КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА

Лав Шестов 

“КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА“ 

Глас вапијућег у пустињи

ПЛАТО, Београд 2002.

Уместо предговора – Кјеркегор и Достојевски

Реферат прочитан у религиозно-философској Академији у Паризу 5. маја 1935. године

(…) Морао сам унеколико да се задржим на Хегеловој спекулативној философији због тога што су Достојевски и Кјеркегор, први несвестан тога, а други потпуно свесно, видели свој животни задатак у борби и превладавању оног система идеја који је Хегелова философија оваплотила у себи као резултат развоја европске мисли…

(…) Али, да ли ми религији приступамо због тога да бисмо стекли знање? (…) тамо где почиње област немогућег, људски захтеви морају престати; ту се, говорећи Хегеловим језиком, завршавају сви интереси духа…

Ипак, васпитан на Хегелу коме се у младости дивио и сукобивши се са оном стварношћу у вези са којом је Хегел позивао људе да је се у име интереса духа ослободе, Кјеркегор је одједном осетио да се у философија великог учитеља крије издајничка, кобна и лажна саблазан… Он је напустио прослављеног, знаменитог мислиоца и великог научника и пошао, и то не пошао, већ је као свом једином спасиоцу, похрлио “индивидуалном мислиоцу“, библијском Јову.

(…) Вера је изнад знања, она је с оне стране знања… За философију духа вера је само несавршено знање, она је знање на кредит које ће постати истинско тек уколико постигне признање ума… Тај положај спекулативна философија никада неће напустити и браниће га свим силама. Гносис – знање, разумевање, њој је драже од вечног спасења… Св. писмо, у правом смислу те речи, нити је знање одбацивало нити га је забрањивало. Напротив, у Писму је казано да је човек био позван да свим предметима да имена.

(…) И тада је Кјеркегор осетио да почетак философије – није чуђење, како су учили Грци, већ очајање: De profundis ad te, Domine, clamavi (Пс., 130,1-2)… Јов нас својим примером учи да ради постизања истине не треба гурати од себе нити забрањивати себи “lugere et detestari“, већ полазити од њих. Знање, тј. спремност да се као истина прихвати оно што самом човеку изгледа самоочигледно, тј. оно што као “откривено“ видимо очима после пада (Спиноза је то називао oculi mentis, Хегел “духовним“ видом), неизбежно води човека у пропаст

(…) Lugere et detestari, које је спекулативна философија одбацила, плачу и зазивању Јов враћа њихова исконска права: права да буду судије када почну трагање за тим где је истина а где лаж… “Али Јов је – наставља Кјеркегор – доказао ширину свог погледа на свет оном непоколебљивошћу коју је супроставио смицалицама и неискреним нападима етике“ (тј. философије духа): Јову су пријатељи говорили исто оно што је Хегел обзнанио у својој Философији духа. И још нешто: “Величина Јовова јесте у томе што се његов патос не може смањити и угушити лажним подилажењем и обећањима“ (исте те философије духа). И, најзад, последње: “Јов је благословен. Њему је враћено све што је имао. И то се назива понављањем. Када почиње понављање? Људским језиком се то не може исказати: када свака човеку замислива несумњивост и вероватност говоре о немогућем.“ А у свом дневнику он бележи: “Једино ужас који је достигао очајање развија у човеку његове најузвишеније снаге“

(…) У “објективности“ спекулативне философије Кјеркегор види њену основну ману. “Људи су – пише он – постали сувише објективни да би стекли вечно блаженство: вечно блаженство се састоји у страсној, бескрајноj заинтересованости.“ И таква бескрајна заинтересованост јесте почетак вере

(…) Али верујући, ја се ничега не одричем. Напротив, све стичем кроз веру; ако неко има веру величине горушчиног зрна, тај може да помера брда. Потребна је чисто људска храброст за одрицање од коначног ради вечног. Али потребна је парадоксална и смирена храброст да би се због Апсурда владало свиме што је коначно… “Витез вере – каже Кјеркегор – прави је срећник који влада свиме што је коначно.“ (…) Он из сопственог искуства зна да је “веровати упркос уму – мучеништво.“ Али само таква вера која не тражи и не налази оправдање у уму, јесте, према Кјеркегору, вера Св. писма. Само она даје човеку наду у превладавање оне нужности која је кроз ум ушла у свет и почела у њему да господари…

(…) За Кјеркегора – “појам супротан греху није врлина, већ слобода“, а такође, “појам супротан греху јесте вера“. Само и једино вера ослобађа човека од греха; вера, једино вера може човека да ишчупа из власти нужних истина које су овладале његовом свешћу пошто је упознао плодове са забрањеног дрвета. И само вера даје човеку храброст и снагу да гледа у очи смрти и безумљу и да им се не приклања безвољно. “Замислите човека – пише Кјеркегор – који са свом снагом своје заплашене фантазије замишља нешто нечувено ужасно, толико ужасно да се уопште не може издржати. И одједном то ужасно сретне на свом путу и оно постане његова стварност. Према људском схватању – његова пропаст је неизбежна… Али, Бог – све може. У томе се и састоји борба вере: безумна борба за могућност. Јер, само могућност отвара пут спасења… На крају крајева остаје једно: Бог све може. И тек тада се открива пут вере. Верује се тек онда, када човек више не може да открије никакву другу могућност.  Бог значи да је све могуће, а да је све могуће – значи Бог. И само онај чије је биће толико уздрмано да он постаје дух и схвата да је све могуће, само тај приступа Богу.“

——————————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

ЛАВ ШЕСТОВ

Kierkegaardov samoizbor

УМНИ РАТ

БОГ СУДИ

ВИТЕЗ СВЕТЛОСНОГ РЕДА

Вера

Последње искушење

Исус Христ

Peto evanđelje

Zapis o Spinozi

Emanuel Svedenborg

Nauka i religija

Аристократија и демократија

Треће откровење

ЕДМУНД БЕРК

Histri

Двери уз браћу на Косову и Метохији

Povratak patrijarhatu

Saksonska i srpska tradicija

13 Responses to КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА

  1. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА  […]

  2. […] постали због Српства а не због вере у Христа (КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА). Као покрет у чијем имену је симбол борбе за […]

  3. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА […]

  4. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА  […]

  5. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА  […]

  6. […] постали због Српства а не због вере у Христа (КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА). Као покрет у чијем имену је симбол борбе за […]

  7. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА Like this:Свиђа ми сеБудите први коме ће се свиђати ово . […]

  8. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА  […]

  9. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА  […]

  10. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА  […]

  11. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА  […]

  12. […] КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: