“Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“

Imamo više od milion nepismenih,

drugi smo na rang-listi po odlivu mozgova,

u vrhu smo po nezaposlenosti i korupciji,

a po izvozu potpuno inferiorni. 

Srbija:

„među četiri najsiromašnije zemlje Evrope,

ima stopu nezaposlenosti među najvišim u svetu,

po visini inflacije u rangu afričkih i nerazvijenih azijskih zemalja,

a po izvozu potpuno inferiorni u međunarodnoj razmeni,

ima skoro najgore puteve na svetu „.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/175295/Najgori+po+skoro+svim+parametrima%3A+Srbija+lider+u+neda%C4%87ama.html

Од августа 2008. године:

– угашено је 1.300 фирми

– изгубљено 400.000 радних места

– 64.000 предузећа и предузетничких радњи је у блокади

– за 25.000 предузећа предвиђен је по слову закона стечај

– дуг привреде је 20 милијарди евра, на име камата банкама привреда исплаћује више него што износи платни фонд реалног сектора

– 31.000 предузећа је исказала негативан завршни рачун

– 1.000 неприватизованих предузећа и 700 јавних предузећа губитника

– 100.000 власника малих и средњих предузећа чекају ликвидацију. Са њима ће у наредне две године нестати око 200.000 радних места

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Reforme-koje-ne-mogu-da-cekaju.sr.html

Процењује се да је око 500.000 младих и образованих у последњој деценији XX века заувек напустило земљу.

Међу њима има више од 40.000 високообразованих између 30 и 36 година.
Држава и породице су у њихово школовање уложили 24 милијарде долара.

Срба је према пописима становништва било у Србији:
1961. – 74,6%,
1971. – 71,2%,
1981. – 66,4%,
1991. – 63%.
Попис из 2002. није укључио Космет. Са њим, било би бар још неколико процената мање Срба.

У 20. веку 4 милиона Срба је убијено и 4 милиона расељено по целом свету.
И још три Србије убијене су у акушерским клиникама.

Постали смо један од најстаријих народа на планети (у првих десет).

Према попису становништва из 2002, од 161 општине (без КиМ), у 131 општини становништво се налази у дубокој (просек преко 41 године) и у најдубљој старости (просек преко 51 године).

Од 1950. до данас насеља у Србији до 500 становника смањила су се за 90%, до 1.000 становника за 80%, а до 5.000 – за 63%. То показује да су наша села готово нестала.

Резултати показују да је Србија током деведесетих година веома остарила, тако да је становништво централне Србије у периоду између два пописа (1991 – 2002) у просеку старије две и по године. Тако је 1991. године просечно стара особа имала 37,6 година, а априла 2002. године 40,3.

У овом времену број старијих од 60 година знатно се повећао: са 18% у 1991. на 25% у централној Србији и 22% у Војводини. 

http://www.srbizasrbe.net/index.php?option=com_fireboard&Itemid=59&func=view&catid=23&id=1779

—————————————————————–

Zna se – Gospodar Vremena, ko drugi?

 

10 Responses to “Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“

  1. Varagić Nikola каже:

    KONTRA:Nestajemo na putu

    Boško Ćirković Škabo

    Malo-malo pa sednica Glavnog odbora naše najmoćnije poslovno-političke formacije, Demokratske stranke, uobičajeno medijski propraćena za nijansu slabije od ovonedeljnog spektakla sa sultanom od Bruneja u upečatljivoj epizodnoj ulozi, „Nesvrstani 2: Senka pokreta“. A sednice uvek zaključuje i obeležava tumačenje aktuelne političke realnosti, napisano od najumnijih i najstručnijih koje demokrate imaju na raspolaganju, u živopisnoj interpretaciji najmarkantnijeg u njihovim redovima. Profesionalno, marketinški pismeno, svrsishodno (da se građani ne muče da o opažajima sopstvenih čula misle svojom glavom, biće im potrebnija za konzumaciju predizbornog marketinga)…

    Šteta samo što su odavno postali dosadniji od rijaliti sapunica o emotivnim dogodovštinama Nataše Bekvalac i Gordane Tržan. Ne znam koliko nedvosmisleno treba našim žuto-plavo-ljubivim sunarodnicima objasniti poziciju najmoćnih „prijatelja“, po pitanju teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ostalih fantastičnih priča iz zbirke proze za malu decu (poznatije kao „Ustav Republike Srbije“), da bi shvatili da sa tim epitetima, suvišnim za koloniju (ili vazalsku državu, ako je nekome draže), nema napretka na bezalternativnom putu. Izgleda da ni izjave kancelarke Merkel, ni nedavni nastupi diplomata na zasedanju SB UN, nisu dovoljno eksplicitni da ponište „statusnu“ razliku između šije i vrata, „carine Kosova“ i „kosovske carine“, za koju se grčevito drže u odbrani varijacija prevaziđenog slogana „I Evropa i Kosovo“. Odbijam da verujem da nam nešto prećutkuju i kombinuju iza leđa, ipak im je onomad slogan bio: „Pošteno“

    Nego, da se, u duhu nedavnog početka školske godine, kratko vratimo na prozu, ali onu čiji su autori neki ipak „malo“ talentovaniji izdanci našeg naroda. U nekada bratskoj republici, danas, od aktuelnog režima, paradoksalno propačunato-antisrpski orijentisanoj državi, Montenegru, ista je, bez i malo blama, istisnuta iz školskog programa.

    Ovdašnje će institucije sigurno odsedeti i ovu akciju skrštenih ruku, poštujući suverenitet i integritet „šušjeda“, a klinci će se, generaciju, za generacijom, uskraćeni za neosporno kulturno vredne sadržaje, udaljavati od svojih nepoželjnih srpskih korena. Da ne pričamo o situciji u kojoj su trenutno njihovi vršnjaci, voljni da pohađaju školu po programu Ministarstva prosvete RS u kosmetskim enklavama. Njima je „vlada“ Hašima Tačija pripremila isti tretman kao i srpskim pravoslavnim svetinjama po Kosovu i Metohiji: metodično nasilno prisvajanje. Već im je jasno zaprećeno „policijskim“ prekidom, ukoliko se nastava u školama ne bude odvijala po „kosovskom“ programu.

    I tako, dok neprijateljski nastrojeni, sa predumišljajem, najdirektnije udaraju na umove jedinih pravih nosioca budućnosti, mi adekvatno oštro uzvraćamo žustrim proevopskim i iskrenim antikorupcijskim saopštenjima, po odlično organizovanim i dobro posećenim sednicama glavnih odbora. Da me ne razumeju pogrešno: a imaju „žuti“ moju punu podšku, samo su, kao što napisah, dosadili uzalud ponavljajući jedno isto. Zato pomislih da bi bilo lepo dati, skromana ali dobronameran, doprinos sjaju neke buduće sednice, futurističkim redizajnom starog dobrog slogana: „Druže File, mi ti se kunemo da na tvome putu nestajemo.“

    http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:344660-KONTRANestajemo-na-putu

  2. Varagić Nikola каже:

    Pitanja bez odgovora

    Petar Lazić | 10. 09. 2011. – 00:02h

    Tvrdnja da nema glupih pitanja, već samo glupih odgovora demantovana je kod nas na svakom koraku. Tako su poslanici Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke prekjuče pitali vlast u Srbiji da li ima plan za 16. septembar, kada je najavljeno da će administrativne prelaze preuzeti kosovski carinici i policija.

    Ako se podsetimo ne tako daleke prošlosti, kada su upravo radikali participirali u vlasti i kada su branili „svetu srpsku zemlju“ od tuđinske čizme – nisu tada nikoga obaveštavali šta sve čine kako ne bi dozvolili da strane trupe dođu na Kosovo.

    Nisu nas ni obavestili kako su pobedili NATO pakt, bre! Samo smo se jednog jutra probudili… i osetili olakšanje. Šta je bilo? Naši su tada, sa socijalistima i radikalima na čelu, potukli NATO do nogu. Eno, NATO se i dan-danas puši od sporazuma u Kumanovu! Šta je SRS tada uradio kako bi sprečio da strane trupe stupe na „svetu srpsku zemlju“?

    U skladu sa svojim programskim načelima, prokleli su neprijatelja da mu ne raste „pšenica bjelica“ i da mu se zatre seme u sedmom kolenu.

    A tek DSS? Kada su onog 17. marta na Kosovu gorele kuće, crkve i manastiri, da li je DSS, tada deo vladajuće koalicije, sa sve predsednikom na čelu, obavestio javnost o merama koje je preduzeo da se spreči pogrom Srba na Kosovu? Ili je, po običaju, bio neobavešten? A sada je taj isi DSS dobio napad obaveštenosti i potrebu da sve zna.

    Svako ima pravo da pita ovu vlast šta će preduzeti 16. septembra… ali na čelu liste onih koji ne smeju to da pitaju nalaze se upravo razni DSS-ovi, SRS-ovi i ostali socijalisti. Zaista, šta će Vlada uraditi povodom 16. septembra? Izdaće deklaraciju, kao i do sada.

    http://www.blic.rs/Komentar/Komentar-dana/276137/Pitanja-bez-

  3. […] “Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“ […]

  4. […] “Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“ […]

  5. Varagić Nikola каже:

    Beograd 19. 09. 2011

    PRESS

    GraĐani neĆe da plaĆaju paprenu voŽnju autoputevima

    50.000 vozača izabralo prijavu umesto putarine

    Obavezno priznanje – Oni koji ne plate, na rampi popunjavaju obrazac i daju izjavu, na osnovu čega ih „Putevi Srbije“ tuže sudu. Neobavezan smer – Čak oko 40.000 vozača pobeglo sa autoputa tako što su probili zaštitnu ogradu i našli „alternativne pravce“

    Oko 50.000 ljudi prošle godine odbilo je da plati putarinu na autoputu svesno pristajući da budu tuženi zbog toga, a oko 40.000 vozača pobeglo je sa puta pre nego što su stigli na naplatnu rampu, tvrde u „Putevima Srbije“.

    Strancima se oduzima pasoš

    Stranci koji ne plate putarinu kroz Srbiju mogu da prođu rampu, ali pre toga moraju da potpišu izjavu i da predaju važeći pasoš, kažu u „Putevima Srbije“. Kako su nam objasnili, službenik na rampi mora da upozori stranca da će mu dokumenta biti vraćena tek kada plati putarinu.

    U udruženjima prevoznika kažu da su vozači ljuti zbog enormno visokih putarina, koje su u Srbiji nekoliko puta veće nego u Evropi, gde su putevi daleko bolji od naših. U prethodne dve godine gotovo se duplirao broj onih koji nisu hteli da plate, odnosno 2010. godine bilo ih je 90 odsto više nego 2009, kada je oko 26.000 vozača izabralo tužbu umesto plaćanja.
    Probijaju rampe

    – Kada učesnik u saobraćaju domaćih registarskih oznaka nema novca ili ne želi da plati naknadu za upotrebu puta, on se propušta uz popunjavanje izjave o odbijanju plaćanja. Mnogi to rade namerno jer pretpostavljaju da postupak za naplatu neće biti pokrenut ili da će na sudu uspeti da izbegnu plaćanje, ali nije tako – objašnjavaju u „Putevima“.
    b2
    b2

    Osim što odbijaju da plate, vozači često i beže sa autoputeva. U protekle dve godine registrovano je oko 100.000 vozila koja su ušla na autoput, ali nikada nisu prošla kroz izlaznu rampu za naplatu, već su probili zaštitnu ogradu i „isključili“ se gde su hteli. To se najčešće dešava na deonicama Beograd – Novi Sad i Beograd – Niš.

    – Uzrok velikog broja „odbega“ na deonici Beograd – Niš je postojanje mnogobrojnih naplatnih stanica, velikog obima saobraćaja i relativno visoke putarine, koja je zbog dužine ove deonice i najskuplja – kažu u „Putevima Srbije“, i dodaju da su prošle godine pronašli čak 16 ovakvih „divljih izlaza“ sa autoputa.

    Predsednik udruženja „Međunarodni transport“ Neđo Mandić kaže da bi vozači plaćali da su cene razumne.
    Uvesti vinjete

    – U svakoj zemlji na svetu postoje autoputevi i lokalni putevi koji su potpuno besplatni. Zašto bi mene terao neko da idem od Novog Sada do Beograda autoputem ako se meni više isplati nešto drugo. Ali, ja sa kamionom ne mogu da uđem na lokalni put jer će me kazniti policija. E, zato neki ljudi neće da plate jer su naterani da uđu na autoput. Mi smo bezbroj puta upozoravali da putarine moraju biti bar kao u Evropi da bi ih ljudi plaćali – kaže Mandić.

    Predsednik Udruženja beogradskih autoprevoznika Dušan Perić smatra da ni način vrednovanja vozila kod naplate nije pravedan.

    – Mi se stalno mučimo da im objasnimo da nije isto kada vam na put uđe kamion od 20 tona i neki mali kamion. S druge strane, svuda na Zapadu vas stimulišu ako na autoputu idete kamionom sa evro-motorom, pa vam je putarina niža. Kod nas je svejedno – objašnjava on.

    Svi plaćaju unazad, samo mi unapred

    U Srbiji postoji „go boks“ sistem gde vozači kamiona mogu elektronski da plaćaju putarine preko specijalnih kutija koje ih registruju. Međutim, Neđo Mandić iz „Međunarodnog transporta“ kaže da se samo kod nas te putarine plaćaju unapred.

    – Mi prođemo kroz čitavu Evropu i onda nam se fakturišu te putarine posle mesec dana, a samo ovde nam traže da unapred uplatimo neku sumu kako bi posle mogli da nam skidaju novac s tog računa. Pa to nema nigde, da vam neko unapred naplati za uslugu koja će mu biti tek kasnije omogućena – rezigniran je Mandić.

    Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović predlaže da se umesto naplate po deonicama uvedu vinjete.

    – Ako bismo uveli vinjete, značajno bi se smanjio broj vozila koji izbegavaju plaćanje. Dobili bismo nalepnice koje bi se lepile na staklo kola, a i kamere na autoputu bi preko snimka tablica mogle da utvrde da li ste platili vinjetu. Ako niste platili, onda vam stigne kazna na kuću i to je to – kaže Okanović.

    On navodi da su naši autoputevi i dalje manje bezbedni u odnosu na evropske, iako su njihove putarine niže.

    – I dalje se dešava da nam izlaze životinje na autoput, da određene kriminalne grupe namerno izazivaju probleme na autoputevima, imamo problem sa izlizanim trakama, tako da bezbednost uopšte nije na zadovoljavajućem nivou – kaže on.

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/176626/50.000+voza%C4%8Da+izabralo+prijavu+umesto+putarine.html

  6. […] “Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“  […]

  7. […] “Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“ […]

  8. […] “Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“ […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: