvojicom Vojislava!“

    U 14 glava i 142 člana Srbija je, pre 176 zima, određena kao kneževina, i podeljena na (Dinkić ispade vizionar!) okruge, srezove i opštine. Imali smo i pet, naspram današnjih skoro pa trideset, popečateljstava – pravde, unutrašnjih dela, finansija, vojnih i inostranih dela.

    Ali je Sretenjski ustav – baš kao što i današnjem klecaju kolena – ubrzo opozvan zbog protesta Turske, Austrije i Rusije, koje su ga, navodno, smatrale preterano liberalnim.

    Ja ne smatram da je najvažnije hoće li Dinkić zaista srušiti, urušiti ili samo potkopati ovu vladu. Bitno je samo da je, prvi iz Vlade, poslao glas narodu o tome da on o toj vladi, za čije je formiranje, slažem se s njim, i te kako zaslužan – ne misli dobro. Od takvog napada iskrenosti, baš kao i od priznanja da je zaobilazio istinu o besplatnim akcijama „u Tadićevu korist“ – verujte na reč mom dvodecenijskom iskustvu posmatrača srpske političke scene – Dinkić će sigurno da profitira.

    Na koncu, Dinkić je izašao iz svog skrovišta, sasvim na čistinu. Kao ni jedan drugi partijski lider ovde, on je taj koji zadaje, ali i prima udarce. Slobodan Ilić udario na Dinkića; Dinkić na Mirka Cvetkovića; Bojan Pajtić i Boško Ristić na Dinkića; Dinkić na Dušana Petrovića… I tome slično.

    Ako i dalje sumnjate u moju tezu, pogledajte, na primer, reprizu „Utiska nedelje“ sa tri dame, tri potpredsednice stranaka vladajućeg trijumvirata. Kojoj biste od njih, ako baš morate, poverili kuću ili državu na upravljanje? Samo je jedna pokazala da razume život oko sebe. Da li ćete odista i poverovati da baš ona i njeni mogu i da reše vaše probleme – to je već drugo pitanje.

    Mogu ja pomalo da razumem i nonšalanciju Demokratske stranke, tačnije njenog menadžmenta. Rezultati izbora su, odnosno volja građana, ovde ionako uvek bili irelevantni. Važno je ko se bolje snađe u postizbornoj trgovini. A DS je, pride, i najpoželjniji koalicioni partner. Za sve partije vladajuće koalicije, ali i za veći deo opozicije. No, do pre neku godinu, bio je to i DSS, a gde je sada?

    Baš me briga za DS, ali zbog svih nas, vlasnika naših malih života, glasam za vapaj Rasima Ljajića: „Završimo ovu špansku seriju sa rekonstrukcijom Vlade!“ Može ovako, može onako, ali najpoštenije je – demokratskim izborima što pre.

    * Tekst je napisan pre nego što je premijer Srbije Mirko Cvetković objavio da je pokrenuo postupak za razrešenje ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/rasimov_vapaj_iz_maricevica_jaruge.886.html?news_id=209700

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: