Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

 

NOVOSTI Broj 607

Datum objave: 06.08.2011.
Piše: Vesna Knežević

Axel Honneth (rođen 1949.) je profesor socijalne filozofije na Goethe Univerzitetu u Frankfurtu na Maini i njujorškom Columbia Univerzitetu, Habermasov učenik, te predstojnik frankfurtskog Instituta za sociološka istraživanja IfS, onog istog kojeg su Max Horkheimer i Theodor W. Adorno obnovili nakon što su se 50-tih godina prošlog stoljeća vratili iz američkog egzila. Institut, široj javnosti poznat pod imenom “Frankfurtska škola” ili “Kritička teorija”, i dalje se drži vlastitih tradicija: “Frankfurtovci”, naime, nikada nisu bili puki akademski promatrači društvenih zbivanja, već aktivni kritičari koji se nisu sramili zauzimati strane u naoko ideološkim sporovima.

Intervju s jednim od najrenomiranijih socijalnih filozofa današnjice snimljen je iste večeri nakon predavanja, na istoj lokaciji – u “lavljoj jazbini”, kako je Honneth nazvao veliku salu Austrijske nacionalne banke, sa njenim guvernerom Ewaldom Nowotnyem u prvom redu publike.

Jesu li u današnjim modernim društvima vec prekoračene norme moralno obranjivih formi nejednakosti?

– Rekao bih da jesu, ali društveni konsenzus o tome ne postoji. Dovoljno sam optimističan za pretpostavku kako barem neke političke partije u aktualnom političkom spektru Zapadne Europe razumiju o kakvoj se opasnosti radi. Kapitalizam kao politički sustav je na prekretnici, on je već iskoračio van iz svog normativnog okvira. Model njegovog kršenja normativnog poprima sasvim novu relevantnost, koja ga često ostavlja u raskoraku čak i sa ustavnim principima. Da li to dostaje za oduzimanje legitimiteta? Na to se pitanje ne može odgovoriti sa sigurnošću. Ono što plaši jeste činjenica da je kapitalizam na putu izgubio jednu osobinu čiji smo svjedoci bili kroz povijest – vještinu efikasne brige o harmoničnoj društvenoj integraciji individualne koristi bez oštećenja socijalnog tkiva. To će svakako biti jedan od glavnih problema oko čijeg rješavanja ce se naredne dvije decenije lomiti koplja na javnoj sceni – kako odgovoriti na tendenciju uznapredovale izolacije tržišta od moralnih normi. Stoga ne bih rekao da se nalazimo, još ne u svakom slučaju, u postmodernom, aliberalnom kapitalističkom društvenom uređenju, ali ne mislim ni da nam je sasvim jasno kuda nas putovanje vodi.

(…)

Ljubav, pravo, solidarnost: vaša teorija priznanja ljudskih potreba svodi se na ta tri pojma. U trećem setu pravila, onom koji se odnosi na svijet rada, čini se da je krenulo po lošem. Da li se rad i radni doprinos još jedino ocjenjuju kroz tržišno posredovanu komunikaciju?

– Ako te tri sfere istražim na njihove demokratske potencijale, te se nakon toga upitam koliko svaka od njih doprinosi stvarnoj realizaciji demokratske etike, onda sam dva puta optimističan, treći put ne. Najviše se promijenila ljubav, u toj je oblasti postignuto najviše jednakosti, odnosno društveno akceptiranih individualnih rješenja. Obitelji, onda kada su intaktne, danas su zaista demokratskije nego što su bile prije pedeset ili sto godina. Pravo je također u stalnom napretku. Dovoljno je samo podsjetiti koliko su u demokracijama narasli modeli formiranja političke volje, koliko su proširene šanse participacije. Realno ostvarivanje demokratskih sloboda možda nešto zaostaje, ali normativni prostor slobode sve je širi. Najgore i najdramatičnije izgleda međutim u gospodarskoj sferi. Ona je naš problem, naša problematična zona. Svaki napredak koji se postiže u druge dvije sfere, dogovorom, borbom, svejedno, istovremeno se u sferi gospodarstva neprestano preispituje i minira. U tom smislu nije nam potrebno ništa preče u Europi, od povratka ekonomije u etički okvir, od ponovnog uklapanja ekonomske sfere u njezino institucionalno i normativno okružje. Tržište se mora vratiti u društvo, a ne stajati van njega, ekonomija mora naučiti da se podnosi sa druge dvije demokratske oblasti, privatnim svjetovima i pravnim normama.

CEO INTERVJU:

http://www.novossti.com/2011/08/trziste-se-mora-vratiti-u-drustvo/ 

—————————————————————————————————–

POVEZANI POSTOVI:

Hеолиберализам у корену кризе

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА

Криза капитализма или… фашизма

Četiri teze o socijalnom dijalogu

25 Responses to Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

  1. […] Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo […]

  2. […] Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo […]

  3. […] либерализације тржишта и државног интервенционизма (Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo). Потребна су нова решења, на основу предвиђања […]

  4. […] Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo […]

  5. […] Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo […]

  6. […] Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo Like this:Свиђа ми сеБудите први коме ће се свиђати ово . […]

  7. […] Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo […]

  8. […] Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo […]

  9. Varagić Nikola каже:

    За размишљање:

    Униформисани стражари патролирају полупразним улицама тражећи илегалне предузетнике и свештенике. Кад неког пронађу, свирепо га претуку. Када на улици заустављају људе не траже им да покажу личне карте већ чланску карту Комунистичке партије или Синдиката. Оне који немају ту чланску карту одводе на Острво за преваспитавање. Приватна имовина је укинута. Сва имовина је државна. Државу води Сириза, која је на последњим демократским изборима имала мање од 20% подршке грађана. Отетом имовином сада управљају челници Сиризе. Они су се уселили у куће богаташа, које су сада државне али њима дате на доживотно коришњење. Грчка је и после ових промена остала члан ЕУ и еврозоне. Банке су национализоване, али Грчка враћа старе дугове и узима нове позајмице од страних банака, ЕБРДа и ММФа. Сириза је против ширења глобализације, а за ширење Интернационале.

    >>

    SLAVOJ ŽIŽEK: SPASITE NAS OD SPASITELJA

    Zamislite scenu iz distopijskog filma koji prikazuje naše društvo u bliskoj budućnosti. Uniformisani stražari patroliraju noću polupraznim ulicama, tražeći imigrante, kriminalce i skitnice. Kad nekog pronađu, svirepo ga pretuku. Ono što deluje kao izmišljena holivudska priča, danas je u Grčkoj stvarnost. Noću crnokošuljaši iz neofašističkog pokreta Zlatna zora – koji je osvojio 7% glasova u prethodnom izbornom krugu, i koji ima podršku, kako tvrde njegovi predstavnici, polovine policajaca u Atini – patroliraju ulicama i prebijaju svakog imigranta koga nađu: Avganistance, Pakistance, Alžirce. Dakle, tako se Evropa brani u proleće 2012.

    Problem sa odbranom evropske civilizacije od imigrantske pretnje jeste što takva divljačka odbrana predstavlja veću pretnju za „civilizaciju“ od bilo kakvih muslimana. Sa ovakvim braniteljima, Evropi nisu potrebni neprijatelji. Pre sto godina, Gilbert Česterton je opisao osnovni paradoks s kojim se suočavaju kritičari religije: „Ljudi koji se bore protiv Crkve zarad slobode i humanosti na kraju se odriču i slobode i humanosti samo da bi se borili protiv Crkve…. Sekularisti nisu razorili božanske vrednosti, ali jesu uspeli da poruše sekularne vrednosti, ako im je to neka uteha“. Mnogi liberalni ratnici toliko su naoštreni za borbu sa antidemokratskim fundamentalizmom, da na kraju odustaju i od slobode i od demokratije samo da bi se borili protiv terorizma. Ako su „teroristi“ spremni da zatru ovaj svet iz ljubavi prema nekom drugačijem, naši borci protiv terorizma spremni su da zatru demokratiju iz mržnje prema „muslimanskom drugom“. Neki od njih toliko vole ljudsko dostojanstvo da su spremni da u njegovu odbranu legalizuju torturu. To je isti proces, samo u obratnom smeru, kao kad fanatični branitelji religije krenu da napadaju savremenu sekularnu kulturu, a na kraju završe žrtvovanjem sopstvenih verskih vrednosti u želji da zbrišu odlike sekularizma koje ne podnose.

    (…) Zato je Aleksis Cipras, lider Sirize, u nedavnom intervjuu rekao da će mu prvi prioritet, ukoliko Siriza pobedi, biti sprečavanje panike. „Ljudi će savladati strah. Neće se predati; neće dozvoliti da budu ucenjeni“. Sirizu čeka praktično nemoguć zadatak. Ona nije glas ekstremno-levičarskog „ludila“, nego glas razuma koji se podiže protiv ludila tržišne ideologije.

    (…) U svojim Beleškama za definiciju kulture, T.S. Eliot pominje da ima trenutaka kada je jedini izbor onaj između jeresi i neverovanja – tj, jedini način da religija opstane jeste sektaško odvajanje. Ovo je današnji evropski položaj. Samo nova „jeres“ – u ovom trenutku oličena u Sirizi – može da spasi ono što je u evropskom nasleđu vredno spasavanja: demokratiju, veru u ljude, egalitarnu solidarnost itd. Evropa koju ćemo dobiti ako Siriza bude izigrana jeste „Evropa sa azijskim načelima“ – koja, naravno, nemaju nikakve veze sa Azijom, ali imaju veze sa težnjom današnjeg kapitalizma da suspenduje demokratiju.

    Evo paradoksa kojim se odlikuje „slobodno glasanje“ u demokratskim društvima: čovek je slobodan da bira, pod uslovom da napravi ispravan izbor.

    (…) Grci nisu pasivne žrtve: oni su u ratu sa evropskim ekonomskim establišmentom, i potrebna im je solidarnost u borbi, jer to je i naša borba.

    Grčka nije izuzetak. Ona je jedan od glavnih poligona za testiranje novog socioekonomskog modela potencijalno neograničene primene: depolitizovana tehnokratija, u kojoj je bankarima i drugim stručnjacima dozvoljeno da razore demokratiju. Spasavajući Grčku od njenih takozvanih spasitelja, spasavamo i samu Evropu.

    ЦЕО ТЕКСТ:
    London Review of Books, 25.05.2012.

    Preveo Ivica Pavlović

    Peščanik.net, 03.06.2012.

    http://pescanik.net/2012/06/spasite-nas-od-spasitelja/

  10. […] Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: