Припрема се напад на Француску

 

Министарство спољних послова Алжира потврдило је да је породица либијског диктатора у Алжиру. Пре пар дана Ал Каида је извела напад у Алжиру, због подршке те државе Гадафију.

По свему што видимо, власт из Триполија спремила  је замку за војнике Француске, Велике Британије и терористе Ал Каиде. Рат тек почиње. Из Либије ће се проширити на Француску, В. Британију и Италију.

Арапи и Африканци из Либије, Алжира, Туниса, Египта, Марока… неће дозволити нову колонијализацију овог дела света. Не желе ни диктатора на власти, али, ако морају да бирају, између Гадафија и Француза (са Британцима и Италијанима), изабраће мање зло, што је у овом случају Гадафи. Дакле, припремају се озбиљни напади на Француску и државе које су своје војске ставиле у функцију колонијализације, за циљеве креатора Новог светског поретка (највећих банака и корпорација).

Није лако ни одбити притисак Француске и њених господара. Видимо како је прошла Норвешка, која се повукла из рата у Либији, која је најавила да ће подржати признавања Палестине као суверене државе. Ситуација је крајње комликована. У рату између Либије и Француске уплетени су и интереси Израела, Ирана, Русије, Кине… Ту је и проблем Сирије, где су супроставњени интереси Арапа, Персијанаца и Турака, уз велики уплив НАТО дражава са једне стране и Русије са друге стране. Такође, после више деценија сарадње, Израел и Турска су сада непријатељи и сукоб између ове две државе постаје све отворенији и озбиљнији. 

Једно је сигурно, Француска ће горети у пламену. Ускоро…

—————————————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

Nostradamus

Неолиберали и талибани

Bombardovanje revolucije

Средиште света

1. св. рат + 2. св. рат = 3 св. рат

EU i Izrael

Open Society & al-Qaeda & Kosovo i Metohija

Kaligula

Француско-британски војни савез

Iran: Sukob između muslimana i Iranaca

Triple-A Idiots – Bankers Launch Next Leg Of Planned Economic Collapse

Bin Ladin’s Balkan Hosts — A Missed Opportunity

19 Responses to Припрема се напад на Француску

  1. Varagić Nikola каже:

    FJODOR JAKOVLJEV:

    ŠTA SE STVARNO DOGODILO 21. AVGUSTA U TRIPOLIJU

    ponedeljak, 29 avgust 2011 21:01

    Ruski bezbednosni ekspert tvrdi da je iskrcavanje NATO-komandosa doživelo krah, pa su ulice Tripolija bile posejane leševima okupatora

    Komentari nezavisnih blogera po internetu postali su tekovina čak i tzv. „nezavisnih“ zapadnih medija, pa se već na stranicama desetina uticajnih evropskih i američkih novina otvoreno piše da su u napadu na Tripoli neposredno učestovale specijalne jedinice Engleske, Francuske, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Faktički, re; je bila o kopnenoj operaciji tih zemalja protiv libijskih oružanih snaga. Desant na Tripoli izvršio je Drugi puk francuske Legije stranaca, i uopšte se ne radi ni o kakvim „mirovnim specijalnim operacijama“ ili o pružanju „pomoći“ tzv. „pobunjenicima“, već o obuhvatnoj kopnenoj agresiji Zapada.

    Nije zapadna štampa na iznenađujući način „progledala“ niti je poželela da govori istinu, nego su „slobodni“ i „nezavisni“ mediji dobili instrukciju da promene izveštavanje o događajima u Libiji. Nova instrukcija usledila je zato što je iskrcavanje koalicionih komandosa 21. avgusta doživelo krah, pa su ulice Tripolija bile posejane leševima okupatora koji nisu imali sreće. Bilo ih je u tolikom broju da je to bilo nemoguće prikriti.

    Kroz zube se morala priznati pogibija čak četristo komandosa koje su „nezavisni mediji“ nazivali „ustanicima“ priznajući i ranjavanje još otprilike dve hiljade specijalaca, mada je ta brojka uveliko smanjena.

    Za one koji površno prate događaje u Libiji ovakve brojke o gubicima „ustanika“ izazvale su veliko čuđenje. Jer ispostavilo se da su za jedan dan borbi samo u Tripoliju oni imali znatno veće gubitke nego za pola godine borbi na svim libijskim frontovima. A to uopšte nije nije za čuđenje. Za razliku od „pobunjenika“, koje sami Libijci nazivaju „pacovima“ i koji pri najmanjem otporu okreću svoje džipove i beže, dobro plaćeni komandosi-profesionalci savesno su se trudili da izvrše poverene zadatke. A nisu imali kuda da beže pošto ih tamo odakle su došli niko nije očekivao bez pobede niti bi bio spreman da im plati za neizvršeni zadatak.

    Međutim, specijalcima nije ni bilo naređeno da „osvoje Tripoli“. To niko nije ni planirao, tako da je to bila još jedna u nizu natovskih dezinformacija. Probrane glavoseče raznih nacionalnosti imale su savršeno konkretan cilj – likvidaciju Gadafija i njegove porodice! To potvrđuje i sam karakter borbenih dejstava jer je njihov glavni udar nije bio usmeren na osvajanje najvažnijih objekata u libijskoj prestonici, nego isključivo na pretpostavljene tačke boravka Gadafija i njegove porodice. To potvrđuje i jasno vremenski usklađena propagandistička kampanja „nezavisnih“ medija, koji su imali zadatak da na vreme javljaju o glavnim događajima operacije – zarobljavalju, hapšenju i pogibiji Gadafija i članova njegove porodice.

    SMRT KATARSKIH SPECIJALACA Za svaki slučaj bila blagovremeno isfabrikovana i fotografija „mrtvog Gadafija“. Računica je bila da će, posle objavljivanja informacije o njegovoj likvidaciji, Gadafiju lojalne jedinice obustaviti otpor. Ovaj trik uopšte nije nov i uspešno su ga koristili specijalci KBG SSSR 27. decembra 1979. godine prilikom smene režima Hazifule Amina. Tada je nekoliko relativno malih grupa – između 15 i 30 ljudi – bukvalno za nekoliko sati uzelo pod kontrolu sve važne objekte prestonice Avganistana, uključujući i dobro čuvano ministarstvo odbrane, generalštab, policiju i, naravno, samu Aminovu rezidenciju dvorac Tadž-Bek. Sve je urađeno uz minimalne gubitke među komandosima.

    Ta sovjetska specijalna operacijam, kojoj nema ravne u istoriji specijalnih službi, sa pravom se smatra „akademskom“ i izaziva neskrivenu zavist kod konkurenata, koji je podrobno izučavaju u svojim nastavnim centrima. Bezuspešno, kao što je i Tripoli pokazao.

    Počnimo od elemenata samog plana operacije „Sirena“, koji su postali poznati libijskoj obaveštajnoj službi, pa je većina NATO komandosa upala u zasede u koje su ih uveli lokalni vodiči iz redova „potkupljenih“ meštana. Nije im čak pomoglo ni to što su jednog od Gadafijevih sinova – Muhameda – uspeli da namame i zarobe uz pomoć dopisnika katarske televizije Al-Džazira planirajući hapšenje za vreme intervjua. Informacija o njegovom hapšenju bila je usaglašena sa zapadnim medijima – koji su je unapred objavili – ne znajući da hapšenje Gadafijevog sina nije uspelo. Kao ni ostalih članova njegove porodice.

    Sreće nije imala čak ni grupa katarskih specijalaca, koja je imala, reklo bi se, najlakši zadatak – da ubije Gadafijevu ćerku Ajšu jer je jedna sitna devojka iz njenog obezbeđenja uspela da ustreli petnaestak katarskih glavoseča pre nego što su shvatili šta se događa, dok su preživeli sramno pobegli.

    Zapadni mediji odustali su od plasiranja ostalih pripremljenih falsifikata o hašenju ostalih članova Gadafijeve porodice tek posle kraha njihovih dezinformacija od navodnom hapšenju Muhameda i Saifa al Islama, kao i o tobožnjoj sahrani njihovog trećeg brata Hamisa Gadafija. A odustali su tek pošto je Muhamed Gadafi, zajedno sa ocem, telefonirao predsedniku FIDE (Svetska šahovska federacija) Kirsanu Iljumžinovu u Rusiju, dok su se druga dvojica swinova pojavila pred zapadnim dopisnicima u Tripoliju.

    Umesto toga, zapadni mediji počeli su da nemilice vrte video-klipove o navodnom slavlju „mirnih“ stanovnika Tripolija na Zelenom trgu zbog pada Gadafijevog režima. Ali, pošto se preko interneta mogu organizovati ne samo cele revolucije, nego i povezivati blogeri-kontrarevolucionari“, vrlo brzo se ustanovilo da je „narodno likovanje“ zapravo snimljeno u Kataru, na mestu gde su prethodno bile postavljene kulise.

    A pošto oni koji su kulise postavili nisu računali na oštro oko pedantnih blogera, brzo se razotkrilo gde su sve izošljarili. Ispostavilo se da su u kadru palme umesto kedra, da se druga palma našla na pogrešnom mestu, a da na trećem nije bilo prozora. Stvari još gore stoje sa onim što su „nezavisni“ mediji sami snimali.

    Tako je BBC, umesto mirnih žitelja koji likuju povodom svrgavanja Gadafija u Libiji, pokazao Indiju. (Vidi link)

    „SASOVCI“ U ODEĆI „POBUNJENIKA“ Još originalnije je postupio CNN. Očito pomešavši svoj aktuelni zadatak sa nekim sledećim, urednici ovog kanala su na pokazanoj karti označili mesto budućeg udara NATO. U svakom slučaju, u njihovom izveštaju se Tripoli našao na mestu Damaska. (Vidi link)

    O ulozi samih „pobunjenika“ u libijskim događajima moglo bi se čak i ne govoriti s obzirom da je ministarstvo odbrane Velike Britanije, prema izveštaju „Dejli Telegrafa“, samo priznalo da su se vojnici 22. puka Posebne vazdušne službe (elitne jedinice britanskih specijalaca – SAS) ne samo nalazili na teritoriji Libije već nekoliko nedelja nego i da su, preobučeni u tradicionalnu arapsku odeću i koristeći isto oružje, da se ne bi razlikovali od libijskih pobunjenika – najdirektnije učestvovali u borbama.

    Specijalisti SAS u početku su razrađivali operaciju „Zauzimanja Tripolija“, mada je u suštini bila reč o likvidaciji Gadafija i njegove porodice. „Dejli Telegraf“ čak svedoči: „Pošto je za Gadafijevu glavu raspisana nagrada od milion funti (1,7 miliona dolara), vojnici i oficiri 22. puka Posebne vazdušne službe dobili su naredbu premijera Dejvida Kamerona da rukovode snagama pobunjenika, čiji je zadatak da tragaju za Gadafijem. To znači da je britanski premijer svojim glavosečama, koji su u državnoj službi, dao ličnu naredbu da, bez istrage i suda, ubiju građanina druge države, i to za novac.

    Nije li ovo zaista „demokratično“? Ili će pre da bude da je ovo akt međunarodnog terorizma, koji podleže krivičnom gonjenju?

    U svakom slučaju, prema mišljenju američkog demokratskog kongresmena Denisa Kusiniča, koji je objavilo list „The hill“, „upravo sada vođstvo NATO čini opasan presedan jednostranog napada na suverenu državu“. On je nazvao učešće zapadnih zemalja u građanskom ratu u Libiji „nezakonitim“. Prema njegovom mišljenju, nepozivanje rukovodstva NATO na odgovornost za pogibiju civilnog stanovništva od NATO bombardovanja značiće trijumf novog međunarodnog banditizma. (Vidi link)

    Takvo mišljenje postoji čak i u SAD, a u Rusiji? Još u martu je stalni predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin surovo izjavio da će „kopnena operacija biti okvalifikovana kao okupacija Libije, što je u direktnoj suprotnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN. To je bilo na mestu pošto se u rezoluciji 1973 direktno ukazuje da mora biti „isključena mogućnost boravka inostranih okupacionih snaga u bilo kom vidu i na bilo kom delu libijske teritorije“.

    I šta sad – kada je kopnena operacija „inostranih okupacionih snaga“ već počela i kad o njoj već otvoreno pišu mediji? Nije suvišno ukazati da nad teritorijom Libije „visi“ ruski vojni satelit putem koga generalštab Rusije ima mogućnost da u on lajn režimu dobija informacije o svim događajima u Libiji. I šta? Zar ruski vojni stručnjaci nisu videli desant stranih komandosa na teritoriju Libije? Isto tako: kako to da ranije nisu primetili da Francuska naoružanim pobunjenim plemenima isporučuje helikoptere?

    S obzirom na sve ovo, zar sa istim uspehom građani Rusije ne bi mogli jedino putem Interneta saznati za desant komandosa NATO na Crveni trg ili Kremlj? Ili iz vesti onog istog CNN?

    Fakti

    http://standard.rs/vesti/41-svet/8255-fjodor-jakovljev-ta-se-stvarno-dogodilo-21-avgusta-u-tripoliju-.html

  2. Varagić Nikola каже:

    priznanje zarobljene DEVOJKE SNAJPERISTE

    Ubijala sam za Gadafija!

    Libijski pobunjenici zarobili su 19-godišnju devojku, snajperistu, koja je priznala da je ubijala za Muamera Gadafija, preneo je jučerašnji „Dejli mejl“. Nisren Mansur al Forgani priznala je da je ubila više od 11 zarobljenih pobunjenika izbliza. Ona se sada nalazi u vojnoj bolnici u Tripoliju, lancima vezana za krevet.

    Reč je o jednoj od 1.000 devojaka koje su regrutovane u Gadafijevu žensku miliciju, a sada su ih zarobili pobunjenici.

    Nisren tvrdi da je ubijala pod pritiskom i velikim pretnjama, a za „Dejli mejl“ je rekla da su je stariji oficiri seksualno zlostavljali uključujući i komandanta elitnih snaga koje su čuvale Gadafija.

    – Rekla sam pobunjenicima šta sam radila. Oni su besni, ne znam šta će sada biti – ispričala je Nisren.
    Pretnje smrću za izdaju

    Nisren je završila u vojsci na nagovor majčine prijateljice nakon što je napustila školu da bi se brinula o teško bolesnoj majci. Nisren je u kampu za obuku mladih devojaka obučena za snajperistu.

    Ona je ispričala da su ih u vojsci plašili različitim pričama da devojke ne bi bežale.

    – Govorili bi mi da ubijem svakoga ko kaže nešto protiv pukovnika, pa makar se radilo i o mojoj majci. Svaki dan su dovodili devojke koje su silovali komandanti i ja sam bila jedna od njih. Pretili su mi smrću ako bih nekome rekla za to – rekla je ta devetnaestogodišnja devojka.

    Nisren je ispričala da je zarobljene pobunjenike ubijala u dvorištu zatvora u kojem su ih držali. Ona tvrdi da je pokušavala sve kako bi ih promašila, ali da joj je onda rečeno da će je morati ubiti ako ne izvrši zadatak. Po završetku smaknuća koja su trajala nekoliko dana, Nisren je uspela da pobegne iz tog kompleksa, skočila je s drugog sprata i slomila nogu, a na ulici ju je udario i kamion.

    Nisren je ipak uspela da se udalji od vojnog kompleksa, posle čega su je našli pobunjenici i odveli u džamiju.

    Napadač iz Lokerbija – na samrti

    Sudbina Nisren Mansur nije jedina čudna životna priča koja je okupirala medije u nedostatku vesti o borbama koje su jenjavale u najvećem delu Libije. Libijac Abdel Beset Megrahi, koji je osuđen za teroristički napad u avionu kompanije „Panam“, u kojem je 1988. iznad mesta Lokerbi u Škotskoj poginulo 270 ljudi, nalazi se u svojoj kući u Tripoliju i jedva da je živ, javila je američka televizijska stanica CNN.

    Megrahi je na kiseoniku i infuziji, a o njemu brine porodica.

    – Nemamo od koga da dobijemo savet. Upravo smo mu dali kiseonik. Nema doktora, niko se ne raspituje. Telefonska linija je u prekidu i ne možemo nikoga da pozovemo – izjavio je za CNN Megrahijev sin Haled.

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/173569/Ubijala+sam+za+Gadafija!.html

  3. Varagić Nikola каже:

    Афричка Унија забринута јер либијски побуњеници убијају црне имигранте

    АДИС АБЕБА – Председавајући Афричке уније Жан Пинг изјавио је да постоји могућност да либијски побуњеници убијају црнце зато што мисле да су плаћеници режима Моамера Гадафија.

    Пинг је навео да је бојазан да се у Либији убијају црнци, иначе невини радници, један од разлога што Афричка унија није признала опозиционе снаге као прелазну владу.

    „Национални прелазни савет изгледа да меша црне људе с плаћеницима”, рекао је Пинг пошто су међународне организације за заштиту људских права изразиле бојазан да се имигранти из подсахарске Африке туку и притварају у Либији.

    Он је додао да ако се верује да су сви црнци плаћеници да то значи да једна трећина либијског народа, коју чине црнци, ради за Гадафијев режим.

    „Можда су то пљачкаши, неконтролисане снаге. Али би онда влада требало нешто да каже, да осуди то. Желимо да видио сигнал да ће афрички радници који су тамо бити евакуисани”, рекао је Пинг.

    За сада не постоје конкретне оптужбе о злочинима које су починили побуњеници, али организације за заштиту људских права настављају истраге о неким нерешеним случајевима.

    Портпарол Националног прелазног савета негирао је да су побуњеници одговорни за убиства невиних људи.

    „Те оптужбе су изнете у првим данима револуције. То се никада није десило. Ако се десило, то су урадиле Гадафијеве снаге. За сада, и даље налазимо масовне гробнице у новоослобођеним градовима”, додао је портпарол Абдел-Хафиз Гога.

    Пинг се такође заложио за хитан прекид ватре у Либији и образовање коалиционе владе која ће по саставу одразити различитости у Либији.

    Бета
    објављено: 29/08/2011

  4. Varagić Nikola каже:

    САД: Гадафи је у Либији

    ВАШИНГТОН – Администрација председника САД Барака Обаме нема информацију да је свргнути либијски вођа Моамер Гадафи напустио земљу, саопштено је у Вашингтону.

    Према речима представника за штампу Беле куће Џеја Карнија, америчка администрација наставља да сарађује са либијским побуњеницима и НАТО партнерима.

    „Уколико бисмо сазнали где се Гадафи налази, сигурно бисмо пренели ту информацију”, рекао је Карни.

    Карнијево обраћање новинарима уследило је пар сати након што је Министарство спољних послова Алжира саопштило да су Гадафијева супруга, двојица синова, ћерка и њихова деца прешли у Алжир.

    У саопштењу се не наводи да ли је и Гадафи пребегао у Алжир.

    Фонет
    објављено: 29/08/2011

  5. Varagić Nikola каже:

    Zimbabve proterao ambasadora koji se odrekao Gadafija

    Tanjug | 30. 08. 2011.

    HARARE – Vlada u Harareu saopštila je danas da je dala 72 sata libijskom ambasadoru da napusti Zimbabve, pošto se „okrenuo“ pobunjeničkom Nacionalnom prelaznom savetu.
    Protest Libijaca ispred libijske ambasade u Zimbabveu

    Zimbabveanski ministar inostranih poslova Simbaraše Mumbengegvi rekao da je ambasador Libije u Harareu Taher Elmagrai preduzeo „drastične mere“ odrekavši se lojalnosti vladi libijskog lidera Moamera Gadafija, prenela je agencija AP.

    „Elmagrai mora da se vrati u svoju zemlju (Libiju)“, rekao je zimbabveanski ministar novinarima u prestonici i objasnio da Zimbabve nije priznao libijsku pobunjeničku prelaznu vladu.

    Američka agencija navodi da je libijski ambasador skinuo državnu zastavu Libije i istakao zastavu pobunjenika na zgradi ambasade Libije u Harareu.

  6. Varagić Nikola каже:

    Жипе: ЕУ да пошаље посматраче у Либију

    Европска унија треба да пошаље посматраче у Либију који би помогли обнову те земље, изјавио је данас министар спољних послова Француске Ален Жипе.

    „Морали бисмо да пошаљемо посматраче у Либију”, рекао је Жипе у интервјуу за немачки дневник „Франкфуртер Алгемајне Цајтунг”.

    Либији је потребна помоћ „јер је прелазни савет још млад и јер тамо постоје унутрашње тензије”, рекао је он и додао да би „био срећан” уколико би Немачка узела учешће у таквој мисији.

    Немачка је у марту, приликом гласања о резолуцији Савета безбедности којом је одобрена војна интервенција у Либији, била уздржана.

    „Ми смо одиграли нашу улогу, сада је ред на друге”, казао је шеф дипломатије Француске.

    Званични Париз је јуче поново отворио амбасаду у Триполију, која је била затворена шест месеци.

    Француска је била прва земља која је признала Национални прелазни савет побуњеника у фебруару, а потом затворила амбасаду и евакуисала особље због страха да они неће бити сигурни у Триполију, који је тада био под Гадафијевом контролом.

    Париз ће у четвртак бити домаћин међународне конференције о Либији, на којој ће бити расправљано о обнови те земље захваћене вишемесечним грађанским ратом.

    Танјуг
    објављено: 30/08/2011

  7. Varagić Nikola каже:

    Vesterveleova pozicija visi o koncu

    Ministarska pozicija Gida Vestervelea visi o koncu, ako je verovati pisanju novina. Navodno bi poslanički klub FDP-a na zatvorenom sastanku mogao da postavi pitanje poverenja ministru spoljnih poslova.

    Prema pisanju Rajniše posta, Vestervele ne planira da ode dobrovoljno. Šef poslaničkog kluba Rajner Briderle demantovao je da postoji namera da Vestervele bude smenjen. Uprkos govorkanjima o mogućoj smeni, kancelarka Merkel i partijske kolege i dalje pružaju podršku ministru, makar deklarativno. Kako je rekao portparol vlade Štefen Zajbert, kancelarka normalno sarađuje sa Vesterveleom i ima puno poverenje u sve svoje ministre.

    Jedan drugi ministar je sada šef liberala. U pitanju je Filip Resler, ministar ekonomije i vicekancelar, koji je nasledio Vestervelea na čelu liberalne stranke FDP nakon katastrofalnih rezultata na lokalnim izborima u dve pokrajine. Resler je bio posebno nezadovoljan Vesterveleovim držanjem prema intervenciji NATO u Libiji.

    Sporna uzdržana pozicija Nemačke?

    Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Naime, iako je Nemačka bila uzdržana pri glasanju o rezoluciji u UN, pružana je načelna podrška vojnoj akciji. Vestervele je tu podršku iskazao prekasno – tek kada je postalo jasno da su pobunjenici pobedili i da je to u najvećoj meri postignuto zahvaljujući savezničkim bombama. Gido Vestervele je odao priznanje vojnoj misiji tek u nedelju, u autorskom tekstu u jednim novinama, ali je tome očigledno prethodio pritisak iz stranke.

    Sada se parlamentarci iz redova liberala okupljaju na trodnevnom zasedanju u dvorcu Bensberg u Bergiš Gladbahu – tamo će biti i sporni ministar. Špekuliše se da će rukovodstvo stranke najpre pričekati razvoj situacije u Berlinu gde su za 18. septembar zakazani pokrajinski izbori. Predsednik stranke Resler i generalni sekretar Lindner planiraju da, u slučaju loših rezultata u Berlinu, zamene Vestervelea državnim sekretarom iz Ministarstva spoljnih poslova Vernerom Hojerom. To prenosi Lajpciger folkscajtung pozivajući se na izvor iz vrha stranke.

    Međutim, mnoge kolege podržavaju Vestervelea

    Recimo ministar zdravlja Daniel Bar i državna sekretarka iz Ministarstva spoljnih poslova Kornelija Piper uvereni su da će Vestervele ostati do kraja mandata. Raspravu o smeni nazivaju „fantomskom debatom“ koja je deo taktike opozicije. Na posletku, nemačko držanje prema akciji u Libiji imalo je podršku opozicije koju su izrazili Frank Valter Štajnamjer, šef poslaničkog kluba socijaldemokrata, i Jirgen Tritin, koji je na istoj funkciji u Zelenima.

    Opozicija sada na sav glas traži smenu Vestervelea. „Treba da učini uslugu politici i ode“, rekla je šefica Zelenih Klaudija Rot. Šef SPD-a Zigmar Gabriel kaže da nije stvar samo u ministru nego da bi i kancelarka Angela Merkel morala da podnese ostavku. „Ceo kabinet je zaslužan za uništavanje nemačke spoljne politike“, rekao je Gabriel.

    Autori: Anamaria Sigrist / Nemanja Rujević (dpa, afp, rtr)
    Odg. urednik: Jakov Leon

    http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15352060,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb

  8. Varagić Nikola каже:

    Ирачки Курди: нафта и бомбе

    Компликују се односи на релацији Анкара–Техеран–Багдад

    Бамарне, Ирак– Америчке трупе можда напуштају Ирак, али на северу ирачког Курдистана једна друга чланица НАТО има своје предстраже и приказује силу шаљући авионе преко ирачке границе да бомбардују сепаратистичке побуњенике.

    Дуж огољених курдских планина унутар Ирака, Турска држи 1.300 војника и неколико осматрачких постаја постављених деведесетих уз сагласност Ирака у време док су курдски побуњеници из забрањене Радничке партије (ПКК) иницирали нападе током своје борбе за аутономију.

    Турска је годинама нападала базе ПКК, али напади из ваздуха и недавно иранско бомбардовање преко границе, појачали су бриге Ирака због жеље суседа да појачају свој утицај у нафтом богатом региону када се Американци повуку до краја ове године.

    Везе између Арбила, престонице Курдистана, и Анкаре нарушиле су се од како је у турском ваздушном нападу настрадала седмочлана породица, тврде ирачки званичници, што је Багдад приморало да позове турског дипломату и курдске посланике, захтевајући да Турска затвори своје базе.

    „Сведоци смо ескалације тешких прекограничних бомбардовања и напада из ваздуха на неважне циљеве, па би на основу тога могло да се закључи да то има везе са периодом после краја 2011”, рекао је за Ројтерс шеф ирачке дипломатије Хошијар Зебари.

    Управљање суседима је деликатан циљ ирачких курдских лидера који упаде Анкаре и Техерана морају да пореде са турским инвестицијама које су помогле настанку полуаутономног ирачког Курдистана, најстабилнијег дела и даље насилне земље.

    Ирак каже да Турска има 1.300 војника по градовима, као што је Бамарне, где бетонски блокови заклањају логоре са тенковима, оклопним возилима и камионима.

    „Нико нас није питао да ли трупе овде треба да буду. То је као да боравити у мојој кући као гост, али ме мрзите и нападате”, каже Абдулах Ганџу, радник у локалној администрацији.

    Муслиманска Турска, члан НАТО, је растућа дипломатска и политичка сила на Блиском истоку где њени бизнисмени агресивно траже улагања. Напади на Ирак тешко да ће смирити Арапе који се пред таквом политиком осећају нелагодно, каже Гарет Џенкинс, аналитичар из Истанбула.

    Турска није званично коментарисала погибије цивила, а турски дипломатски извори тврде да се ради о пропаганди побуњеника. Анкара каже да је у нападима на борце ПКК, у Ираку, убијено око стотину побуњеника, док ПКК тврди да их је страдало само неколико.

    Ирачки Курдистан дуго је актер регионалне политике јер се његове водеће партије, ПУК и КДП, везују за Анкару и Техеран, а ПКК је својевремено имала отворену подршку Сирије.

    Турски ваздушни напади покренути су у знак одмазде за нападе ПКК, у којима је током прошлог месеца погинуло 40 турских војника. ПКК се на истоку Турске већ 27 година бори за аутономију Курда.

    Реџеп Тајип Ердоган је у марту био први турски премијер који је посетио курдску област чији је економски бум махом заснован на ирачком нафтном богатству.

    Ирачки Курди уз границу, где су стотине сељака побегли како би избегли иранску артиљерију и турске ваздушне нападе, кажу да бомбе неће зауставити рат Анкаре са ПКК.

    „Турска политика је противречна”, каже Абу Бакер Васи, локални курдски функционер у Ранији, у близини места где је страдало седморо цивила. „Они имају највеће инвестиције, они нападају наша села”.

    http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Iracki-Kurdi-nafta-i-bombe.sr.html

  9. Varagić Nikola каже:

    ERUSALEM (Reuters) – Palestinians in Gaza have acquired anti-aircraft and anti-tank rockets from Libya during its six-month civil war, enlarging but not significantly improving their arsenal, Israeli officials said on Monday.

    While the rebellion against Muammar Gaddafi has stirred concern abroad about the fate of Libya’s aging chemical weapons stockpiles, Israel has no indication Hamas or other Palestinian factions have sought these, the officials said.

    Instead, Israeli officials have detected an inflow of SA-7 anti-aircraft missiles and rocket-propelled grenades (RPGs), said one official, describing an overland supply route that opened up between eastern Libya — after it fell to the rebels — and the Gaza Strip via Egypt.

    „We’ve been seeing more SA-7s and RPGs coming across,“ said the official. „It’s not a major qualitative enhancement for them.“

    The Soviet-designed SA-7 is a shoulder-fired, heat-seeking missile which Israel said Palestinians had previously smuggled into Gaza. Rocket-propelled grenades (RPGs), designed to penetrate armor, are plentiful in the territory.

    Another Israeli official said „thousands“ of the weapons had reached Gaza in recent months, but did not provide figures on how many had originated in Libya.

    Egypt’s Sinai peninsula, which borders both Israel and Gaza, has long seen traffic in arms bound for Palestinians. The weapons come up through Sudan or arrive by ship over the Mediterranean.

    State television reported in Cairo on Monday that Egyptian border guards had discovered „a large quantity“ of weapons at the border with Libya, giving no more details.

    Hamas, an Islamist group that governs Gaza, and smaller armed factions declined comment on the Israeli statements.

    Egypt has stepped up efforts to impose order in Sinai, though Cairo’s authority has been weakened by the citizen revolt that forced President Hosni Mubarak from power.

    (Writing by Dan Williams; Editing by Roger Atwood)

    http://news.yahoo.com/israel-says-gaza-gets-anti-plane-arms-libya-164609674.html

  10. Varagić Nikola каже:

    Gadafi je izgubio, ali ko je pobedio ?

    Neće biti suza zbog kraja Gadafijevog režima, ako je to ono čega smo trenutno svedoci. Gadafijev režim je bio brutalna diktatura i zaslužuje da bude svrgnut isto koliko su to zasluživali i Ben Alijev u Tunisu i Mubarakov u Egiptu. Međutim, za razliku od poraza Ben Alija i Mubaraka, kraj Gadafija nije došao nakon popularnih revolucionarnih ustanaka. On je došao nakon vojne pobede u građanskom ratu u kojem su pobunjenici u velikoj meri postali ovisni o zapadnim oružanim snagama. Zbog toga, pitanje koje se sada nameće, jeste : U čiji će interes novi vladari Libije vladati ? NATO već najavljuje da će raditi zajedno sa Nacionalnim tranzicionim savetom. Ovo – što je više pretnja nego obećanje – ne treba da čudi. Cilj zapadne intervencije u Libiji je bio da stekne čvrsto uporište u arapskim revolucijama i da kreira poslušan režim čineći ga ekonomski i vojno zavisnim od Zapada u onom smislu u kome, recimo, tunižanski UGTT ili Omladinska koalicija Egipta nikada nisu bili. Tako, velike slie će sada tražiti naplatu. Oni žele arapski režim koji će biti kuća za zapadnjačke vojne baze i koji će podržavati Izrael (TNC je već dao izjave podrške u korist “rata protiv terorizma”). I na kraju oni žele režim u kome će Britiš petroleum, Šel i ostalne zapadne korporacije da budu sigurne.

    Sjedinjene države, Britanija i Francuska će najviše insistirati na pnovnoj afirmaciji pojma “humanitarne intervencije”. On je prvi put bio upotrebljen tokom balkanskog rata krajem 90-tih godina, nakon čega se tokom intervencija u Iraku i Avganistanu u potpunosti pokazao kao prevara. Sada Sirija i ostale države mogu da očekuju da ovaj paravan za imperijalističke ciljeve Zapada ponovo dobije na važnosti. Palestinska stvar, koja je do sada profitirala od arapskog proleća, će se susresti sa mnogo samopuzdanijim neprijateljom ako velike sile ideološki ojačaju nakon Gadafijevog pada.

    Mi u zapadnim zemljama trebalo bi smesta da zahtevamo da se imerijalne snage drže svoje dosadašnje propagande: Kameron, Sarkozi i Obama – svi oni su izjavljivali da je smisao operacije samo spašavanje života civila. Smer vojnih operacija je pokazao da je ovo laž. Međutim, bez obzira na to, NATO snage sada treba da napuste Libiju smesta. Njihov zadatak, po njihovoj sopstvenoj definiciji, je završen. Budućnost Libije trebalo bi da se prepusti njenim građanima. Vilijam Hejg, britanski sekretar spoljnih poslova, je govorio o tome kako bi trebalo da se pošalju trupe da “očuvaju mir” u Libiji. To ne sme nikako da se dogodi : Irak može unapred da nam posvedoči o sudbini takvog plana.

    Ovi ciljevi zapadnih sila vrlo moguće će biti teško ostvarivi, pošto, uprkos tome što je TNC imperijalistička kreacija on nikako nije jedinstven entitet. Tenzije unutar njega koje su stvorene zapadnim tutorstvom su rezultirale kravavim obračunom u kome je vojni komandant pobunjenika ubijen pre nekoliko nedelja. I među pristalicama pobunjenika u Bengaziju postoji sentiment da bi zapadne sile trebalo da napuste Libiju čim Gadafi bude poražen. Dima Hatib, jedna od najboljih komentatorki arapskog proleća, izveštavala je iz Bengazija pre nekoliko nedelja. Snimila je ovaj dijalog :

    “Na transparentu iznad nje je pisalo : Hvala Fracuska. Dok sam ga fotografisala, jedna žena mi je prišla i rekla : “Mi smo svi Sarkozi”. “Ooo zaista ?” rekla sam joj – “Šta misliš kada bi sada Sarkozi predložio da Gadafi da ostavku ali ostane u Libiji ?”, nije ni sekundu porazmislila pre nego što je rekla : “Ne, ne….To nije Sarkozijeva stvar. Gadafijeva sudbina je naša stvar, nas, Libijskog naroda !”.

    Za to vreme jedna druga žena užurbano mi je prišla kako bi mi rekla : “Mi se zahvaljujemo Sjedinjenim državama i Francuskoj na onome što rade. Ali oni ovde ne odlučuju o stvarima. Oni samo treba da nam pruže podršku iz vazduha kako bi mogli da uđemo u Tripoli. Mi Libijci ćemo uraditi sve sami. Mi ćemo osloboditi Libiju od tirana i mi – Libijci – ćemo odlučiti o njegovoj sudbini !“.

    Naravno, ovakva osećanja veoma potcenjuju odlučnost velikih sila. Oni su kao nepoželjni gosti na večeri – veoma lako se pozovu, ali veoma teško odu. S druge strane ova osećanja su faktor koji istrajava od prvih dana revolucije kada su širom Bengazija mogli da se vide transparenti tipa ” Mi možemo sami, ne zapadnoj intervenciji”. Ova osećanja će učiniti svakoj prozapadnoj vladi u Tripoliju život neizvestnim.

    Pored toga, tu je još jedan nepredvidivi efekat. Zapadne sile će možda dobiti režim koji žele u Libiji, ali će pad Gadafija širom arapskog sveta biti doživljen kao pobeda još jedne revolucije. Što je međutim iluzija, pre svega zato što oni koji će najviše prosperirati od Gadafijevog pada jesu velike sile, i njegov pad će ih još više ohrabriti za dalje intervencije na Bliskom istoku. Ali, nekada iluzije imaju i sekundarno pozitivne efekte. Tako će ova iluzija možda dodatno ohrabriti one koji se bore u Siriji, Jemenu, Bahreinu ili bilo gde drugde.

    Sudbina arapskih revolucija u nadolazećim nedeljama će zavisiti od toga kako će izgledati nova ravnoteža između obnovljenog impreijalnog samopouzdanja s jedne strane i revolucionarnog entuzijazma s druge.

    objavljeno na : http://www.counterfire.org 22.08.2011

    John Rees je britnaski politički aktivista i jedan od vodećih ljudi organizacije Stop the War Coalition.

    http://www.balkanskicentarzabliskiistok.com/?en_gadafi-je-izgubio-ali-ko-je-pobedio-,124

  11. […] Припрема се напад на Француску […]

  12. […] Припрема се напад на Француску […]

  13. […] Припрема се напад на Француску […]

  14. Varagić Nikola каже:

    Turska prekinula zvanične kontakte sa Francuskom

    Autor: Beta

    Turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je da je Turska, pošto je opozvala ambasadora iz Francuske, prekinula zvanične kontakte i vojnu saradnju s Francuskom zato što je donji dom francuskog parlamenta danas glasao za zakon prema kojem je zločin poricanje genocida nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata.

    Erdogan je rekao da Turska prekida vojnu saradnju s Francuskom otkazivanjem zajedničkih manevara i ograničavanjem francuskih vojnih letova.

    Turski premijer je rekao da bi mogle biti uvedene i dodatne mere.

    Donji dom francuskog parlamenta odobrio je danas zakon uprkos ranijim pretnjama Turske. Da bi zakon bio usvojen, tekst treba da odobri i Senat. Zakkon predvidja godinu dana zatvora i 45.000 evra kazne za
    svako javno negiranje genocida, koji je zakonom priznat.

    Turska odbacuje termin genocid i smatra da je broj ubijenih Jermena preuveličan, a ukazuje i da je u sukobu žrtava bilo na obe strane.

    Ankara priznaje da je poginulo do 500.000 Jermena, ali tokom sukoba i njihove nasilne deportacije prema Iraku, Siriji i Libanu, tada takodje pod Otomanskim carstvom.

    Francuska je 2011. godine priznala postojanje genocida Otomanskog carstva nad Jermeninima između 1915. i 1917. godine, kada je stradalo, prema Jermenima, 1,5 miliona ljudi.

    Francuska priznaje dva genocida: prema Jevrejima u Drugom svetskom ratu i prema Jermenima, ali je do sada samo kažnjavala za poricanje prvog genocida.

    Turska je pre dva dana zapretila da će početi da osuđuje „francuski kolonijalizam“ na medjunarodnim skupovima kao uzvratnu meru na plan Francuske da proglasi krivičnim delom poricanje da su masovna ubistva
    Jermena u Otomanskoj Turskoj bila genocid.

    Turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je prethodnog vikenda da bi Francuska trebalo da ispita šta je ona radila u Africi, uz ocenu da je Francuska odgovorna za smrt hiljadu ljudi u Alžiru i Ruandi.

    http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/turska_prekinula_zvanicne_kontakte_sa_francuskom.83.html?news_id=41948

  15. […] Припрема се напад на Француску […]

  16. […] ће горети у пламену. Ускоро…“ – у посту Припрема се напад на Француску, (29. август 2011. године). Пре две године написао […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: