ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

Можемо да схватимо позицију у којој се нашао председник Демократске странке Србије као председник Владе Србије после проглашења “државе“ “Косово“. То је било неколико година после убиства претходног председника Владе др Зорана Ђинђића. Није за подсмех то његово повлачење да би сачувао главу. 

Али и даље стоје неке критике које му годинама људи упућују, као и нека питања. 

Вођење унутрашње политике, привреде, културе, спорта, и много тога другог, док је био на власти, није зависило од окупатора и сарадника окупатора. Зависило је, једним заиста великим делом, од Коштунице као председника Владе, од ДСС као владајуће странке, и наравно, од интелектуалне и привредне елите која није део ДСС али јесте део владајуће елите у Србији и била је део власти у тадашњој Србији коју је предводио ДСС. Резултати рада те Владе и те елите су јако лоши. Примери: 1. они су у великој мери одговорни за малверзације у предузећу Колубара, 2. они су за председника Србије довели Бориса Тадића. То су чињенице – велика корупција која није зависила од странаца или домаћих издајника, већ и од патриота и великих православаца, као и то да су блиски сарадници Коштунице академици Ћосић, Тадић, Бећковић, професор Мићуновић, итд., људи поред којих је одрастао Борис Тадића. Они су га најбоље познавали. Дакле, одговоран је (одговорни су) за слаб учинак у борби против корупције и непотизма, за наставак негативне селекције у друштву. 

Са тим у вези је и питање: зашто су реаговали тако негативно и тако потцењивачки из Демократске странке Србије када су из Двери српске – Покрета за живот Србије најавили излазак на изборе? Одакле тако велика блискост, која траје од настанка ДСС-а, са тврдим комунистима који нису спремни за компромис, док против неких од њих треба да се воде и судски процеси за дела која су починили после 1944. године? Да ли су окупатори спречили владу ДСС-а да донесе Закон о реституцији или баш ти (српски) комунисти и њихови наследници? 

Очигледно, као и у случају доласка на власт, тако и приликом (привременог?) одласка са власти, Коштуница и челни људи ДСС нису имали визију и план. Нису знали шта да ураде у Србији да живот људи постане бољи (али је постао бољи живот многих у и око ДСС), нити како да се делује у илегали, када се повуку са власти. Осим што су учинили данашњем министру полиције да не буде ухапшен, па он сада мора да чини људима из ДСС да их не дира за злоупотребе које су чинили.   

Због свега тога, његови критичари су у многим стварима у праву. Неки од њих су те критике упућивали добронамерно, неки злонамерно. Он је крив зато што због сујете није то прихватио и разумео. А због спорости и нерада много тога није учинио. Због свега тога ДСС може да буде део неке будуће Владе Србије ако се на изборима појави са новим људима, др Војислав Коштуница може да буде председник ДСС, али није заслужио, нема те способности, да буде председник Владе или Државе, или министар (што због сујете, верујем, неће прихватити ако му се понуди). Надајмо се да је у стању да реформише своју странку. 

Реаговање на корикатуру Коракса објављену у Данас-у на којој се налази председник ДСС:

ANA RADMILOVIĆ: KAKO SE CRTAČ ODBRANIO OD ISTINE CRTAJUĆI JEDNU NOŠU NA GLAVI 

http://standard.rs/vesti/36-politika/8103-ana-radmilovi-kako-se-crta-odbranio-od-istine-crtajui-jednu-nou-na-glavi-.html 

————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

Čekaju se krivične prijave

Nezaposlenost u Srbiji

ИЗБОРИ 2012. ГОДИНЕ

Disciplin A Kitschme – Neukusu treba reći NE!

Miodrag Mihajlović – Čovek koji je sadio drveće

Mea culpa

28 Responses to ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

  1. Varagić Nikola каже:

    Apelacioni sud potvrdio nevinost bivšeg direktora Službenog glasnika

    Oslobođen Branko Gligorić

    DANAS SAZNAJE

    Autor: M. D. M.

    Beograd – Apelacioni sud u Beogradu odbio je žalbu Republičkog javnog tužilaštva i potvrdio presudu Višeg suda prema kojoj su bivši direktor Službenog glasnika Branko Gligorić i njegova saradnica Verica Dujović oslobođeni optužbi da su oštetili preduzeće za 180 miliona dinara.

    Gligorić i Dukovićeva su bili optuženi da su 2005. i 2006. bez odobrenja Vlade Srbije istovremenim zaključivanjem ugovora o realizaciji menica između preduzeća C-market i preduzeća Eko produkt 2002, plasirali sredstva Službenog glasnika, čime je tom javnom preduzeću naneta šteta od 180 miliona dinara.

    Branko Gligorić kaže za Danas da još nije doneo odluku da li će tužiti Srbiju zbog zadržavanja od mesec dana u pritvoru.

    – Osećam satisfakciju, jer posle toliko vremena i kompletne hajke koja je podignuta zbog mog slučaja, napokon je i Apelacioni sud potvrdio moju nevinost. Nema tog novca koji može da nadoknadi pakao kroz koji sam prošao i ja i moja porodica, ističe Gligorić.

    http://www.danas.rs/danasrs/hronika/oslobodjen_branko_gligoric.3.html?news_id=221374

  2. Varagić Nikola каже:

    STANIMIR TRIFUNOVIĆ:

    POSLEDNJI POZIV VOJISLAVU KOŠTUNICI

    petak, 26 avgust 2011

    Poštovani gospodine Koštunica,

    Bilo je potrebno samo tri godine nenarodne vladavine, pa da Vaše slutnje postanu ogoljena realnost. Kada ste u martu 2008. godine vratili mandat Narodu, i mojoj malenkosti se činilo da je to vrhunski izraz posvećenosti demokratiji te da će Narod trezveno odgovoriti na Vaš prećutni vapaj, nadmoćno birajući nacionalno odgovornu vlast na predstojećim majskim izborima. Ali avaj, demokratija nije savršeni model artikulacije narodne volje, već puki trenutni civilizacijski maksimum, za koji je i sam Čerčil rekao da predstavlja „najlošiju državnu formu ako izuzmemo sve ostale“ [1].

    Znamo šta je propagnda uspela da učini tokom predizborne kampanje. Relativizovala je kosmetsko pitanje u meri da je postalo ne samo drugorazredno već je zadobilo status kamena oko vrata kojeg se treba što pre osloboditi. Politika DSS i patriotski inspirisanih organizacija i pojedinca označena je kao retrogradna dok je evrointegraciona ideologija postala kult. Arogantnim postizbornim uplivom međunarodnog faktora pale su i poslednje maske i na unutrašnjem i na spoljnjem planu a podignuta je zastava poslednjeg čina kosmetske izdaje. Naprosto, jedan čovek je morao otići. [2]

    No to su opšta mesta, o kojima su briljantno pisali i govorili mnogi rodoljubi koje Narod, zahvaljujući medijskom mraku, nije bio u prilici da čuje. Utihnuo je u tom periodu i Vaš glas. Tišina je zlokobno zavladala Srbijom.

    Tri godine kasnije patriotski vaspitan Narod očajnički podiže glavu i smelo Vas gleda u oči (baš kao i Vi njega 11 godina ranije, vremena se menjaju, zar ne?). I to što je taj pogled uprt u Vas i sve one koje svojim autoritetom možete okupiti u jedinstveni nacionalni front nije samo osećaj da Vam se još uvek može verovati već i nada da ste konačno razumeli da je otpočelo poslednje razvrstavanje na nacionalno odgovorne i puke prgamatičare, te da ste svojim odnosom prema nacionalnom pitanju zaslužili da Vam se uputi pogled koji očekuje da svom Narodu uzvratite objedinjavajućom ulogom, upravo kako je i on ( Narod ) to učinio kada se pre 11 godina većinski ujedinio u podršci Vama.

    Verujem da znate da Vas mnogi, ne sumnjam iskreni rodoljubi, kritikuju što ste tada, kako kažu, paktirali sa đavolom i sa njim sadili tikve koje Vam se i danas obijaju o glavu, te da ste svesno poslužili delu prokazane evropokloničke opozicije da dođe na vlast. Smatraju neki, takođe, da ste petooktobarskim događajima preuzeli ličnu odgovornost za budući raspad državne zajednice SCG i potonje samoproglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine. Nije im teško da tako sude, bili ste tada na čelu savezne države a potom i Srbije.

    KRITIČARI I STRANPUTICE Zaboravljaju, međutim, ili svesno i tendenciozno smeću sa uma da ni Vi lično, ni Srbija, ni srpski Narod, većinski, niste želeli takve epiloge i da nije bilo institucionalnih mogućnosti da se to spreči. Elem, nisam sklon da prihvatim njihove teze. Duboko verujem da ste u čitav posao ušli iz najčasnijih pobuda i da ste, uvidevši blagovremeno stranputicu kojom se Srbija kreće, od tog puta odustali. Napustili ste vladu pokojnog premijera Đinđića nakon šest meseci, usiljeno tražeći razloge za to, što je za moju malenkost bio indikativan pozitivni signal. A potom su usledile dve Vaše vlade.

    Naravno, u prirodi je ljudskoj da bude kritički nastrojena, ali kritikovati može samo onaj koji voli, reče Turgenjev. Tako su mnogi za kakvu-takvu konsolidaciju ekonomskih prilika i diskretno unapređenje standarda građana „optužili“ neracionalno ćerdanje novca od privatizacija a bogami su se oštro pobunili i protiv SOFA sporazuma, koji je predsednik Tadić potpisao u Vašingtonu 2. septembra 2006. godine sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs. Vlada premijera Koštunice je, kažu, aminovala potpisivanje ovog sporazuma. Zatim ste, kritikuju dalje pojedini, seli za pregovarački sto sa Albanskim separatistima u Beču, verujem lično iz državničkih namera i sa jasnim pregovaračkim stavom, što je nekima međutim, navodno, bila implicitna poruka da sa druge strane pregovaračkog astala imamo ne samo suprotstavljenu stranu već i drugu državu. Zaboravljaju pri tome isti da su bečki razgovori trajali pre samoproglašenja nezavisnosti Kosmeta i da za traženje rešenja nije presudno (iako jeste taktički važno) ni vreme ni mesto, već svest o važnosti onoga oko čega se pregovara.

    Sve vreme se mogao čuti i tihi eho nostalgije za predpetooktobarskom epohom(?), koju ste kanda naznačenog datuma 2000. godine ukinuli, oni kažu nasilnim prevratom, pristrasno ignorišući činjenicu da su nosioci te ideologije poslednjih godina ponovo na vlasti u savezništvu sa svojim levičarskim partnerima iz Socijalističke internacionale. Naposltku ste (da stavim u zagradu i još pokoje primedbe, prvenstveno iz domena unutarstranačke, infrastrukturne organizacije, a one su mi poznate, verujte na reč), na iznenađenje mnogih, vratili mandat Narodu onda kada je bilo jasno da će to ići na ruku svim daljim dezintegrativnim procesima u zemlji i uvesti Srbiju u kolonijalno stanje. Lično, ne osuđujem čin vrhunske moralne čestitosti i demokratske prosvećenosti, dostojan samo ljudi visoke moralne i političke kulture, ali vreme je vrlo brzo pokazalo da je to bilo otvaranje brane za razgrađujuću antinacionalnu bujicu.

    Moralni čin je pretpostavljen političkom podvigu. Ali Vi ste s pravom verovali Narodu i njegovoj istorijskoj odgovornosti. Bezmalo je tako i bilo, do časa kada se u čitav projekat, već po ko zna koji put, otvoreno i drsko nije umešala međunarodna zajednica. Ispostavilo se, nažalost, metaforično govoreći, da ste bili u pravu kada ste svojevremeno govorili da je kosmetsko pitanje demokratsko a ne političko jer, kako stvari stoje, demokratski postupajući i verno sledeći ideale demokratije, Narod na majskim izborima nije dovoljno ubedljivo porazio globalističku, anacionalnu ideologiju, dajući joj na taj način legalnu šansu koju ona nije propustila.

    KO JE TAJ NAROD Šta se dalje događalo poznato je svima. Poguren mnoštvom nacionalnih poniženja i konačno suočen sa saučesničkom legalizacijom otimanja Kosmeta, srpski Narod je stavljen u poziciju iz koje samo jedan put nije nečastan. To je isti onaj Narod, napaćen i pitom, koji je možda bolje razumeo predpetooktobarske prilike od političkih stranaka i zato dugo oklevao da načini prelomni korak. Narod je to onaj koji se na taj korak usudio samo zahvaljujući tome što ste Vi bili jedini nekompromitovani pojedinac koji je smeo da ga pogleda u oči dajući reč „da ćete se u skladu sa božijim i ljudskim zakonima potruditi da nabolje promenite našu državu i da nećete dopustiti da vlast Vas promeni“. [3]

    To je upravo onaj Narod koji svojom prenaglašenom opreznošću i političkom inertnošću ume do te mere da zbuni da u nekima od nas opravdano izazove gađenje [4], odnosno sasvim suprotno, Narod koji je svojom Vidovdanskom žrtvom utisnuo u celokupnu svetsku istoriju jedinstevni kod za dešifrovanje pojma Slobode [5]. Narod je to kojem imate moralnu i političku obavezu da uzvratite ličnom moralnom i političkom hrabrošću u času kada mu to nedostaje i kada ih od Vas očekuje. Znate kao i ja, kao i naša istorija, da je srpskom Narodu arhetipski potreban vođa koji uz demokratske potencijale poseduje i odlučnost i dostojanstvo. Odnekud verujem da Narod to u Vama još uvek prepoznaje. Da nije tako ne bi Vas pominjao sve naglašenije u poslednje vreme, ponavljajući Vaša sumorna predviđanja iz ranijih godina o kosmetskom pitanju kao preduslovu za početak pregovora sa EU.

    Poštovani gospodine Koštunica, Nema druge do da se konačno zauzmete za svoj Narod u meri koja predstavlja poslednje izjašnjavanje. Ako Vam je istinski Srbija na srcu, a znam da jeste, ne pitajte kako, i ako Vam Sloboda uistinu predstavlja prioritetni nacionalni cilj, recite jasno i glasno istorijsko dosta! Sa Vama neće biti samo Narod kojem pripadate, pa čak ne ni samo njegov slobodarski duh, sa Vama će biti nacionalna istorija, prošla, sadašnja i buduća. Ne propustite da stanete na čelo patriotskog nacionalnog korpusa rehabilitujući na taj način sopstveni politički i nacionalni inegritet, ali ne sebe radi, već Srbije radi, koja vapi za Slobodom koju ste joj nagovestili a potom demokratski prepustili drugima da je prodaju za večeru, gazeći preko sopstvenog Naroda i svega na šta je bio ponosan i zbog čega je bio poštovan.

    Vaše puno i celokupno angažovanje predstavljalo bi makar delimičnu revitalizaciju svega što je poslednja nada, ali to morate da uradite lično Vi i odmah. Ne zato što ste bogomdani, već zato što u Vas Narod ima ono malo preostalog, neprokockanog poverenja i zato što za to imate institucionalni instrument i mehanizam – političku stranku.

    Učinite to okupljajući oko sebe sve nekompromitovane patriotske organizacije i pokrete, pojedince i nacionalne institucije kojima nesloboda i komadanje Otadžbine predstavljaju svirepu negaciju nacionalnog identiteta, bezočnu uvredu predaka i zloslutno raskorenjivanje potomaka.

    Ili oslobodite prostor njima.

    _________

    Reference:

    1. http://www.dadalos.org/srbija/ Demokratie/demokratie.htm

    2. http://www.politika.rs/ pogledi/Slobodan-Antonic/SAMO- DA-BI-JEDAN-CHOVEK-OTISHAO.lt. html

    3. http://www.b92.net/izbori2000/ doc/obecanje.phtml

    4. http://www.vidovdan.org/index. php?option=com_content&view= article&id=16847:pismo-narodu- srpskom-ili-zato-vas-se-gadim& catid=39:drustvo&Itemid=66

    5. http://www.vidovdan.org/index. php?option=com_content&view= article&id=16849:odgovor- ostoji-simetiu-ili-narod-nije- kriv&catid=39:drustvo&Itemid= 66

    http://standard.rs/vesti/36-politika/8229-stanimir-trifunovi-poslednji-poziv-vojislavu-kotunici-.html

  3. Varagić Nikola каже:

    Господине Цвијановићу,

    Ја дуго не живим у Србији али редовно пратим политичку сцену, наравно колико околности и пословне обавезе дозвољавају. Колико ја разумем Коштуницу, а чини ми се да га разумем, он упорно избегава ту улогу вође, предводника или хајде да кажемо позивара на било какво окупљање. С друге стране Коштуница непрекидно, али заиста непрекидно, говори о нужности националног јединства и саборности свестан деликатних, боље речено врло опасних, политичких околности у сред којих се Србија налази. Мислим да није нико потребан да га на то опомиње ако га људи уопште слушају то морају приметити.
    Мене интересује једна ствар, зашто Ви, колико видим и многи други па и аутор овог текста, упорно Коштуницу предлажете за некаквог вођу, предводника или хајде да опет кажемо позивара за некакво окупљање или било шта за што сте га већ предлагали и предлажете…
    Човек говори о државотворној политици, не намећући себе као тог државника, многи од вас па и ви га државником прозвасте. Говори о нужности националног јединства, а многи га вођом прозваше…….
    Уз дужно поштовње према Вама, и другима наравно, мислим да ви у суштини не разумете Коштуницу и његову политику. По мом скоромном мишљењу није проблем у вођи или победи ове или оне стране на политичкој сцени, проблем је у систему и начину мишљења. Систем се мора мењати у корену, а до његове промене ће доћи када дође до промене начина мишљења. До те промене долази вероватно проласком друштва кроз разна искушења, а то тражи време. Тога је Коштуница свестан и зато упорно позива на национално јединство и саборност док му сви ви упорно намећете улогу вође, очито не разумевајући суштину његове политике.
    Да би сте разумели, на прави начин, ово што написах молим вас вратимо се за моменат усвајању устава Србије и Коштуничином враћању мандата народу. Зар вам се не чини да је за Коштуницу, као врсног правника, стављање Косова и Метохије у преамбулу Устава Србије било по мало бизарно и не баш у складу са оним што је он желео да у преамбули стоји. Међутим, то је било једино место где је он Косово и Метохију могао да сачува у оквиру Србије и урадио је то. Он једини, смео бих се заклети да је то његова идеја! Верујте ми да је и враћањем мандата народу био свестан чињенице да му га неће вратити назад. Просто се одлчио на тај корак јер је био светан чињенице кроз шта Србија мора проћи, а до тада је урадио оно једино што је морао и могао. Тим чином је чувао оно једино што му је остало да још сачува у датим околностима и у шта чврсто верује. Чувао је демократију и демократске принципе и начела, макар тај један о смењивости политика или власти. Зашто , па зато што зана како су Срби живели у оним кратким периодима демократије и као без ње.
    Молим вас размислите о овоме што написах и ако већ желите да помогнете Коштуници , Србима , Србији…. и ако истински верујете у то онда га не прелажите за све ово што сам побројао да сте га предлагали тиме одмажете и њему и себи и својој деци. Помозите му искрено да заживи демократија, њена начела и принципи понашања, јер то једино и по Коштуници рално има смисла све остало је лук и вода. То је тежак задатак г. Цвијановићу ту вам никакава вођа нити позивар на окупљање неће помоћи.
    Многи се данас позивају на оно о чему Коштуница дуго горори њих раскринкајете, разбијте ту наопаку матрицу мишљења која је се формирала у Србији , посебно у Београду после другог светског рата, а израсла је из чудног миљеа насталом бизарном симбиозом између Брозових комуниста и његових дисидената. Ту је по мени главни проблем , а не у вођи или позивару било гога и на било шта……

    ——————

    Знате Жељко, некада ме од силних анализа заболи глава, а понекада ми скочи и притисак. Ја сам прагматик у организационом смислу и тако гледам на свет. Шта нам вреде све ове речи у последњих шест месеци када ДСС није повукао ниједан, ама баш ниједан, одлучујући потез. Да ли су напустили Скупштину (има разлога тушта и тма)? Нису. Да ли су покушали да организују, хајде да тако назовем, политички андерграунд? Нису. Шта вреди што је Коштуница, реално, једини од “великих“, од интегритета када ће ови медијски да га поједу. Јесу ли се на неки опипљив начин успротивили катастрофалној ситуацији у медијима? Нису.

    Да будем искрен, пун ми је нос величина на папиру. Ми више не можемо да чекамо на Коштуницу. Уколико неће, згазићемо га као муву, па после нека гледа у Федералне списе где је запело.

    http://standard.rs/vesti/36-politika/8229-stanimir-trifunovi-poslednji-poziv-vojislavu-kotunici-.html

  4. Varagić Nikola каже:

    Две столице власти: Косово – ЕУ

    Милан Новичић

    Лудило власти се манифестује у седељу на две столице: Косово и ЕУ.

    Београд, 17.09.2011

    Од самог формирања ове Тадићеве Владе, претпостављао сам да ће бити разних будалаштина. Једино нисам знао сам да ће буде оволиких. Као главни циљ ове Владе је постављен рок за добијање кандидатуре придруживања у ЕУ. За сво ово време Њихове владавине, а ту им морам одати признање, ова Влада је заиста радила на том питању из све снаге. Похапсила је све оптуженике, и увела много закона који су пред њу стављени као услов за добијање прелазне оцене.

    Нећу се превише задржавати на овој теми. Морам Вас запитати Господо, али молим Вас без увреде. Знам да сте сви школовани људи. Али да ли сте и луди? Па зар од Вас нико не прочита оно што се стави испред њега, него само тако олако подижете руку када се гласа.

    Из уније стигне захтев овај или онај, а ви брже боље одмах сазовете седницу и изгласате исти. Има ли памети да уводите Закон о физичком кажњавању деце? У том делу закона Ви добијате право да одузимате децу родитељима ( да не улазим у детаље). Оснивате Агенцију за истраживање поморских несрећа??? Легализујете истополне заједнице као брачну? Усвајате закон о ГМО? Толико тога има наводити. Да ли сте икада ставили прст на чело и питали себе: Хеееееееееееееј, има ли ово смисла?

    Бермудски троугао власти
    Долазим до тачке која је Ваш бермудски троугао. Косово! Одмах Господо да Вам кажем да наш народ има једну сјајну изреку: На две столице не можеш да седиш! Ви упорно тврдите да седите на две столице. Са једним делом задњице на столици звана ЕУ, а са другим на столици на којој пише Косово. Одмах морам приметити из моје тачке гледишта да Вам онај део који седи на ЕУ заузима много више места.

    За време Ваше владавине су земље те исте творевине у коју Ви јурите да уђете по сваку цену, а зове се ЕУ признале део наше територије као суверену државу. У то време министар је био Вук Јеремић. Да ли је он и сада министар? Наравно да јесте. У културним и нормалним земљама дотични господин ако из моралних разлога не би поднео оставку, добио би шут карту. Растрчао се јадник по кугли земаљској. И добио подршку неких земаља.

    Све те земље су релевантан политички фактор у свету, исто тако као што се на њихов глас у Скупштини ОУН гледа као на руку коју је подигао исти дотични господин кога сам овде прозвао. Да буде зло још веће, ових дана нашу земљу је посетила Г-ђа Меркел. Пар дана пре посете нашој земљи она јавно износи став ЕУ и Немачке према Косову. Ви је угостили и уместо да кажете све што имате на души и на срцу ви се смејете као луд на брашно.

    Пошто сте и онако јадну Војску (била је каква-таква, али су је се још увек многи прибојавали) уништили још више (као да је у питању туђа, а не наша) није Вам преостало ништа друго него да се само дипломатским путем борите за јужни део наше територије!

    Наш вољени председник јавно изјављује да ова земља неће ратовати. Наравно да неће кад нема са чим! Као главног идеолога Вашег става и вида борбе наводите Махатму Гандија. И тај исти дотични господин је стално позивао на мир и ненасиље. Да Вас обавестим драга господо да је и тај исти „миротворац“ у својој биографији исписао део који се зове индијско-пакистански рат.

    У животу једне земље постоји нешто што се зове Устав. Господо драга тај устав или поштујте или мењајте. За непоштовање Устава, казна се изриче затвором! КОСОВО или ЕУ?

    Милан Новичић
    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/glas-naroda/dve-stolice-vlasti-kosovo-eu.php

  5. Varagić Nikola каже:

    ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ŠTA POČINJE 9. DECEMBRA ILI EVROPA, SRBIJA I KRETENI

    petak, 18 novembar 2011

    Zašto je Srbiji važno Koštuničino otvaranje rasprave o Evropskoj uniji i zašto će Evropu, ako joj spasa ima, spasiti evroskeptici

    Ponekad je dovoljno samo verovati. Da je Boris Tadić – makar samo onoliko koliko da je 9. decembar dan D – verovao, recimo, da kriza Srbiji ne može ništa i da je Kosovo srpsko, ko zna, možda bi danas Srbija posuđivala novac Italiji i možda bi Boris jedno od svojih zaklinjanja EU obavio sa govornice na Gazimestanu. Ovako, biće da je ipak najviše verovao u 9. decembar, i makar tu je uspeo. Od jednog datuma – budućnost će pokazati, ne naročito posebnog – biće to ipak Dan D. Doduše, ne za evropsku budućnost Srbije, koliko za Borisovu vladu.

    I baš zato u pripremama za 9. decembar ne učestvuje država – kakve veze Srbija ima sa kandidaturom za EU. Ne učestvuje čak ni vlada, osim ako se u učestvovanje ne računa njeno sve intenzivnije pucanje iznutra. Ali ko onda učestvuje?

    Stranke! Učestvuje Borisova, koja će 9. decembra, u zavisnosti od odluke iz Brisela, znati hoće li uopšte imati neku kampanju ili će do izbora svirati u jedan duvački instrument koji zvuka ne pušta, što će reći da će do tada žrtvovati koliko se može na Kosovu da bi za izbore imala nešto što glasa pušta. I baš zato je u petak predsednicima opština sa severa Kosova notorni Borko Stefanović razjasnio da nemaju pravo veta na njegove odluke o Severu, jer, gospodo predsednici, možda vi na severu još uvek jeste Srbija, ali ovo do 9. decembra nije stvar Srbije, već je stvar žutih, a žuti, hvala Bogu, gospodo gradonačelnici, uglavnom niste. Učestvuje Dinkićeva stranka, koja je upravo otkrila da je Srbija propala zato što je Mlađa bio sve, jedino nije bio premijer i mis regiona. Učestvuje Vukova, kojoj su ubistvom pretili razni da bi danas, uoči dana D, strahovala od svog ministra vera, dečaka od 40 kila s fasciklom. Učestvuje Ivicina, koja, spremajući se za 9. decembar, pogleduje i levo i desno, i pristala bi da ide sa svakim ko bi Ivici dao mesto premijera, a ostatku partije doživotni imunitet.

    Rečju, od momenta kad su među sobom podelili pare i nadležnosti, baroni vladajuće koalicije nisu imala više nijedan unutrašnji razlog za postojanje svoje vlade. Svi njihovi razlozi postojanja bili su spoljnji i – nazovite ih i objasnite kako hoćete, oni su se sekli u samo naizgled političkom cilju – kandidaturi za EU. Zato bih na Borisovom mestu i sam strahovao od tog 9. decembra, bez obzira na to hoću li dobiti kandidaturu ili ne. Jer onaj ko je sve ciljeve svoje vlade vezao za milost stranaca, onaj ko ništa u zemlji nije radio verujući da će se sve raditi kad uđe u EU; onaj koji je toj sili spolja žrtvovao, resurse, politiku, sve – taj zna da će, onog trenutka kad njegovi strani prijatelji 9. decembra podignu zavesu u Srbiji – a iza zavese ćemo videti svašta: od kostura u ormaru do para u čarapama – taj zna dakle da će se tada sve videti i da će o svemu tome što će se videti jedni o drugima govoriti partneri u vladi.

    ULOGA POLITIČKOG KRETENA Tog trenutka Srbija, naravno, neće završiti ni svoju evropsku priču ni svoju priču sa Evropom, ali one će od tada imati sasvim drugačiji karakter. Sa čim ćemo to dočekati, upozorio nas je Koštunica, koji se takođe priprema za dan D pozivajući Srbiju na javnu raspravu o EU. Na malim ostrvima poput ovog sajta, gde se dosta kritički govori o EU, Koštuničin poziv ne izgleda nimalo ekskluzivno, ali hajde da pogledamo malo šire. Njegov poziv naciji da razmišlja o onome što sama vidi, a ne da „veruje jer je apsurdno“, u šta je vlast ubeđuje, događa se u Srbiji u kojoj je mnogi novinar za ove tri i po godine dobio otkaz jer nije verovao u rajsko naselje severno od Horgoša; gde je gomila intelektualaca nestala iz medija jer nisu ispovedali veru u svetu tajnu Brisela i gde je, kad god je neki žuti komesar hteo da vas diskredituje, obavezno navodio da ste protivnik EU integracija.

    E sad, veoma je važno što je u takvoj Srbiji Koštunici pripala uloga političkog kretena. U konkretnom slučaju to je onaj čiji se život i delo ne uklapaju u zakonsku i moralnu dikreditaciju – što će reći da nije zreo za Hag, nije na funkciji pokrao boga oca, nije tukao protivnike ni napadao novinarke – tako da se na njega primenjuju samo norme vladajućeg političkog trenda. A u tom trendu dakle Koštunica je bio kreten zato što se držao nekakve ideologije u nedoba – u vreme kad politički lumen svoje epohe Dušan Bajatović kaže da je u politici sve matematika, i to samo dve računske radnje. Insistirao je na Kosovu u vreme kad je to moglo samo da ga košta i kad je pomen Kosova u noviju srpsku kinematografiju dospeo kao simbol za fašizam. Javno je sumnjao u Evropu u vreme kad se to u Srbiji radilo tiho, nikako ili sa dozvolom.

    Ali, da se ne lažemo, nije Koštunica u tome bio sam. Bili su tu i radikali i još poneko. Međutim, hajde da vidimo zašto to nije isto. Ako su ovu vlast svojim novcem spojili tajkuni, ako su joj političku moć i legitimitet da isključuje izvan Zidina Grada sve što ne misli kao ona dali stranci, mentalitet te vlasti stvorila je zla beogradska čaršija. Taj soj koji voli da se smatra elitom; koji je Srbiju voleo i poznavao samo od centra Beograda do Surčina i ulaska u avion; koji nikad nije proizveo ništa, nijednu ideju, nego je samo reprodukovao trendove; koji je još od Miloševićevih 90-tih kopao granice prema svemu što nisu oni, sa Borisom, jednim od njihovih na vlasti – ta namesnička elita dakle zgrabila je medije i javni prostor, i ona više nije tumačila stvarnost nego je počela da je kreira. U takvoj stvarnosti za radikale mesta nije moglo biti po definiciji, sve da su se posadili na glavu. Bilo je sasvim svejedno jesu li oni bili za ili protiv EU, ostajali su s onu stranu smisla. Uostalom pogledajte Tomu i Vučića, čak i kad su počeli da govore ono što prija uvu te namesničke elite, oni su ostali sa one strane, izvan svakog logičkog rezona, i dalje izvan smisla, izvan Zidina Grada.

    Koliko god da ih je nervirao svojom atipičnošću i time što se sporo primao, Koštunica je tu, kao nosilac Petog oktobra, jedini imao mogućnost prolaza u Zidine Grada. I odbio je da uđe u vreme kad bi mu svaki od pripadnika te elite, uveren da zna tajnu uspeha i dugog političkog života, savetovao da se ne igra glavom i da ne ruši ono što mu je Bogom dato. Koštunica, koji 2008. i drugom nogom izlazi izvan Zidina Grada, konačno postaje prvi pravi petooktobarski izdajnik, i sve što mu se od tog trenutka događalo izabrao je sam za razliku od – opet se vraćam na njih – radikala, koji su izabrani da budu na toj strani. Zato držim da je taj trenutak kada je izabrao da bude kreten, čovek sa one strane političkog smisla, najsvetliji trenutak u njegovoj karijeri a vreme posle toga njegov najveći doprinos Srbiji, veći od rušenja Miloševića, autentičniji od njegove vladavine.

    PRAVI POLITIČKI KRETENI E sad, kad neko odabere da bude kreten, taj ne mora obavezno da bude kreten, dovoljno je samo da ga uverljiva većina smatra za takvog. I Koštunica je pristao: kad svi vide da je zemlja doživela ekonomski kolaps, sve je u redu, ali ako on kaže da ne valja, onda se svi obruše pa kažu – samoj ti ne diži glavu; kad svi vide da je to sa Kosovom i EU prilično glupa trgovina, OK je, ali kada on kaže da vlast daje sve za ništa, tad svaki zec kome se digne ona stvar progovara o dorćolskim suterenima; kad se ponekom i učini da je Voja bio u pravu i da je znao kako će se sve to završiti, odmah se iz Zidina Grada čuje – naravno da je znao kad je on ubio Đinđića.

    Naravno, sve to – taj prisilni boravak iza granica političkog smisla – moralo je da ostavi posledice. I one se najbolje vide po tome što u Srbiji ima mnogo sveta koji još veruje da se ima smisla boriti za Kosovo; koji zna da današnju EU nisu pisali De Gol i Adenauer, nego Iljf i Petrof; koji ne pristaje da je identitet isto što i karirane papuče – za po kući; koji veruje da će Srbima jačati sve kad odluče da im ojača država – ima dakle sasvim dovoljno sveta koji veruje u iste političke principe u koje veruje i Koštunica, ali im tu opet kod njega nešto mnogo smeta, pa će se u svemu sa žutima razilaziti osim u tome da je Koštunica kreten. Zašto? Zato što su nacisti uspeli i glupe i inteligentne, i časne i one druge, da ubede da na svetu jedino ima smisla biti Nemac ili runolist, što znači da ne moraš neizostavno da budeš kreten da bi te u promociji vrednosti smatrali za takvog.

    A onda se dogodilo. Rekao bih da je to, kako za koga, bilo negde između prošlogodišnje Borisove septembarske kapitulacije u Generalnoj skupštini UN i letošnjeg dolaska Angele Merkel u Beograd, kad su vlast i njena namesnička elita iza svojih Zidina Grada iz faze realističke autosatire prešle u čist nadrealizam. Kad je Boris rekao da bi i on bio ogorčen životom da nije predsednik; kad je Dinkić namontirao da su za srećnu Srbiju potrebne samo dve stvari – Tito na mestu predsednika a on za premijera; kad se ministar policije požalio na državu pravdajući neefikasnost svog resora; kad je Mirko C. opisao Srbiju kao zemlju slobodne štampe koja je iz krize izašla pre Nemačke; kad je Đilas Beograđanima pokazao tramvaj i rekao da se to od danas ima zvati metro; kad je Borko objasnio profesorima upravnog prava da carina nikad nije bila državni simbol – kad smo sve to čuli i pročitali, gde god da smo se našli u tom trenutku, morali smo pomisliti da unutar Zidina Grada obitavaju kreteni. Šta to znači?

    Jednostavno, ako je u Tadićevom vaktu bilo lakše misliti da je Koštunica kreten nego da nije, to je podrazumevalo da Tadić nije kreten i da su njih dvojica u nepomirljivom opozitu. E sad, ako smo za Koštuničin kretenizam dokaze dobijali isključivo iz sekundarnih i tercijalnih izvora, što će reći iz tumačenja njegovih poteza i tumačenja od tumačenja, zar izjava o tome da u Srbiji treba da budete predsednik da ne budete ogorčeni – i svaki dan još po jedna ista takva – nije primarni izvor čistog političkog kretenizma. Ili, ako smo sve uvereniji da se svet čije sam izjave naveo ozbiljno primakao nečemu što ćemo nazvati kretenskim, znači li to da Koštunica, koji je s njima u beznadežnom opozitu, to nije?

    SRBIJA I EVROPA Ne znači, ali ispada. Pazite, ovo nije dokazivanje kako Koštunica nije kreten, uostalom on ume da se brine o sebi. Ovde je reč o jednoj percepciji, čiji ideološki i saznajni temelji se na naše oči ruše, o našem saznanju da unutar Zidina Grada vladaju pravila koja od ljudi prave kretene. Šta to znači? Znači da ćemo uskoro na širokoj javnoj sceni o Evropi govoriti drugačije, bez straha da ostanemo sa one strane političkog smisla, upravo na način koji Koštunica zadaje u svom pozivu na javnu raspravu. I tu se negde završava ova njegova istorijska uloga plamička smisla na političkoj sceni, koji je sam izabrao da to bude i platio koliko treba. To su neki videli, neki nisu, neki neće nikad, ali će svi već sutra drugačije govoriti o EU, a samim tim i o Srbiji.

    Naravno, ako biste i danas o tome pitali Tadića, on bi vam ponovio da je Koštunica s one strane političkog smisla. Isto bi vam danas rekao jedan Sarkozi za Ševenmana, kao što bi rekla Angela Merkel za Vaclava Klausa. O čemu se tu radi? Za samo nekoliko meseci na političkoj, pa i intelektualnoj sceni „od Atlantika do Urala“ teško da bi još uvek mogla da važi Klausova skeptična teza da EU nije isto što i Evropa. Umesto toga – posle teškog briselskog nasilja prema Italiji i Grčkoj, koje ide dalje birajući zemlju na koju će se spustiti – ideja EU je najdirektinije suprotstavljena evropskoj ideji, čak do te mere da se može reći da će, ako priživi EU u ovom obliku i u ovom političkom habitusu, Evropa morati da umre. I obratno.

    To nije sukob dva legitimna koncepta koji imaju svoje argumente, jer ideja EU nastupa uz onu količinu nasilja kakva na kontinentu nije viđena od 30-tih godina prošlog veka, dok Evropa baštini ideju demokratije. EU je zastupnik međunarodnog kapitala, Evropa država i nacija. EU će svoj izlaz pronalaziti u brisanju različitih identiteta, Evropa u njihovom izgrađivanju. EU je put u treći veliki rat, Evropa u veliki dogovor naroda. Na kraju, Evropa je sloboda, EU, ako je to i bila, danas više nije.

    Zato je danas u Srbiji, kad se većina aktera na političkoj pozornici ponaša kao da je izašla iz šinjela Tonija Blera – verovatno jedinog pred kojim jedan Sarkozi ima moralno pravo da se predstavlja kao degolista – važno imati svoje kretene, svet koji svojom politikom svedoči da unutar Zidina Grada obitavaju istinski kreteni. Naravno, ta rasprava koju Koštunica danas otvara neće presuditi u tome na koju će se stranu okrenuti Evropa, možda čak ni Srbija. Ali će – nota bene! – veoma pomoći Srbiji da razume i EU i Evropu, da konačno razume sebe i da – najvažnije je – u tom sukobu, za koji ne znamo kako će se završiti i koliko će nas koštati, izaberemo stranu smisla i pravde svedočeći da smo na toj strani kao narod oduvek bili, čak i onda kada su naše elite bile na drugoj strani.

    Zato su nam važni svi na sceni, čak i oni koji jednako ne vole EU i Evropu, ali utoliko nam je važniji Koštunica, ne zato što to dvoje razikuje, već zato što razume da će Srbija podeliti svoju sudbinu sa sudbinom Evrope i da će i jednu i drugu, ako im spasa ima, spasiti evroskeptici, isto onako kao što su ih uništili evroentuzijasti. To je važno, a sve drugo je parohijalna politika, muljanje, trice.

    http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-sta-pocinje-9.-decembra-ili-evropa-srbija-i-kreteni.html

  6. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 27. 11. 2011

    PRESS

    INTERVJU NEDELJE: VOJISLAV KOŠTUNICA, PREDSEDNIK DSS

    Budućnost Srbije nije EU

    Tumaranje u besmislu: Pravo vreme za razgovore sa EU bilo je 2008, pre nego što je potpisan SSP, kojim se Srbija saglasila sa 22 države koje su priznale nezavisnost Kosova

    Kada su se pre tri godine gotovo sve stranke u Srbiji utrkivale koja će što brže da nas uvede u Evropsku uniju, gde nas čekaju milijarde evra i blagostanje, Koštunica je tražio nove razgovore sa EU o načinu naših evrointegracija zato što je većina zemalja članica priznala Kosovo. Tri godine kasnije, kada većina stranka sve više uviđa da EU i nije tako dobra jer traže da se odreknemo Kosova, Koštunica traži prekid razgovora sa EU i da Srbija odustane od ulaska. Evo i zašto.

    – Vreme za prave razgovore Srbije sa EU je isteklo. Pravo vreme bilo je 2008, pre nego što je 29. aprila potpisan SSP, kojim se Srbija saglasila sa 22 države EU koje su priznale nezavisnost Kosova. Posle ovoga svi dalji razgovori sa EU išli su na štetu Srbije i šteta se samo uvećavala. A onda je to što je potpisano počelo da se realizuje na Kosovu, prvo dolaskom Euleksa, zatim sporazumom MUP Srbije i Euleksa kojim je utvrđena granica između Srbije i jednog njenog dela, Kosova, zatim ovim sadašnjim pregovorima kojima vlast korak po korak priznaje nezavisnost Kosova. Verujem da se danas najbolje vidi koliko su nam 2008. bili potrebni pravi pregovori sa EU.

    Čudi što ste kao demokrata protiv razgovora, jer danas je samo Šešeljeva stranka protiv razgovora sa EU.

    – Razgovor o članstvu izgubio je smisao, ali je neophodan novi razgovor o ekonomskoj saradnji sa EU. Danas nije više problem samo politička šteta koja se svodi na nameru EU da nam otme Kosovo. Reč je i o čistoj ekonomskoj šteti koju trpimo zbog SSP. Mi moramo da redefinišemo odnose sa EU i zbog stanja u samoj Uniji. Kriza je velika i EU će sutra izgledati bitno drugačije nego danas, ako je uopšte i bude bilo. Vidimo da se govori o preuređenju, o uvođenju prve, druge i treće lige EU, a svesni smo da Srbiji ne gine status treće lige. U EU se otvaraju i druga pitanja, pa evropski zvaničnici upozoravaju da bi, ukoliko dođe do revizije sporazuma EU, to moglo da znači i njen kraj.

    Vi predviđate da će EU nestati kad Srbija dođe na red za ulazak?
    – Citiram zvaničnike EU. Evropsko javnost ozbiljno razmatra šta će se dogoditi sa evrozonom i EU. A kad bogate zemlje vode računa o svom interesu, onda bi i mnogo siromašnija Srbija morala da vodi računa o svojim interesima.

    U redu, nećemo u EU, a kuda onda može da ide mala i siromašna Srbija?

    – Posle svega mislim da novi strateški pravac Srbije treba da bude ne više članstvo u EU, nego saradnja, pre svega ekonomska saradnja sa EU i, naravno, sa svim drugim državama.

    Zašto bi EU sarađivala s nama ako ne želimo da budemo njen član?

    – Neće biti da EU na ljubavi zasniva odnose sa Srbijom. Imaju oni svoje interese, mi naše, pa na čistom računu možemo da uredimo odnose.

    Ali imate i ovaj primer. Pred posetu kancelarke Angele Merkel bilo je ozbiljnih najava o dolasku tri-četiri velike nemačke kompanije u Srbiju. Međutim, kako je ova poseta ocenjena kao neuspešna, te firme su odlučile da sačekaju sa investicijama u Srbiju.

    – Nemačke firme su već došle u Srbiju iako nismo članica EU, jer se one rukovode profitom, a ne ideologijom.

    Stvarno verujete da Srbija može ekonomski da napreduje bez EU?

    – Uveren sam. U ovakvim odnosima sa EU kakvi su danas, Srbija može ekonomski još više da zaostaje! Srbija i bez članstva u EU može normalno da se razvija, ali sa drugačijom politikom. Da se više ne odričemo sebe i da ne vodimo više računa o interesima EU već o sopstvenim. Srbija se može podići kroz normalnu saradnju sa drugim državama.

    Kako biste bez podrške EU obezbedilli posao za ljude, nove investicije, bolji život građana?

    – Samo razvojem Srbije i mislim da za to imamo dovoljno snage i resursa…

    Zašto ih nismo koristili do sada?

    – Zato što se Srbija vezala za projekat u kojem je više vodila računa o EU nego o sebi.

    Vi ste bili premijer tri godine, zašto tada niste iskoristili te potencijale?

    – Postoji bitna razlika u razvoju Srbije u vreme kada sam ja bio premijer i danas…

    Da, imali ste više para jer ste prodali „Mobtel“.

    – Imali smo više para zato što se u Srbiji proizvodilo, jer su se ljudi zapošljavali i jer smo se manje zaduživali. Podsetiću, vlada koju sam vodio vratila je dug MMF-u, a nismo uzimali novac od njih. Danas se spoljni dug Srbije udvostručio, nezaposlenost je ogromna, a da ne govorim o padu proizvodnje. Srbija se tada postupno razvijala.

    Možda će vaš predlog podržati i Brisel, tako što Srbiji 9. decembra neće odobriti kandidaturu. Kakvu odluku EU očekujete?

    – Kandidatura je kruna od papira! Posle te krune od papira tek treba da dobijemo datum za pregovore, a i ako dobijemo datum, može nam se dogoditi da pregovaramo vekovima, kao Turska. Mislim da je iz interesa zapadnih sila kandidatura samo sredstvo većeg pritiska i ucene Srbije kako bi završili svoj projekat „nezavisno Kosovo“.

    Pomenuli ste Tursku. Da li Srbiji, ukoliko okrene leđa EU, preti da potpadne pod uticaj Turske, koja će biti jedna velika i ozbiljna država van EU?

    – Ako prizivamo Tursku kao arbitra u našim unutrašnjim stvarima, onda nam se može dogoditi to o čemu govorite. Ako se u odnosu prema Turskoj postavimo na normalan način, onda od turske dominacije u Srbiji nema ništa.

    Da li možemo da ostanemo i bez EU i bez Kosova, kao što predviđaju članovi „Preokreta“?

    – Srbija bez Kosova može da ostane samo ako ga se odreknemo! Može silom neko drugi da bude na Kosovu, ali mi ne pristajemo na tu silu. A kad je reč o „Preokretu“ oni samo mnogo čvršće, dogmatskije i čistije, bez tog prenemaganja i prikrivanja, zastupaju stavove vladajuće koalicije.

    Kako ocenjujete dosadašnje pregovore Beograda i Prištine?

    – Pregovori imaju jednu vrlo neobičnu formu, jer se radi o tzv. dogovorenim zaključcima, što je nešto novo kada je reč o međunarodnim pregovorima. Onda čujemo i da će Brisel biti garant i za ono čega nema na papiru! Dogovorene zaključke treba sprovesti kroz naše pravo, i to je sada učinjeno u slučaju matičnih knjiga za Kosovo kroz uredbu Vlade. Samo, problem je što se uredbe donose za sprovođenje zakona, a ne za nešto nepoznato kao što su dogovoreni zaključci. Donošenjem uredbi Vlada na mala vrata prihvata i priznaje institucije Kosova i njihove dokumente.

    Ali to ne znači i priznanje nezavisnosti Kosova?

    – Kako ne znači ako ste priznali njihovu ličnu kartu? Kako ne znači ako priznate vrhovni sud Kosova? I još kad dogurate do integrisanog upravljanja granicom sa Kosovom…

    Koji naši zvaničnici kažu da neće prihvatiti?

    – Znate, tri godine slušamo fraze „EU nema alternativu“ i „nikad nećemo priznati Kosovo“. A kad potpišu dogovor o integrisanom upravljanju granicama, fraza o Kosovu će odleteti kao najmanji smokvin listić! I zašto stalno ponavljaju da nikad neće priznati Kosovo? Nema razloga to ponavljati ako vodite politiku koja to neće dozvoliti. Ne sećam da sam kao premijer ikada upotrebio tu frazu jer sam bio siguran da to nikad neću uraditi.

    Lično poznajete ljude koji vode Srbiju, da li stvarno verujete da oni žele da priznaju nezavisnost Kosova? Da oni ne vide ovo o čemu govorite?

    – Znate, postoji matematička radnja koja se zove sabiranje. Vi prvo priznate i prizovete Euleks, jednog dana priznate lične karte, drugog dana matične knjige, trećeg katastar… I tako ste jednog dana lepo priznali Kosovo.

    Pomenuću ponovo Angelu Merkel. Ona je tokom posete Srbije rekla našim zvaničnicima da ne razume vlast u Srbiji koja je spremna da se zbog 50.000 Srba na severu Kosova odrekne budućnosti za sedam miliona građana Srbije. Da li vi to razumete?

    – A da li bi se Nemačka odrekla nekog svog dela teritorije? Hajde da sada ne govorimo o duhovnoj strani Kosova. Ali Srbija ima rudno blago na Kosovu, koje se, sada vidimo, procenjuje na hiljadu milijardi dolara. Da li bi se neko odrekao takvog bogatstva?

    Imate li utisak da su se Srbi sa severa Kosova „otrgli kontroli“ Beograda?

    – Oni brane državu, a država, odnosno vlast, ne brani njih. Srbi sa severa Kosova u ovom trenutku prednjače u odbrani države i kamo sreće da država brani sebe i njih na onaj način na koji oni to čine.

    Da li je moguće voditi politiku o Kosovu ukoliko imate ljude koji neće da sprovode ono što dogovori Beograd, ma kakvi dogovori bili?

    – Okvir za državnu politiku jeste Ustav i Srbi na Kosovu se jednostavno toga drže. Oni smatraju da sadašnja vlast treba da poštuje Ustav, ali ta vlast, bogami, ne poštuje Ustav.

    Ipak, oni su deo državne uprave, a državna uprava nije dobrovoljno udruženje građana, već mesto gde se poštuje hijerahija.

    – Tačno je da oni nisu grupa građana, ali je i tačno da oni zapravo brane pravni poredak i Ustav.

    Da li DSS preko svojih predstavnika na severu Kosova ruši državnu politiku o Kosovu?

    – Nema stranke koja nije uključena u lokalnu samoupravu u ove četiri opštine. I sve one su saglasne, jer radi se o njihovoj koži, egzistencijalno su ugroženi i oni zaista brane državu.

    Vidite li DSS u vladi sa SNS?

    – U razgovorima sa drugim strankama DSS će se rukovoditi načelima svoje politike. Branimo Ustav i zato smo danas u Srbiji ustavobraniteljska stranka. Tu su i pitanja uspostavljanja novog odnosa prema EU, razvoja zemlje, Kosovo…

    Hipotetičko pitanje: SNS osvoji najviše glasova i za većinu im je potrebna podrška DSS; da li ćete ponovo tražiti mesto premijera, jer je to jedini način da sprovedete ovo o čemu govorite?

    – Umesto hipotetičkog odgovora evo činjenica: tri puta sam dolazio na vlast i dva puta dobrovoljno odlazio. Mislim da samu tu činjenicu treba poštovati. Dakle, nije mi stalo do vlasti, stalo mi je do ideja i moje politike u koje verujem.

    Zašto danas nema konsultacija vlasti sa opozicijom

    Možete li da zamislite situaciju u kojoj ćete se vi, predsednik Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Dačić, Dinkić, Jovanović i ostali stranački lideri dogovoriti o nacionalnoj politici Srbije?

    – Zašto tog dogovora nije bilo od 2008. do danas, a bilo ga je od 2004. do 2008. kad sam bio predsednik vlade? Zato što sam radio na tome, zato što su postojale stalne konsultacije sa predsednicima stranaka. A u vreme mog prvog mandata u opoziciji su bile dve velike stranke, SRS i DS. I opet smo uspeli da obezbedimo jednoglasno usvajanje Ustava, da se izveštaji i platforme za pregovore o Kosovu donose u Skupštini. A danas imamo napabirčen izveštaj Vlade o Kosovu koji je slabiji od hronologije događaja koja se može izvući iz novina, dok deklaracija, neslavno, uopšte i nije stigla do Skupštine.

    Nisam dobio poziv specijalnog tužioca

    Da li ste dobili poziv specijalnog tužioca da odgovorite na pitanja o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića?

    – Ne. Na konferenciji za novinare rekao sam sve što sam imao da kažem. Ali takvih napada je bilo i biće ih jer su oni jednostavno reagovanje na politiku koju DSS vodi i cena za politiku koju mi vodimo. I kad je reč o Kosovu, i kad je reč o EU, i kad je reč o članstvu Srbije u NATO paktu.

    Vikiliks, svedok uništavanja kredibiliteta politike u Srbiji

    Kako smo kao zemlja došli do toga da su političari gotovo uništili kredibilitet svakog političkog delovanja, da su lopov i nesposobnjavković prve asocijacije kad kažete „političar“? Može li Srbija da napreduje sa ovakvom političkom elitom?

    – Kredibilitet se može narušiti na još jedan način. Činjenica je da jedan broj političkih stranaka nije samostalan u odnosu na strane ambasade u Beogradu, što posebno doprinosi urušavanju kredibiliteta. I o tome nam više nego potanko svedoče dokumenta koje je objavio sajt Vikiliks.

    Svetomir Marjanović

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/189190/Budu%C4%87nost+Srbije+nije+EU.html

  7. Nikola каже:

    Отворено писмо Војиславу Коштуници

    27. 11. 2012

    Драган Атанацковић Теодор

    Војо,

    пошто у свести једног дела народа, пре свега Срба, а нарочито у свести оних који свој патриотизам спроводе и организовано, кроз разне покрете и организације, још увек имаш имиџ човека, који није (сасвим) издао Србе и Србију, предлажем ти, чак шта: тражим да учиниш нешто конкретно, чиме би показао да си достојан слике која о теби још постоји.

    Жао ми је што летос твој човек није нашао времена и расположења да нам, а на иницијативу такође твог човека, омогући сусрет.

    Тада бих ти рекао, оно што сада морам да пишем, и то јавно, да не би било забуне и погрешних тумачења шта сам, а шта нисам рекао.

    Ових дана људи потписују твој Проглас, који је, као што сам већ помињао, мањкав, јер не тражи директну одговорност оних, а и ти и ми знамо који су то, који, као што пише у твом прогласу, врше „насртаје на Устав“.

    Војо, ниси ти од јуче на политичкој сцени и у политици, па да не знаш шта и како у којем тренутку ваља учинити.
    Ниси ти неко ко не види и не зна да је стање у Србији алармантно.

    Потписивање, па још мањкавих, Прогласа, није довољно да се ишта учини и на плану личне промоције, мада не сматрам да то зато чиниш, а још мање на плану хитног заустављања даљих антидржавних баханалија, које спроводе Влада и Председник Републике, који је то постао, захваљујући и твојој предизборној подршци.

    Ја нисам неко ко је, као ти, познат овом народу, нити неко ко има бар толико приступа медијима, колико имаш ти, нити неко ко има инфраструктуру какву имаш ти по Србији.

    Зато не вреди да ја напишем или изговорим Проглас следеће садржине, па га дајем на старање и обнародовање теби и твојим људима:

    Браћо Срби, сестре Српкиње и припадници свих осталих народа који поштујете интегритет и Устав Србије, мужеви, очеви, мајке!

    Наша Србија је доведена пред сам колапс!

    Несмотрена власт, Влада и Председник Републике, настављају да извршавају налоге ЕУ и САД, чак и без икакве гаранције да ће Србија уопште бити примљена у ЕУ, а према свим показатељима од тог уласка, за који ја и нисам, и неће бити ништа!

    Власт пристаје на преговоре са међународно нелегалном псеудодржавом Косовом и тиме не само да крши Устав државе којој се налази на челу, за шта заслужује и процесуирање због велеиздаје, него наше сународнике на Северу Косова и Метохије оставља без икакве помоћи од стране Србије и препушта их неизвесности коју собом носи сутрашњица, уместо да децидно да до знања да се у преговоре морају укључити и Русија и Кина.

    На сво то зло додаје се и намера власти да због уласка у СТО, Светску трговинску организацију, легализује увоз производа са генетски модификованим организмима, за које постоји више стотина доказа од стране независних научника света да је опасна не само по здравље, него и по опстанак људске врсте!

    Мајке и очеви Србије, зар ћете заиста допустити да се у Србији легализује нешто што ће упропастити здравље и опстанак ваше деце и њихових потомака, и то само зато да би на том злочину против опстанка правиле профите белосветске компаније, које лобирају, тачније подмићују домаће политичаре да те њихове по опстанак народа опасне артикле легално прогурају и на наше тржиште и на наше трпезе?!

    Полицијо и војско, ви не смете дозволити да се овај расап и колапс наше Отаџбине настави!

    Под хитно зауставите погубне радње ове власти и створите услове за формирање Владе националног спаса, која ће управљати Србијом, док се не поправи сва штета, која је досад направљена.

    После тога се могу организовати избори, на којима неће имати право учешћа они којима се докаже да су Србију довели до руба пропасти!
    Полицијо и војско, затражите за своју акцију подршку народа и добићете је, као и подршку земаља, које су нам се досад показале као пријатељи, а то су пре свега Русија и Кина!

    Ето, Војо, то је мој предлог, па и захтев за тебе.

    Учиниш ли тако нешто, подржаћу те и ја и сви моји сличномишљеници, а, гарантујем и огромна већина народа.
    Не учиниш ли, бар за мене, ћеш престати да будеш вредан пажње.
    А ускоро и за друге.

    У том случају ћу сачекати моменат кад ћу, заједно са Алексићем, имати прилику да овако нешто саопштим најширој јавности.

    Поштовање и поздрав, са надом да ћеш оправдати имиџ и поверење које још увек имаш, али које ће се, као и онолика претходна, истопити ако не предузмеш оно што сада једино има смисла и оправдања.

    Текст прогласа, наравно, можеш и изменити, али суштину не.

    Јер у њему је, као што и сам знаш, саопштена сушта и гола истина.

    П.С. Што се начина обраћања тиче, ја, као и онолики, и Богу говорим ти, а осим тога „Ви-кање“ је аустроугарски обичај, којем нисам наклоњен.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: