Следећи корак

 

Када се заврше радови на аутопуту, од Новог Сада до мађарске границе, и од Ниша до бугарске и македонске границе, треба одмах започети проширивање Коридора 10, где год је могуће, са по две-три нове траке у оба смера. 

Ту је и посао са модернизацијом железнице.

Тада ће то постати саобраћајни коридор без конкуренције, који спаја Оријент и Средњу и Западну Европу.

За градњу аутопута пре рока, може да се користи и ово:

Leteći pepeo, kao produkt termoelektrana, u Srbiji je minimalno iskorišćen. Od šest miliona tona koliko se godišnje proizvede koristi se svega 2,7 odsto i to pre svega u industriji cementa, dok je sasvim neiskorišćen u putarskoj industriji u kojoj može imati i najmasovniju namenu. Učesnici okruglog stola saglasni su oko kvaliteta i upotrebljivosti pepela, EPS ga poklanja za izgradnju infrastrukturnih projekata, pa ipak zbog administrativnih prepreka i sporosti u donošenju propisa, 1.500 hektara obradive zemlje nalazi se po deponijama ovog pepela umesto ugrađeno u puteve.

U 15 zemalja Evroske unije 18 miliona tona godišnje se ikoristi u industriji. Oko trećine se koristi u proizvodnji betona, nešto manje od toga u proizvodnji cementa, a oko 23 odsto u gradnji puteva.

„Da je sreće ovih naših šest miliona tona išlo bi u gradnju, a ne na deponije. U izgradnji mnogih velikih građevina u Evropu korišćen je leteći pepeo, kao na primer u zgradama Kastor i Poluks u Frankfurtu, oblakoderu Pikaso u Madridu, velikom mostu između ostrva u Danskoj, Visokoj brani u Francuskoj i zgradi „Burž kalifa“ u Dubaiju gde je upotrebljeno oko 50.000 tona letećeg pepela. Na primer, u Bohumu koji je evropski centar po nalazištima kvarcnog peska koristi se leteći pepeo, a u našoj fabrici gasnog betona koja je pravljena da koristi pepeo, koristi se pesak“, ističe Miletić.

Na korist od upotrebe pepla u građevini ukazali su predstavnici Elektroprivrede Srbije, Privredne komore Srbije i JP Putevi Srbije na okruglom stolu „Otpad može da se koristi – pepeo kao građevinski materijal“

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/3e/pepeo_u_autoput__ne_na_deponiju.xhtml

„Двери“ поручују хомосексуалцима

Од самог свог оснивања, Двери су покрет утемељен на хришћаним вредностима и православном погледу на свет. Зато код нас никад није било и не може бити мржње; за мржњу се одговара пред Богом, Који је рекао да волимо чак и непријатеље своје. Зато, и овога пута, поручујемо онима који нас клевећу, схватајући да је пред Дверима будућност: не мрзимо, не позивамо на мржњу, не говоримо језиком мржње. Ни кад су хомосексуалци у питању, наравно.

(…) Двери никоме не оспоравају ПРАВО НА ЖИВОТ, УВАЖАВАЊЕ ЛИЧНОГ ДОСТОЈАНСТВА И УЧЕШЋЕ У ДРУШТВЕНИМ ПОСЛОВИМА, али се изричито противе ПРОПАГАНДИ ХОМОСЕКСУАЛИЗМА. Истовремено, ми упозоравамо хомосексуалце да они политичари који им дају наводну “подршку“ једноставно желе да их искористе за циљеве своје пропале политике, и да им је сасвим свеједно шта ће с тим људима бити „после параде“, кад најављени сукоби око тог догађаја додатно оптерете ионако напету атмосферу нашег друштва.

(…) „Двери“ поручују хомосексуалцима: не дозволите да вас злоупотребљавају они који су до сада злоупотребили и загадили све што су дотакли, и који своју лаж о брзом уласку у Европску унију више ни од кога не могу да сакрију.

Грађане Србије позивамо на мир и слогу у претешком времену светске кризе; истовремено их, међутим, позивамо на одлучну борбу за породичне вредности и духовно-биолошку обнову Србије.

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/pokret-za-zivot-srbija/saopstenja/ko-je-piroman-u-srbiji.php

——————————————————————————–

ПОВЕЗАН ПОСТОВИ:

ANA RADMILOVIĆ: Organizovati protest protiv gej-parade je lako

Kako nacikomunista opisuje Dveri

Pitanja novinara, konferencija za medije: Dveri protiv gay parade 2011

ПОНОС

 

Иван Нинић: Ђачки црв сумње у генералног

Као ученик средње правно-биротехничке школе у Београду био сам абонентДома ученика средњих школа. Нас 1.100 из разних крајева (ја сам из Лазаревца) било је смештено у пет установа на различитим местима у граду. Као ученик другог разреда становао сам у дому ,,Петар Драпшин” у Улици краља Петра где је било нас 205 ученика. Сваког месеца смоуплаћивали на жиро-рачун сопствених прихода Дома ученика 2.100 динара (касније 2.500, па 3.000) за смештај и исхрану. Поред тога, плаћали смо у секретаријату дома по сто динара за абонентске књижице. Нисмо могли да добијемо доручак–ручак–вечеру ако немамо абонентску књижицу са боновима за сваки оброк посебно. Мени је то посебно плаћање абонентске књижице било чудно јер исхрану смо плаћали на основу решења министра просвете, али кад сам питао откуд и тих сто динара за књижицу рекли су ми да ,,тако мора”. Мене је голицао податак да нас у домовима има 1.100 и да сваког месеца годинама свако даје сто динара. Онако узгред питао сам секретарицу и управника нашег дома откуд то. Одговорили су ми да је реч о налогу генералног директора свих домова и да питам њега ако желим одговор. Тако сам и поступио: иако сам тада био ученик другог разреда, послао сам писмо генералном директору у коме сам навео да мене као ученика интересује коме одлази тај новац за абонентске књижице. Убрзо је стигао одговор у коме је генерални директор најпре навео да му је драго што се интересујем куда иде наш новац.,,Одлуку да се наплаћују абонентске књижице донео сам ја лично јер то је педагошка мера”, навео је он и објаснио даако ученици дају стотину динара онда ће се према књижицама односити одговорније, неће их губити итд.

Игром случаја,тих дана у Дому средњих школа била је буџетска контрола Министарства финансија а тада је и ступио на снагу закон о слободном приступу информацијама, о чему је у медијима било много речи. Ја сам онда дошао на идеју да, позивајући се на тај закон, затражим копију извештаја о буџетској контроли Министарства финансија. Захтев сам поднео и Министарству просвете и Министарству финансија. Прочитао сам закон и замолио да ми сходно члану 15 издају копију записника о контроли (ја сам тада написао да ми издају ,,налазе”). Али из министарстава ми нису одговорили. Није ми преостало ништа друго него да напишемжалбу Родољубу Шабићу који је тих дана (2005) тек почео да ради као повереник. То је био 37. предмет од почетка његовог рада. После налога повереника Министарство финансија ми је врло брзо доставило копију записника. У том документу на једном месту су поменуте и абонентске књижице али забележено је да се оне ученицима – деле бесплатно! Директор је дао такву изјаву иако је претходно мени, писмено, на мој захтев одговорио друкчије! Вероватно није ни помишљао да ћу се ја, ученик средње школе, усудити да тражим и успети да дођем до записника Министарства финансија.

Шта даље? Било је логично да о томе обавестим орган који је био обманут: написао сам писмо буџетској инспекцији Министарства финансија. Предмет: пријава због незаконите наплате у дому ученика средњих школа. И онда је госпођа буџетски инспектор отишла поново у дом, али овог пута ненајављена. И то, отишла је не у дирекцију него у један од домова где је службеник управо наплаћивао абонентске књижице. Тако је госпођа инспектор саставила нови извештај и поднела кривичне пријаве против шест руководилаца у Дому ученика средњих школа. Суђење је много пута отказивано и коначно је у фебруару ове године завршено. Ученицима је враћено 2,3 милиона динара, а одговорни су морали да плате новчане казне.

*Студент Правног факултета 

ПОЛИТИКА

————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ŠARGAREPA, VIKILIKS I ŠTA DANAS SRBI KRIJU OD SVOJE POLITIČKE KLASE

Vuk Perišić: Sloboda ili veresija?

SRBIJU ĆE OSLOBODITI GENERACIJA DANAŠNJIH SREDNJOŠKOLACA

 

When The Yellow Lemon Blooms

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ŠARGAREPA, VIKILIKS I ŠTA DANAS SRBI KRIJU OD SVOJE POLITIČKE KLASE

 

(…) Jedan od odgovora u petak je ponudio notorni Vikiliks, taj neizbežni vesnik promena na periferijama Imperije. Istog ovog Vuka Draškovića, koga je B92 spakovao da Srbima liči na proroka Jeremiju, američki ambasador Majkl Polt 2006. godine opisao je u depeši Vašingtonu nešto skromnije – kao „nacionalističkog kameleona“. Podsećajući koliko je bio krivudav Vukov put do američkog saveznika koji se zalaže za ulazak u NATO, Polt navodi njegove stanice od komunističkih kabineta, preko slanja dobrovoljaca u rat i vlade Slobodana Miloševića. U depeši se navodi i to da je Vuk u pismu tadašnjem američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs odbio podelu Kosova i opisao joj srpske crvene linije, mnogo crvenije od ovih Borisovih, koje danas napada, kao i da se Rajsovoj obraćao sa „draga Kondioliza“, valjda da bi se ova prisetila odakle ga poznaje, sa časova klavira ili iz vojske. Naravno, već 2009. Draškovićeve crvene linije su izbledele, pa ispoveda podelu Kosova, dok je, kako vidimo, 2011. za dobrosusedske odnose sa pokrajinom. To je ozbiljan evolutivni luk, koji se, plašim se, 2013, ako ga samo još malo pritisnu, može završiti samo njegovim zalaganjem za bombardovanje kosovskih Srba, pod uslovom nešto od njih ostane tamo.

Ali nije ovde reč o Draškoviću, već o Vikiliksu, koji otkriva gde je nestala srpska šargarepa. Šta još imamo u objavljenim depešama? Dušana Petrovića, koji krajem 2006. traži jaku medijsku kampanju za Tadića, kao da Ameri drže bilborde i novine po Beogradu (pa drže!). Zatim Ivanu Dulić Marković, koja se Amerima žali na Borisa jer dinkićevcima ne da predizbornju koaliciju. Pa onda samog Dinkića, koji se žali na Borisa što neće da ga brani od „Kurira“, a branio je Dačića i Vučića. Pa predstavnike nevladinih organizacija kako Amerima tužakaju Srbe, koji ih zovu izdajnicima. Pa patrijarha Irineja, koji muca pred Amerima jer su mu u crkvama pronašli časopis „Dveri“, koji piše o bombardovanju 1999, a poznato je da ko to čita izrastu mu dlake na dlanovima.

Sledi regionalizovana Maja Gojković, koja se Amerima poverava da će jednom postati predsednik Srbije, tek da je imaju u vidu, ali će se pre toga slikati za „Plejboj“. Za njom Nenad Čanak Amerima otkriva najbolje skrivanu tajnu kako je „za Srbiju politika, a ne seks, zabava za sirotinju“. Evo i Palme Markovića, duhoviti Ameri ga zovu „dežmekastim kik-boks gradonačelnikom“, a on im se zauzvrat kune kako Srbija treba s njima da gradi partnerstvo, a ne sa Rusima. Tu je i Šutanovac, koji se žali na Koštuničine intelektualce što su mu svojom peticijom oborili podršku za NATO za celih sedam odsto, inače bi eksplodirala (podrška). Evo opet Dinkića, koji cinkari Borisa kako nema petlju da Rusima ne da NIS, pa se on svečano zaklinje (u Ambasadi SAD, naravno) da ga mogu dobiti samo preko njega (Mlađe) mrtvog. Odmah za njim, Vlajko Senić, u to vreme još zaposlen kod Draškovićevih, Poltu se poverava da SPO ustvari nije za monarhiju, nego to oni zbog birača. I, naravno, Čeda Jovanović, koji hoće sastanak sa Dženifer Braš da bi joj se žalio i na Vuka Jeremića, koji pominje rusku bezbednosnu inicijativu, i na Dmitrija Medvedeva, koji je nešto rekao o pozajmici Srbima.

Bilo je tu još svega zanimljivog, ali zadržao sam se samo na onima koji su od Amera nešto tražili, ili su nekog tužakali, ili su paradirali pred njima svojim snishodljivim izjavama. I šta tu vidimo? Skoro svako od njih tražio je nešto za sebe, za svog stranačkog šefa ili za stranku. Ali niko od njih nije tražio ništa za Srbiju, nijedan ustupak, nijednu ideju, ništa. I ko bi takvom svetu davao nekakve šargarepe, ko bi pored njih takvih Srbiju shvatio iole ozbiljno, ko bi s njima takvima ozbiljno razmišljao šta će Boris da uradi pošto mu Merekova natrlja nos. Sa ovakvim svetom ne razmišljaš o stategijama i tricama, oni sami u ambasadi drukaju jedni druge stvarajući prostor da budu ucenjeni i istovremeno ga zatvarajući za bilo kakav ozbiljan posao kao što je razmišljanje o budućnosti Srbije.

(…) Da budem sasvim direktan, nova politka u Srbiji počela je da se stvara odozdo, među građanima, nezavisno od svega što vidimo na političkoj sceni. Istina, to je proces vrenja, koji neće biti završen do sledećih izbora, pa bili oni krajem godine ili na proleće, ali već ti izbori će, držite me za reč, registrovati postojanje tog procesa. Taj proces završiće se tako što će možda neka od postojećih stranaka ili senzibilnijih pojedinaca iz njih pokušati da ga razumeju i skoče u maticu nove politike. Istovremeno, taj proces, koji bi ovim tempom mogao da se završi za dve do tri godine, bez obzira na to hoće li ga postojeće stranke iskoristiti, izbaciće na površinu nove dramatične događaje, a preko njih i nova imena, nove ljude, nove ideje i nove stranke.

(…) A pravo pitanje je samo jedno: jesu li rešili da nas satru ako odbijemo da crknemo ispred njihove čekaonice? I to pitanje i taj odgovor, kojih nema u današnjem političkom govoru, danas zna svaki pametni srpski seljak. Eto vam pitanja po kome ćemo se prepoznavati, a evo i odgovora: ništa lakše nego između dve smrti – izabrati život. A onda ćemo znati i gde je šargarepa. Kod nas, gde je i bila sve vreme.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://standard.rs/vesti/36-politika/8264-eljko-cvijanovi-argarepa-vikiliks-i-ta-danas-srbi-kriju-od-svoje-politike-klase.html

——————————————————————————

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

ANA RADMILOVIĆ: Organizovati protest protiv gej-parade je lako

„Srbija ne predlaže ništa za Kosovo, već samo odbija druge ideje“

Нови народни договор и грађанска држава

Момчило Селић: СРПСКИ КАТИХИЗИС

Владајућа елита, ЕУ, Космет, канцеларка…

SRBIJU ĆE OSLOBODITI GENERACIJA DANAŠNJIH SREDNJOŠKOLACA

Nezaposlenost u Srbiji

КОСМЕТ или ЕУ

ИЗБОРИ 2012. ГОДИНЕ

БОГ СУДИ

Крај лажне идиле

Мултикултурализам није готов

——————————————————————-

ANA RADMILOVIĆ: Organizovati protest protiv gej-parade je lako

Нови народни договор и грађанска држава

Rozneft i Eksonmobil sklopili ugovor o istraživanju Arktika

ПРЕДЛОГ ЗА РЕШАВАЊЕ СТАТУСА КОСМЕТА

Европски лидери нападају мултикултурализам

Sarajevo i regionalizacija

ANA RADMILOVIĆ: Organizovati protest protiv gej-parade je lako

 

Evo nam se opet napuniše mediji crnim slutnjama povodom gej-parade. Aktivisti su vedri, zrače prkosnim optimizmom, a narod smrkut i bezvoljan, i – iskrena da budem – ne razumem narod. Samo nešto baksuzira, a i nekako je neinventivan. Zašto se ne ugleda na gej-aktiviste? Što ne preduzme nešto? Dosadan jedan narod koji samo nešto kuka. Recimo, ja mislim da je gej-parada super. I aktivisti su super. A narod je mlitav, nikakav, čeka da rešenja padnu s neba. Evo, na primer, sirotinja. Sirotinja je u Republici Srbiji svakako najbrojnija populacija. I šta radi sirotinja? Ništa. Znam, sad će neko reći da ovo što pišem nije u redu, sirotinju niko ne podržava ni finansijski (zato i jeste, je li, sirotinja), ni medijski, niko je ne obučava i ne vodi na seminare, niko je ne uči kako da se suoči sa sobom, prizna sebi da je sirotinja, i pogleda svetu u oči.

Taj bi pogled bio malo neprijatniji, istina, i malo ko bi od naših suverenih izdržao da ne okrene glavu kad ga taj pogled jednom potraži. Mi možemo da pričamo šta hoćemo, ali gej-aktivisti, koliko god bili mrski i toj populaciji koju predstavljaju – a istina je da predstavljaju uglavnom samo sebe i da se njihovi ciljevi uglavnom završavaju na ličnom prosperiranju – kakvi god bili, iritantni, ili napadni, ili čak štetni za svoju „zajednicu“ – oni delaju. Za razliku od sirotinje, koja pasivno sedi i ćuti. Spušta pogled umesto da ga diže, neprijatno joj je umesto da nekom drugom bude neprijatno, uplašena je umesto da plaši one koji su je napravili sirotinjom.

A kada bi neko imao hrabrosti da, umesto što organizuje proteste protiv gej-parade, uzme pa organizuje paradu svih onih otpuštenih, obespravljenih, opljačkanih, onih što su izgubili stanove plaćajući skupe kamate bankama, onih što sede i prose ispred super-marketa, što kradu paštetu, što nemaju za lekove i plaše se zime – stavi im u ruke njihovu zastavu koja nije šarena nego siva i stane u prve redove te duge povorke, gde bi onda bili kordoni? Ovu kolonu niko ne bi morao da štiti od „ultradesničara“ i ostalih „klerofašista“. Pitanje je druge priprode: da li bi kordoni uspeli i hteli da od ovakve „parade“ sačuvaju one koji su prodali ta preduzeća otpuštenih radnika, deo države i unizili tu nesrećnu sirotinju do granice nepodnošljivog.

BITNI SU LONDON I ATINA Organizovati protest protiv gej-parade je – nek’ oproste potencijalni organizatori – lako. I nije tema. Neko će biti olajavan u medijima kao fašista, neko će učestvovati u debatama, neko možda nastradati a neko završiti u zatvoru. I to se dešava u gradovima Istočne Evrope, u zemljama članicama Unije i onima koje to pretenduju da budu. Ljudi ne žele gej-parade po svojim gradovima, i postoje razlozi za to. Razlozi uglavnom nisu diskriminatornog karaktera, ali sva ta borba protiv raznih gej-parada u zemljama bivšeg Istoka ne poentira glavni problem, a pomaže gej-aktivistima u argumentaciji o tome kako je neophodna njihova borba i kako se radi o nekoj jako važnoj stvari. Ne radi se. Stvar je minorna i pridaje joj se na značaju upravo jer je najbezbolnija stvar koja skreće pažnju sa bitnog. Bitno je ono što se dešavalao u Londonu i u Atini, i to je opasno, to je ozbiljno, i to je u vezi sa komplikovanim problemom današnjeg sveta.

Ne savetujem organizatore anti-gej-parade da pogledaju na drugu stranu, gde će videti onu bezvoljnu i potpuno neorganizovanu sirotinju. Ako je budu videli, možda i sami izgube volju za borbu protiv nekakvih gej zamajavajućih šetnji i stope se s tim sivilom – jer na toj strani ulice sve deluje mnogo bezizlaznije i mnogo teže nego kada se boriš protiv „pedera“.

Opet, organizovanje protesta protiv „pedera“ može da bude i inicijalna kapisla, ali više je verovatno da će biti samo ventil za nezadovoljne i poslužiće da mobiliše one koji su mahom više protiv politike koju vodi vlada ove države, nego što se tu zaista radi o „pederima“. Tako mobilisani, protivnici gej-parade će možda na trenutak biti jači, biće ih puno, biće složni i jurišaće na kordone s povicima „Idite na Kosovo“, a u sledećem trenutku biće samo evidentirana lica za koja će se znati, u policiji, da predstavljaju moguć problem i na njih će se obratiti pažnja.

Sve to zajedno – osim što na kratko može da podigne adrenalin učesnika s jedne i druge strane kao i onih što čitavu stvar samo posmatraju i navijaju gledajući u ekrane – ne može da se uporedi sa onim što bi se desilo kada bi se eventualno sva ona umrtvljena i teška bogu i ljudima sirotinja, malo pokrenula. To se, naravno, neće desiti. Sirotinja se nikada ne pokreće, iako je najugroženija, najbrojnija i najdiskrimisanija od svih „populacija“ za koje smo čuli.

PRESEK SRBIJE Kada bi se kojim čudom, ipak desilo – to pokretanje, paradiranje sirotinje ulicama Beograda, bilo bi jedina stvar koja bi učinila da zaneme svi „antifašisti“ i njihovi prekopotrebni antipodi „fašisti“, zajedno sa svojim liderima, ideolozima i misliocima. To bi ujedno bio i jedini stvaran i realističan prikaz Srbije u ovoj gomili nadrealnih slika kojima mediji uredno zatupljuju ono što je ostalo od građana bivše države Srbije. A taj realističan prikaz Srbije koji je prikaz jedne bede i bezizlaza koji više podseća na srednjovekovne slike pakla, ipak je isuviše strašan da bi svet sklon ideologijama smeo dugo da gleda u to prikazanje. I zato je lakše gledati gej-aktiviste s njihovim šarenim zastavicama i usmeriti sav bes na njih, suštinski nebitne. Oni su samo, kao i mnogi drugi performeri, deo jednog cirkusa koji odlaže bavljenje bitnim.

Naravno, lakše je mobilisati ljude sklone ideologiji (sirotinja je sklona samo intertnom bavljenju time kako da se domogne paštete) i povesti ih na ulicu. I naravno da niko u Srbiji još uvek nije spreman da se igra mobilišući one zaista besne, zaista gladne, one koji nisu stilizovani i ne nose oznake nikakvih pokreta i stranaka, one čiji je bes toliko opasan da ga i sami nesvesno guraju od sebe i dok se bave time kako će preživeti naredni dan, duboko u sebi priželjkujući da poruše nedostupne im mega-markete, zapale skupa kola i poliju benzinom zgradu Skupštine i Vlade. Taj bes je, jer razlog stvarniji od svih drugih, ozbiljan i nema šta da izgubi, i tim besom ne smeju da se igraju ni oni koji su ga svesni, baš jer su ga svesni, i što su ga svesniji oni će pre okrenuti glavu ka „pederima“ i potražiti one pristalice koje još uvek imaju šta da jedu, pa mogu da dozvole sebi luksuz da budu besni na gej-paradu, nego što će se usuditi da zapale vatru koju svi raspoloživi srpski kordoni neće moći da ugase.

U svojim omiljenim poređenjima Srbije sa Nemačkom pre Hitlera, ideolozi skloni gej-paradama vole da istaknu da nekakav fašizam raste tamo gde je glad. Mislim da greše. Danas, tamo gde je glad nema ideologije. To što nazivaju fašizmom u Srbiji više ima veze sa ponosom, a on prerasta u prkos tamo gde je unižen, tamo gde su država i nacija devastirane i gde neki narod, mimo svoje volje, mora da bude poslušan u sve većem odricanju od sebe samog, svoje teritorije, jezika, pisma i gde se promovisani pragmatizam pretvara u svoju suprotnost, jer se zarad cilja grupe ljudi gubi i rasprodaje u bescenje sve što je bilo vredno i predstavljalo bogatstvo jedne države. Kivni na nepravdu i shvatajući da se ono što im se propovedalo kao pragamatično pokazalo kao ključna reč za grabež male grupe, neki ljudi će biti iznervirani „Paradom ponosa“ i pokazaće da se ne boje ni države ni policije i da imaju hrabrosti da izađu pred kordone. Dobro je što postoje. I neka su ljuti. I hrabri. I šteta što su neozbiljni.

http://standard.rs/vesti/36-politika/8265-ana-radmilovi-zapalimo-vatru-organizujmo-paradu-ponosa-sirotinjeq-.html

Rozneft i Eksonmobil sklopili ugovor o istraživanju Arktika

 

MOSKVA – Ruska kompanija „Rozneft“ i američki naftni gigant „Eksonmobil“ potpisali su danas ugovor o strateškom partnerstvu o istraživanju ruskog dela Arktika, izjavio je premijer Rusije Vladimir Putin.

„Otvaraju se novi horiznoti“, rekao je Putin i naglasio da će „jedna od najvećih kompanija na svetu“, početi da radi istraživanja na ruskom Arktiku.

Premijer Rusije je rekao da postoji mogućnost i da „Rozneft“ počne da radi u SAD.

Današnji sporazum su u Sočiju potpisali generalni direktor „Roznefta“, Edvard Kudajantov, i predsednik „Eksonmobila“ Nejl Dafin.

„Rozneft“ je pre nekoliko meseci odustao od potisivanja ugovora sa britanskom kompanijim „Britiš petroleum“ o istraživanju na Arktiku.  

Бета/Блиц

„Srbija ne predlaže ništa za Kosovo, već samo odbija druge ideje“

 

Upravo takav stav, u izjavi za Tanjug, izneo je danas direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić.

Prema njegovim rečima, Srbija mnogo gubi zato što, prema njegovom mišljenju, nije predlozila konkretne ideje i zato što se, kako je dodao, nalazi u defanzivnoj situaciji u kojoj samo odbija predloge drugih.

Povezivanje svih srpskih opština

Todorić smatra da Srbija mora da predloži rešenje koje će garantovati visok stepen autonomije za Srbe na Kosovu, čvrste veze sa Beogradom i opstanak insitucija Srbije.

To svakako ne smeju da budu ambasade ili strana predstavništva, dodao je Todorić.

Za njega je pravo rešenje da se predloži povezivanje svih srpskih opština na Kosovu, uključujući tu i sever i jug. Takva mogućnost, kako kaže, ne postoji u Ahtisarijevom planu, a upravo ka njoj bi spsrki napori trebalo da teže.

„Beograd mora da prestane da radi na separaciji severa i juga. Ljudi na jugu su isključivo upućeni na (Hašima) Tačija i njegovu vlast, a teoretski srpske partije na jugu mogle bi sada da sruše Tačijevu vladu. To, naravno, neće da čine jer su samo na njega upućeni„, naglasio je Todorić.

On je dodao da podela kao rešenje nije prihvatljiva barem nekoliko narednih godina, ali da isto tako nije moguće održati ni trenutno stanje.

„Zato treba naći rešenje koje Srbiji omogućava da ostane na Kosovu„, zaključio je Todorić.

Блиц

————————————————–

ПРЕДЛОГ ЗА РЕШАВАЊЕ СТАТУСА КОСМЕТА

Нови народни договор и грађанска држава

SRBIJU ĆE OSLOBODITI GENERACIJA DANAŠNJIH SREDNJOŠKOLACA

Момчило Селић: СРПСКИ КАТИХИЗИС

Ако не знаш шта вреди, гледај шта је скупо
– јеврејска изрека

 

1. Истина се сведочи, а не саопштава – Пошто је један племеник без нарочитог угледа одржао слово на скупу Куча, Марко Миљанов га је благо погледао и рекао: ‘‘Што збориш тачно је, али није твоје да га казујеш!’‘

‘‘Обалављивање’‘ – саопштавање истине од особа које погрешно живе наша је свакодневица, и основни узрок губитка вере. Јер, нису Правда, Лепота, Истина, Слобода, Доброта и слично ‘‘флоскуле’‘ већ надбића света коме тежимо – ако је у нама ичега људског, да не кажем Божијег.

 

2. Ко се не освети, тај се не посвети – Праштати може само сој соју, не бркајући при том опрост са трпљењем или заборавом. Бог прашта а нама је светити се, будући окружени непријатељима који великодушност сматрају слабошћу.

Немоћ није никог одбранила ни од чега, па ни од насртаја бесних паса, или горих људи и народа.

 

3. Запад није пријатељ ни себи – Да јесте, не би им се историја неумољиво кретала као сопственом укидању. ‘‘Крај историје’‘, наиме, јесте празноречје за смрт, повест будући основа нашег живота на Земљи. Без повезане приче – или песме – о нашим тежњама и делима нема смисла, а без њега ни враћања дуга Творцу.

Идући за Сунцем Западњаци су стигли до ивице амбиса, претходно сажегавши све иза себе. Пацифик је само метафора Последње обале, а позападњење и Истока само још један круг уништавања Земље.

Из тешке муке, вештином се винувши до моћи, Запад се суочио са огледалом сопствене гордости и камени се, завидан још живима.

Није се романско-германски свет острвио на нас – најживље међу живима – случајно.

 

4. Економија је нузпојава бића, а не обратно – Наглашавање тварности живота је подлост којом се служе слаби, лоши и зли, у походу противу од себе бољих. ‘‘Ако ваљаш, што ниси богат?’‘ веле Англи, понављајући убеђење својих духовних отаца.

Нису, случајно, све прегалачке скупине диљем света и времена тежиле имовинском сиромаштву а духовном богатству. Једно с другим никада није ишло.

 

5. Ни Исток нам неће помоћи, престарео – Кина памти безмало десет хиљада година прошлости, Индија такође. И да им неко и нешто уништи анале, сећања на безброј кругова у истој равни земаљског опадања нису случајно довела до будизма, конфучијанизма, и данашњег прагматизма њихових позападњених властодржаца.

Русија, ка којој толики међу нама погледују, неће бити спас ни себи док се не врати сопству. Последњих тисућу година то није успела, будући неприродна свеза властитог и туђег духа.

 

6. Срби ће победити врлином, а не вештином – Овај путоказ Владике Николаја Велимировића ваља држати на уму, вештина ионако припадајући Вештом, вешцима и вештицама.

Вештина се, наиме, међу Људима подразумева и цени, али истовремено и презире, с њене заводљивости.

Врлином се стиже и до ње, али благодатне.

Извор: http://www.srpskilist.net/gledista/srpski-katihizis

—————————————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

Нови народни договор и грађанска држава

Kомунизам је исто што и фашизам и нацизам

EMIR KUSTURICA ZA NEMAČKE MEDIJE: NISAM HTEO DA SPASAVAM SVOJ UGLED NA ZAPADU

MOMČILO SELIĆ: SVETA TAJNA RATA

Činjenice – Šta se to nas tiče? i Pismo srpskom narodu.

Црква: Стожер окупљања српског народа

ВИТЕЗ СВЕТЛОСНОГ РЕДА

 

Припрема се напад на Француску

 

Министарство спољних послова Алжира потврдило је да је породица либијског диктатора у Алжиру. Пре пар дана Ал Каида је извела напад у Алжиру, због подршке те државе Гадафију.

По свему што видимо, власт из Триполија спремила  је замку за војнике Француске, Велике Британије и терористе Ал Каиде. Рат тек почиње. Из Либије ће се проширити на Француску, В. Британију и Италију.

Арапи и Африканци из Либије, Алжира, Туниса, Египта, Марока… неће дозволити нову колонијализацију овог дела света. Не желе ни диктатора на власти, али, ако морају да бирају, између Гадафија и Француза (са Британцима и Италијанима), изабраће мање зло, што је у овом случају Гадафи. Дакле, припремају се озбиљни напади на Француску и државе које су своје војске ставиле у функцију колонијализације, за циљеве креатора Новог светског поретка (највећих банака и корпорација).

Није лако ни одбити притисак Француске и њених господара. Видимо како је прошла Норвешка, која се повукла из рата у Либији, која је најавила да ће подржати признавања Палестине као суверене државе. Ситуација је крајње комликована. У рату између Либије и Француске уплетени су и интереси Израела, Ирана, Русије, Кине… Ту је и проблем Сирије, где су супроставњени интереси Арапа, Персијанаца и Турака, уз велики уплив НАТО дражава са једне стране и Русије са друге стране. Такође, после више деценија сарадње, Израел и Турска су сада непријатељи и сукоб између ове две државе постаје све отворенији и озбиљнији. 

Једно је сигурно, Француска ће горети у пламену. Ускоро…

—————————————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

Nostradamus

Неолиберали и талибани

Bombardovanje revolucije

Средиште света

1. св. рат + 2. св. рат = 3 св. рат

EU i Izrael

Open Society & al-Qaeda & Kosovo i Metohija

Kaligula

Француско-британски војни савез

Iran: Sukob između muslimana i Iranaca

Triple-A Idiots – Bankers Launch Next Leg Of Planned Economic Collapse

Bin Ladin’s Balkan Hosts — A Missed Opportunity

Нови народни договор и грађанска држава

 

Потпуно је неважно да ли су на власти десничари или левичари ако је Србија деспотија; ако је Србија држава у којој нема владавине права, поштовања људских права, ако нико не одговара за своја дела (осим, разуме се, сиромашних и оних који немају “везу“); ако је Србија подељена на неколико привредних картела који не доприносе развоју државе и бољим животним условима грађана и радника Србије. У неуређеној деспотији више нико не жели, нити може, да живи, па био он теиста или атеиста.

Нови народни договор није народни договор, неће водити као постизању националног и друштвеног консензуса ако у њему не учествују сви делови друштва. Дакле, и они делови који нису блиски и чврсто везани за СПЦ – што значи да Србија неће бити боље место за живот ако Двери српске дођу на власт, а остану дубоке поделе унутар српског народа, између грађана Србије. Неодговорност је довела ову државу на место најзаосталије државе Европе. Пошто овом државом владају комунисти већ 60 година, за све што је урађено погрешно само они могу да одговарају. Нико други. За лошу приватизацију криви су они који су је осмислили и спроводили. За неуспехе после 2000. године криви су они који су на власти последњих 11 година (Јапански министар спољних послова поднео оставку због 450 евра). Надам се ћемо сви заједно успети да изградимо такав систем да сутра, ако Двери дођу на власт и лоше раде или узимају мито, врло брзо буду смењени, да свако одговара са своја (не)дела. Систем могу да промене људи који су другачијег менталног склопа, другачијих моралних вредности, другачијих радних навика (Intelektualac u ekonomskoj krizi). Значи, не говорим да треба одбити неког само зато што је социјалиста. Или прихватити неког само зато што је Србин православац (Саборност и БОГ СУДИ). Пример: управо је директор Пореске управе Србије изнео неколико добрих решења и изразио очекивања да се нов закон, нови прописи и решења донесу и почну примењивати до краја ове године. Уколико се то не догоди, очекујемо да човек поднесе оставку. Ако то уради, он је најозбиљнији кандидат за директора Пореске управе када дође до смене власти. Дакле, овде су у питању његова стручност и етичност, није важно да ли је био члан неке странке, да ли је верник, атеиста или агностик. У надлежности директора Пореске управе није да организује или неорганизује геј параду. Верска или сексуална уверења треба да буду приватна ствар сваког грађанина. Уколико се заиста добри предлози не усвоје и не примене до краја године, а он остане на истој функцији очекујем да нека наредна власт то уради а овог човека, ако се покаже да је на било који начин учетвовао у корупцији, треба санкционисати, по предлозима за које се сам залаже – брисање радног стажа и друго. 

Србија може опстати само ако постане грађанска држава (небитно је формално уређење). У грађанској држави има простора и за левицу и за десницу; без обзира ко је од њих на власти, увек се поштује оно што је постигнуто консензусом између верника и атеиста, између капиталиста и социјалиста, увек је на првом месту владавина права (Vekovi ne-građanskog društva). Немогуће је доћи до владавине права ако сви представници друштва не учествују у стварању правних норми, јер и када би оне биле најбоље написане, ако не постоји консензус о њиховој примени, поштовању тих норми у свакодневном животу, нема владавине права. Тада, они који су донели норме могу само на силу да натерају оне који одбијају норме да их прихвате (Ispovest otpuštene asistentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Jasne Šakote Mimice). Овде на првом месту имам у виду друштвену елиту, чији је то задатак, која касније унутар својих група може захтевати поштовање тих норми од стране свих чланова. Србији је потребно сазивање Уставотворне Скупштине – у којој не би било места за све оне који су лоше радили у протеклим годинама (“Demokratija na zalasku”), који нису показали способност и знање (O novoj eliti, novoj Skupštini), који су чинили и кривична дела (Čekaju se krivične prijave). Одговорност подразумева и поделу рада. Не може свако да буде владар. Зато будућу владајућу елиту видим као нову аристократију, у оном најпозитивнијем значењу, а без идеолошких или верских условљавања. Мислим на аристократију која омогућује дубинску демократизацију, више социјалне правде, на аристократе који прихватају изазов и одговорност, на предузетнике (капиталисте) који се (сами) боре за (своју) слободу, који стварају, који побеђују, који после победе не постају горди и сујетни, заборављајући и занемарујући потребе радника и сељака (Elita Srbije). Без аристократије нема културе – остаће владавина духа народњаштва и провинцијализма (Аристократија и демократија). Идеал: хришћанска Србија, са православним верницима на власти, у којој Марина Абрамовић има статус “грчке богиње“ (УМНИ РАТ, Povratak patrijarhatu и СВЕТ(О)). Не мислим да буде обожавана као богиња, већ да буде поштована онако како Грци поштују своје велике уметнице, које су прославиле модерну Грчку у свету. 

После више деценија негативног извештавања о капиталистичком Западу, и од стране комуниста и од стране православаца русофила, у Србији су стасале читаве генерације које не разумеју основе капитализма и демократије (Šta studenti traže?). Не разумеју да све зависи од сваког члана друштва, од његове воље, храбрости, труда, знања (Самосталност деце: или моћ или помоћ). 

Почетком године написао сам у Новој српској десници (НОВА СРПСКА ДЕСНИЦA) да, без обзира што је у Западној Европи проглашен крах мултикултуралног модела, ми у нашој држави и нашем региону не смемо одустати од тог модела, наше околности су другачије од оних у Британији, Немачкој и Француској (Дахије (ни)су Срби и ПРЕДЛОГ ЗА РЕШАВАЊЕ СТАТУСА КОСМЕТА). Надам се да ће Двери донети нову политику, и сви ми заједно са Двери. У овом случају није све до добре воље српске стране, нити је лако да се дође до јединствене политике унутар српске стране (Povorka, poruka, pouka) јер су разлике између српских десничара и левичара велике што се тиче сагледавања даље и ближе прошлости (Sredina), велике попут разлика између православаца, католика и муслимана (Život). 

Пре три године написао сам текст “Да ли треба да ратујемо једни са другима?“. Мислим, и даље, да се око Двери окупља најбољи део православне Србије, да се око Пешчаника окупља најбољи део грађанске Србије. У Двери српске стекли су поверење Срби који живе на Космету, Републици Српској, Хрватској и Црној Гори. Оснивачи и аутори Пешчаника потврдили су свој статус међу пријатељима и сарадницима у већинским народима који живе у српској покрајини Косово и Метохија, у БиХ и Хрватској. До сада није дошло до цивилизованог разговора између ове две групације. Наставља се са (обостраном) мржњом. Обе стране су остале искључиве и екстремне поводом: (не)признавања Космета, (не)одржавања геј параде, пријема у ЕУ и НАТО, савеза са Русијом…

—————————————————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ 

Polemika unutar levice (ateista) oko islamofobije

POSTTADIĆEVSKA ERA I HRONOPOLITIKA

ПОНОС

Parada Ponosa: odsustvo, privid ili stvarnost pravne države

Kako nacikomunista opisuje Dveri

 

Dveri – pokret za život Srbije i politika Lebensborna

Saša Ilić  

(…) Dverjani su objasnili ulogu Ratka Mladića: On je, po njima, zapravo “sprečio treći uzastopni genocid nad srpskim narodom u 20. veku”. U svojoj predanoj borbi protiv Parade ponosa, Dverjani su formulisali i svoje političke slogane koji se sada mogu videti na predizbornim bilbordima: “Mi nismo partija, mi smo porodica”.

Ceo tekst:

http://pescanik.net/content/view/7391/151/ 

——————————————————————-

Pitanja novinara, konferencija za medije: Dveri protiv gay parade 2011

Polemika unutar levice (ateista) oko islamofobije

Nevernica 

Stevan Filipović  

(…) Problem sramno kukavičkog odnosa levice i liberalno nastrojenih intelektualaca prema islamskim običajima koji su u direktnoj suprotnosti sa teškom mukom osvojenim ljudskim pravima i slobodama, a sve pod izgovorom zaštite “verskih sloboda“, postaje polako jedan od akutnijih problema moderne Evrope, i Kondel je to jako dobro artikulisao. Drastični primeri tog kukavičluka su sve češće vidljivi – već legendarno mlaka reakcija na pretnje novinarima Jyllands-Posten-a po objavljivanju karikatura proroka Muhameda, davanje legitimiteta idiotskom pojmu “islamofobija“, ili nedostatak glasne podrške disidentkinji Ajan Hirsi Ali.

(…) U intervjuu za Londonski Evening Standard, ona je uporedila islam sa novim fašizmom: “Kao što je nacizam počeo sa Hitlerovom vizijom sveta, islamska vizija sveta je kalifat – društvo kojim vlada šerijatsko pravo – u kome su žene koje imaju seks pre braka kamenovane do smrti, homoseksualci prebijani, a “izdajnici“ kao ja ubijani bez razmišljanja. Država ustrojena po šerijatskim zakonima je inkompatibilna sa demokratijom koliko i nacistička država.“

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7353/1359/

—————————————————————————–

Fear of a Green Planet

Rastislav Dinić

Stevan Filipović tvrdi da je pojam „islamofobija“ idiotski, što bi valjda značilo da ovaj ne označava nikakvu prepoznatljivu stvarnost, već služi samo za ideološku manipulaciju. Drugim rečima, po Filipoviću, islamofobija kao pojava ne postoji. (Zašto bi inače idiotski bio sam pojam, a ne tek neka njegova konkretna primena?) Istovremeno, Filipović upoređuje islam sa nacizmom, a islamske vernike sa nacistima. Ali to nije islamofobija, to su činjenice. Odakle Filipović to zna? Pa, pročitao je kod Ajan Hirši Ali. Odakle ona to zna? Iz ličnog iskustva.

(…) Da bismo došli do ovakvih (Englezi bi rekli: „sweeping“) generalizacija, moramo da primenimo neke teorijske metode, a tu već lično iskustvo ne predstavlja nikakvu naročitu prednost. Pitanje dakle nije u tome da li je Hirši Ali preživela to što je preživela (naravno da jeste), niti pak, da li je to užasno ili ne (naravno da je užasno), već da li njeno iskustvo zaista dokazuje to što ona tvrdi da dokazuje – zločinačku prirodu čitavog islama? Na to pitanje, međutim, odgovor je po svemu sudeći negativan. Kako primećuje Malis Rutven, Hirši Ali, opsednuta idejom „totalitarne pretnje“ zapadnom liberalizmu, propušta da uzme u obzir dobro dokumentovane činjenice koje ne idu u prilog njenoj tezi: „Hirši Ali – nesvesna promena u rodnim ulogama koje se odvijaju u razvijenijim muslimanskim državama, i ignorišući način na koji tradicionalni autoritarni sistemi u različitim kulturama, poput Kine, Indije i Japana, imaju tendenciju ka ugnjetavanju žena – brka islam (plastičnu religijsku tradiciju) sa patrijarhatom (specifičnim skupom društvenih odnosa izgrađenih oko muške moći).

(…) U filmu „Šejtanov ratnik“, grupa srednjoškolaca se bori protiv drevnog arapskog čudovišta koje su u Srbiju doneli Turci kako bi se izborili sa srpskim ustanicima. Naši junaci, dakle, samo nastavljaju Karađorđevu borbu protiv ovog, kako ga sami zovu, „zelenog turskog čudovišta“. Kako ovo protumačiti? Da li kao smišljenu anti-islamsku poruku koju su autori lukavo zaodenuli u veselo ruho tinejdžerske horor-komedije? Naravno da ne. Autori filma prosto žive u islamofobiji, onako kako ribe žive u vodi – ne primećujući je.

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7377/191/ 

———————————————————————————–

Religiofob sam, tim se dičim!

Stevan Filipović  

(…) Kao ateista nemam nikakvog “poštovanja“ prema primitivnim (opet politički nekorektan termin!), arhaičnim (i opet!) i totalitarnim (ajme!) sistemima vrednosti i svetonazorima koje nude sve organizovane religije na svetu, plašim ih se i grozim. Suštinski se ne slažem sa lažima kojima truju svoju “pastvu“, zastrašivanjem i indoktrinacijom dece, i nasiljem koje u ovom ili onom obliku, sprovode predstavnici verskih organizacija kad god dođu u poziciju moći, tokom čitave istorije ljudskog roda. Imam veliki problem sa političkim konceptima države, pravde i ličnih sloboda koje organizovane religije nude kao istinu zapisanu munjom u kamenu. Igrom slučaja je danas njihov najagresivniji predstavnik Islam, kao što je do juče bilo Hrišćanstvo, i to isključivo zbog zaostalosti (e, sad sam vala preterao sa neokolonijalističkim divljaštvom terminologije koju koristim!) ili ako hoćete “patrijarhalnosti“ zemalja u kojima je Islam dominantna religija. Naravno, nisu ‘’islamska’’ društva primitivna i zaostala ni po kojem objektivnom kriterijumu, jer takav i ne postoji, već su ‘’primitivna’’ i ‘’zaostala’’ isključivo iz ugla mog sistema vrednosti, formiranog na tradiciji evropskog liberalizma i humanizma. Niti su ‘’primitivna’’ i ‘’zaostala’’ isključivo zbog dominantnog uticaja jedne religije, već iz čitavog niza razloga o kojima se može zaista naširoko pričati, ali ovde nije reč o tome.

Mislim da je odnos evropskih levičara koji sam kritikovao ponižavajuć upravo za ljude iz ‘’islamskih’’ zemalja, zato što ti levičari kao primerene za te ljude smatraju prakse protiv kojih su se u svojim zemljama krvnički borili kao protiv stvari nedostojnih čoveka. Zašto bi za naš odnos prema islamu kao doktrini i ideologiji (i preovlađujućoj praksi) bilo relevantno to što u nekim islamskim zemljama baš i ne kamenuju žene? To je kao da je neko rekao: pa dobro, Musolini nije baš toliko ubijao Jevreje.

Termin “religiofobija“, da ne kažem “islamofobija“, je idiotski zato što je u pitanju laž. Banalna igra reči, gde se liberalna terminologija koristi za odbranu jednog agresivnog i antihumanog sistema. Nešto kao kad bi me neko optužio da sam “fašistofobičan“! Naravno da jesam!

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7383/1359/

———————————————————————————–

O polemici Rastislava Dinića i Stevana Filipovića 

Srđan Milošević  

Nisam bio zadovoljan kada sam pročitao tekst Stevana Filipovića Nevernica… A onda sam pročitao tekst Rastislava Dinića, u kojem autor kritikuje Filipovićeve stavove iznete u tekstu Nevernica.

(…) Filipovićev tekst ni film nisu ni nesvesna ni svesna islamofobija, kako to tvrdi Dinić. Sa druge strane, tekst može, u određenom tumačenju i u određenom kontekstu da bude vetar u jedra tom osećanju. Zato ne delim Filipovićevu oštrinu niti njegovo osporavanje pojma islamofobija. Ali sam još više protiv Dinićevog pomalo žandarmskog metoda „lova na veštice“ („jera ima sana svakojaka!“), koji se vrši po cenu elementarne korektnosti u tumačenju nečijeg rada, ma koliko kritika naizgled bila blaga, pa čak i propraćena dobronamernom sugestijom (preporuka za više obrazovanja) i porukom da kritikovani u biti nije baš izgubljen slučaj. Koristeći dva izvora (Filipovićev film i tekst), a zanemarujući ono što je Filipović govorio i pisao od početaka svog javnog angažmana, Rastislav Dinić mu je učinio nepravdu, na koju sam osetio potrebu da reagujem ovim tekstom.

P.S.
Pročitavši i Filipovićev odgovor Religiofob sam, tim se dičim, verujem da je i čitaocima štošta postalo jasnije. Ali svoju tvrdnju da Filipović nije islamofob (iako naizgled kontradiktornu sa jednim delom teksta koji je napisao sam Filipović) neću revidirati jer je jasno da pojam upotrebljavamo u različitim kontekstima i sa različitim značenjima.

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7389/1444/

————————————————————————————

POVEZANI POSTOVI:

Antitalibani

Kontroverzni naslednik

Европски лидери нападају мултикултурализам

Дијалектика и теодицеја

Ljudska prava – iza ateizma

Nauka i religija

Islam i reforme

Kako postati pravi musliman

Неолиберали и талибани

 

Partizan i Zvezda u Evropi

 

VLADIMIR JOKIĆ

Pikova dama

spiele

Ich weiss nicht was soll es bedeuten.

(Lorelaj Pop Lazić)

Prvi prizor

DOČEK

Surčin. Međunarodni aerodrom „Bojan Krišto“. Na Glavnoj pisti hor i orkestar Vojske Srbije pod dirigentskom palicom Dragana Šutanovca-Šuleta, levo od bubnja ubibio se Mirko Cvetković-Cvele sa zvaničnicima. On u svečanim špilhoznama s duplom gloknom, na glavi mu dunkl zeleni šeširić s peruškom, oni kako koji: Jovan Krkobabić taze od šnajdera, Slavica Đukić Dejanović od šustera, Rasim drži cvicangle kao znak raspoznavanja, Đelić luft-balon, a Dačić pedera. Tadić drži Vuka Jeremića.

Svi gledaju u nebo – čekaju najdražu gošću. E sad, kancelarica li je, kancelaruša, kancelarkinja – jebem li ga, ama samo da stigne.

Vuk: Kasni… Da mi je znati šta li radi u tom Zagrebu? I zašto je prvo tamo svratila? Ma, šta uopšte traži u Hrvatskoj?

Slavica: Da joj se, ne daj bože, nije nešto desilo? Koje li registarske tablice ima?

Oteglo se čekanje… Od duga vremena, hor i orkestar Vojske Srbije pod dirigentskom palicom Dragana Šutanovca-Šuleta jodluje onu našu staru „Oh, Ohajo, mili kraju“, Krkobabići se rokirali, Rasim nudi gardistima kikiriki-semenke, Đelić zagrlio luft-balon, Dačić pedera.

Bruuum, bruuum! To Lufthanza. Schisch, schisch… To šište gume – koči avion. Rula. Staje. Otvaraju se gvozdena vrata i iz aviona izlazi ona. Kancelarica li je, kancelaruša, kancelarkinja, jebem li ga, glavno da je stigla.

Angela: Bok, dečki! Kaj je? Ste me se uželeli?

_____________________

Што, бре, њима дама херц

а нама пикова дама?

_____________________

Prizor drugi

ISPRAĆAJ

Ada Ciganlija. Šatra ispod mosta „Slobodan Bodo Hombah“. Za dugačkim slavskim astalom sede naši, a u vr’ sovre – ona, najdraža gošća. Kancelarica li je, kancelaruša, kancelarkinja… i tako dalje, tek sedi i mrndža nešto na nemačkom. Naši klimaju glavom iako se ništa ne čuje od trubača. Opleli oni onu našu staru „Sa Švarcvalda i Kablara lepa Mara progovara“, samo piče. Mrka burazer pao u sevdah, grli trubače, grli Dačića, grli Krkobabiće, grli koga stigne… Slavica se sazula, ubi je čukalj. Ispod stola Vuk se kurobecka. Ivica u klinču sa zaponjkom. Boris okrenuo levi profil, trepće.

Angela: Verstehen Sie?

Boris: (trepće potvrdno)

Trubači udarili tuš. Jova ustaje, jedva, iskokeljio se u gošću i počinje čeznutljivo: „Jel ti žaoooo štoooo seeee raaaastajemoooo“. Mrka pušta suzu. Slavica ronza. Boža Đelić rida.

Angela: Pa, ako ste razumeli, odoh ja. (Borisu) Нема проблема, буразеру. Бре!

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/pikova_dama.893.html?news_id=222311 

 

——————————————————-

POVEZANI POSTOVI:

POSTTADIĆEVSKA ERA I HRONOPOLITIKA

Tihomir Trišić: Država bez koncepta

Спартак

О српским револуционарима и реакционарима

Partizani

Боже, опрости им, не знају шта раде…

Оставка!

Владајућа елита, ЕУ, Космет, канцеларка…

 

Pitanja novinara, konferencija za medije: Dveri protiv gay parade 2011

——————————————

ДЕМАНТИ БЛИЦУ 

Београд, 26.08.2011

Одговорном уреднику
Господину Веселину Симоновићу

Поштовани господине Симоновићу,

Обраћамо Вам се у вези са садржином чланка који је објављен у дневним новинама Блиц, број 5222, у рубрици политика, дана 26. августа, страна 3, као и на интернет презентацији истих новина, под називом „Двери између редова прете паради поноса“.  У наведеном чланку изнета је неистинита тврдња како у самом наслову, тако и касније у наводу новинара Блица „Својим ставовима на конференцији „Двери“ су јасно показале да им је главни политички став обрачун с неистомишљеницима.“, и изјави господина Слободана Хомена који каже „Важно је да учесници политичког живота воде рачуна о изјавама које дају јер су Уставом и законима предвиђене казне за кривична дела као што је рушење уставног поретка и у том смислу ће надлежни оцењивати све изјаве“,  која наноси озбиљну штету угледу Удружења Двери.

Напомињемо да ово није први пут да Ваше новине износе неистине у вези са радом Двери. Пример за то је интервију проф. др Војина Димитријевића, датом вашем листу 3. априла ове године, због кога смо поднели кривичну пријаву против господина Димитријевића.

Имајући у виду све напред наведено, од Вас, као одговорног уредника, захтевамо да без накнаде, а у смислу члана 47. Закона о јавном информисању (Службени гласник РС број 43/03; 61/05; 71/09) објавите следећи:

Наводи чланка који је објавен у дневним новинама Блиц, број 5222, страна 3, од 26. августа, као и на интернет презентацији истих новина, под насловом „Двери између редова прете паради поноса“, садржи нетачне наводе који се односе на рад Двери. У наслову текста истиче се да Двери прете учесницима параде поноса, а у тексту новинар Блица износи тврдњу да „Двери својим ставовима показују да им је главни политички став обрачун са неистомишљеницима“. Из текста даље призлази и да су представници Двери позивали на рушење уставног поретка (изјава господина Слободана Хомена).

Ови наводи у целости представљају неистините тврдње којима се на груб начин дезинформише српска јавност, и које наносе штету угледу Двери. За дванаест година свога постојања и рада, Двери нису изазвале ниједан акт насиља, нити једним својим потезом нису прекршили закон.

Јасно је речено следеће: „Ми нисмо хулигани и криминалци који обијају бутике у социјалним нередима, али јесмо људи који ће се свим дозвољеним средствима борити да сачувају своје породице. На делу је опасна замена да је сваки бунт против режима рушилачки. Не, ми имамо право на бунт против режима и народу је доста оних који га понижавају.

Као искрени родољуби, сматрамо да у Београду не сме да се догоди Лондон, да Београд не сме да гори и да не сме бити рушен…“

Да је овим тврдњама обманута јавност, види се и у цитату који Ваш новинар преноси са конференције за штампу коју су Двери оджале 25. августа – „Ми, као одговорни људи, не желимо да учествујемо у рушилачким нередима и да их изазивамо – рекао је члан управног одбора „Двери“ Владан Глишић на конференцији за новинаре.“

Улога медија је да објективно и истинито информишу јавност, а не да блате, етикетирају, дискредитују и измишљају чињенице, као у случају Двери. На тај начин се крши Закон о јавном информисању и новинарски кодекс. Двери имају уставом загарантовано право на слободно и несметано деловање нашег покрета, и медији не би смели то право да угрожавају.

Због тога је нужно да применом одговарајућих одредби закона о јавном информисању овај одговор објавите у целини без одлагања, а најкасније у другом наредном броју Ваших дневних новина, као и на Вашем интернет порталу.

Ово писмено Вам шаљемо у електронској форми на мејл адресу објављену на Вашем сајту, с тим што ћемо Вам на адресу седишта поштом доставити исто.

У Београду, 26. августа 2011.

У име Двери
Радован Тврдишић
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/pokret-za-zivot-srbija/saopstenja/demanti-blicu1.php

POSTTADIĆEVSKA ERA I HRONOPOLITIKA

 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: POSTTADIĆEVSKA ERA JE POČELA

(…) Posttadićevsko vreme je počelo, i u njemu, osim što ćemo moći da nahranimo svoje strasti gledajući njegov pad, neće biti baš ničeg lepog. Zato je vreme da oni koji su preostali neprosejani kroz sito tadićevske epohe izađu pred građane i objasne im šta su sve izazovi najveće srpske krize posle bombardovanja iz 1999. godine. Da oni koji su svih ovih godina sanjali sebe u Borisovoj ulozi i zavidili mu ne razumevajući u svojoj strasti dubinu njegovog pada i veličinu njegovog poraza – da razumeju da Boris sa sobom odnosi mnogo više od sebe, pa i jedan model vladavine zajedno sa gubitničkim geopolitičkim kursom zemlje. Da oni koji su od samog početka videli kuda sve ovo vodi savladaju sopstveno gađenje i zakorače u politički život zemlje, makar i dalje bili uvereni da je reč o utopiji.

Neophodno je da svi oni kojima to dužnost nalaže – i stranke i svi oni koji razumeju šta se događa – već sutra sednu za sto na kome će se dogovarati o budućoj Srbiji. Jer Tadićev pad ne sme nas zavarati kako ćemo, čim se on konačno uruši, sesti na njegovo mesto i nastaviti da vodimo politiku. Ako je juče Srbiji trebao front svih snaga koje bi rušile njegovu katastrofalnu vlast, danas joj treba front koji će spasiti državu, njene osnovne funkcije i njene minimalne interese. A, ako neko od nas još veruje da će svi oni stranci koji danas indukuju Borisov pad biti njegovi prijatelji samim tim što Borisa ruše, pozivam ga na malo empatije prema ovom današnjem Borisu. Ne zato da bi ga zavoleo, ne zato da bi imao razumevanja za njega, već zato da bi video šta ga čeka ako makar na trenutak pomisli da nije ovde zbog Srbije, nego zbog onih koji je danas kidaju.

CEO TEKST:

http://standard.rs/vesti/36-politika/8231-eljko-cvijanovi-posttadievska-era-je-poela-.html

———————————————————————————————————

SVETISLAV BASARA: HRONOPOLITIKA

(…) Dakle ovako: moćniji deo sveta je iz njima znanih razloga odlučio da Kosovo ima postati nezavisno. Protiv te rešenosti i hardvera iza nje, a na braniku Kosova stoji samo tupoumna Sahibijina preambula. Ova preambula je imbecilna iz više razloga. Prvi: ja ne znam za primer nekog ustava koji bi i bez preambule dozvoljavao otcepljenja delova državnih teritorija. Drugo: taj na silu i lopovluk doneti ustav koliko-toliko važi isključivo na teritoriji Srbije bez Kosova. Nikoga drugog, uključujući prištinsku ekipu, ta knjižica ne obavezuje ni na šta.

To svedoči o duhu beznadežne provincijalnosti, džiberskog narcizma i seljačke osionosti u koju je pogružena domaća politička elita. Decenijama navikavani na svemoćunutar svojih granica, naši polit-dilberi ne uspevaju da shvate da to nije univerzalni zakon. Zaneti izgubljenim teritorijama, isti ti dilberi uopšte ne haju za izgubljeno vreme, a ne pada im na pamet da se obaveste o novotariji nazvanoj hronopolitika.

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/hronopolitika.881.html?news_id=222323

—————————————————————————————————————————–  

POVEZAN TEKST:

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ

https://nikola5.wordpress.com/%d0%b8%d0%bc%d0%bf%d0%b5%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d0%bc-%d0%b8-%d0%bd%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%be%d0%bd%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d0%bc/ 

 

 

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ

 

Мајкл Хард, Антонио Негри – “Империја“ 

Игам, Београд, 2005.

 

“Средњовековно друштво било је организовано према хијерархијској схеми ранга и степена власти. Модерно доба је то разнело у току свог развоја (…) Аранжмани дисциплине почели су да се формирају већ у класично доба, али је тек у модерно доба дисциплинарни дијаграм постао дијаграм саме администрације (…) Нација је својеврсна идеолошка пречица која покушава да се ослободи појмове суверенитета и модернитета од антагонизма и кризе који их дефинишу (…) Мноштво је многострукост, раван сингуларности, отворен скуп односа, који није хомоген нити индентичан са самим собом и носи нејасан однос укључивања према онима који се налазе изван њега. Народ, напротив, тежи индентитету и унутрашњој хомогености док истиче своју различитост и искључује оно што је изван њега. Док је мноштво један конституетан однос отворености, народ је конституисана синтеза које је припремљена за сувереност (…) Са националним “ослобођењем“ и изградњом националне државе, све репресивне функције модерног суверенитета неизбежно почињу да цветају пуном снагом (…) Афирмација фрагментираних друштвених индентитета показује се као средство борбе против суверенитета како модерног субјекта тако и модерне националне државе, са свим пратећим хијерархијама (…) Бинарна концепција света имплицира есенцијализам и хомогеност индентитета на супростављеним половинама и, кроз однос преко те средишње демаркационе линије, имплицира супсумирање целокупног искуства у једну кохерентну тоталност (…) Случајност, покретљивост и флексибилност су реална снага Империје. Империјално “решење“ није да се негирају или истање ове разлике, већ, напротив, да их афирмише и да их уреди у ефикасан апарат командовања. То значи да девиза “завади па владај“ није коректна формулација империјалне стратегије. Империја веома ретко ствара поделе; напротив, она реорганизује постојеће или потенцијалне разлике, истиче их и уплиће у општу економију командовања (…) Официјелни социјалистички рецепт деколонијализације следио је суштинску логику коју су диктирале транснационалне агенције: свака постколонијална влада била је обавезна да створи радну снагу адекватну дисциплинарном режиму (…) У процесу обједињавања светског тржишта, Трећи свет, у ствари, не ишчезава, већ улази у Први свет, гнезди се у његовом срцу као гето, град страћара, фавела, који се стално продукује и репродукује (…) Националне државе су филтери токова глобалне циркулације и регулатори артикулације глобалног руковођења; другим речима, оне дистрибуишу и усмеравају токове богатства према светској власти и од светске власти, оне дисциплинују своје популације колико год је то могуће (…) Империја се схвата мање као владавина над универзалним простором и временом а више као кретање које саставља просторе и времена помоћу моћи друштвених снага које теже да се ослободе од природног цикличног карактера времена историје…

————————————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

НАЦИОНАЛИЗАМ 

ЕТНОФИЛЕТИЗАМ

Аристократија и демократија

Саборност 

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА 

ЕТНОФИЛЕТИЗАМ

 

Срећко Петровић: Црква и национализам

(…) До четвртог века идентитет хришћана није долазио у питање, делом и због тога што је Црква била одвојена од државе и прогоњена. Међутим, хришћанство се током векова, тачније од оног тренутка када је постало државна религија, нашло пред новим изазовима и искушењима. Хришћани су постепено занемаривали свој есхатолошки идентитет и стављали се у службу земаљских власти и идеологија, сакривених под плаштом утопије о „хришћанском царству“.

(…) У осамнаестом и деветнаестом веку, нажалост, православље постаје „плодни произвођач нација“ на Балкану. Ово се догодило и због утицаја који су долазили са Запада, под налетом идеја француске револуције и немачког романтизма. Епископи су, преузевши на себе улогу народних вођа, позивали сународнике на борбу за „веру и отаџбину“, а из оваквих устанака су настале савремене државе балканских традиционално православних народа.

(…) Национални и верски идентитет су се поистовећивали, а хришћански идентитет се на крају деградирао у саставни део националног идентитета. Православље се свело на обичаје једног народа. Црква се данас, од стране оних који су „традиционално православни“, легитимно сматра чуварем народне баштине. Тако се дошло до тога да многи од оних који се крсте чине то из националних разлога, а не због вере у Бога.

Хришћански идентитет је престао да се односи на припадност једној литургијској и есхатолошкој заједници, која је Црква, и постао је „украс“ националног идентитета. Оно што је Христос одбио да учини Јуди и зилотима – да постане јеврејски национални ослободилац – се на крају, преобучено у рухо неке нове националне идеје, прихватило, и данас се са поносом предлаже, и иде се чак дотле да се од тога чини знак верности православљу и Цркви. Уместо Турака или Латина, ту су сада Нови светски поредак и Европска Унија, Америка или Ватикан, небитно – од Цркве се свеједно очекује да народ поведе у борбу за опстанак и повољнију будућност, да га заштити од зла и да га усмери у правцу изградње велике, силне и сигурне националне државе.

(…) Црква се жртвује Нацији, одлази се у клањање идолу Нације: „појединачни елементи, преко којих се везују људи у свакој конкретној области, одвајајући их од људи других области, тј. национални елементи, када се апсолутизују, претварају се у идоле – тако се национализам лако подудара са идолопоклонством“.

(…) Националистичке тежње, оличене у јереси етнофилетизма, су осуђене од стране помесног сабора Православне Цркве одржаног у Константинопољу 1872. године, јер заговарају поделе људи сједињених у Христу. Ипак, и поред ове званичне осуде, етнофилетизам је бољка савременог православља.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://forum.verujem.org/index.php?topic=13871.0;wap2 

———————————————————————————–

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

НАЦИОНАЛИЗАМ  

Hrišćani 

Саборност 

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА   

 

 

 

 

НАЦИОНАЛИЗАМ

 

 

Ханс-Урлих Велер – “Национализам“

 

Светови Нови Сад, 2002.

 

“У овој књизи се национализам не употребљава у негативном, пежоративном, смислу, него као једна од могућих скраћеница за један екстремно утицајан систем идеја (…) Две дефиниције национализма: 1. систем идеја, доктрина, слика света која служи стварању, мобилизациј и интерграцији веће солидарне заједнице (зване нација), али пре свега легитимација нововремене политичке владавине (…) 2. онај испрва ‘замишљени ред’ који се ствара враћањем на традицију етничког устројства владавине и постепено путем национализма и његових следбеника остварује суверено јединствено деловање. Стога схватање да нација продукује национализам води у заблуду. Управо ствари обрнуто стоје: национализам је демијург нове стварности (…) Изван Запада национализам није настао ни у једном другом културном кругу (…) Национализам настаје као одговор на структуралне кризе раних модерних западних друштава и њихових некада обавезујућих и неприкословених слика света; језиком модерне социјалне науке речено: он происходи из критичне фазе ‘фундаменталног поремећаја поверења у правила и прописе (…) Револуције претпостављају ерозију старог поретка са последицом у виду делегитимације традиционалног институционалног устројства, посебно система власти (…) За нацију су сви припадници нације имали да буду равноправни, како би интендирана сувереност народа била лишена сваког правног и сталешког ограничења (…) Као што су се за експанзију национализма уобличила одређена друштва, тако се ослањао и на одређену религију: на хришћанску религију са њеним јеврејским традицијским језгром – протестантизму, највише калвинизму са његовом упадљивом фиксацијом на Стари завет (…) Ти делови јеврејско-хришћанског предања учвршћени су помоћу природног права са позивањем на позитивне правне принципе и просветитељство, које је истицало право индивидуе на слободно самоодређење (…) На тај начин су секуларизацијом религијских традиција настајали важни елемененти национализма (…) Мит о прецима је у хаотичном свету брзих социјалних промена стабилизовао етничко братство и националну заједницу (…) Идеју о братству или заједништву павловског хришћанства, која обухвата и све необрезане, преобликована је у представу о једној братско-егалитарној националној заједници. И иначе се хришћанска идеја да су све душе пред Богом једнаке лако дала преобликовати у секуларизовану варијанту, по којој сви људи на земљи треба да буду једнаки и равноправни. Ту се налазе религијски корени модерне егалитарне демократије, која је од самог почетка ступила у тесну везу са национализмом (…) Имајући у виду да се национализам развио у политичку религију (у цивилну или секуларну) мора се рећи да су такви појмови сасвим примерени…“

 

 

————————————————————————————————————

 

 

Данило Киш – “О национализму“

 

1973, По-етика, књига друга 1974. (интервјуи); Пешчаник. нет

 

“Национализам је, пре свега, параноја. Колективна и појединачна параноја (…) Националиста је, по дефиницији, игнорант. Национализам је, дакле, линија мањег отпора, комоција (…) Национализам је идеологија баналности (…) Кич и фолклор, фолклорни кич, ако вам се тако више свиђа, нису ништа друго до камуфлирани национализам (…) Национализам је, дакле, превасходно негативитет, национализма је негативна категорија духа, јер национализам живи на порицању и од порицања (…) Национализам живи од релативизма. Не постоје опште вредности, естетичке, етичке, итд. Постоје само релативне (…) И одакле, питамо се, тај кукавичлук, то опредељење, тај замах национализма у наше доба? Притиснут идеологијама, на маргинама друштвених кретања, збијен и изгубљен међу конфротираним идеологијама, недорастао индивидуалној побуни, јер му је она ускраћена, индивидуум се нашао у процепу, у празнини, не учествује у друштвеном животу а друштвено биће, индивидуалиста а индивидуалност му ускраћена у име идеологије, и шта му преостаје друго него да своје друштвено биће тражи другде? Националиста је рефулирани индивидуалиста, национализам је рефулирани (колективни) израз тог и таквог индивидуализма, идеологија и антиидеологија…“

———————————————————————————————————————————————–

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

Саборност

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА 

 

Владимир Димитријевић: Манифест смрти породице

Својевремено је Достојевски говорио да је од свега опаснија полунаука. И заиста: зар смо заборавили да су се најгоре идеологије 2о. века, нацизам и комунизам, маскирале науком? Хитлеровци су „научно“ доказали да су Словени, Јевреји и Роми нижа раса, и да их зато треба таманити где год се може. Концентрациони логори типа Аушвица били су „научно утемељени“. А ГУЛАГ, који је, у име „научног социјализма“ и „дијалектичког материјализма“, однео милионе живота? За време Тита, сви смо у школи учили да је, за разлику од утопијског, „ненаучног“, социјализма, Марксов и Енгелсов апсолутно научан, и да ће се, кад-тад, десити комунизам као „скок из царства нужности у царство слободе“.

Врло брзо је постало јасно да је све то лаж: утопије су се срушиле, и иза њих је остала пустош… И либерални капитализам, који, на наше очи, крепава широм света, имао је своју теорију: знате оно, „слободно тржиште“… Кад год чујете да се неко позива на науку, добро проверите о чему је реч; поготову ако тврди да је експерт… Као што рече отац Браун, омиљени јунак Г. К. Честертона, отац Браун, ономе ко га је питао да ли сумња у њиховог експерта:„Не, не сумњам; а још мање сумњам у то да је он ВАШ“. Све то имајте на уму док читате редове који вам предстоје.

Врло битна, а накарадна књига

Институт друштвених наука из Београда објавио је 2009. године књигу „Ка демократском друштву: истополне породице“. Аутор књиге је Зорица Мршевић, која је имала видну улогу у „омбудсманским“ пројектима жутокраких властодржаца. Да је књига огледало наше будућности, показују и њени рецензенти: Маријана Пајванчић, професорка Уставног права са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, Марија Драшкић, професорка породичног права са Правног факултета у Београду и судијка – судиница Уставног суда, као и Олга Цвејић, професорка Породичног права из Новог Сада. Рецензије су, свакако, биле позитивне; а то значи једно –чека нас оно што је у књизи описано. Наука наређује!

Зорица Мршевић описује пут ка легализацији хомосексуалних бракова: кохабитација, као у Француској, где „веселници“ („gay“) имају права ванбрачне заједнице без деце; у појединим државама САД то се зове „домаће партнерство“. Следећа тачка дневног реда је регистровано партнерство (Чешка, Данска, Финска, Швајцарска, Нови Зеланд, Немачка, Норвешка, Луксембург, и „напредна“ Словенија. )

Пар хомосекусалаца има право на све као и нормални брачници, осим да усваја децу. Коначни циљ содомизације, маскиране у глобализацију, је пак истополни брак (има га у пет држава САД, у Холандији, Белгији, Шведској, Канади, Исланду, Великој Британији и Шпанији. ) Ту хомосекусалци добијају право на усвајање деце.

(…) Жалосно је што се наука у Србији претвара у јефтину пропаганду политички коректних ставова, а уместо цитирања Маркса и Енгелса имамо навођење ставова Барака Обаме.

(…) Наравно, њена главна теза је да су хомосексуалци веома добри „родитељи“ , и да деца у њиховим „браковима“ немају никаквих последица по развој и срећну будућност. Такав поглед на свет уз једном „демократском друштву“ свакако се мора наметати и кроз школски систем, па ускоро можемо очекивати оно што већ деценијама имамо у најнапреднијој од свих напредних земаља света, САД, чије су школе потпуно отворене за „веселнике“(„gay“), како смо и видели.

Геј инквизиција

Као и сви велики ЕУ инквизитори, Зорица Мршевић за неприхватање генијалних ЛБГТ идеја оптужује „моралну панику“ (коју, свакако, увек прави „морална већина“, тупоумни хетеросексуалци који рађају децу и жела да и њихова деца рађају децу), као и „фанатичну религиозну искључивост“, која је некад „анатемисала локомотиву“.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri/vladimir-dimitrijevic/manifest-smrti-porodice.php

————————————————————————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

Kомунизам је исто што и фашизам и нацизам

Na pedere razbroj s’

Parada Ponosa: odsustvo, privid ili stvarnost pravne države 

ПОНОС

Vuk Perišić: Sloboda ili veresija?

Tihomir Trišić: Država bez koncepta

Tihomir Trišić: Država bez koncepta

(…) Da bi jedna država mogla da ostvaruje svoje interese, pored državnog koncepta, neophodna je prateća politika nacionalne bezbednosti, kojoj je uloga da obezbedi i zaštiti realizaciju ostvarivanja državnih interesa. To je posao nosioca politike nacionalne bezbednosti, a u prvom redu obaveštajno-bezbednosnih službi Srbije. S obzirom to da Srbija gotovo dve decenije nema nikakav valjan i ozbiljan državni koncept, ni njeni bezbednosni resursi ne mogu joj pomoći u meri u kojoj bi mogli ili morali. Što bi narod rekao – potpuni haos. A znate zašto nemamo koncept? Jer on povlači ličnu odgovornost kreatora i nosioca realizacije državne politike. Ovako, svi love u mutnom, niko ni za šta ne odgovara, ne možete jasno da “izmerite” ni jednog političara, jer smo izloženi raznim oblicima političkog marketinga, a usled tog “muljanja” svim muljatorima je dobro. I kad gube sve državne utakmice, oni to predstave narodu kao veliku pobedu. Septembar je pred vratima, izborne kampanje su u fazi priprema, a gledajte ko će Vam ponuditi državni koncept moderne Srbije u 10 rečenica. Oni koji Vam to ne ponude, ne glasajte za njih koliko god da su Vam bliski, simpatični i slično tome. Ono što uopšte neko ponudi, odvažite samo u odnosu na dve stvari: da li je koncept ostvariv i ko će ga implementirati.

CEO TEKST:

http://www.akter.co.rs/politikaprint/3945-drzava-bez-koncepta.html

—————————————————————————————

POVEZANI POSTOVI:

Спартак

Војска

Čemu BIA?

Vuk Perišić: Sloboda ili veresija?

(…)

Samo država – i nijedan drugi politički i ekonomski faktor – uživa privilegiju nekažnjivog zaduživanja još nerođenih generacija. Ta je privilegija metastazirala do točke u kojoj bi svaki pokušaj amputacije duga doveo do smrti čitavog privrednog organizma.

Ne upućuju li te činjenice na zaključak da nije na djelu kriza liberalizma nego su na djelu katastrofalne posljedice jednog neobuzdanog etatizma? Etatizma koji je svjetsku ekonomiju oteo kao taoca i sada traži basnoslovnu otkupninu. Etatizma koji u privredna bogatstva i ljudske sudbine poseže s neograničenom veresijom a civilizaciju je opteretio hipotekom koju su svi osim njega dužni otplaćivati.

To nije liberalizam. To je neka vrst politički korektnog totalitarizma. 

(…) Sloboda tržišta nije vrijednost po sebi. Vrijedna je samo njena sposobnost da generira ili održava druge, važnije slobode. Nije sloboda tržišta vrednota zato što omogućava burzovne spekulacije i bankarsko zelenaštvo već zato što demokratskim poretkom – kao svojim optimalnim pravno-političkim okvirom – omogućava čovjeku i građaninu da neometano živi svoj život pri čemu je najmanje bitna sloboda igranja na burzi. Bitne su sloboda od straha, sloboda misli i sloboda javnog iznošenja tih misli. Ili preciznije: ako tržišna sloboda i nije sama po sebi jamstvo slobode pojedinca, historijsko iskustvo je pokazalo da čovjek ne može slobodno živjeti, slobodno stvarati i slobodno se kretati ukoliko ne može slobodno trgovati i poslovati. Odsustvo tržišne slobode zajamčeno, neminovno i uvijek dokida slobodu pojedinca i društva. Drugim riječima, sloboda tržišta i sve nepravde i neizvjesnosti koje sobom donosi, cijena je koji bi pojedinac trebao biti spreman platiti za svoju ličnu slobodu. U odnosu na ponuđene alternative ta cijena čak i nije nepovoljna.

(…) Državu treba neprestano, uporno i bezobrazno podsjećati da njena svrha nije upliv na naše sudbine nego dužnost da te sudbine štiti od svakog nasilnog i neželjenog, prevashodno vlastitog upliva. Osim što raspolaže sredstvima da u svakom trenutku ukine slobodu, ona – što je još opasnije – raspolaže i sredstvima da ukidanje slobode mnoštvu prikaže kao nešto poželjno.

(…) Neki će reći da je država poželjno sredstvo za obuzdavanje cinične samovolje besprizornog, posebno bankarskog i spekulativnog kapitala. A tko će nas štititi od države kada ona obuzda kapital? Tko će njezin cinizam obuzdati?

(…) Kao i uvijek, riječ je o odabiru manjeg zla…

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7371/1368/

—————————————————————————————-

POVEZANI POSTOVI:

Is the SEC Covering Up Wall Street Crimes?

Levičari i desničari

Kомунизам је исто што и фашизам и нацизам

ЕДМУНД БЕРК

 

Kомунизам је исто што и фашизам и нацизам

Знам да многи РусоСрби не могу да прихвате чињеницу да је комунизам исто зло као што је то фашизам или нацизам.

 

Не видим битну разлику између Лењина и Мусолинија, између Хитлера и Стаљина. Надам се да сви горе у Паклу, и да је тамо и онај мали злотвор који је владао Србијом (Југославијом) после Другог светског рата.

 

Штета је што 1918. године војска САД (и Француске и Британије) није у већој мери подржала борбу царске руске војске и покушај стварања државе на истоку Русије (Сибир) – државе која би по окончању Првог светског рата сломила комунистички режим у Москви и разбила ту комунистичку банду коју су исти такви злотовори са Запада убацили у Русију. Или крајем Другог светског рата да су подржали Равногорски покрет, уместо комунисте, овде код нас у Србији.

 

Да се то догодило, да је на истоку Русије формирана јака православна држава, уз подршку хришћана са Запада, комунисти би били разбијени. Русија би током целог 20. века била хришћанска и капиталистичка држава, данас би била узорна демократија, итд. Да је Србија остала хришћанска држава, можда би комунизам у Русији пре 1990. године (или 2011.) доживео слом.

 

И можда би данас Русија и Србија слале војску у САД, В. Британију и Француску, да сломи стварање тоталитарног друштва које тамошњи фашисти и нацисти и комунисти стварају. Можда би данас Русија и Србија биле у стању да помогну хришћане на Западу.

 

Злочинци са Запада издали су царску породицу Романов, издали су и породицу Карађорђевић и генерала Дражу Михаиловића.

 

Ко ће данас да помогне хришћане на Западу? Они су били слабији и те 1918. године у односу на комунисте, фашисте и нацисте (еугеничаре, расисте), а колико су данас тек слабији. Хришћани су поражени и на Истоку и на Западу. 

Admiral (2008) (English subtitles).

The film is based on real events and tells about the fate of Alexander Kolchak, a man with multilateral talents, began their path of a sailor, who became admiral and later, become the supreme ruler of the Russian Empire.

==================
Crew:
Script – Vladimir VALUTSKY, with Zoia KUDRI
Directed by Andrei KRAVCHUK
Music by Ruslan MURATOV, Gleb MATVEICHUK
Editor – Tom ROLF
Producers – Dmitry YURKOV, Nikolai POPOV, Anatoly MAXIMOV, Dzhanik FAISIEV

Cast:
Konstantin Khabenskiy as Admiral
Elizaveta Boyarskaya as Anna
Sergey Bezrukov as General Kappel
Vladislav Vetrov as Sergey Timirev
Anna Kovalchuk as Sofia
Egor Beroev as Mikhail Smirnov
Richard Bohringer as General Zhannen
Oleg Fomin as Nikolay Podgurskiy
Anatoliy Pashinin as Rostislav Ognivtsev
Dmitriy Shcherbina as Vladimir Rybaltovskiy
Viktor Verzhbitskiy as Kerenskiy
Aleksandr Klyukvin as Premer-minister Pepelyaev
Fyodor Bondarchuk as Kinorezhisser Sergey Fyodorovich
Nikolay Burlyaev as Imperator

© Channel One Russia and Dago Film Productions, 2008.
==================
Web-site about film (in Russian):
http://admiralfilm.ru/

Na pedere razbroj s’

 

Dragoljub Žarković

 

(…) Od rane jeseni najavljuju se predizborne kampanje što nije neligitimno ni prerano, jer datum održavanja izbora sada jeste tehničko pitanje. Koaliciona vlada Mirka Cvetkovića izgurala je pun mandat pa sve da izbori budu oko Nove godine ili u aprilu i prirodno je da se partije, ambiciozne posebno, pripremaju za taj čin.
Evo, recimo, Mlađan Dinkić svako malo diže galamu protiv „partokratije“ u čijem instaliranju je udarnički učestvovao. Najnoviji trik je zahtev za ukidanje upravnih odbora u javnim preduzećima, dok bi u funkciji ostali nadzorni odbori, radi državne kontrole poslovanja. Vlada dosta nesuvislo pušta glasove o tome da bi Upravni odbori trebalo da ostanu, ali da članovi imenovani od vlade ne bi bili plaćeni!
 

Problem s ovim partokratskim telima nikada nije bio u visini naknade za rad. Glavni problem je bio u nestručnosti i koruptivnosti, nameštanju posla svojima, i po babu i po stričevima, pa bi se ta delatnost još više razvila kad bi tu bili na volonterskoj bazi. Nema u svetu ozbiljnog preduzeća bez upravnog i nadzornog odbora, a zna to i Dinkić, a pravi rad podrazumeva i novčanu nadoknadu, što zna i vlada. Nego se, oni, takmiče u popularnosti.
Već desetak dana, s druge strane, najavljuju se hapšenja odgovornih za neke od afera koje nisu bile blagovremeno procesuirane. Onda, istog dana, svi mediji iz „pouzdanih izvora“ saznaju isto: radi se o uvozu vakcina, „Kolubari“ i „Galenici“.

 

To stranke na vlasti najavljuju obračun s korupcionašima, uz asistenciju tužilaštva, i to u paketu – kao predizborni signal o njihovoj spremnosti da se obračunaju s mangupima u našim redovima. I kroz te najave leti perje i nedužnima, ali ko za to haje. Došlo je vreme da se nekom „pusti krv“ što je možda i u redu, ali otkud to da se takve stvari najavljuju i neće li se možda dogoditi da realizaciju najave neki dočekaju „na službenom putu“ pa ti posle piši poternice, za koje, kako ih mi sročimo, malo ko u svetu haje, posebno kad se dela kvalifikuju kao „zloupotreba službene dužnosti.“
 

(…) I „Dveri“ koje se spremaju za izbore najavljuju da će to biti dobar povod da na porodičnoj šetnji ovaj put okupe sto hiljada ljudi. Ivica Dačić, ministar policije, traži da se o Paradi ponosa izjasne najviši državni organi, pa mu je zamereno da je on tu gde jeste da bi branio prava i poredak, a ne da se ponaša kao šef preduzeća za pružanje bezbednosnih usluga.
Čelnicima Beograda diže se kosa na glavi i kažu da je prošlogodišnji lom koštao oko milion i po evra i mora li da se tom vrstom ponosa paradira baš svake godine.
Izbori su, dakle, tu. Nagledaćemo se mi svakakvog paradiranja, ali je dužnost barem medija da jeftini populizam prepoznaju, da ga žigošu i, ako mogu, ogade biračima.

CEO TEKST:

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/272608/Na-pedere-razbroj-s

Iran: Sukob između muslimana i Iranaca

 

RFE/RL Charles Recknagel, prevela Biljana Jovićević

Mnogi autoritarni režimi cenzurišu knjige iz političkih razloga.

No, Iran ide tako daleko u tome da je, naravno uz obrazloženje da to čine iz vjerskih razloga, Islamska republika posegla za cenzurom čak i kod djela klasika na svom jeziku.

Posljednji primjer se dogodio ove sedmice, kada su cenzori odbili da daju odobrenje jednoj izdavačkoj kući da objavi reprint izdanje jedne od najpoznatijih klasičnih epskih pjesama u zemlji.

Ministar kulture i Islamsko vođstvo odlučili su da pojedini djelovi epske poeme „Khosrov i Širin“ autora Nezami Ganjavija treba preraditi, uprkos činjenici da knjiga slovi za remek djelo klasične iranske literature već 831 godinu.

Odluka nije zapanjila samo izdavačku kuću, u kojoj su očekivali rutinsko odobrenje, već je šokirala i iransku intelektualnu elitu, i pored decenijama duge cenzorske prakse u zemlji.

„Ova poema postoji već devet vjekova i Iranci su muslimani već devet vjekova“, kaže najpoznatija iranska savremena pjesnikinja Simin Behbahani, „niko tokom tog vremena nije imao nijednu primjedbu na poemu „Khosrov i Širin“ i nije mislio da treba cenzurisati djelove poeme….. Ništa ne bi ostalo od poeme do sada da jesu. Oni koji govore o cenzurisanju poeme treba da se stide“.

Ceo tekst:

http://www.slobodnaevropa.org/content/teska_ruka_iranskih_cenzora_pala_i_na_persijske_klasike/24303204.html 

Parada Ponosa: odsustvo, privid ili stvarnost pravne države

 

Vladimir Ilić

 

Tvrdnja da Srbija ima većih problema od održavanja ovogodišnje Parade ponosa nesumnjivo je tačna. Jedan od tih problema je uzurpacija države od strane stranačkih vođstava i s njima nekada povezanih, a često i isprepletenih, privrednih krugova. Treba pogledati koja je latentna ali stvarna funkcija najnovijih javnih preganjanja oko Parade ponosa. Jer, mada je tačno da Srbija ima većih problema od održavanja Parade ponosa, nesmetano i slobodno održavanje Parade pokazalo bi da je najveći problem Srbije, odsustvo pravne države, u znatnoj meri otklonjen.

(…) Drugim rečima, ono podrazumeva kasnije dopuštanje Parade i osiguranje njenih učesnika na način sličan onome primenjenom prethodne godine. Između vlasti i nekih ciljnih grupa u stanovništvu postoje uzajamna prećutna očekivanja da se nešto dozvoli i da se postupi po zakonu tek kada se ostvari određena mera pre svega međunarodnih (delom i inostranih, a svakako ponajmanje domaćih) pritisaka. Ovaj nemušti jezik razvijen je u toku decenije i po preganjanja oko saradnje sa tribunalom u Hagu i nastavlja da se preobražava kroz javne rasprave o ustavno-pravnom statusu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Obe strane, i vlast i deo birača koji je podržava ili koji bi mogao da je podržava, ovaj komunikacijski kod dobro razumeju. Razume ga i ona treća, međunarodna (i u manjoj meri inostrana) strana. Fingira se izražavanje skepse prema opravdanosti održavanja Parade, da bi se na kraju popustilo i da bi se Pride održao. Četvrta strana, odnosno učesnici Parade, kao da bi bili zadovoljni kada bi se ponovila prošla godina. A i peta strana, prekršioci zakona i napadači na policajce, bar donekle razumeju šta najgore može da ih snađe. A to ni prošle godine nije bila dosledna primena zakona, odnosno uspešno obezbeđivanje javnog reda i mira (u konkretnom slučaju) u centru Beograda uz primenu neophodnih odgovarajućih sredstava.

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7366/1272/

———————————————————————————–

POVEZANI POSTOVI:

ПОНОС

Kada glup čovek misli da je pametan, i čestit…

Goran Marković: Gledanje pored puta

Покушај самокритике једног шарлатана

 

 

 

Kada glup čovek misli da je pametan, i čestit…

Žarko Korać

bivši potpredsednik Vlade Srbije, koja je sarađivala sa okupatorima i zločincima iz regiona

(…) Bez prethodne rasprave i stvarne recenzije, samo se štampaju udžbenik ili dopunska literatura za školu, u kojima se kolaboracija tokom Drugog svetskog rata, prikaže kao „spasavanje naroda“. Tako su vremenom kvislinška vlada Milana Nedića i četnicki pokret Draže Mihailovića, postali legitimni borci za slobodu svog naroda i nepravedno proganjane ličnosti!?

(…) Često se kaže da Srbija tek čeka svog Vilija Branta. Lično mislim da će prvo morati da sačeka svog Simona Vizentala, čoveka koji je ceo svoj život posvetio borbi da zločinci ne ostanu nekažnjeni. I objavio dve knjige pod veoma karakterističnim naslovima: „Ubice su među nama“ i „Pravda, ne osveta”.

Bojan Tončić, E-novine, 20.08.2011.

Goran Marković: Gledanje pored puta

 

Nedavno smo, posle ko zna koliko vremena, rešili da odemo na kraći odmor u Sloveniju. Prešli smo autom granicu i krenuli nekakvim seoskim putemprema Logarskoj dolini. Odmah mi je upalo u oči kako nigde nema ni traga nekom otpadu. Ni sam ne znam zašto, tokom vožnje nastavio sam da osmatram okolinu, očekujući da sve nije tako savršeno kao što izgleda. Ali nije vredelo, nikako nisam uspevao da pronađem bilo šta što bi moglo ličiti na otpadak, makar nekakav papirić ili nešto slično. Za nas koji stižemo iz jednog sasvim drugog okruženja sve je delovalo nestvarno ali i – deprimirajuće. Kako da kažem, u toj čistoći i redu kao da nisu živeli ljudi nego nekakvi fanatični higijeničari.

Stigavši na odredište, u jedno obično selo, mesto u kome bi se moglo očekivati prilično materijala koji me je interesovao, nastavio sam potragu za đubretom. Postala je to neka vrsta moje opsesije, nadao sam se da ću kad tad nabasati, ako ne na najlon kesu, ono makar na opušak. Uputili smo se stvarno prekrasnom dolinom ka vrhovima Alpa, ali ja nisam uživao u šetnji. Umesto da udišem planinski vazduh, zavirivao sam po dvorištima okolnih kuća, pretraživao šumu. Bio sam sasvim zaokupljen potragom za bilo kakvim dokazom da u toj zemlji uopšte postoji smeće. Bez rezultata.

Sutradan su došli da nas posete Jelica i Branko, prijatelji iz Ljubljane. Penjući se ka vrhu sa koga je ka dolini padao prekrasan vodopad, još uvek sam merkao nečiju nepažnju, možda makar mali znak nebrige za prirodu. Izgubivši i poslednju nadu, razmišljao sam kako da sa Brankom o tome zapodenem razgovor, a da ne ispadnem zlonameran. Kako da mu kažem da mi je malo neprijatno zbog togašto je sve tako čisto i uredno?! Zato sam ovako formulisao svoje zapažanje: „Izgleda da kod vas u Sloveniji, bez obzira na sve individualne, političke i kulturološke razlike među ljudima, postoji opšti konsenzus da se živi dobro.”

http://www.politika.rs/pogledi/Goran-Markovich/Gledanje-pored-puta.lt.html

EMIR KUSTURICA ZA NEMAČKE MEDIJE: NISAM HTEO DA SPASAVAM SVOJ UGLED NA ZAPADU

Magazin nemačkog lista „Zidojče cajtung“ pod naslovom „Ja sam đavo“, u petak (19.08.) donosi opširan intervju sa Emirom Kusturicom. Slavni reditelj priča o odnosu prema Miloševiću, tetovažama i lošem ugledu na Zapadu.

Na reči novinara „Zidojče cajtunga“ da s Kusturicom želi da razgovara o njegovom odnosu prema bivšem srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, uz konstataciju da je poslednjeg novinara – koji je to pokušao – isterao iz svog sela, Emir Kusturica je rekao:

„Bio je to jedan televizijski novinar iz Hrvatske, pre dve godine. On je tvrdio da sam ja s Miloševićem pio viski za vreme masakra u Srebrenici – što je naravno besmislica. U to vreme sam bio u Kanu. Uostalom, ja kada pijem, pijem votku, a ne viski“, rekao je Kusturica i dodao: „Čovek nije prestajao da me provocira. Rekao je da je Milošević bio Hitler. Kako to može da tvrdi za jednog malog bankara iz Beograda? Nakon 50 drugih pitanja o Miloševiću, prekinuo sam intervju i nisam ga izbacio. Ali, naravno da sam sada đavo. Vi, dakle, imate šansu da upoznate đavola“, rekao je Kusturica.

O filmskom festivalu u Turskoj, u Antaliji, kada je Kusturica – kako piše nemački list – „na vrat na nos“ napustio žiri tog festivala, Kusturica je rekao: „Ministar za kulturu i jedan režiser su me optužili da nisam zauzeo jasan stav po pitanju užasnih dešavanja u Srebrenici. Na jednoj pres konferenciji sam onda upitao novinare: ‚Zašto se vi bavite toliko Srebrenicom, a ne govorite o masovnom ubistvu koje su Turci počinili nad Jermenima?’ Posle su mi rekli da moram da dobijem obezbeđenje jer me moraju zaštititi od mogućih napada. Dobio sam deset telohranitelja, kao da sam Anđelina Žoli. Ja jako dobro znam da se branim. U svakom slučaju brzo sam otputovao. Najsmešnije je to što je kasnije pretučen jedan švajcarski reditelj, koji je ličio na mene.“

Na pitanje da li je tačno da je na nozi nameravao da istetovira lik Miloševića, Kusturica je rekao: „Hteo sam jednom da uradim tetovažu – kao što je to Maradona uradio sa Fidelom Kastrom. Ali, Milošević zaista nikada nije dolazio u obzir. Istina je da sam nakon izbijanja rata pozdravljao svakog ko je hteo da spasi Jugoslaviju kao državu. To je bilo idiotski. Jer, Milošević je pokazao da je isto tako nesposoban kao i svi ostali političari.“

U tekstu se navodi da je Kusturica kao reditelj više puta bio nagrađivan, ali i da je lično optuživan za bliskost sa srpskim agresorom. Na pitanje da li mu takav loš ugled na Zapadu smeta, Kusturica je rekao: „Bosanski filmski reditelj Danis Tanović jednom je o meni rekao: ‚sjajan reditelj, ali loš čovek’. Na to sam ja odgovorio: „Danise, ti si jedan fantastičan čovek, ali si kao reditelj nula’. Naravno da mi smeta moj ugled. Čovek može svoj život da provede ili tako što spašava svoj ugled i izvlači citate iz konteksta, ili što jednostavno živi. Ja sam se odlučio za ovo drugo.“

Uz konstataciju novinara da Kusturica rado provocira, usledila su pitanja o grupi „No Smoking“ i pesmama o Karadžiću, o Sarajevu… Na pitanje da li može da shvati da je opevavanjem Karadžića povredio rodbinu na desetine hiljada ubijenih bosanskih muslimana, reditelj je rekao: „Shvatam da je bosanski narod na mene besan, jer su mnogi izgubili braću i sestre…“

O krštenju iz 2005. o kojem nigde ne govori, Emir Kusturica je rekao: „To je intimna stvar u životu. U svakom slučaju se nisam krstio kako bih povredio muslimane kao što se kasnije tvrdilo. Moja majka je bila na samrti i hteo sam da tragam za poreklom moje komplikovane familije. Našao sam u knjigama da poreklo Kusturica potiče iz dve pravoslavne porodične grane – i htio sam da se tako izjasnim prema tim korenima. To nije trebalo da bude javno. Nisam želeo da provociram i omalovažavam… Ne dopuštam da se ograničava moja lična sloboda. Moja autonomija je suština mog života, osnova za sve što sam uradio…“

Na pitanje otkuda potiče ožiljak ispod njegovog levog oka Kusturica je odgovorio: „Iz moje mladosti iz Sarajeva. Bio sam u jednoj bandi. O tome pišem moju narednu knjigu“, izjavio je, pored ostalog, Emir Kusturica u opširnom intervju magazina nemačkog lista „Zidojče cajtung“.

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15332135,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

Bombardovanje revolucije

 

Novosti, Broj 609

Ovaj tekst odgovor je Alena Badjua na članak Žan-Luk Nansija pod nazivom “Šta za nas znače arapski narodi“ objavljen 28. 3. 2011. u listu Libération. S francuskoga preveo Ljubomir Jakić.

Datum objave: 20.08.2011.

Piše: Alen Badju

Dragi moj Žan-Luk, stav koji zastupate u prilog “zapadnoj” intervenciji u Libiji me zaista neprijatno iznenadio. Zar niste od samog početka uvideli značajnu razliku između onoga što se dešava u Libiji i onoga što se dešava u drugim zemljama? Kako to da smo i u Tunisu i Egiptu zaista mogli da vidimo masovna javna okupljanja, dok u Libiji nije bilo ničeg nalik na to? Jedan moj prijatelj koji se bavi arapskim jezikom se poslednjih nekoliko nedelja posvetio prevođenju plakata, transparenata i zastava koje su bile veoma zastupljene u demonstracijama u Tunisu i Egiptu, dok u Libiji, čak ni u Bengaziju, nije mogao da nađe nijedan takav primer.

Iznenađuje me da niste primetili još jednu veoma upadljivu činjenicu u vezi sa libijskim     “pobunjenicima”, a to je da među njima nema nijedne žene, dok su u Tunisu i Egiptu žene veoma prisutne. Zar niste znali da francuske i britanske tajne službe organizuju pad Gadafija još od prošle jeseni? Zar vas ne čudi to što se u Libiji, za razliku od ustanaka u drugim arapskim zemljama, pojavilo oružje nepoznatog porekla? To što su grupe mladića odmah počele da ispaljuju rafale u vazduh, što bi u drugim zemljama bilo nezamislivo? Zar vas nije iznenadilo to što se pojavio nekakav navodni “revolucionarni odbor” koji predvodi bivši Gadafijev saradnik, dok ni u jednoj drugoj zemlji mase koje su se digle na ustanak nisu imenovale određene pojedince kao vladu koja treba da zameni postojeću?

Zastrašivanje iz vazduha

Zar ne shvatate kako sve ove pojedinosti, i mnoge druge, govore u prilog činjenici da su samo ovde i nigde drugde velike sile bile pozvane da pruže podršku? Da su takve ništarije poput Sarkozija i Kamerona, čiji su ciljevi tako očigledno mračni, mogle da budu predmet hvale i obožavanja – a vi im odjednom dajete podršku. Zar nije samo po sebi očigledno da je Libija omogućila ulazak ovim silama, u situaciji koju u drugim zemljama uopšte nisu mogli da kontrolišu? I da je njihov cilj, potpuno jasan i uobičajen, bio da pretvore revoluciju u rat, tako što će narod izbaciti iz igre i napraviti mesta za oružje i vojsku – za one resurse nad kojima ove sile imaju monopol? Ovaj proces se svakodnevno odvija pred vašim očima i vi ga podržavate?

CEO TEKST:

http://www.novossti.com/2011/08/bombardovanje-revolucije/ 

Is the SEC Covering Up Wall Street Crimes?

.

By Matt Taibbi

.

Rolling Stone

.

August 17

(…) That, it now appears, is exactly how the Securities and Exchange Commission has been treating the Wall Street criminals who cratered the global economy a few years back. For the past two decades, according to a whistle-blower at the SEC who recently came forward to Congress, the agency has been systematically destroying records of its preliminary investigations once they are closed. By whitewashing the files of some of the nation’s worst financial criminals, the SEC has kept an entire generation of federal investigators in the dark about past inquiries into insider trading, fraud and market manipulation against companies like Goldman Sachs, Deutsche Bank and AIG. With a few strokes of the keyboard, the evidence gathered during thousands of investigations – „18,000 … including Madoff,“ as one high-ranking SEC official put it during a panicked meeting about the destruction – has apparently disappeared forever into the wormhole of history.

Read more: http://www.rollingstone.com/politics/news/is-the-sec-covering-up-wall-street-crimes-20110817 

Покушај самокритике једног шарлатана

 

„Sram ме i stid bilo“

Milorad Vučelić

(… ) To je jedina zemlja u kojoj je nemoguće otkrivati laži režima i gde je svako istraživanje izlišno. Ovo je zemlja u kojoj se političari javno hvale i ponose zato što lažu i to, sa retkim izuzecima, svi odreda. Jedino što bi oni stvarno zasluživali, jeste to da im se kaže – „Sram vas i stid bilo“.

Ali to se može reći samo onima koji znaju za stid i sram. Zato ostajemo, kao i do sada, u granicama političke korektnosti.

Cela ispovest:

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/8166-milorad-vueli-pakleno-ogledalo.html

————————————————————————————————————————

Милорад Вучелић је бивши српски политичар, некадашњи функционер Социјалистичке партије Србије, близак сарадник Слободана Милошевића, а почетком 1990-их био је генерални директор Радио-телевизије Србије. Са тог места је смењен 1995. године, али га је Милошевић у активну политику вратио 1997. године. Данас је главни и одговорни уредник недељника „Печат“. По занимању је дипломирани правник.

—————

Bačkopalanačka gimnazija obrazovala je krajem šezdesetih godina jaču ekipu mladih ljudi: Jovica Stanišić, Milorad Vučelić, Mihalj Bracika Kertes, Radovan Pankov (sećate li ga se?), Mile Isakov… Dva od tri neodvojiva junaka ove priče – Jovica i Vučela; Bracika će se priključiti kasnije – idu u Beograd na studije. Obojica su dođoši crnogorskog porekla iz porodica moralno-politički besprekornih, ambiciozni, bistri i vredni. Jovica se odlučuje za samozatajnu i mirnu karijeru u Službi državne bezbednosti, skroman i povučen, kakav je već. Vučela, ekstrovertan, načitan, šarmantan i glasan, odlučuje se za javnu karijeru.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=406665

—————-

„Le Rosej“ pohađali Karađorđevići, Vučelići, Onazisovi…

Škola „Le Rosej“ osnovana je 1880. godine i tokom celog 20. veka važila je za „školu za kraljeve“, jer je kroz nju prodefilovao najveći deo evropskih krunisanih glava, a nju su tradicionalno pohađali i članovi kraljevskog doma Karađorđevića. Među roditeljima koji su odlučili da upišu decu u „Le Rosej“ su neke od najslavnijih ličnosti proteklog veka: Džon Lenon i Joko Ono, Aristotel Onazis, Dajana Ros, Vinston Čerčil i mnogi drugi. Među decom poznatih Srba ovu školu pohađali su i sin i ćerka političara Milorada Vučelića. Švajcarski licej „Le Rosej“, sa školarinom od oko 85.000 dolara godišnje važi za najskuplju školu na svetu, što je potvrdila i „Ginisova knjiga rekorda“.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/dzet_set_svet/story/56726/%C5%A0KOLSKA+LJUBAV+OD+30+MILIJARDI+%24.html

————————————————————————————————————————-

Direktor i glavni urednik lista „Pečat“ Milorad Vučelić i srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić

Вучела и Слоба

Вучела, Воја Коштуница, Тома…

—————————————————————————————-

REŽIMOBRANITELJI??

CrossTalk: Antiwar.RIP

——————————————————————

Antiwar.com: Law and Disorder

 

Antiwar.com: Law and Disorder

 

by Nebojsa Malic, July 30, 2011

(…)

On July 26, heavily armed Albanian “special police” attempted to take over two checkpoints on the former administrative border between Kosovo and the rest of Serbia. The two posts are located in a sliver of territory in the north of the province, where local Serbs successfully opposed the Albanian takeover in 1999; as a result, Serbs still live there in relative security, while the few that have survived a decade of pogroms in the rest of Kosovo live in ghettos surrounded by barbed wire and NATO tanks.

The “government” of KLA boss Hashim Thaci, now calling himself Prime Minister, is determined to assert authority over the entire province, brazenly accusing the Serbs in the north of smuggling and organized crime. In mid-July, Thaci tried to ban trade with Serbia, seeking to pressure Belgrade into recognizing the customs stamps of the “Republic of Kosovo.” Taking over the checkpoints would enable the Albanians to enforce the ban in the Serb-inhabited north.

At first, everything went according to plan: Belgrade was mewling about international law and pleading to KFOR, EULEX and the UN (which fell on deaf ears), while the habitually hapless Tadic swore Serbia “would not fight” but only negotiate. He did so from Prague, where the Empire was honoring his sycophancy with an award. Meanwhile, the Serbian military was preoccupied with a NATO exercise in western Ukraine, presumably aimed at protecting, uh, something from someone – but not Serbia, in any case.

(…)

Could it be that the Empire is still devoted to the project referenced by the late Rep. Lantos, to impress “jihadists of all color and hue” by supporting “another Muslim state” in Europe? If so, it is working out so well…

Read more: http://original.antiwar.com/malic/2011/07/29/law-and-disorder-2/  

—————————————————————————————————————–

This site is devoted to the cause of non-interventionism and is read by libertarians, pacifists, leftists, „greens,“ and independents alike, as well as many on the Right who agree with our opposition to imperialism. Our initial project was to fight against intervention in the Balkans under the Clinton presidency. We applied the same principles to Clinton’s campaigns in Haiti and Kosovo and bombings of Sudan and Afghanistan. Our politics are libertarian: our opposition to war is rooted in Randolph Bourne’s concept that „War is the health of the State.“ With every war, America has made a „great leap“ into statism, and as Bourne emphasized, „it is during war that one best understands the nature of that institution [the State].“ At its core, that nature includes an ever increasing threat to individual liberty and the centralization of political power.

Antiwar.com is one project of our parent foundation, the Randolph Bourne Institute. It is a program that provides a sounding board of interest to all who are concerned about U.S. foreign policy and its implications.

Read more: http://antiwar.com/who.php

—————————————————————————————————————

Dana Loesch, “The Conservative Alternative“

Jon Stewart Destroys Media For Ignoring Ron Paul

Dana Loesch, “The Conservative Alternative“

Dana Loesch is the Editor-in-Chief of Big Journalism and hosts her own daily radio show, The Dana Show: The Conservative Alternative on KFTK 97.1 FM Talk. A former award-winning newspaper columnist, Dana began blogging in 2001 and was named one of the top 16 most powerful mothers online by Neilsen. Dana appears regularly on Fox News, CNN, CBS, and ABC and was the first and only female guest host for the popular Michael Savage, who called her his „Mental Match.“ She speaks regularly on the subject of activism and netroots, serves as co-founder of the St. Louis Tea Party, and is credited with having helped take Dede Scozzafava out of NY23. She and her husband, Chris, live in St. Louis with their two young sons.

Dana Loesch Exposes Attempts to Paint Bachmann as Fringe Candidate:

http://www.breitbart.tv/big-journalisms-loesch-exposes-attempts-to-paint-bachmann-as-fringe-candidate/

Norwegian victims to be rehabilitated at Turkey hotels

 

The relatives of those who were killed in last month’s deadly twin attacks in Norway will be rehabilitated at hotels in Turkey’s popular tourist destination of Antalya, the Turkey media reported on Wednesday. A bomb that exploded on July 22 in the heart of Oslo was followed by a horrific shooting spree on an island hosting a youth retreat for the prime minister’s center-left party.

Oya Demirel, a member of the Scandinavian Life Center (SLC) which operates in coordination with the Norwegian government, said a group of 35 experts from the ministry will travel to Antalya in September to examine the region. “The Norwegian Health Ministry decided that those who were affected by the massacre need rehabilitation. Groups of elderly Norwegians between 65 and 85 who are in need of nursing care and health services were already being sent to Antalya hotels to receive care. We expect that the number of Norwegians sent to Antalya will be 9,000 this year,” she said.

http://www.norwaynews.com/en/~view.php?72IjlL235092VT448ee8No488aCQ6Zc84dbT64d58c7lHAb764p6xde453XKRI08

Gold Hits New Record After Chavez Announces Plan To Pull Reserves From US, European Banks

 

 

Paul Joseph Watson
Prison Planet.com
Thursday, August 18, 2011

Hugo Chavez’s announcement last night that he was to nationalize the country’s gold mining industry undoubtedly has had an impact on today’s trading.

Chavez likened the people that control the gold industry to “the mafia,” stating, “We can’t keep allowing them to take it away,” as he made public plans to withdraw $11B in gold reserves from U.S. and European banks, including 99 tonnes held with the Bank of England and other reserves held by J.P. Morgan Chase, Barclays, HSBC and Standard Chartered, France’s BNP Paribas and Canada’s Bank of Nova Scotia.

Of the country’s 365.8 tonnes of gold, 211 tonnes is believed to be held abroad.

“At the time of these disturbances, it’s preferable to recover our assets, in this case the gold, and have it here in the vaults,” Venezuelan Central Bank president Nelson Merentes said, adding that it would be re-invested in more stable economies like China, Russia and Brazil.

http://www.prisonplanet.com/gold-hits-new-record-after-chavez-announces-plan-to-pull-reserves-from-us-european-banks.html

Душан Силни – пројекат Скопље 2014

Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Грка на Ускрс (16. априла 1346.) у тврђави Кале у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон. Образложење за овај поступак цар Душан је нашао у учењу хришћанске цркве. Све што је некада Господ даровао првом хришћанском цару, Константину Великом, прешло је у Душанове руке. Мисли се на земље и велике градове „грчког царства“. Душанова титула сада је гласила: Вољом Божјом, Благоверни и Христољубиви цар Србљем и Грком и земље поморске и свему дису (западу).

Крунисање цара Душана.

Дело славног чешког сликара Алфонса Мухе из циклуса словенске епопеје.

SRBIJU ĆE OSLOBODITI GENERACIJA DANAŠNJIH SREDNJOŠKOLACA

STANIMIR TRIFUNOVIĆ

.
Predviđajući blagovremeno eruptivne potencijale novog razočaranja režim je jezivom kombinacijom represije na unutrašnjem planu i pacifikacije nacije na internacionalnom planu zapravo samo povećavao animozitete između sebe i sopstvenog Naroda i osnaživao ukorovljenu klicu slobodarskog duha srpskog Naroda.

I zato, normativni odnos patriotske svesti pojedinaca ili grupa ne sme da bude deklarativno distanciranje od vlasti (distanciranje može biti manipulativna, uskogruda, pomodna i čak trenutna stvar, puki marketinški trik), već efektivno distanciranje od ideologije koju ona kontinuirano zastupa i realizuje mimo volje Naroda.

Ovu ideologiju trenutno sprovodi tehnokratsko-menadžerska kasta političkih amatera mlađe srednje generacije, dominantno rukovođena ličnim impulsom koji po pravilu zanemaruje razum, omalovažava iskustvo i potcenjuje sve što asocira na prošlost. To je klasa „poslednjih mohikanca“ evrounijske tragedije srpskog Naroda, koja će svoju političku podobnost bestidno i sve otvorenije pretpostavljati ličnim instant zadovoljstvima dok im Narod to bude dopuštao. Za ovaj soj ljudi ne može se sa sigurnošću reći da autentično i posvećeno veruju u ideju (EU), ali se može tvrditi da neće odustati od vlastohlepnosti i ostalih ličnih ambicija. Umeju oni da opstaju, budimo uvereni u to.

PROCES REGENERACIJE

Zato će Srbiju osloboditi „trećepozivci“ – današnji golobradi srednjoškolci, čije se propagandno ubrizgane iluzije već dramatično sudaraju sa autističnom arogancijom okupacionih vlasti i iscrepljenim očekivanjima o EU bajci generacije njihovih obmanutih roditelja. Oni čiji gnev neće biti upravljen samo prema državi i režimu već i prema nama koji smo indolentno ćerdali vreme koje je pripadalo ne samo nama već i njima. Upravo oni kojima nećemo imati pravo ni slovo da kažemo jer smo godinama ranije ćutali kada je trebalo glasno govoriti. Oni kojima nismo ostavili ništa osim poniženja.

Nije to samo posledica nacionalnog osvešćivanja, neko će reći razočaranja u EU već i prirodnog procesa regeneracije (poslednjim ratovima) atrofirane nacionalne svesti, koja ima svoju unutrašnju rehabilitacionu dinamiku. Kao i svako ozdravljenje, uostalom.

Trećepozivcima će u prilog ići ne samo dalje slabljenje globalističkih procesa i imperijalnih moći velikih sila već i revitalizacija prosvetiteljske svesti savesnih pojedinaca i udruženja na tim geografskim širinama o dehumanizaciji sopstvenih društava i otvorenim kolonijalnim ambicijama njihovih režima. Već započeti ozbiljni građanski protesti (Grčka, V. Britanija…), koji ne moraju (a mogu) nužno imati karakter građanskih revolucija poput onih iz 18. veka, francuske, na primer, neizostavno i neumoljivo indiciraju svoj neoprosvetiteljski duh i misiju. Prosvetiteljstvo je, podsetimo se, proklamovalo čovekovu ličnu slobodu i građansku jednakost kao najviše vrednosti, zatim pravo čoveka na kritičko mišljenje o religiji i politici proglašavajući razum vrhovnim sudijom u svemu i smatrajući ga osnovnom pokretačkom snagom istorije.

CEO TEKST:

http://standard.rs/vesti/36-politika/8150-stanimir-trifunovi-srbiju-e-osloboditi-generacija-dananjih-srednjokolaca-.html

—————————————–

POVEZANI POSTOVI:

Levičari i desničari

Епископ бачки Г. Иринеј: “Спрега политичке елите, тајкуна и организованог криминала“

Нису то часне судије, то су ситни преваранти који морају да заврше у затвору

Владајућа елита, ЕУ, Космет, канцеларка…

Зашто информације нису доступне и грађанима ако је јавни сервис европске Србије заиста јаван?

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

Nezaposlenost u Srbiji

Jon Stewart Destroys Media For Ignoring Ron Paul

 

Revolutionpac.com
Aug 16, 2011

Stewart reviewed the Sunday morning talk show talking points, and found that, universally, Bachmann, Romney, and Perry were considered the “top tier.” “You’re not forgetting anyone?” Stewart asked, referring to Rep. Paul, who had come in second.

Rep. Paul managed to be ignored over Rick Santorum– “he lost to the guy who lost so bad he dropped out of the race”– and Jon Huntsman, who got 69 votes. “If all of Jon Huntsman’s supporters met at the Ames, Iowa Quiznos, the fire marshal would say, ‘yeah, that’s fine, here are some more seats.’”

Stewart found it bewildering that Rep. Paul had become “the 13th floor of a hotel,” culminating with a clip of a CNN anchor requesting a reporter leave out the Ron Paul reporting if they found any juicy Sarah Palin stuff– saying, in Stewart’s words, “I mean, f*ck that guy, right?”

VIDEO:

http://www.thedailyshow.com/

http://www.prisonplanet.com/jon-stewart-destroys-media.html

 Jon Stewart exposes media censorship of Ron Paul 

http://www.youtube.com/watch?v=cUXBz6AGJFM

 

———————————————————————————————

Vote for Ron Paul 2012

Infowars: Reuters Edits Iowa Poll Reality According to Globalist Agenda

Triple-A Idiots – Bankers Launch Next Leg Of Planned Economic Collapse

NATO-backed Kosovo government murders Serbs to steal their organs

Savage and the fall of the U.K.

Нису то часне судије, то су ситни преваранти који морају да заврше у затвору

Блиц, 17.08.2011.

Iako je Ustavni sud odluku o prestanku važenja duplih funkcija doneo 7. jula, ona ni skoro mesec i po dana kasnije nije objavljena u Službenom glasniku, što mnogi funkcioneri koriste kao izgovor da i dalje sede u dve fotelje. U Službenom glasniku za „Blic“ su potvrdili da im odluka još nije stigla i da u naredna dva broja neće biti objavljena. U Ustavnom sudu zbog godišnjih odmora nisu mogli da daju izjave, samo nam je kratko rečeno da je proces izrade konačnog teksta odluke u toku.

Судије Уставног суда:

http://www.ustavni.sud.rs/page/view/113-100018/sudije

————

Епископ бачки Г. Иринеј: “Спрега политичке елите, тајкуна и организованог криминала“

 

Епископ бачки Г. Иринеј: “Спрега политичке елите, тајкуна и организованог криминала“

На данашњој конференцији за штампу Епископ бачки Г. Иринеј изјавио је да се реституција одлаже, да се предлажу лоша решења, због тога што постоји спрега “политичке елите, тајкуна и организованог криминала“ јер владајућа политичка и привредна елита не жели да врати имовину старим власницима већ је препродају и на томе зарађују новац (ово је било на вестима Б92, још увек ниједан штампани медиј није пренео ову изјаву, овај део изјаве са конференције, не знам за друге телевизије).

ВИДЕО са конференције – ТВ Б92:

http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=905&yyyy=2011&mm=08&dd=16&nav_id=532280

———

Конференција за медије представника традиционалних Цркава и верских заједница у Србији

Данас је у просторијама Савеза јеврејских општина у Београду одржана конференција за штампу на којој су представници традиционалних Цркава и верских заједница у Србији указали на многе проблеме код враћања (реституције) незаконито отете имовине Цркава и верских заједница у Србији. Овим поводом бројним представницима медија обратили су се Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, Београдски надбискуп Г. Станислав Хочевар, председник Савеза јеврејских општина Србије г. Александар Нећак и адвокат који заступа Цркве и верске заједнице у поступку реституције г. Мирослав Николић.

• Саопштење за јавност традиционалних Цркава и верских заједница у Србији – 15 август 2011. године
• Саопштење за јавност традиционалних Цркава и верских заједница у Србији – 16. август 2011. године  
• сајт СПЦ  

————————–

ПОВЕЗАН ПОСТ:

Зашто информације нису доступне и грађанима ако је јавни сервис европске Србије заиста јаван?

Levičari i desničari

 

Bertolt Brecht, banke i bubrežnjak

Muharem Bazdulj

Oslobođenje

 

Osnovni problem po(st)mod(er)nih ljevičara je u tome što njih proleteri, pravi proleteri, uopšte i ne interesuju. Ne poznaju ih, ne susreću ih, a ako se ponegdje eventualno i mimoiđu, ljevičari će prezrivo frknuti i podići nos jer proleteri, zaboga, smrde… Taj prezir spram konobara (i svih drugih „common people“) tajni je sastojak savremene po(st)mod(er)ne ljevice za koju nema razlike između ravnopravnosti i uravnilovke i kojoj je socijalizam samo brend; drugim riječima, oni su (neo)marksisti onako kako su nekoć klinci bili pankeri ili darkeri. Zato njih više i interesuju furke na veg(etarij)anstvo i slične stvari, nego običan svijet za koji se, kao, bore.

http://pescanik.net/content/view/7345/1084/

 

——————————————————————————-

 

Anarchy in the UK?

Stevan Filipović

Danas

Nešto slično se i danas dešava kada čitate komentare vezane za nemire u Londonu. Svaki od njih mnogo više daje uvida u poziciju iz koje autor progovara, nego što vam iole osvetljava pravu pozadinu stvari. Kao što reče pronicljiva novinarka Washington Post-a, desničarska štampa će za nemire okriviti „zavisnost od socijalne pomoći, multikulturalizam i slabu vlast“, a levičarska kukati o „policijskoj brutalnosti i nedostatku socijalne pomoći“ – dakle, svako priča svoju priču, nudeći „objašnjenja“ koja se ne menjaju već godinama, a društvo se u međuvremenu transformisalo do te mere da su mlađanim huliganima koji razbijaju izloge, pale kuće i kradu televizore uglavnom potpuno apstraktni i sami koncepti kojima se „analitičari“ gađaju. 

http://pescanik.net/content/view/7344/1084/

 

—————————————————————————-

 

Ne prepoznajete?    

  

Svetlana Slapšak  

 

Bez kriterijuma, ideološke priče ili ubedljivog razloga, sirotinja se pokušava ubediti da ne može imati bolje, dok sve oko nje radi na tome da je sludi željama za boljim. I istovremeno, sve drugo je neprekidno useljavano u glave, dok ne puknu od neispunjenih želja. Za starije, sećanje na nekadašnju, nepotpunu i traljavu jednakost postaje utopijska fantazma, za mlađe, koji su i toga lišeni, ne ostaje skoro ništa. Nekoliko generacija više nema osnovnih znanja o radu i eksploataciji. Neverbalna pobuna čak može izgledati privlačnija od teško zaglupljujućih, kao što su para-nacističke i rasističke.

http://pescanik.net/content/view/7336/136/

——————————————————————-

POVEZANI POSTOVI:

Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

Криза капитализма или… фашизма

Аристократија и демократија

 

Vote for Ron Paul 2012

 ——————————————————

Аbout  Ron Paul

http://www.ronpaul2012.com/ 

——————————————————

Infowars: Reuters Edits Iowa Poll Reality According to Globalist Agenda

Владајућа елита, ЕУ, Космет, канцеларка…

 

Zašto Tadić i DS prete Evropskoj uniji?

Vesna Pešić  

http://pescanik.net/content/view/7341/97/

———-

ANGELA MERKEL U BEOGRADU, DAN U KOME ĆE BORISA OTPISATI I ON SAM

Željko Cvijanović

 http://www.standard.rs/vesti/36-politika/8112-eljko-cvijanovi-angela-merkel-u-beogradu-dan-u-kome-e-borisa-otpisati-i-on-sam-.html

———-

U Briselu niko nije reagovao na pozdrav premijerke Jadranke Kosor koji je na obeležavanju 16. godišnjice “Oluje“ iz Knina uputila hrvatskim generalima

“Frankfurter Algemajne Cajtung“

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/271599/Frankfurter-Niko-se-u-Briselu-nije-pomaknuo-na-izjavu-Kosorove-o-Oluji

———–

Хрватска премијерка (још) живи у стану отетом од српске фамилије. Замислите београдску пропорцију и случај неког министра, не мора да буде први, који се нечасно уселио у стан овдашњег грађанина хрватског порекла!

Љубодраг Стојадиновић

http://www.politika.rs/pogledi/LJ-Stojadinovic/Komsija-Ante.sr.html

————

Ugledu Srbije su više doprineli Srbi koji su postavili balvane i rekli „ovde nećete proći“, nego hiljade depeša napisanih Stefanovićevom, Tadićevom ili Jeremićevom rukom

Nebojša Malić

http://standard.rs/vesti/36-politika/8134-pogled-iz-vaingtona-neboja-mali-odgovor-naroda-tadiu-i-kompaniji-moda-e-doi-i-pre-izbora.html

————

Neustavan referendum Kosovo ili EU

Vojislav Koštunica

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/271498/Vojislav-Kostunica-Neustavan-referendum-Kosovo-ili-EU

———–

POVEZANI POSTOVI:

Savage and the fall of the U.K.

Svetozar Cvetković: Sami smo krivi što nam drugi ne veruju

Шта би учинио кнез Милош?

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

Nezaposlenost u Srbiji

Bože spasi, Bože brani…

Savage and the fall of the U.K.

 

 Joseph Farah

 

It’s been more than two years since Britain banned entry to American talk-radio phenom Michael Savage, along with a short list of terrorists, neo-Nazis murderers and other vile scum.

It was in May 2009 that the British government released a list of 16 persona non grata – banned so as to protect the country from provocateurs of violence.

Today we should ask London how that deal is working out for them.

I don’t wish to make light of the tragedy of the rioting, looting and mayhem raging across the country, initiated by home-grown hooligans spoon-fed a diet of state socialism and mindless political correctness of the kind Savage is such an artful critic.

Incredibly, that ban on Savage is still in place – like a vexing stain on Britain’s proud history of dialogue debate and free expression.

The motivations behind Britain’s unprovoked and unprecedented attack on an American political and cultural commentator are by now well understood. Ever so careful not to slight Muslims by disproportionately banning real terrorists from the country, Britain added Savage to the list of dangerous ne’er-do-wells to provide cover for its otherwise perfectly reasonable actions to defend the country. However, in the process, they smeared – and continue to smear – a brilliant pundit and best-selling author, law-abiding and non-violent American celebrity citizen.

Now that Britain is aflame – and Savage is nowhere in sight as a provocateur – I thought it might be a good time to revisit this shameful episode in British politics.

Banning an insightful, inspiring, entertaining and, yes, provocative American radio talk-show host from its shores did not protect Britain from the kind of violence it was attempting to prevent two years ago. That’s for sure.

With marauding youths burning and pillaging and killing innocent people throughout the country night after night, I suspect a review of Britain’s homeland security policies with respect to Savage is a low priority at the moment.

It would seem apparent, however, that Britain has made less-than-perfect choices about whom to allow into the country and whom to keep out.

Let me put it another way: Britain is worse off today for not having voices like Michael Savage’s present. He’s a witty sage of the airwaves – somebody you might think Britain would be inviting as an honored guest in a free and open society, especially one known for sometimes outrageous but brilliant satire.

Put another way, America is much better off for the artistry of Michael Savage. The only threat Savage poses to a free society is that he might actually expose its concealed dark underbelly of secrets, its abuses, its contradictions, its injustices.

No one has ever been killed as a result of a broadcast by Michael Savage, though I know many people who have been enlightened.

No one has ever been maimed as a result of a best-selling book by Michael Savage, though I know many people who have been entertained.

No one has ever suffered property damage as a result of attending a lecture or performance by Michael Savage, though I know many have been intellectually challenged.

All this is to say Britain has made some colossal mistakes in social policy that are self-evident from the images and videos and reporting we’re all seeing. The misguided decision to ban a harmless troubadour of the right, a gifted soldier of passion and truth, needs to be remembered at a time like this.

I can only hope, once Britain resolves its current social crisis, the political class apologizes to Savage and opens its doors to a cherished and celebrated voice that could actually help address the root problems afflicting the country right now.

Read more: Savage and the fall of the U.K. http://www.wnd.com/index.php?fa=PAGE.view&pageId=333649#ixzz1V7pAmVbM

——————————————————————————————————————————————

Michael Savage proves KOSOVO is SERBIA!

Infowars: Reuters Edits Iowa Poll Reality According to Globalist Agenda

NIGEL FARAGE CALLS FOR THE UK ARMY TO BACK UP THE UK POLICE FORCE – Alex Jones: Globalist Launch UK Race Wars Using Zombie/Braindead Youth

 

Infowars: Reuters Edits Iowa Poll Reality According to Globalist Agenda

 

Alex talks about the fact Ron Paul is the Republican presidential front-runner despite an all-out effort by the political establishment and the corporate media to marginalize and ignore him.

Alex also talks about Rick Perry’s entrance into the race over the weekend and Perry’s effort to portray himself as a conservative Christian Tea Party leader when in fact he is a one-world globalist and former Al Gore campaign manager.

——–

Or how Reuters slit its legitimacy’s wrists.

Tony Cartalucci
Prisonplanet.com
Aug 15, 2011

Often cited as a reliable, reputable news source, Reuters is in actuality nothing more than another den of duplicity bought and paid for by the corporate financiers ruling/ruining Western civilization. Their latest article titled, “Bachmann and Perry – a beautiful 2012 rivalry” sidelines reality according to the globalist script so soundly you can almost hear the noses of Reuters editors’ growing. The GOP Iowa debate saw Ron Paul annihilate the competition with counts showing him as far as three times further ahead of the next runner-up Newt Gingrich. However, the final tally of the Iowa straw poll saw establishment footstool Michele Bachmann eke out Ron Paul by a mere 152 votes. Despite the closeness of the race and the immense political ramifications of a candidate labeled by the corporate media as part of “fringe politics” finishing neck-to-neck with the insincere Bachmann, Reuters decided to write about Rick Perry’s insignificant, meaningless, though establishment approved, entry into the GOP 2012 race instead. Not a single mention of Ron Paul was made.

Image: Thomson Rueters, while masquerading as a reputable news agency, in reality maintains an incestuous relationship with globalist corporate-financier interests which it shares memberships with upon the Council on Foreign Relations and the Chatham House. Reuters’ biased reporting indicates impropriety regarding the immense conflict of interest its membership in these elitist think-tanks engender.

….

Reuters does however mention second place runner up, in the 2007 straw poll that is, Mike Huckabee, as well as Mitt Romney who finished seventh this year in Iowa. Ron Paul is suspiciously edited out of the entire story, despite being a front-runner with 4,671 votes compared to Rick Perry’s back-chaseing 718 votes. If a reader was foolishly depending on Reuters for complete coverage of what took place in Iowa, they might not even know Ron Paul existed – and that is exactly the point.

Rick Perry, who recently and very much farcically claimed America “cannot afford four more years of this rudderless leadership,” already has the frothing madmen currently engineering Obama’s multiple wars behind the scenes, lining up behind him for indeed, four more years of what Perry calls “rudderless leadership.” Foreign Policy recently reported that warmongering Neo-Con scum including Douglas Feith, William Luti, Andrew McCarthy, Charles Stimson, and Daniel Fata, with the help of certified warmonger and corporate fascist Donald Rumsfeld, had been introduced to Rick Perry to help him “brush up” on foreign policy. Also meeting with Perry was Dan Blumenthal of the Neo-Con, Fortune 500-funded AEI, Peter Brookes of the Fortune 500-funded Heritage Foundation (page 35), and Zalmay Khalizad, a fellow Neo-Con warmonger, PNAC signatory, and a member of the extraterritorial meddling National Endowment for Democracy’s board of directors, to help Perry define his “hawk internationalist” foreign policy stance.

By “hawk internationalist,” Foreign Policy indicates that it means, “embracing American exceptionalism and the unique role we must play in confronting the many threats we face.” In actual terms it means embracing more wars, more meddling abroad, more corporate fascist agendas to expand their financial, military, and economic hegemony worldwide ramrodded through at the expense of American sovereignty, treasure, and blood. In all, Perry is a handpicked star candidate for the global elite for whom Reuters really writes for, which is why despite reality, Bachmann and Perry make “a beautiful 2012 rivalry.”

While it would be folly to take one poorly written article clearly biased and detached from reality to malign an entire news organization, Reuters has recently been making quite a case against itself. It has produced the now exposed, disgraced journalist Andrew Marshall who claims to have now quit the news agency to write his own meaningless commentary about equally meaningless US State Department commentary allegedly contained within Wikileaks. To top it all off – he has suspiciously decided to myopically obsess over Wikileaks cables only pertaining to attacking the Thai government and Thai institutions operating beyond globalist control and funding, in tandem with hired globalist lawyer Robert Amsterdam.

Reuters has also joined in on the concerted use of weasel words and citing witness accounts to help sell the war in Libya as well as promote Western intervention in Syria.

Readers will also be interested to know that Thomson Reuters is a corporate member of the globalist Fortune 500 lined Chatham House think tank and the Council on Foreign Relationssignifying a grotesquely overt conflict of interest between their reporting and their defending of a corporate establishment they are incestuously involved with. With this in mind, it is no surprise that they are pushing Perry and Bachmann, two candidates who regardless of which wins, will allow the unraveling of America at the hands of the corporate-financiers of Wall Street and London to continue or perhaps even accelerate unchallenged.

To rework Rick Perry’s cartoonish soundbite into something more palatable, America cannot afford another day of duplicity from the illegitimate, overtly compromised mainstream media and the megalomaniacs that use them to push their psychopathic agenda. Don’t let the slick logos and million-dollar studios fool you, Thompson Reuters with their overt hackery, has slit the wrists of their own legitimacy with their latest article. Expect Reuters to continue bleeding its legitimacy dry, and expect it to be joined by others as reality continues to clash with an ever tenuous globalist narrative unraveling before the world’s eyes.

http://www.prisonplanet.com/reuters-edits-iowa-poll-reality-according-to-globalist-agenda.html

Infowars: Why is George Soros selling gold and buying farmland?

 

Mike Adams
Natural News
Aug 15, 2011

Food prices are skyrocketing all across the globe, and there’s no end in sight. The United Nations says food inflation is currently at 30% a year, and the fast-eroding value of the dollar is causing food prices to appear even higher (in contrast to a weakening currency). As the dollar drops in value due to runaway money printing at the Federal Reserve, the cost to import foods from other nations looks to double in just the next two years — and possibly every two years thereafter.

That’s probably why investors around the globe are flocking to farmland as the new growth industry. “Investors are pouring into farmland in the U.S. and parts of Europe, Latin America and Africa as global food prices soar,” reports Bloomberg magazine (http://www.bloomberg.com/news/2011-…). “A fund controlled by George Soros, the billionaire hedge-fund manager, owns 23.4 percent of South American farmland venture Adecoagro SA.”

Jim Rogers is also quoted in the same story, saying, “I have frequently told people that one of the best investments in the world will be farmland.”

That’s because demand for food is accelerating even as radical climate changes, a loss of fossil water supplies, and the failure of genetically engineered crops is actually reducing food yields around the globe. Ceres Partners, which invests in farmland, has produced astonishing 16 percent annual returns since its launch in 2008. And this is during a depressed economy when most other industries are showing losses.

Why growing and storing your own food can be a goldmine

All this means we can count on three things happening in the years ahead:

Prediction #1) Food supplies will become more scarce.

Prediction #2) Food prices will double over the next 2-3 years, and then probably double again in another 2-3 years.

Prediction #3) When food prices are 400% of today’s levels, backyard farming or gardening pays off big in terms of real dollar savings.

In other words, as food prices skyrocket, it becomes increasingly more financially viable to grow your own food (or store it now while prices are low). I’m listing some resources below where you can learn more about growing your own food or storing high-density superfoods right now, but in the mean time, I’d like you to start considering the idea of starting your own garden in the spring.

You can’t grow gold. You can’t print your own currency (unless you’re the Fed). But you CAN grow something more valuable than gold and money: Food!

Lessons from post World War II Taiwan and why food is more valuable than gold

I lived in Taiwan for two years, and I’ve had the opportunity to talk with people there who lived through the post World War II recovery. During the war, of course, Taiwan was occupied by the imperialist Japanese empire, and Taiwan existed in a state of military occupation (with perpetual martial law).

After the war ended and the Japanese left, Taiwan bootstrapped its own government into power under Chiang Kai-shek. The old Taiwan currency was immediately printed in large quantities by the Taiwan government leading to a runaway inflation scenario for what is now called the “old Taiwan dollar.” Very quickly, however, the government launched a new currency called the New Taiwan dollar (NT$). By 1949, the old Taiwan dollar was being exchanged for the New Taiwan dollar (NT$) at a ratio of 40,000 to 1. (Yep. You had $40,000 and now it’s worth a buck…).

During those years after WWII, if you wanted to rent an apartment, buy a house or find a place to live, cash was worthless and even GOLD wasn’t considered very useful. The only thing that represented real wealth was FOOD. If you had food, you could trade it for anything: an automobile, a home, tools, clothing or even land. If you didn’t have food, you were bankrupt; regardless of how much cash or gold you had.

A chicken that could lay eggs was worth more than an ounce of gold!

You can’t eat gold, folks. And you can’t eat silver. Everybody has to eat to stay alive, and that means everybody needs a constant stream of food just to keep breathing. That’s why investing in food makes so much sense.

And by “investing in food,” I mean any or all of the following:

• Investing in storable food that you can save on the shelf and keep for future use or barter.

• Investing in your own gardening skills so that you have the know-how to produce food when needed.

• Investing in non-hybrid garden seeds so that you have the genetic blueprints to grow food that can propagate itself generation after generation.

• Investing in farmland — especially farmland with water — that offers the fertility and climate to produce food.

• Investing in educational courses that teach you how to create food through a variety of methods: Wildcrafting, gardening, sprouting and so on.

Free resources

We have many FREE resources available on NaturalNews.com and NaturalNews.TV that help teach you how to grow your own food. Check out the following for starters:

Articles:

Grow It Yourself: Save Money, Help Earth, and Improve Your Quality of Life
http://www.naturalnews.com/025699_f…

Green gardening secrets: How to eliminate bugs and pests without using poison
http://www.naturalnews.com/032276_g…

Food Forests – Design modern solutions from ancient traditions
http://www.naturalnews.com/033002_f…

How to grow your own pharmaceuticals (plant-based medicines)
http://www.naturalnews.com/009458_p…

Videos:

Growing Organic Tomatoes
http://naturalnews.tv/v.asp?v=36940…

See the entire channel of The Raw Food Muscleat:
http://naturalnews.tv/Browse.asp?me…

Edible Forest Gardening – Garden Mound
http://naturalnews.tv/v.asp?v=FA6B4…

See the entire channel of Living Libationsat:
http://naturalnews.tv/Browse.asp?me…

Sustainable agriculture: Interview with Farmer Brad
http://naturalnews.tv/v.asp?v=E5E67…

Other resources (courses and products)

Here at NaturalNews, we’ve also been working diligently on producing educational materials that teach important principles of food storage and food production. Here are some of the resources we have available right now:

•Storable Organics is a line of storable ancient grains and superfoods that we created so that we could have long-term storable nutrition for our own families and friends. These foods include quinoa, chia seeds, chlorella tablets, brown rice, spelt, Himalayan sea salt, Boku Superfood and many other items:www.StorableOrganics.com

The good news is that for the next week, many of these items are ON SALE at 44% off. Click here to check out this huge food preparedness sale at the NaturalNews Store.

•“Be Prepared, Not Scared — Food Security” by the Health Ranger and Robert Scott Bell. It’s a nine-hour audio course with bonus videos and special reports that teach you a wealth of information about food storage, home gardening, food preserving, bartering, seeds and a whole lot more.

Click here for instant access to this course.

• “Backyard Food Production” by Marjorie Wildcraft. This 110-minute video course (and 60+ downloadable resource documents) teaches you an innovative, compact system for backyard food production that uses barely 1500 square feet to provide about half the food requirements for a family of four. Incredible information! Proven through years of actual practice on a family farm, this system minimizes outside inputs and provides proteins, vegetables nutrients, healthy fats and a lot more.

Click here to watch the preview video or to access the entire course.

Food skills are about to become essential for survival

No matter what you do, remember to stay informed about growing your own food. It’s something that’s hugely rewarding right now and about to become hugely profitable in the years ahead as food prices continues to skyrocket.

Remember, folks: You can’t eat gold. So make sure food storage and production becomes part of your overall preparedness strategy, too. Yes, gold and silver are extremely useful and I recommend them, too… but don’t forget to feed yourself. You can starve to death in a house built out of solid gold if you forget to cover food production!

http://www.prisonplanet.com/why-is-george-soros-selling-gold-and-buying-farmland.html

Svetozar Cvetković: Sami smo krivi što nam drugi ne veruju

• Posle haških optuženika, na red je došlo pitanje statusa Kosova. Koliko međunarodna zajednica stalnim uslovljavanje otežava Srbiji?

– Često putujem, lupaju mi pečate po ovom našem novom pasošu ti policajci međunarodne zajednice, pa onda ga neki put zagledaju, ispituju me… a ja strpljiv i malo ljut što je sve to tako. Pa ipak pomislim, nisu oni krivi. Mi smo krivi što je to tako. Ne veruju nam, jer smo ne jednom slagali. Ne ja, moji roditelji, deca – već mi kao društvo. Logično je da nam se ne veruje i da nas gledaju sumnjičavo. Pomislim da naš priključak na vagon sveta zavisi i od njih i od njihove dobre volje koju prema nama ne žele da imaju – pa nas onda uslovljavaju. A nisam primetio da nas uslovljavaju za Kosovo. To su rešili. Nažalost, tako kako su rešili.

CEO INTERVJU:

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/271258/Svetozar-Cvetkovic-Sami-smo-krivi-sto-nam-drugi-ne-veruju

———————————————————————————————————————————-

Зашто информације нису доступне и грађанима ако је јавни сервис европске Србије заиста јаван?

Činjenice – Šta se to nas tiče? i Pismo srpskom narodu.