Čekaju se krivične prijave

Zbog zloupotrebe u toku privatizacije, u toku koje je privatizacija Partizan puta samo jedna kap u moru kriminalno privatizovanih preduzeća u Srbiji, hitno podneti krivične prijave protiv ljudi koji su omogućili te privatizacije, a to su čelni ljudi ministarstava, državnih agencija i institucija, koji se na tim položajima nalaze od 2000. godine.

Neka akcija krene od Partizanskog puta. Simbolika je očigledna.

————————————————————————————————————————-

Raskinut ugovor o prodaji Partizanskog puta

Autor: Beta

Beograd – Srpska Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o prodaji građevinskog preduzeća Partizanski put iz Beograda jer kupac nije održao kontinuitet proizvodnje i raspolagao je imovinom firme suprotno odredbama ugovora, rečeno je danas Beti u Agenciji.

Partizanski put je prodat u junu 2006. godine Preduzeću za puteve Beograd, članici Nibens grupacije, za 400.000 evra. Kupac se obavezao na investicije od 2,1 miliona evra. Vlasnik Partizanskog puta, kako navode u Agenciji za privatizaciju, davao je imovinu tog preduzeća kao hipoteku za kredite koje je uzimao za druge članice Nibens grupe, a bilo je slučajeva da je Parizanski put bio žirant za pozajmice te grupacije. Posle poništenje privatizacije, 70 odsto akcija Partizanskog puta je u vlasništvu države, a 30 odsto je raspoređeno malim akcionarima, uglavnom bivšim i sadašnjim radnicima tog preduzeća.

Račun Partizanskog puta je u blokadi više od dve godine zbog duga koji je trenutno oko 200 miliona dinara, a očekuje se da će uskoro biti pokrenut stečaj tog preduzeća. Zaposleni u Partizanskom putu, koji osam meseci ne primaju zarade, u junu su počeli svakodnevne proteste ispred Agencije za privatizaciju i Vlade Srbije. Oni su, pored isplate zarada, tražili raskig privatizacionog ugovora. U Agenciji smatraju da poništenje privatizacije Partizanskog puta neće ugroziti ostala preduzeća u Nibens grupi.

Vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković je u maju uhapšen zbog zloupotrebe službenog položaja i izvlačenja 32 miliona evra iz Fabrike maziva (FAM) iz Kruševca koju je kupio u privatizaciji.

Danas  

———-

POVEZANI POSTOVI:  

Nezaposlenost u Srbiji

Državni terorizam od strane fašista

Стварни циљ српске приватизације

Специјални суд

27 Responses to Čekaju se krivične prijave

  1. Varagić Nikola каже:

    Policija i Specijalno tužilaštvo saslušali četrdesetak ljudi u okviru pretkrivičnog postupka o nabavci vakcine protiv gripa

    Hapšenja moguća od septembra

    TRAGOM

    Autor: K. Živanović

    Beograd – U dosadašnjem pretkrivičnom postupku u istrazi u vezi s navodnom zloupotrebom prilikom kupovine vakcine protiv pandemijskog gripa AH1N1, saslušano je četrdesetak ljudi o tenderu prilikom nabavke vakcine krajem 2009, dok za najmanje sedmoro njih postoji dovoljno dokaza za podnošenje krivičnih prijava, saznaje Danas.

    „Na osnovu prikupljenih dokaza osnovano se sumnja da je tender za nabavku vakcina bio namešten i da se unapred znalo da će Srbija kupiti vakcine od Novartisa iako su drugi proizvođači nudili niže cene. Svi koji su saslušani imaju udeo odgovornosti, a za vrh „lanca“ postoje i osnove za podnošenje krivičnih prijava“, kaže izvor Danasa blizak istrazi i dodaje da od tužilaštva zavisi da li će krivične prijave biti i podnete.

    Kako objašnjava, pretkrivični postupak je završen i predmet je sada u Posebnom tužilaštvu za organizovani kriminal, koje će nakon provere dokaza doneti odluku o podnošenju zahteva sudu da se eventualno pokrene istraga. Hapšenja, ukoliko ih bude, uslediće tokom septembra – navodi naš sagovornik.

    U pretkrivičnom postupku, između ostalih, saslušani su i nekadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević, bivša direktorka RZZO Svetlana Vukajlović, kao i bivši predsednik Radne grupe za praćenje pandemije, epidemiolog Predrag Kon.

    Podsetimo, Institut Torlak je kao predstavnik kineske kompanije odbijen zbog nepotpune dokumentacije, a na tenderu je pobedio švajcarski proizvođač Novartis. Država nije kupila vakcinu direktno od švajcarskog proizvođača, već preko posrednika, Jugohemije, koja je tada poslovala u okviru kompanije Delta.

    Služba za borbu protiv organizovanog kriminala utvrdila je nepravilnosti prilikom raspisivanja tendera za nabavku vakcina, po kojem je država zbog navodno unapred nameštenog tendera oštećena za 1,6 miliona evra. RZZO je krajem 2009. sklopila ugovor sa Jugohemijom, uvoznikom Novartisove vakcine, čija cena je bila osam evra po dozi. Istovremeno, farmaceutska kompanija Glakso Smit Klajn (GSK) nudila je vakcine po ceni od 4,5 evra, ali nije učestvovala na tenderu. Kupovinom oko 850.000 doza skupljih cepiva, država je navodno oštećena za pomenutu sumu, koja će biti znatno veća ako se ima u vidu da je oko 600.000 vakcina, čiji je rok istekao početkom novembra 2010, ostalo neupotrebljeno. Srbija nema spalionicu za ovu vrstu otpada, pa će one morati da se izvezu i unište, što će dodatno da košta.

    Danas, 12.08.2011.

  2. Varagić Nikola каже:

    Kako kupiti pola Srbije za pet i po miliona evra

    Autor: R. Ćirković

    Beograd – Ako je za neku utehu, novinari su se na razne strane od početka interesovali: ko je taj čovek i odakle mu tolike pare. Sada vrlo dobro upućeni tvrde da Milo Đurašković, dojučerašnji gazda Nibens grupe, ne samo da nije iz „te struke“ nego da nije ni od kakve naročite struke. Kad je povodom slučaja Mile Jerković došlo do javnog verbalnog obračuna između Agencije za privatizaciju i Uprave za sprečavanje pranja novca, u ovoj poslednjoj instituciji je na pitanje ovog novinara interesuje li se ona za investicije Mila Đuraškovića rečeno da je to državna tajna.

    Dojučerašnji gazda pola putne privrede Srbije od škole ima zanat. Odakle mu pare? Na takođe vrlo nadležnom mestu zvanom UBPOK ovom je novinaru vrlo blagonaklono nezvanično rečeno da i nisu potrebne tako velike pare da bi čovek kupio 9 firmi od kojih sedam gradi bar pola od onoga što je od puteva trebalo da bude uzgrađeno u Srbiji. Jer, rečeno je tada ovom novinaru, pare su potrebne samo za kupovinu prve firme, posle firme kupuju jedna drugu.

    Dakle prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju 4. februara 2003. godine Milo Đurašković iz Beograda, Nenad Novaković iz Kačareva i Dragan Petrušić iz Niša kupili su za 350 miliona dinara Preduzeće za puteve Niš. Toga dana kurs je iznosio između 62,2320 dinara za evro (kupovini) i 62,6066 dinara za evro (prodajni). Tako da je firma plaćena oko 5,6 miliona evra, a oktobra te godine Milo Đurašković joj je postao jedini vlasnik.

    U toku deset junskih dana 2005. godine PZP Niš je kupilo tri domaća preduzeća za puteve. Najpre, 14. 6. 2005. godine je kupljeno Preduzeće za puteve Vranje, za 2 050 000 evra, na tenderu, što znači da je ova prodaja bila pod monitoringom Agencija za privatizaciju do juna 2010. U prvoj godini po kupovini, stavljena je hipoteka na imovinu PZP Vranje po osnovu dugovanja PZP Niš Delta banci u iznosu od 10 miliona evra. Ovde je zanimljivo napomenuti da Agencija za privatizaciju tvrdi da je ova hipoteka „opterećenje u visini od 4,46 odsto ukupne imovine subjekta privatizacije prema poslednjem bilansu koji je postojao na dan toga posla“. Ukoliko pretpostavimo, što je malo verovatno, da je odnos hipoteka:kredit 1 prema 1, koliko je vredela imovina PZP Vranje???

    Dva dana pošto je kupilo PZP Vranje, PZP Niš je kupilo i Preduzeće za puteve Kragujevac.

    Sada u poslove PZP Niš kao partner ulazi i Delta M i Emissio broker, pa tri partnera 23. 6. 2005. godine kupuju Preduzeće za puteve Beograd, za 18,8 miliona evra. U prvoj godini važenja ugovora na imovinu PZP Beograd se stavlja hipoteka za obezbeđivanje kredita 28. 11. 2005. godine PZP Niš kod Delta banke u iznosu od 10 miliona evra. Nije jasno da li je PZP Beograd preuzeo garancije za onaj isti kredit PZP Niš od PZP Vranje ili se radi o još jednom novom kreditu kod iste banke, u istom iznosu. Tek Agencija za privatizaciju tvrdi da se kod ove hipoteke radilo o opterećivanju „u visini od 1,83 odsto ukupne imovine(aktiva)“ PZP Beograd. Pitanje o vrednosti ukupne imovine firme i ovde se može postaviti, sa svim potpitanjima koji bi iz odgovora sledili.

    Dakle, juna 2005. godine u formiranje buduće Nibens grupe uključuje se Delta M, a oktobra te godine iz kombinacije izlaze dva fizička lica, koja su bili članovi konzorcijuma koji je formiranje Nibens grupe započeo.

    PZP Niš, sad u 100 posto vlasništvu Mila Đuraškovića, 7. novembra 2005. godine kupuje PZP Vojvodina-Bačka put AD Novi Sad za 10,1 miliona evra. Nije na odmet skrenuti pažnju da je ova kupovina obavljena istog meseca kad je PZP Beograd garantovao za kredit od 10 miliona evra, koji je PZP Niš uzeo od Delta banke.

    Tokom juna 2006. godine PZP „Vranje“ kupuje Budućnost Preševo, PZP „Beograd“ 23. novembra kupuje GP „Partizanski put“, a konzorcijum PZP „Beograd“ AD i „Petrobart“ doo Beograd februara 2007 Fabriku maziva iz Kruševca.

    Čim je kupljeno PZP Vojvodina – Bačka put AD uključeno je u ovu igranku sa hipotekama i kreditima, a u toku prve tri godine monitoringa Agencije za privatizaciju na imovinu te firme prvo je upisana hipoteka u korist AIK banke po osnovu izdavanja garancije na iznos od 87 747 250 dinara, istekla avgusta 2007, pa hipoteka u korist Folks banke kao obezbeđenje kredita u iznosu od 2,8 miliona evra, koje je PZP Niš podigao u toj banci. Po nalogu Agencije za privatizaciju ta je hipoteka brisana iz registra. U toku četvrte godine monitoringa, upisana je hipoteka u korist AIK banke AD Niš za obezbeđenje kredita od 600 miliona dinara, taj kredit je vraćen.

    Ovo je trenutak kad nastaju problemi, pa Agencija za privatizaciju piše: „ U toku pete godine važenja ugovora , utvrđeno je da su upisane hipoteke kao sredstvo obezbeđenja obaveza subjekta privatizacije, PZP Beograd, PZP Kragujevac i ZGOP Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditima i davanju bankarske garancije, u ukupnom iznosu od oko 24,2 miliona evra, u korist AIK banke, Erste banke i NLB banke. Imajući u vidu da je prekoračen dozvoljeni procenat raspolaganja, kao i da su hipoteke upisane kao obezbeđenje trećih lica, odlukom Agencije od 24. 3. 2011. godine, kupcu (znači PZP Niš – R. Ć.) ostavljen je naknadni rok za brisanje ovih hipoteka iz nadležnog registra nepokretnosti. Agencija nije davala saglasnost za uspostavljanje ovih hipoteka“.

    Firme iz sistema Nibens grupe sada duguju oko 180 miliona evra, jedina firma na čiju imovinu nije stavljana hipoteka je ZGOP iz Novog Sada, u vlasništvo Mila Đuraškovića je stigao srećom prekasno, maja 2010, ustupanjem ugovora.

    Kreditno-hipotekarni vrhunac 2009. i 2010.

    Agencija za privatizaciju tvrdi da se kupac PZP „Vranje“ nije njoj obraćao za odobrenje ovih hipoteka i da je na njen zahtev hipoteke u naknadnom roku izbrisao, tek preduzeće „Budućnost Preševo“, kupljeno za 23 164 000 dinara, mora biti neko poveliko preduzeće, kad su mu na teret prikačene tolike hipoteke. Firma je kupljena juna 2006. godine, a onda su na teret njene imovine 2009. i 2010. godine upisane hipoteke po kreditima koje je sve odreda AIK banka odobrila trećim licima: PZP Kragujevac 400 miliona dinara, Vojvodina-Bačka put 600 miliona dinara, PZP Vranje milion evra, pa 2010: PZP Beograd 600 miliona dinara, PZP Vranje 400 miliona dinara, Vojvodinaput-Bačka put 150 miliona dinara, PZP Kragujevac milijarda dinara, PZP Beograd 500 miliona dinara. Tokom 2009. godine kupac je hipotekama po kreditima u vrednosti tri miliona evra opteretio „Partizanski put“, a tokom te i naredne godine hipotekama po osnovu kredita u ukupnoj vrednosti od 10,5 miliona evra i 750 miliona dinara Fabriku maziva iz Kruševca. Prvu hipoteku nije skinuo na poziv Agencije, a za ove druge nije ni pitao.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/kako_kupiti_pola_srbije_za_pet_i_po_miliona_evra.4.html?news_id=222040

  3. […] (O novoj eliti, novoj Skupštini), који су чинили и кривична дела (Čekaju se krivične prijave). Одговорност подразумева и поделу рада. Не може свако […]

  4. Varagić Nikola каже:

    VLADIMIR ĐOKOVIĆ: DOBAR PRIMER IZ HRVATSKE ILI KO BEŽI OD ZAKONA O NEZASTAREVANJU PLJAČKE U TRANZICIJI

    subota, 19 novembar 2011

    U hrvatskoj predizbornoj praksi – a tamo su izbori u decembru ove, a ne sledeće godine – postoji primer zajedničkog delovanja vlade u odlasku i predsednika, koji nije tako davno preuzeo dužnost. U maju je Vladina većina donela zakon o nezastarevanju krivičnih dela ratnog profiterstva i krivičnih dela iz procesa tranzicije i privatizacije, što je predsednik Ivo Josipović predložio još u vreme kad nije bio predsednik. Tako je tamo, uz uporište u njihovom ustavu, za večito ostao kažnjiv ceo niz krivičnih dela, poput ratnih i zločina protiv čovečnosti.

    Utisak je da je dobar primer iz susedstva srpska vlast prećutala. A hoće li se ipak za njim povesti u neko doba kad se sasvim približe izbori, neće, kao i obično, zavisiti od nje, nego od onih koji su dovoljno moćni da takav zakon u Srbiji isposluju. To, naravno, nije ni narod a nisu ni građani Srbije. Daleko bilo da su to političke stranke. Kao po dogovoru, te institucije političke elite, uglavnom se ne zalažu za nezastarevanje krivičnih dela, poput recimo nepočinstava, kojih je puna privatizacije, koja u Srbiji traje bar deceniju i po. Iako bi im tagav zakon mogao biti dragocen predizborni adut. Prostim prepisivanjem iz hrvatskih „Narodnih novina“, pandana našem „Službenom listu“, obradovali bi a možda i zagrejali mnogog birača u Srbiji.

    Uzmimo za primer krivično delo nesavesnog poslovanja u privredi – pravo direktorsko delo za koje se ionako juri neko nepodoban i nespreman da plati reket. Ako je to delo počinjeno u privatizaciji, ne bi zastarevalo. Pa onda namerno prouzrokovanje stečaja. Zvuči poznato i svakodnevno u zemlji gde su grobari državne imovine, koja je nastala iz društvene, upravo stečajni upravnici – službenici Centra za stečajeve Agencije za privatizaciju, koja je, gle čuda, državna institucija. Ili, zloupotreba ovlašćenja u privrednom poslovanju, odnosno zaključenje štetnog ugovora. Među krivičnim delima iz privatizacije, čije zastarevanje je ukinuto, su i nedopuštena trgovina, utaja poreza ili doprinosa, odnosno utaja poreza i drugih davanja. Slede prevara, falsifikovanje službene isprave, pa opet zloupotreba položaja i ovlašćenja, nesavestan rad u službi, prevara u službi, primanje mita i davanje mita.

    Ima kod hrvatskih suseda još večitih krivičnih dela – pranje novca (prikrivanje protivzakonito dobijenog novca), zatim zloupotreba stečaja, zloupotreba ovlašćenja u privrednom poslovanju, sklapanje štetnog ugovora, izbegavanje carinskog nadzora…

    I tako, delo po delo, u više godina zakasnelom početku ozbiljnog obračuna sa korupcijom, nabrojali su susedi na dan kad su doneli zakon 13. maja više od 20 konkretnih krivičnih dela iz njihov krivičnog zakonika. Naravno, i po tom zakonu se za dela iz 90-tih sada sudi bivšem premijeru i predsedniku HDZ Ivi Sanaderu. Stoje primedbe da je taj zakon pisan za jednog čoveka i suđenje njemu. Stoji i to kako zakone za bešenje pojedinca ne bi trebalo ni donositi. Ipak, činjenica je da susedi imaju zakon koji je otvorio mogućnost da se pred sudom napadnu mnogi tranizicijski dobitnici ili gotovo svi, a kod nas toga nema. Štaviše, kod nas to nije ni politička tema.

    Kako u politici nema slučajnosti, ne bi trebalo smetnuti s uma da je hrvatski zakon donet baš 13. maja. Na Dan bezbednosti, koji su proslavljale sve bezbenosne službe bivše zajednički otadžbine SFRJ. Što bi reko Ilija Čvorović u uvek svežem „Balkanskom špijunu“: „A mene, na Dan bezbednosti, ako se sete, sete…“

    http://www.standard.rs/vladimir-djokovic-dobar-primer-iz-hrvatske-ili-ko-bezi-od-zakona-o-nezastarevanju-pljacke-u-tranziciji.html

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: